Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Duboke bušotine

212 items

  • Повећање енергетске ефикасности површинског копа угља Дрмно у Републици Српској применом хоризонталних дренажних бушотина

    Шубарановић Томислав, Степановић Саша, Димитријевић Бојан, Петровић Бранко (2011)

  • Tehnika i tehnologija izrade koso-usmerenih i horizontalnih lateralnih bušotina za potrebe odvodnjavanja površinskih kopova

    Мitrović Vladimir, Dimitrijević Bojan, Stupar Jelka (2010)

  • Параметри који дефинишу оптималну производњу нафтних бушотина при примени механичке методе експлоатације

    Даниловић Душан, Каровић-Маричић Весна, Лековић Бранко, Црногорац Мирослав, Танасијевић Милош (2016)

  • Vulkaniti Karađorđevo formacije: novi podaci iz bušotina u srednjem Banatu

    Vladica Cvetković, Milena Dunčić, Ivan Dulić, Predrag Cvijić, Dejan Prelević, Kristina Šarić (2022)

  • Предлог прве фазе хидрогеолошких истражних радова о могућности коришћења термоминералних вода из бушотине Ре-1 у насељу Забела код Пожаревца

    Стевановић Зоран, Вујасиновић Слободан, Петровић Д, Белаћевић Г, Докмановић Петар, Мaтић Иван, Лазић Милојко (2011)

  • Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika

    Kostić N. Bojan (2021)
    Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...
    Rudnik, kontaktni metamorfizam, sedimentne stene, hornfels, skarn, granati, vezuvijan
    ... skraćenice po Kretz (1983). U dubljim delovima bušotine karbonatna jedinica ne pokazuje intenzivne metamorfne promene u vidu skarnizacije, već se promene ogledaju u prekristalizaciji kalcita, sa manjim pojavama coisita (slika 23). U najdubljim delovima bušotine, karbonatna jedinica od minerala ...
    ... iz plićih nivoa ispitivane bušotine. U srednjim i dubljim delovima ispitivane bušotine, vrednosti MgO, Cr2O3 i nikla su znatno niže i kreću se između 0.95-6.3% (MgO), 0.02-0.09% (Cr2O3) i <20-293ppm Ni. MnO je u uzorcima iz plićih i srednjih delova ispitivane bušotine blizu granice detekcije (0 ...
    ... smenjuju samo sa karbonatima. Jedinica metaalevrolita u dubljim nivoima ispitivanih bušotina, od 250 do 350 metara podlegla je jakim metamorfnim promenama, pa ove stene prelaze u hornfelse. 25 Slika 11: Izgled jezgara bušotina nabušenih metaalevrolita sa očuvanom laminacijom. ...

  • Razvoj modela upravljanja cirkulacijom u postupku bušenja korišćenjem neuro fazi sistema zaključivanja

    Seyed Ali S. Razeghi (2022)
    Gubitak isplake predstavlja nekontrolisano isticanje bušaćeg fluida kroz formacije kao što su kaverne, pukotine, ili drugi slojevi. Tradicionalne metode procene gubitka isplake se zasnivaju na primeni seizmičkih podataka ili pronalasku „mesta“ gubitka isplake na osnovu raspoloživih podataka iz susednih bušotina. Međutim, ove metode procene nisu pouzdane.‘ U disertaciji je izvršena analiza i procena uticaja parametara bušenja, geoloških faktora, karakteristika formacije i fluida na gubitak isplake kao i na formiranje fraktura u formacijama. Uspostavljeni su modeli koji podrazumevaju proces obrade ...
    naftna bušotina, gubitak isplake, fuzzy logika, ANFIS model

