Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Stabilnost padina

132 items

  • Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije

    Branko M. PETROVIĆ (2016)
    površinski kop, parametri bloka, rotorni bager, geomehanika, stabilnost kosina

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... 1. granit, potok Cigankulja; 2. granit, JI padine Vagana; 3. granit, severne padine Bukulje; 4. granit, severne padine Vagana; 5. granit, selo Bukovik; *gubitak žarenjem iznosi: 0,30 - 0,45% Ašistne stene su konstatovane uglavnom na zapadnim padinama bukuljskog masiva. Granitporfiri se sastoje ...
    ... olitski vulkanoklastiti obuhvataju piroklastite i ignimbrite. Oni su na površini zastupljeni na zapadnim, istočnim i JI padinama Borača i skoro čitavom dužinom zapadne padine Kotlenika. Pokrivaju oko 2/3 površine kotleničkog kompleksa (sl. 4.8-2). Piroklastiti su na površini veoma podložni eroziji ...
    ... , 1966: Mladi plutonizam na zapadnim padinama Kopaonika i Željina.- Referati 6. savetovanja Saveza geoloških društava SFRJ, 2. deo – mineralogija i petrografija, rudna ležišta, razno, str. 172- 190, Ohrid. Mićić I., 1969: Prikaz geološke karte zapadnih padina Kopaonika i Željina u razmeri 1:10 000 ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... 1. granit, potok Cigankulja; 2. granit, JI padine Vagana; 3. granit, severne padine Bukulje; 4. granit, severne padine Vagana; 5. granit, selo Bukovik; *gubitak žarenjem iznosi: 0,30 - 0,45% Ašistne stene su konstatovane uglavnom na zapadnim padinama bukuljskog masiva. Granitporfiri se sastoje ...
    ... olitski vulkanoklastiti obuhvataju piroklastite i ignimbrite. Oni su na površini zastupljeni na zapadnim, istočnim i JI padinama Borača i skoro čitavom dužinom zapadne padine Kotlenika. Pokrivaju oko 2/3 površine kotleničkog kompleksa (sl. 4.8-2). Piroklastiti su na površini veoma podložni eroziji ...
    ... , 1966: Mladi plutonizam na zapadnim padinama Kopaonika i Željina.- Referati 6. savetovanja Saveza geoloških društava SFRJ, 2. deo – mineralogija i petrografija, rudna ležišta, razno, str. 172- 190, Ohrid. Mićić I., 1969: Prikaz geološke karte zapadnih padina Kopaonika i Željina u razmeri 1:10 000 ...

  • Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate

    Ivana Božović (2024)
    Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...
    flotacijska koncentracija, olovo-cinkova ruda, Grot
    ... Blagodat nalazi se u jugoistočnom delu Srbije u okviru Pčinjskog okruga (slika 6). Veći dio eksploatacionog polja Blagodat (istočne i jugoistočne padine Besne Kobile) administrativno pripada opštini Bosilegrad, dok krajnji zapadni i sjeverozapadni dijelovi (rudnička postrojenja, flotacija, uprava ...
    ... kompleksa škriljaca Srpsko-makedonske mase, koja se nalazi na istočnom obodu surduličkog granodiorita. Surdulički granodioritski pluton leži na zapadnim padinama planinskog vijenca koji čini vododelnicu sliva Južne Morave prema slivu Dragovištice i Pčinje, ne prelazeći ovo razvođe. Teren na kome je razvijen ...
    ... padom ka SIL Debljine je nekoliko metara i zapunjenja zdrobljenim i glinovitim materijalom te čini barijeru i usmerava površinsku vodu ka severu. Na padinama ovog područja, posebno u nižim delovima, postoji više stalnih izvora koji zbirno čine Barsku reku. U pitanju su gravitacioni, prelivni, rasjedni ...

