Претрага
167 items
-
Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom
Igor Veličković (2024)U radu je razmatrano prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeoliskim tufom sa obronaka planine Jastrebac pokazala se veoma efikasnom. Naime, u tri otpadne flotacijske vode utvrđen je povišen sadržaj arsena, hroma, gvožđa, mangana, kao i nikla. Jednostavnim tretmanom zeolitskim tufom iz ovih voda uklonjeni su svi ovi elementi. Sadržaji gvožđe i mangana su sniženi od 95 do 99 %, dok su ...... otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeoliskim tufom sa obronaka planine Jastrebac pokazala se veoma efikasnom. Naime, u tri otpadne flotacijske vode utvrđen ...
... završnom radu osim teorijskog razmatranja urađena Je i praktična remedijacija tri otpadne vode sa područja Rudnika prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Cilj ovog završnog rada Je da se utvrde mogućnosti uklanjanja toksičnih elemenata iz već prečišćene flotacijske otpadne vode. 1. ...
... uzorka vode 3 Uzorak zeolita koji Je korišćen za remedijaciju ovih voda predstavlja beli masivni zeolitski tuf koji se Javlja na zapadnim padinama planine Jastrebac, u neposrednoj okolini grada Kruševca. Prema Vojinović et al., 2014, glavne u ovom tufu su zeolit hejlanditsko-klinoptilolitskog tipa ...Igor Veličković. Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom, 2024
-
Jeleč grad- još nepriznati objekat geonasleđa
Остаци средњовековног града Јелеча на једном од врхова планине Рогозне (1262 m), по неким веровањима представљаju купу угашеног вулкана. Рогозна je позната по појавама скарновске Cu–Au минерализације, а трагови рударске активности и важних путева још од античких времена и даље постоје у непосредној околини. О томе сведочи и османски назив за Рогозну: Gümüş Dağ (Сребрна планина). Време изградње Јелеча је непознато. Постоје индиције да је постојао још у 6. веку, али се помиње први пут средином 12. века. Поуздан податак ...Marija Radisavljević, Danica Srećković Batoćanin, Vladan Vidosavljević, Irena Kajtez. "Jeleč grad- još nepriznati objekat geonasleđa" in Zbornik apstrakata, 212. 18. Kongres geologa Srbije "Geologija rešava probleme", Divčibare, 01-04 jun 2022, Srpsko geološko društvo (2022)
-
Tektonski sklop terena između Gatačkog polja i reke Sušice
Mirko Mirković (1975)Mirko Mirković. Tektonski sklop terena između Gatačkog polja i reke Sušice, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1975
-
Paleogeografske i tektonske karakteristike kvartara Beograda i njegove okoline
Draženko Nenadić (1997)Draženko Nenadić. Paleogeografske i tektonske karakteristike kvartara Beograda i njegove okoline, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1997
-
Tektonska aktivnost i ugljonosnost Kolubarsko-tamnavskog basena
Miodrag I. Knezović (2003)Miodrag I. Knezović. Tektonska aktivnost i ugljonosnost Kolubarsko-tamnavskog basena, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2003
-
Geološki položaj i tektonika serpentinskog masiva Dubovca sa naročitim osvrtom na ležišta magnezita
Jozef Škerlj (1964)Jozef Škerlj. Geološki položaj i tektonika serpentinskog masiva Dubovca sa naročitim osvrtom na ležišta magnezita, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1964
-
Geološki sastav, tektonska struktura i metalogenija Leckog masiva
Dragutin Pešut (1961)Dragutin Pešut. Geološki sastav, tektonska struktura i metalogenija Leckog masiva, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1961
-
Stratigrafija i tektonika Velikog krša i Stola i istočnoj Srbiji
Ivan Antonijević (1964)Ivan Antonijević. Stratigrafija i tektonika Velikog krša i Stola i istočnoj Srbiji, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1964
-
Geološki sastav i tektonski sklop srednjebosanskog basena sa naročitim osvrtom na razvoj i ekonomsku vrednost ugljonosnih facija
Radiša Milojević (1964)Radiša Milojević. Geološki sastav i tektonski sklop srednjebosanskog basena sa naročitim osvrtom na razvoj i ekonomsku vrednost ugljonosnih facija, Sarajevo:, 1964
-
Geološko-tektonska građa i povijest razvoja vanjskih Dinarida i Jadrana
Petar Miljuš (1971)Petar Miljuš. Geološko-tektonska građa i povijest razvoja vanjskih Dinarida i Jadrana, Zagreb:JNA, 1971
-
Stratigrafske i tektonske karakteristike palozoika u slivu reke Jadra Zapadna Srbija
Luka Pešić (1981)Luka Pešić. Stratigrafske i tektonske karakteristike palozoika u slivu reke Jadra Zapadna Srbija, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1981
-
Tektonska evolucija severoistočnih Dinarida
... Unutrašnjim Dinaridima i utvrdili njihovi kontrolni mehanizmi, izvedena su kombinovana terenska i mikro-strukturna istraživanja u širem području planine Bukulje u centralnoj Srbiji izgrađenoj od delova Jadar-Kopaonik i Drina-Ivanjica jedinice. Dobijeni rezultati ukazuju na tri glavne deformacione ...