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... пулсацијом од 12-15 минута. Након што је завршена дубока бушотина (1232 m) измерен је артески притисак од 7,4 бара (7,4 m изнад нивоа терена), који је одражавао притисак из интервала дубине испод 360 m. Издашност разломне зоне набушене овом дубоком бушотином до 360 m износила је око 60 l/s, а у интервалу ...
    ... Црниљево избушено је више бушотина дубине између 200 – 447 m. Најдубља бушотина набушила је делувијалне и неогене седименте (у интервалу 0,0 – 6,5 m) ниско метаморфне шкриљце са прослојцима пешчара (6,5 – 340 m) и пешчаре са прослојцима шкриљаца (340 – 447 m). Бушотине киселе воде су са самоизливом ...
    ... Чибутковице избушене су бушотине дубине 1002,8 m (Čb-1) и 50 m (Čb-2) (Миловановић, 1996). Готово целокупан самоизлив на бушотини, од 4 - 4,5 l/s, формира се из интервала са дубине од око 50 m. Угљокисела вода температуре 17-18 oC је HCO3 – Na типа. У дубљим деловима бушотине температура воде достиже ...

  • Izdvajanje vode iz prirodnog gasa

    Dejan Nedeljkov (2024)
    U radu je istaknuto važnost prirodnog gasa kao vitalna komponenta svetske energetike.Spada u najsigurnije,najčistije i najkorisnije fosilno gorivo. Sama pojava vode u vidu vlage u gasu je pokazatelj lošeg kvaliteta gasa. parametri koji mogu dovesti do lošeg kvaliteta prirodnog gasa kao pokazatelj je Wobbe index.U okviru istraživanja u master radu glavni problem funkcionisanja na KPG Paliću predstavlja vlaga u gasu,takođe se može zaključiti da kvalitet gasa zavisi od Wobbe indeksa odnosno, što je Wobbe veći, čistiji je gas, ili ...
    prirodni gas, separatori, separacija, grejači, čileri, tačka rose, Wobbe indeks
    ... stanica na jednom naftnom polju zavisi od broja bušotina, njihovog rasporeda i međusobne udaljenosti, konfiguracije terena, raspoloživog pritiska na ustima bušotine, proizvodnih kapaciteta bušotine idr” U odnosu na način sabiranja fluida iz bušotina razlikuju se tri sistema sabiranja, i to: • ...
    ... uključuju se u radni proces kompresori. Gasovodi su sa bušotinama povezani kolektorom sabirne stanice (slika 1). Postoje dva kolektora, jedan za zbirnu proizvodnju a drugi za merenje gasa pojedinih bušotina. Svaki priključak od bušotine ima ugradjenu diznu ispred kolektora koja služi za obezbedjenje ...
    ... sistema je separacija ı merenje pridobijenih količina nafte i gasa na svakoj bušotini. Sistem se primenjuje samo u slučaju velikog davanja bušotine što opravdava ekonomske troškove. Kod ovog sistema na svakoj bušotini se nalazi kompletna oprema za separaciju, pripremu i merenje proizvedenih fluida ...

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... dok se kod zalomnih bušotina obzirom da su ove bušotine i najviše opterećene povećava za 20 + 30%. Količina eksploziva po aktivnim bušotinama prosečno iznosi: Količina eksploziva po konturnim bušotinama prosečno iznosi: 1 Q= 2' Qukg Količina eksploziva po zalomnim bušotinama prosečno iznosi: ...
    ... dužinom bušenja minskih bušotina lp, m, iznosi: Q. =q:S·l, ·n,kg gde su: q — specifična potrošnja eksploziva, S – površina poprečnog preseka prostorije, lb — dužina bušotine, m — koeficijent iskorišćenja bušotine (0,9). Kod primene konturnog miniranja konturne bušotine se pune sa oko dva puta ...
    ... bušenja, N – broj bušotina, n — broj bušaćih čekića (2), tpb — vreme promene bušotine (0,25 min), tps— vreme pripremno završnihoperacija (10 min), 42 Vreme punjenja i začepljenja jedne bušotine uzima se 1 min, a povezivanje el. vodova 30 s/buš. Vreme punjenja svih bušotina na radilištu iznosi: ...

  • Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)

    Vladimir Kovačević (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Zorana Berisavljevića, odabrana je tema „Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)“. Osnovni metodološki pristup koji je korišćen za rešavanje postavljenog problema predstavlja kabinetsko istraživanje dostupne dokumentacije, analiza i interpretacija rezultata izvedenih geoloških,geotehničkih i geomehaničkih istraživanja. Predstavljene su osnovne informacije,karakteristike i upotreba prednapregnutih geotehničkih sidara.Analiziran je tok testiranja granične nosivosti prednapregnutih sidara. Na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena i ispitivanja ...
    geotehnička istraživanja, prednapregnuta sidra, nosivost sidra, standard SIA V 191
    ... i zahtevi za injekcione radove. Bušotine su proširene na prečnik od 0146mm, što je omogućilo da se sidara neometano ubace u bušotinu. Zidovi bušotina su sve vreme bili stabilni. Ispitivanje vodopropusnosti je izvršeno na tri izolovane dužine u bušotinama BI i B2 i to u zonama gde će se nalaziti ...
    ... su četiri istražne bušotine čija je ukupna dubina bušenja iznosila je 111,30 m. Subhorizontalne bušotine B1 ı B2 izvedene su na strani Starog grada i u njih su ugradjena geotehnička sidra. Bušotine B3 ı B4 su izvedene u zoni stubnog mesta na desnoj dolinskoj strani. Bušotina B4 izvedena pod uglom ...
    ... u vidu i da su bušotine B3 i B4 izvedene na veoma bliskom rastojanju (oko 4 m) što ide u prilog uočenim dimenzijama kaverni s obzirom da u bušotini B3 ona nije konstatovana. U bušotinama BI i B2 izvedeni su ı opiti nalivanja (,Slika 9). Slika 9: Garnitura za bušenje bušotine B2 na skeli (levo) ...

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... Измењено: 2024-10-03 07:52:30 Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost) Miroslav Radeta Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost) | Miroslav Radeta | | 2024 ...
    ... aauaaoaeueeaaauaeee 22 1. UVOD Bušotina IB-18-3 kod Aranđelovca (lokalnost rasadnik Mladost) je nabušena za potrebe istraživanja kompanije A.D. Knjaz Miloš Aranđelovac u oktobru 2018.godine. Nabušeno Je oko 550 metara jezgra. Uzorci iz istražne bušotine IB-18- 3 koji su obrađeni u ovom radu ...
    ... Jedinica u istražnoj bušotini su klastično-karbonatne sedimentne stene kredne starosti dok su u povlati miocenski ı kvartarni sedimenti. Kvartarni sedimenti su predmet ovog rada. Na predlog mentora profesorice Violete Gajić, tema završnog rada je „Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik ...

  • Daljinsko merenje temperature na bušotinskom cevovodu

    Aleksa Petrović (2024)
    Ovaj diplomski rad analizira daljinsko merenje temperature na bušotinskim cevovodima, koje je od velike važnosti za kontrolu i nadzor nad industrijskim procesima posebno u ekstremnim uslovima kao što su visoke temperature i pritisci u bušotinama. Opisane su različite vrste temperaturnih senzora, kao što su termoparovi, bimetalni i otpornički termometri, kao i senzori na bazi optičkih vlakana, koji se primenjuju za kontinualno merenje temperature duž cevovoda u realnom vremenu. Daljinsko merenje temperature omogućava pravovremeno otkrivanje curenja i nepravilnosti, što je ...
    temperatura, daljinsko merenje temperature, bušotinski cevovodi, DTS sistemi, infracrveni senzori, bežične mreže
    ... zadatak da spreči prodor vode iz vodonosnih slojeva u bušotinu i da nosi opterećenje svih ostalih zaštitnih cevi. Ova kolona se obavezno cementira do površine, čime se osigurava stabilnost bušotine. • Tehnička kolona U zavisnosti od uslova u bušotini, ova kolona služi za pokrivanje zona sa povišenim ...
    ... Koristi se u bušotinama kada su uslovi izuzetno teški, poput visokih pritisaka ili nestabilnih formacija, gde standardne zaštitne kolone ne mogu pružiti dovoljnu stabilnost, na primer kada je potrebno privremeno osigurati busotinu prilikom busenja, a kasnije se trajno ostavlja unutar bušotine, što znači ...
    ... i način ugrađivanja različitih kolona Ugradnja bušotinskih cevovoda se vrši u različitim fazama izrade bušotine. Svaka kolona ima specifične zadatke u zavisnosti od dubine i uslova u bušotini. Bušotinski cevovodi izrađuju se od materijala koji mogu izdržati visoke temperature i pritiske, a najčešće ...