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Petrofizička svojstva krečnjaka postamenta spomenika „Pobednik” na Beogradskoj tvrđavi

    Dijana Trajković (2024)
    Spomenik „Pobednik” je podignut 1928. godine na Gornjem gradu Beogradske tvrđave. Spomenik je predstavljen bronzanom muškom figurom sa orlom u desnoj ruci i spuštenim mačem u levoj ruci i delo je vajara Ivana Meštrovića, dok je postament delo arhitekte Petra Bajalovića. Postament je u vidu dorskog stuba sa kanelurama na visokoj kubičnoj bazi i izgrađen je od krečnjaka o čijem poreklu ne postoje zvanični literaturni podaci, ali u korelaciji sa ostalim objektima Beogradske tvrđave, pretpostavlja se da je za ...
    spomenik „Pobednik”, krečnjak, petrofizička svojstva, kompatibilnost
    ... 1988, Knežević i d., nepublikovano). Pored kamenoloma na savskoj padini, smatra se da Je u XV veku za izgradnju utvrđenja „korišćen sekundarni materijal dobijen razgradnjom kasnoantičkog utvrđenja, kao i kamen sa severnih padina Kosmaja. Na to je ukazao način gradnje zapažen na Jednom delu s ...
    ... kamenoloma, kao što je kamenolom na mestu Velikog barutnog magacina koji je dostizao visinu do donje platforme ispod Pobednika, kamenolom na savskoj padini kod „pećine” i na Đumruku (pristaništu), gde su i danas vidljivi useci ispod Kosančićevog venca antropogenog porekla i kamenolom u Istočnom podgrađu ...
    ... nalazi u blizini Beočina, pripada faciji lajtovačkih krečnjaka srednjemiocenske, badenske starosti. Ova facija zauzima veliko prostranstvo na padinama Fruške Gore. Šire područje kamenoloma Mutalj izgrađuju stene paleozojske, mezozojske, neogene i kvartarne starosti (S/ika 2.4). U daljem tekstu ...

  • Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина

    Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)
    Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...
    хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице
    ... јужним странама, заравњеним билима и благим сјеверним падинама, Леотар је знатно неприступачнији, са стрмим и сјеверним и јужним падинама и веома оштрим билом. Љубомирско поље представља типичну суву карсну депресију формирану на јужним падинама планине Видуше, на надморској висини од 520-550 m. ...
    ... елемента забиљежене су на падинама планина које су изложене влажним ваздушним струјањима. Илустративни примјери су Драчево (2190,8 mm) и Добромани-Жаково (1979,7 mm) у подножју Бјелашнице, Ждријеловићи (2251,1 mm) у подножју Видуше и Убли-Богојевићи (2663,3 mm) на падинама Орјена. Мања надморска ...
    ... Најстарије стијене у сливу чине седименти горњег тријаса, заступљени на малом простору у околини Ластве, Гранчарева, Автовца, Самобора и западним падинама Капић планине. У оквиру горњег тријаса овдје је могуће издвојити карнијски и норички кат. Карнијски кат (Т1 3) је констатован на лијевој обали ...

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... različite širine (od nekoliko metara do nekoliko stotina metara). Ovi mermeri imaju granoblastičnu strukturu ı homogenu teksturu. Na severoistočnim padinama Venčaca se nalazi najpoznatije nalazište mermera, odakle se eksploatiše i obrađuje u cilju dobijanja dekorativnog kamena (Hrković i dr., 1980) ...
    ... Deluvijalno-proluvijalna facija je najrasprostranjenija kvartarna tvorevina ovog područja. Nalazi se sa obe strane rečnog toka reke Kubršnice ı na padinama Venčaca ıi Bukulje prema Aranđelovcu. Ove tvorevine su nastale zajedničkim dejstvom površinskog spiranja ı bujičnih tokova, i u velikoj meri otežavaju ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... tipični za izasprudne lagune, kao i sprudne breče, tipične za padinu ispred spruda. Na granici kampan- mastriht započinje taloženje preflišne serije, koja ponegde leži direktno na paleozojskoj podlozi. Prefliš, kao sediment kontinentalne padine predstavljen je laporcima sa pelaškom mikrofaunom (brojne ...
    ... sa Brusničkom rekom odvodi vodu u Ibar. Raška se uliva u Ibar prethodno primajući pritoke sa jugoistočnih (Ljudska i Deževska reka) i istočnih padina Golije (Brvenica i Trnavska reka). Najznačajnija golijska reka, najduža i najbogatija vodom je Studenica (Urošev, 2007). Izvire sa Odvraćenice ...
    ... su organizovana najčešće po pobrđima, ravnijim planinskim stranama i sastoje se iz više zaseoka sa razređenim kućama. Slika 10. Tip sela na padinama Golije, foto Lj. Grujičić - Tešić Broj stanovnika je u stalnom opadanju iz godine u godinu. Za područje Golije preuzeti su i analizirani popisni ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... njenja, debljine, geomorfoloških i klimatskih uslova, ove izdani mogu da sadrže i veće rezerve PV. Na padinama, eluvijum se transportuje pod dejstvom gravitacije i deponuje u podnožjima padina, praveći sipare. U siparima se formiraju slabe izdani sa slobodnim nivoom, a u sušnim periodima, to su ...
    ... izvore koji dreniraju karstnu ili pukotinsku izdan, formiranu u matičnoj steni. Izdani u deluvijumu. Deluvijum je nanos u podnožju padina ili na stranama blažih padina, koji nastaje dejstvom povremenih/bujičnih tokova, nakon obilnih kiša ili topljenja snega. Odlikuje se neklasiranoćšu i nezaobljenoćšu ...
    ... jednostavni i ekonomični zahvati PV na padinama su (sub)horizontalne drenažne bušotine malog prečnika (slika 22.1.3.3), u koje se ugrađuju perforirane cevi (filteri). Često se koriste kao drenaže PV, u cilju sprečavanja kliženja ili odrona na (dreniranim) padinama. Slika 22.1.3.3. Primeri ho ...

