Претрага
939 items
-
Старост варисцијских гранитоида источне Србије одређена LA ICP-MS U-Pb методом на цирконима. (LA ICP-MS U-Pb zircon dating of Variscan granitoids in Eastern Serbia).
Шарић Кристина, Ерић Сузана, Цветковић Владица, Peytcheva Irena, Јовановић, Д., Пачевски Александар (2014)Шарић Кристина, Ерић Сузана, Цветковић Владица, Peytcheva Irena, Јовановић, Д., Пачевски Александар. "Старост варисцијских гранитоида источне Србије одређена LA ICP-MS U-Pb методом на цирконима. (LA ICP-MS U-Pb zircon dating of Variscan granitoids in Eastern Serbia)." in Оптимално истраживање и одрживо коришћење геолошких ресурса : зборник радова XVI конгреса геолога Србије, Donji Milanovac, 22-25.05.2014, Београд:Српско геолошко друштво (2014): 232-233
-
Интерпретација геодинамичких догађаја на основу проучавања ултрамафичних ксенолита из палеогених алкалних базалта источне Србије
Цветковић Владица (2012)Цветковић Владица. "Интерпретација геодинамичких догађаја на основу проучавања ултрамафичних ксенолита из палеогених алкалних базалта источне Србије" in Геолошки гласник 33 no. 1, Зворник, РС:Министарство индустрије, енергетике и рударства, Републички завод за геолошка истраживања (2012): 127-161
-
Energetski indikatori održivog razvoja opština istočne Srbije
Ivezić Dejan, Živković Marija, Tanasković Toma, Danilović Dušan, Karović-Maričić Vesna. "Energetski indikatori održivog razvoja opština istočne Srbije" in Tehnika, Energija, Ekologija-Energetika 13 no. 1, :Savez energetičara (2010): 75-79
-
Примена геоелектричних атрибута добијених сондирањем укрштеним квадратним распоредом електрода на подручју „Пударске колибе“ у источној Србији
Сретеновић Бранислав, Васиљевић Ивана, Цветков Весна. "Примена геоелектричних атрибута добијених сондирањем укрштеним квадратним распоредом електрода на подручју „Пударске колибе“ у источној Србији" in Техника 65 no. 4, Београд:Савез инжињера и техничара Србије (2014): 604-609
-
Mineralizacija retkih elemenata u severnom delu rudnog polja Srebrenice, Podrinjska metalogenetska oblast, Istočna Bosna
Radosavljević Slobodan, Stojanović Jovica, Kašić Vladan, Đorđević Dragoslav, Vuković Nikola. "Mineralizacija retkih elemenata u severnom delu rudnog polja Srebrenice, Podrinjska metalogenetska oblast, Istočna Bosna" in Tehnika 63 no. 6, Beograd:Savez inženjera i tehničara Srbije (2012): 924-929
-
Утицај реактивираних раседа на развој крашког процеса: примери из Карпато-балканида источне Србије
Ана Младеновић (2022)Carpatho-Balkanides represent part of the complex Dinaric-Carpatho-Balkan orogenic system, that geomorphologically dominates the central part of the Balkan peninsula. The existence of this orogenic system is a result of closure of the Neotethys ocean and subsequent convergence of the Adriatic microplate and the Eurasian continent, that has been still active in the recent times. Such geodynamic characteristics conditioned complex tectonic structures, multiply reactivated during Late Cretaceous and Cenozoic. The main aim of this research is to determine impact of ...Ана Младеновић. "Утицај реактивираних раседа на развој крашког процеса: примери из Карпато-балканида источне Србије" in Карст 2022: Значај, стање и перспективе коришћења и заштите ресурса у карсту, Српска академија наука и уметности (2022)
-
Uticaj reaktiviranih raseda na razvoj kraškog procesa: primeri iz Karpato-balkanida istočne Srbije
Ana Mladenović (2022)Carpatho-Balkanides represent part of the complex Dinaric - Carpatho - Balkan orogenic system, that geomorphologically dominates the central part of the Balkan peninsula. The existence of this orogenic system is a result of closure of the Neotethys ocean and subsequent convergence of the Adriatic microplate and the Eurasian continent, that has been still active in the recent times. Such geodynamic characteristics conditioned complex tectonic structures, multiply reactivated during Late Cretaceous and Cenozoic. The main aim of this research is ...Ana Mladenović. "Uticaj reaktiviranih raseda na razvoj kraškog procesa: primeri iz Karpato-balkanida istočne Srbije" in Knjiga apstrakata multidisciplinarne konferencije "Karst 2022 - Značaj, stanje i perspektive korišćenja i zaštite resursa u karstu", Beograd : Srpska akademija nauka i umetnosti (2022)
-