  • Analiza parametara bušenja i miniranja radne sredine sa učestalom pojavom kaverni na površinskim kopovima rudnika Omarska

    Borko Pejić (2018)
    minske bušotine, miniranje stenske mase, bušenje i miniranje, površinski kop, rudarstvo

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Na širem području Brusa izvedena su naučna multidisciplinarna istraživanja za potrebe ocene geotermalnog potencijala sa zadatkom de9inisanja uslova formiranja geotermalnih i termomineralnih resursa. Interpretacijom podataka zaključeno je da je na predmetnom terenu formiran "hibridni" hidrogeotermalni sistem, koji sadrži elemente sistema u rov-strukturi i elemente konvektivnog hidrogeotermalnog sistema sa rezervoarom u pokrivaču granitoidne intruzije. Sistem čine dva nezavisna hidrogeotermalna rezervoara. Prvi rezervoar formiran je u gornjokrednim krečnjacima na dubini od oko 1550 m. Maksimalne prognozne temperature hidrogeotermalnih resursa u krečnjačkom ...
    hidrogeotermalni sistem, gornjokredni krečnjaci, trijaski mermeri, Brus

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... tako u vodi bušotine iznosi 1.59 NTU, dok na termalnom izvoru iznosi 1.6 NTU. Obzirom na istu količinu suspendovanih čestica u vodi na bušotini i termalnom izvoru, može se zaključiti da se u zoni do 400 metara, koliko je duboka bušotina, mešaju vode, odnosno prodiru u izlazni kanal duboke termalne ...
    ... tako i dubokih termalnih voda. Bušotina SIS-1 je izvedena do dubine od 216 m, dok je bušotina SIS-2 izvedena do dubine od 250 m. Po svojim geološkim i hidrogeološkim karakteristikama, obe bušotine odražavaju isti mehanizam cirkulacije podzemnih voda, i to hladnih pripovršinskih, dubljih hladnih ...
    ... istraživanja bila je izrada istražne bušotine TKV-1 (Filipović et al, 1979, 1988). Bušotina je izbušena do dubine od 254 m. Bušenjem je konstatovana duboka sifonalna cirkulacija karstnih izdanskih voda, a količine vode koje su dobijene samoizlivom iz bušotine iznose 0.14 l/s, dok temperatura ovih ...

  • Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata

    Dejan N. Radivojević (2014-12-30)
    Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...
    Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika
    ... se u Mađarskoj ne nalaze samo u dubokim basenima već i na nekoliko mesta na strukturi Alđe (Kikinda–Mokrin). Najveća debljina badenskih sedimenata dokazana je na bušotini u Mađarskoj Hod‐I, koja je locirana u samom centru Mako troga (depresija Srpske Crnje). Bušotina koja se nalazi severoistočno od ...
    ... istražnog prostora znatno povećava. U velikom broju bušotina, ova stratigrafska jedinica je pretpostavljena na osnovu litološke korelacije, stratigrafskog položaja u stubu i interpretacije GFK dijagrama. Badenski sedimenti najdublje zaležu u depresijama (3,5–4 km) Banatskog Aranđelova i Srpske ...
    ... badenskim pretaloženim fosilima u celom intervalu do dna bušotine (Szuromi‐Korecz et al., 2004). Rezultati ove studije ukazuju na to da je debela badenska sukcesija bila deponovana na obodu strukture, a ne u centralnom delu današnjeg dubokog basena. Poglavlje 8 Paleogeografska rekonstrukcija ...