  • Analiza geomehaničke stabilnosti kosina na odlagalištima i površinskom kopu Ćeramide

    Tomislav Šubaranović, Vladimir Čebašek, Bojan Dimitrijević, Veljko Rupar (2022)
    Kako bi se nastavila eksploatacija dacita na površinskom kopu Ćeramide kod Rudnika, potrebno je izraditi novu projektnu dokumentaciju na osnovu novih overenih rezervi. Da bi se eksploatacija jalovine i dacita odvijala sigurno bez klizanja i obrušavanja stenskog materijala, neophodno je izvršiti proveru stabilnosti projektovanih kosina i na odlagalištima i na samom površinskom kopu. U ovom radu je upravo data analiza geomehaničke stabilnosti kosina na odlagalištima i površinskom kopu dacite Ćeramide kod Rudnika.
    površinski kop, Ćeramide, stabilnost kosina, dacit, Rudnik

  • Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom

    Igor Veličković (2024)
    U radu je razmatrano prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeoliskim tufom sa obronaka planine Jastrebac pokazala se veoma efikasnom. Naime, u tri otpadne flotacijske vode utvrđen je povišen sadržaj arsena, hroma, gvožđa, mangana, kao i nikla. Jednostavnim tretmanom zeolitskim tufom iz ovih voda uklonjeni su svi ovi elementi. Sadržaji gvožđe i mangana su sniženi od 95 do 99 %, dok su ...
    flotation waste water, zeolite tuff, purification
    ... uzorkovanja uzorka vode 3 Uzorak zeolita koji Je korišćen za remedijaciju ovih voda predstavlja beli masivni zeolitski tuf koji se Javlja na zapadnim padinama planine Jastrebac, u neposrednoj okolini grada Kruševca. Prema Vojinović et al., 2014, glavne u ovom tufu su zeolit hejlanditsko-klinoptilolitskog ...
    ... klasičnog prečišćavanja ispuštaju u lokalnu reku neophodna je njihova dodatna remedijacija. U ovu svrhu korišćen Je 25 zeolitski tuf sa zapadnih padina planine Jastrebac. Nakon veoma kratkog tretmana (opisanog u delu koji se odnosi na metode ispitivanja) zeolitski tuf se pokazao kao veoma efikasni ...
    ... mnogim održivim procesima s obzirom na njihovu jedinstvenu selektivnost oblika, sposobnost adsorpcije i Jonske razmene, visoku hidrotermalnu stabilnost, podesivu kiselost ı polaritet i niske troškove proizvodnje. Najnovije primene zeolita odnose se na potencijalna rešenja za pitanja održivosti ...