Генеза хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки (Источна Србија)
Милош Велојић (2021)Главни циљ испитивања хидротермалног система Чукару Пеки је разумевање процеса који су довели до његовог настанка, а посебно еволуције рудоносних флуида из којих је настала рудна минерализација. Утврђено је да је овај систем настао у периоду пре 86,78 - 85,19 Ma из магматског интрузива који је био богат водом и имао висок оксидативни потенцијал. Током хлађења, из овог магматског интрузива су издвојени веома врели флуиди, који су имали температуре изнад 600°С и висок салинитет. У ...Борска металогенетска зона, Тимочки магматски комплекс, порфирска лежишта, високосулфидациона лежишта, флуидне инклузије, рудне парагенезе, геохронологија, хидротермалне алтерације, LA-ICP-MS... и као источни сегмент великог магматског и металогенетског лука кредне старости, који се протеже кроз Румунију, Србију и Бугарску (тзв. ABTS појас - скраћено од Апузени-Банат-Тимок-Средњогорје појас, Neubauer, 2002) односно BMMB појас (скраћено од Банатитски магматски и металогенетски појас; Berza ...
... Цветковић, Љ. 1989. Минерали система Cu3(As,Sb,V,Sn,Ge,W)S4 у лежиштима бакра источне Србије. Докторска дисертација, Рударско-геолошки факултет, Београд, 161 стр. ГЕНЕЗА ХИДРОТЕРМАЛНОГ Cu-Au СИСТЕМА ЧУКАРУ ПЕКИ (ИСТОЧНА СРБИЈА) 99 32. Davidson, J., Turner S., Handley H., Macpherson ...
... (слика 1), док Карпатско-балканска провинција представља један од сегмената Тетиског металогенетског појаса, који је просторно везан за Алпско-Хималајски орогени систем који се протеже од Западне Европе до Јужног кинеског мора (Janković, 1977; Zimmerman et al. ,2008). Овај орогени систем је последица ...Милош Велојић. Генеза хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки (Источна Србија), Београд : [М. Велојић], 2021
-
Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geotermalna karakterizacija sistema / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - system geothermal characterization
Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)Postavljeni konceptualni model hidrogeotermalnog sistema Brusa sa širom okolinom testiran je primenom različitih hidrohemijskih i izotopskih metoda u cilju njegove verifikacije i karakterizacije. Rezultati su ukazali na atomsfersko poreklo geotermalnih fluida i na razviće primarnih rezervoara u okviru karbonatnih stena. Prvi rezervoar formiran je u okviru krečnjaka gornjotrijakse starosti, dok drugi rezervoar egzistira u okviru trijskaih mermera. Zone prihranjivanja locirane su u zapadnom delu terena. Sistemi gravitacionih raseda kontrolišu kretanje fluida u sistemu, dok proces jonske izmene dominira u ...Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović. "Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geotermalna karakterizacija sistema / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - system geothermal characterization" in XVII Srpski simpozijum o hidrogeologiji sa međunarodnim učešćem , Pirot, Serbia, 02-06. October 2024, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Rudarsko-geološki fakultet (2024). https://doi.org/10.5281/zenodo.13739443
-
Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)
Darko M. Božović (2016-09-28)Karbonatne sirovine, obzirom na geološku građu Crne Gore predstavljaju jednu od najznačajnijih nemetaličnih mineralnih sirovina. U Crnoj Gori postoje brojna leţišta karbonatnih sirovina (arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena) koja su istraţena ili su u eksploataciji, među kojima rudni reon Bjelopavlića zauzima najznačajnije mjesto.Dosadašnja istraţivanja karbonatnih sirovina na ovom području imala su, međutim, prevashodno uzak istraţivački cilj, utvrđivanje rezervi arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena određenog leţišta, ili preliminarna ispitivanja kvaliteta krečnjaka u njima, sa ...karbonatne mineralne sirovine, arhitektonsko - građevinski kamen, tehničko - građevinski kamen, karbonatna punila, rudni reon Bjelopavlića, potencijalnost.... devet facijalnih pojaseva i 24 standardne mikrofacije (slika 4.1.) D. Božović: Mineragenija i potencijalnost resursa karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora) - doktorska disertacija 44 Slika 4.1: Šematski prikaz glavnih karakteristika facijalnih pojaseva, (Wilson, 1975) ...