  • Analiza primenjenih metoda za transport parafinske nafte

    Dunja Milojević (2024)
    Sadržaj parafina u nafti ima dominantan uticaj na svojstva parafinskih nafti. Taloženje parafina, odnosno taloženje čvrstih čestica parafinskog voska, predstavlja ozbiljan globalni problem tokom proizvodnje i transporta sirove nafte. Samo taloženje voska zavisi od termodinamičkih faktora, poput temperature, pritiska i sastava nafte. Transport nafte cevovodima je uobičajeni proces transporta u naftnoj industriji. Kada prilikom cevovodnog transporta parafinske sirove nafte, dođe do prekida protoka i hlađenja nafte ispod temperature stinjavanja, parafini će kristalisati, pri čemu će doći do, geliranja celokupne transportovane ...
    nafta, parafinski vosak, taloženje, transport, naftovod
    ... protoka. Nasuprot tome, ako se strugač spušta dublje u bušotinu nego što je potrebno, troši se više energije za njegovo podizanje. Međutim, kod primene mehaničkih i termičkih metoda, neophodno je precizno definisati zonu taloženja parafina u bušotini zbog uspešnog uklanjanja nataloženog parafina ...
    ... unutar bušotina, prilikom struganja i potencijalno zaglavljivanje uređaja, za "pigging", unutar cevi usled prisustva voska. Sve mehaničke metode se smatraju ekonomičnim rešenjem u poređenju sa drugim metodama. (Alnaimat, Ziauddin, & Mathew, 2019) Ako se strugač ne spusti dovoljno duboko u bušotinu ...
    ... parafina u naftnoj bušotini polja Turija u Vojvodini, 2011) 5.1. Mehaničke metode Mehaničko uklanjanje voska predstavlja najstariju metodu, koja se primenjuje u industriji. Ova metoda uključuje direktnu upotrebu strugača, primenu strugača unutar cevi (koji se kreće duž bušotine „gore-dole“) ı korišćenje ...

  • Gas-lift wells optimization at the oil field "K"

    Dušan Danilović, Marija Ilić, Miroslav Crnogorac, Lola Tomić (2022)
    naftna bušotina, raspodela gasa, gas-lift, optimizacija

  • Definisanje geotehničkih karakteristika terena za potrebe izgradnje stanice za snabdevanje gorivom “OMV” u Trsteniku

    Milica Dutina (2024)
    U ovom Završnom radu prikazana su istraživanja na osnovu kojih su urađeni grafički dio, proračun nosivosti i proračun analize slijeganja terena za potrebe izgradnje benzinske stanice sa pratećim objektima. Detaljno je analiziran prodajni objekat,čelični rezervoar za gorivo i znak. Za proračun graničnog opterećenja korišćena je metoda Mayerhofa, dok je analiza slijeganja urađena Konsolidacionom metodom slijeganja za prodajni objekat i čelični rezervoar za gorivo, a za temelj znaka po principu slijeganja i rotacije krutih temelja - Gorbun Posadov. Sve dobijene ...
    terenska istraživanja, laboratorijska ispitivanja, geotehnička istraživanja, geotehnički model terena, osnovne tehničke karakteristike, analiza slijeganja, proračn nosivosti
    ... vode, nakon osmatranja za vrijeme bušenja, kao i osnovne tehničke karakteristike bušotina, date su u tabeli br.2. Tabela I — Tehničke karakteristike bušotina Približna kota Istražna bušotina bušenja bušotine (m) Dubina (mnyv) Prečnik bušenja (mm) 131/116 131/116 131/116 131/116 ...
    ... pregled ranije izvedenih istraživanja, rekognosciranje terena, geodetska snimanja, istražno bušenje (pet istražnih bušotina sa inženjerskogeološkim kartiranjem jezgra bušotina), izbor uzoraka, laboratorijska ispitivanja fizičko-mehaničkih svojstava tla. Ovi istražni radovi su omogućili dobijanje ...
    ... ološkog kartiranja Jezgra istražnih bušotina dati su u vidu pojedinačnih profila razmjere 1:100 kao i na geotehničkim presjecima terena. 3.3. Laboratorijska ispitivanja Laboratorijska ispitivanja se izvode na reprezentativnim uzorcima iz istražnih bušotina u cilju klasifikacije ı određivanja ...