... karakterističnu po S3 folijaciji koja dominantno tone ka istoku. Osim toga, utvrđena je i zona smicanja sa kvarcnim sigma klastima na istočnim padinama planine Bukulje. Za razliku od duktilnih struktura, najmlađe britl deformacije vezane su za reaktivaciju i formiranje različito orijentisanih gravitacionih ...Nikola Ranđelović, Branislav Trivić, Nemanja Krstekanić, Bojan Kostić, Uroš Stojadinović. "Tektonska evolucija severoistočnih Dinarida" in 18. Kongres geologa Srbije "Geologija rešava probleme", Divčibare, 01-04 jun 2022., Srpsko geološko društvo (2022)
-
Geologija i tektonika ugljonosne oblasti između Dobre na Dunavu i Porečke reke
Petar Bogdanović (1963)Petar Bogdanović. Geologija i tektonika ugljonosne oblasti između Dobre na Dunavu i Porečke reke, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1963
-
Geološki sastav i tektonski odnosi terena između Sarajeva i Nevesinja
Mladen Mojičević (1973)Mladen Mojičević. Geološki sastav i tektonski odnosi terena između Sarajeva i Nevesinja, Sarajevo:, 1973
-
Seizmo-tektonske karkteristike terena između Velike Morave i Drine : I tekstualni deo
Milorad Vukašinović (1970)Milorad Vukašinović. Seizmo-tektonske karkteristike terena između Velike Morave i Drine : I tekstualni deo, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1970
-
Резултати иницијалних хидрогеолошких истраживања карстног врела Бијели Нерини (централна Црна Гора)
Врeлo ’’Биjeли Нeрини’’ (305 мнв) нaлaзи нa сjeвeрoзaпaдним oбрoнцимa планине Мaгaник, изнaд кoритa риjeкe Мртвицe (на њеној десној обали). Извoриштe je рaзбиjeнoг типa, кoje je зaтрпaнo крупним блoкoвимa крeчњaкa и дoлoмитa. Извoриштe je вeoмa издaшнo, сa прeтпoстaвкoм дa у минимуму имa приближно 500 л/с, дoк му мaксимум прeлaзи и прeкo 2000 л/с, aли збoг кoнфигурaциje тeрeнa je зa сaдa билo вeoмa тeшкo пoтврдити тe вeличинe. Прeдстaвљa сeгмeнт који упoтпуњуje цjeлoкупну слику геолошких и физичкo-гeoгрaфских спeцифичнoсти кaњoнa риjeкe Мртвицe, десне ...Голуб Ћулафић, Вељко Мариновић, Јелена Крстајић, Бранислав Петровић. "Резултати иницијалних хидрогеолошких истраживања карстног врела Бијели Нерини (централна Црна Гора)" in Записници Српског геолошког друштва (за 2021. годину), Српско геолошко друштво (2022)
-
Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate
Ivana Božović (2024)Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...... od Skoplja, a 400 kilometara od Beograda. Ova planina pripada rodopskom planinskom masivu. Rodopske planine pružaju se istočno i zapadno od Južne Morave. Rodopske planine su nastariji planinski masiv na Balkasnkom poluostrvu. Rodopi su planine građene od kristalnih škriljaca, sa mermerom, granitom ...