  • The different approaches in seismic stratigraphy interpretation

    Dejan Radivojević (2018)
    U tekstu su prikazana dva osnovna pristupa u seizmostratigrafskoj interpretaciji. Prvi kao polaznu osnovu ima seizmičke sekcije, čija se interpretacija u kasnijoj fazi koreliše sa bušotinskim podacima. Drugi u prvoj fazi analizira podatke dobijene dubokim bušenjem koji se kasnije korelišu sa seizmičkim sekcijama. Prikazan je hronološki redosled i objašnjen postupak pri seizmostratigrafskoj interpretaciji oba pristupa. Ovakav način interpretacije omogućio je naftnim kompanijama detaljnije i preciznije sagledavanje geoloških odnosa, smanjenje rizika istraživanja i racionalnije projektovanje razradnih bušotina.
    seizmostratigrafija, istraživanje nafte i gasa, karakteristične seizmičke sekvence, seiz-mofacijalna analiza
    ... na karbo- natno izdignuće, ali i na soni dijapir, glinoviti dijapir, vulkan itd. Izuzetak predstavljaju klinoforme koje su uvek vezane za sistem padine. Kartiranje seizmičkih facija [9] predstavlja interpretaciju depozicionih facija na osnovu seizmičkih refleksija. Ramasayer [8] je predložio rigidnu ...

  • Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji

    Strahinja Sarajlić (2024)
    U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.
    tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija
    ... prelazi u blago zatalasan reljef, sa progresivnim porastom nadmorske visine do 400 mnv u zoni ležišta. Padine imaju umerene nagibe do 10, dok na pojedinim lokalitetima dostižu i do 20%. Na padinama je razvijen deluvijalni pokrivač promenljive debljine, koji dostiže nekoliko metara. Južni delovi terena ...
    ... progresivno raste ka nizvodnim delovima, gde u aluvijalnoj ravni Brestovačke reke doseže dubinu od 20-30 m. Uzduž korita potoka, kao i na strmim padinama u njihovoj blizini, prisutni su izdanci peščara i konglomerata. Geološka građa terena Šire istraživano područje karakteriše izrazito kompleksna ...
    ... je razmatrana primena metoda otvorenih otkopa, ali zbog velikih varijacija u geomehaničkim karakteristikama ležišta nije bilo moguće garantovati stabilnost otkopa. Zbog toga je pažnja usmerena na masovne metode otkopavanja sa zarušavanjem rude i krovinskih stena, koje omogućavaju veću fleksibilnost ...

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Na širem području Brusa izvedena su naučna multidisciplinarna istraživanja za potrebe ocene geotermalnog potencijala sa zadatkom de9inisanja uslova formiranja geotermalnih i termomineralnih resursa. Interpretacijom podataka zaključeno je da je na predmetnom terenu formiran "hibridni" hidrogeotermalni sistem, koji sadrži elemente sistema u rov-strukturi i elemente konvektivnog hidrogeotermalnog sistema sa rezervoarom u pokrivaču granitoidne intruzije. Sistem čine dva nezavisna hidrogeotermalna rezervoara. Prvi rezervoar formiran je u gornjokrednim krečnjacima na dubini od oko 1550 m. Maksimalne prognozne temperature hidrogeotermalnih resursa u krečnjačkom ...
    hidrogeotermalni sistem, gornjokredni krečnjaci, trijaski mermeri, Brus

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... obodni drenaţni kanali kojima se zahvataju sve vode koje sa okolnih padina gravitiraju ka površinskom kopu. Ovim zahvatima, površinski kop „Suvodol“ štiti se od površinskih voda Suvodolske reke i slivanja voda sa okolnih padina (slike 5.45 i 5.46). Kostadin J. Jovanov ...
    ... površinskih kopova. Odvodnjavanje rudnika uglja vrši se kombinovano, pomoću obodnih kanala za prihvatanje površinskih voda koje se slivaju sa padinama, kanala za prihvatanje vode po etaţama kopova i drenaţnim bunarima kojima se zahvataju podzemne vode pre doticaja u rudarske radove. Eksploatacija ...
    ... m.s. Novaci za period 1971–1995 god. Prihranjivanje izdani vrši se i infiltracijom atmosferskih voda kao i na račun doticaja voda sa okolnih padina. Korelaciona zavisnost izmeĎu padavina (m.s. Novaci - tabela 1.5) i nivoa podzemnih voda (m.s. Logovardi - tabela 2.1), je beznačajna (slika 2.3 ...