... arhitektonsko - građevinskog kamena u Pješivačkom dolu (foto 6-8) nalazi se u području Pješivaca, na istočnim padinama Đinove glave, na oko 9 km sjeverozapadno od Danilovgrada. Foto 6-8: Istočne padine brda Đinova glava gdje se nalazi pojava arhitektonsko - građevinskog kamena Pješivački do ...
... najznačajnijih mineralnih sirovina. U okviru rudnog reona Bjelopavlića takođe je otkriveno više leţišta/pojava tehničko - građevinskog kamena krečnjačkog sastava, ali imajući u vidu geološku građu ovog rudnog reona, broj leţišta tehničko -građevinskog kamena mogao bi biti znatno veći. Obzirom da ...Darko M. Božović. "Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-09-28)
-
Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu
Tomislav Lazić (2024)Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...... rude Površina zahvaćena ngremma Zapremina Količina rude » Kota vrha | Kota dna : : horizontalnog, » (t) Etaža ; ; otkopnim pojasom ; etaže pojasa (m) | pojasa (m) > pojasa 3 (m) 0 (m') -40 -45 6.444,47 32.223,87 93.087,04 -40/-55 -45 -50 6.444,47 32.223,87 96.671,62 93.087,04 -50 -55 6.444,47 ...
... Slika 3.2.1. Raspored prostorija pripreme i razrade ležišta u I eksploatacionom pojasu Sistem ı formiranje pripremnih prostorija za svaku otkopnu etažu su identični. Za potrebe otkopavanja „gornjeg“ otkopnog pojasa, iz prostorija razrade (EH ı PEH), predviđena Je izrada pristupnih hodnika (PH) ...
... Ukupno: 485,43 4. EKSPLOATACIJA LEŽIŠTA 4.1 Eksploatacija ležišta u l otkopnom pojasu (-50/-140) Prema usvojenoj metodi otkopavanja (Prilog I.4.1-8) predviđeno je da se otkopavanja rude u I eksploatacionom pojasu vrši u horizontalnim pojasima visine 5 m, odnosno otkopnim hodnicima (OH) dimenzija ...Tomislav Lazić. Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu, 2024
-
Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija
Dragana D. Đurić (2019)U radu je prvi put opisan deo herpetofaune (Anura i Squamata) iz neogenih i kvartarnih lokaliteta Srbije. Obrađeni su lokaliteti Sibnica, Prebreza, Lazarevc, Vračević i Riđake, neogene starosti. Lokaliteti kvartarne starosti su pećine Mala i Velika Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica, Vrelska pećina i sedimentne ispune fisura u kamenolomima Venčac i Beočin. U radu je prikazana je taksonomska analiza herpetoloških ostataka. Pored taksonomske analize fosilnog materijala dat je kratak geografsko-geološki opis proučavanih lokaliteta, osnovne osteološke karakteristike anura i skvamata ...... gornjeg oligocena Nemačke (Sanchiz et al. 1993; Böhme 2008). Od miocena do holocena ova vrsta identifikovana je na brojnim lokalitetima od zapadne do istočne Evrope (Böhme & Ilg 2003). 72 Rod Rana (Linnaeus,1758) Tipska vrsta: Rana temporaria Linnaeus, 1758 Rana temporaria (Linnaeus ...
... STRATIGRAFSKO–GEOGRAFSKA RASPROSTRANJENOST: donji miocen–danas (Rage & Roček 2003; Blain 2010a; Roček 2013). Najstariji fosilni nalazi iz istočne i zapadne Evrope potiču iz donjeg i srednjeg miocena (Hodrov| 1988; Venczel 2004; Venczel & Sţiucă 2008; Böhme 2010). U mlađim sedimentima fosili iz grupe ...