... Beogradu Besna Kobila je planina u jugoistočnoj Srbiji, na razvođu sliva Južne Morave i Strume. Grebenom ove planine prostirala se srpsko-bugarska granica u periodu između 1878. godine i 1919. godine. Najviši vrh Besne Kobile je na nadmorskoj visini od 1.922 m. Planina je udaljena 40 kilometara ...
... granitom ı mlađima vulkanskim stenama. Planine su bogate ležištima: hroma, olova, cinka, gvožđa i drugih ruda. Ležišta rudnika Grot su praktično locirana na prevoju Besne Kobile, u pravcu jugo-istoka od sela Kriva FeJja. Slika 3. Slika najvišeg vrha Besne Kobile na 1.922 m nadmorske visine R ...Ivana Božović. Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate, 2024
-
Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)
Miroslav Radeta (2024)U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...... A4nđelković M., (1956): GKOLOŠKI SASTAV I TEKTONIKA GLEDIČKIH PLANINA. Goeol. Anali Bal. Pol. knj. XXIV, Beograd. A4nđelković M., (1957): STRATIGRAFIJA I TEKTONIKA PLANINE RUDNIKA. Zapisnici SGD za 1956. god. Anđelković M., (1960): PALEOGEOGRAFIJA I TEKTONIKA JEDNOG DELA UNUTRAŠNJIH DINARIDA. Geol ...
... planinskim terenima. Bukulja je dominantna planina koja se uzdiže zapadno od grada ı dostiže visinu od 696 metara nadmorske visine. Sa njenog vrha pruža se predivan panoramski pogled na okolinu, što čini ovu planinu važnim turističkim odredištem. Planina Venčac, poznata po svojim bogatim ležištima ...
... JA, MAGMATIZAM I TEKTONIKA. Goeol. Anali Balk. Pol., knj. XXXIII, 1-17, Beograd. A4nđelković M., (1976): TEKTONSKA REJONIZACIJA UNUTRAŠNJIH I SREDIŠNJIH DINARIDA JUGOSLA VIJE. Geol. Anali Balk. Pol. knj. XL, Beograd. Anđelković M., Marković S5. (1960): STRATIGRAFIJA I TEKTONIKA JURSKO-KREDNIH TERENA ...Miroslav Radeta. Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost), 2024
-
Režim pogranične reke Jerme
Vesna Ristić Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Boris Vakanjac, Peđa Kostić (2019)Reka Jerma izvire na Vlasinskoj visoravni u zoni Vlasinskog jezera, teče prema severozapadu padinama planine Gramade kroz selo Klisuru. Kod sela Strazimirovci prelazi u susednu državu Bugarsku, prolazi kroz Trnovsko ždrelo i zatim se ponovo vraća u Srbiju nedaleko od sela Petačinci. Uliva se kod sela Gradište u Nišavu. Ukupna dužina ove reke je 72.1 km od toga je 45.1 km formirala na teritoriji Srbije a preostali deo pripada Bugarskoj. Posmatrajući površine sliva nešto manje od 50 % pripada ...Vesna Ristić Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Boris Vakanjac, Peđa Kostić. "Režim pogranične reke Jerme" in Zbornik radova II Međunarodne naučne konferencije, Regionalni razvoj i prekogranična saradnja, Pirot, 2018., UO Privredna komora Pirot (2019)
-
Aranđelovački i Kosmajsko-Mladenovački produktivni miocenski basen : Stratigrafsko-tektonske osobine i pojave mineralnih sirovina na osnovu površinskog promatranja i bušenja. I, II
Dragan Dolić (1965)Dragan Dolić. Aranđelovački i Kosmajsko-Mladenovački produktivni miocenski basen : Stratigrafsko-tektonske osobine i pojave mineralnih sirovina na osnovu površinskog promatranja i bušenja. I, II, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1965