  • Filter rules for soil and geosynthetics

    Dragoslav Rakic, Irena Basaric Ikodinovic, Milenko Ljubojev (2021)
    Štetni efekti izazvani strujanjem vode kroz različite građevine (brane, nasipi i sl.) uspešno se rešavaju ugradnjom različitih filterskih slojeva. Osnovne funkcije filterskih slojeva su brza evakuacija vode uz sprečavanje unutrašnje erozije i iznošenje sitnih čestica tla. Ovi filterski slojevi najčešće se grade od krupnozrnih materijala (pesak, šljunak, kameni agregati), ali se pored prirodnih materijala sve više koriste i veštački geosintetički materijali. U radu su prikazana osnovna filtarska pravila koja treba ispoštovati da bi se izvelo uspešno projektovanje različitih filtracionih ...
    filter, baza, granulometrijski sastav, vodopropustljivosti, stabilnosti, začepljenje, izdržljivost

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... sirovine Čokoće, smešteno je na istočnom obodu doline Velike Morave, a naslanja se na zapadne padine planine Južni Kučaj. Mikro lokacija Oovog ležišta, odnosno njegov precizniji položaj, su krečnjačke zapadne padine planine Južni Kučaj u okviru dela karbonatnog kompleksa Jure, odnosno gornje jure ı dela ...
    ... cementara „Moravacem“ Novi Popovac kod Paraćina, nalaze se u centralnom delu Srbije, na istočnom obodu doline Velike Morave, a naslanjaju se na zapadne padine planine Južni Kučaj. Ležište krečnjaka Je od fabrike cementa (koja Je za sada jedini korisnik ove sirovine) udaljeno oko 1,5 km, makadamskim putem ...
    ... sredinu, odnosno hidrogeološke kolektore, koji omogućavaju otkopavanje stenske mase u suvoj sredini. Ova zona predstavlja sredinu koju karakteriše stabilnost radnih i završnih kosina na površinskom kopu ležišta Čokoće. 2.4 Vrsta, kvalitet i količina korisne mineralne sirovine U cilju utvrđivanja kvaliteta ...

  • Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija

    Dragana D. Đurić (2019)
    U radu je prvi put opisan deo herpetofaune (Anura i Squamata) iz neogenih i kvartarnih lokaliteta Srbije. Obrađeni su lokaliteti Sibnica, Prebreza, Lazarevc, Vračević i Riđake, neogene starosti. Lokaliteti kvartarne starosti su pećine Mala i Velika Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica, Vrelska pećina i sedimentne ispune fisura u kamenolomima Venčac i Beočin. U radu je prikazana je taksonomska analiza herpetoloških ostataka. Pored taksonomske analize fosilnog materijala dat je kratak geografsko-geološki opis proučavanih lokaliteta, osnovne osteološke karakteristike anura i skvamata ...
    paleoherpetofauna, Anura, Squamata, kvartar, pleistocen, neogen, Srbija, paleoekologija, paleoklima
    ... ili otvorene vlažne livade, kamenite padine ili obodi vodenih basena (Blain et al. 2008). Na primer, Anguis fragilis preferira zatvorena šumska staništa, ali se sreće i u vlažnim livadama. Lacerta agilis preferira relativno suve peskovite i kamenite padine i proplanke, Pelobates fuscus 118 ...
    ... fragilis, Lacerta viridis, Zamenis longissimus, Coronella austriaca, Lacertide indet. PEŠTURINA (PES) Pećina Pešturina se nalazi na severnoj padini Suve planine u blizini sela Jelašnica, a često se naziva i Jelašnička pećina (sl. 22). Arheološka iskopavanja u pećini vršena su od 2006, 2008. i 2010-2012 ...
    ... Telescopus cf. T. fallax, Natrix natrix, Natrix tessellata,Vipera cf. V. berus, Vipera ammodytes. 41 BEOČIN (BE) Na severnim padinama Fruške gore u blizini Beočina nalazi se cementara Lafarge. U sastavu cementare je i kamenolom Mutalj, smešten u blizini Bešenova (sl. 31.). U pukotinama ...