... (Szyndlar 1984; Venczel 2000c). STRATIGRAFSKO–GEOGRAFSKA RASPROSTRANJENOST: gornji pliocen–danas (Venczel 2000c) na velikom broju lokaliteta istočne i zapadne Evrope. Najstariji poznati fosili potiču iz gornjeg pliocena Mađarske i Moldavije (von Szunyoghy 1932; Redkozubov 1987). 105 ...Dragana D. Đurić. Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija, Beograd : Rudarsko-geološki fakultet, 2019
-
Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)
Miroslav Radeta (2024)U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...... epohe u ovom delu Srbije, što Je u skladu sa prethodnim regionalnim istraživanjima. Istraživanje doprinosi boljem razumevanju lokalne geološke evolucije ı pruža osnove za dalja istraživanja ovog terena. 21 5. LITERATURA Anđelković M., (1954): URGON I GOLT U KREDNOM POJASU. TOPOLA-DRAČA. Geol ...
... Rudarsko-geološki fakultet, Beograd, s. 139 Pantić N., (1956): BIOSTRATIGRAFIJA TERCIJARNE FLORE SRBIJE. Goceol. anali Balk. Pol. knj. XXIV, Beograd. Pantić N., (1957): PRILOZI POZNAVANJA NEOGENE FLORE SRBIJE (I). Zbornik radova Geol. inst. J. Žujović, knj. IX, Bgd. . Pantić N., (11962): MIOCEN IZMEDU ...
... Aleksić i dr. (1971) su takođe izneli mišljenje o tektonskim odnosima i po njima istraživani teren pripada severnodinarskom strukturno-facijalnom pojasu. Mineralne i termomineralne vode koje se javljaju na području Aranđelovca istraživane su Još u prošlom veku. Prve podatke nalazimo kod Lindenmajera ...Miroslav Radeta. Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost), 2024
-
Poređenje rezultata interferometrijske analize za zemljotrese na istočnom anatolijskom rasedu od 2020. i 2023. godine
Dragan Živković (2024)Ovaj rad se bavi analizom površinskih deformacija izazvanih zemljotresima u Turskoj iz 2020. i 2023. godine korišćenjem diferencijalne satelitske radarske interferometrije (DInSAR tehnike). Cilj istraživanja bio je da se kvantifikuju i uporede deformacije terena izazvane ovim seizmičkim događajima i da se razumeju mehanizmi koji stoje iza oslobađanja seizmičke energije u regionu. Analizom DInSAR snimaka, identifikovane su različite deformacije duž rasednih zona za svaki zemljotres. Dok je zemljotres iz 2020. godine (M 6,7) izazvao lokalizovane deformacije duž Istočno anatolijskog raseda, zemljotres ...Dragan Živković. Poređenje rezultata interferometrijske analize za zemljotrese na istočnom anatolijskom rasedu od 2020. i 2023. godine, 2024
-
Neresnica granitoid (Istočna Srbija): izvodi iz mineralogije i petrografije
Vasković Nada, Srećković-Batoćanin Danica. "Neresnica granitoid (Istočna Srbija): izvodi iz mineralogije i petrografije" in Zbornik apstrakata sa 17. Kongresa geologa Srbije-Nacionalni Kongres sa medjunarodnim učešćem, Vrnjačka Banja, 17-20.maj, 2018 1, Beograd:Srpsko geološko društvo (2018): 221-226
-
Biostratigrafija miocena Bačke na osnovu krečnjačkog nanoplanktona
Goran Bogićević (2010)Goran Bogićević. Biostratigrafija miocena Bačke na osnovu krečnjačkog nanoplanktona, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2010
-
Петрогенеза интраофиолитских калкоалкалних и толеитских гранитоида источног обода Вардарске зоне у Србији
Шарић Kристина, Цветковић Владица, Romer R.L., Peytcheva Irena, von Quadt Albrecht. "Петрогенеза интраофиолитских калкоалкалних и толеитских гранитоида источног обода Вардарске зоне у Србији" in Оптимално истраживање и одрживо коришћење геолошких ресурса : зборник радова XVI конгреса геолога Србије, Donji Milanovac, 22-25.05.2014. = Optimal Reserach and Sustainable Usage of the Geological Resources : proceedings of the XVI Serbian Geologcal, Beograd:Srpsko geološko društvo (2010): 43-43
-
Седиментологија и биостратиграфија миоцена Краљевице (источна Србија)
Васић Небојша, Бањешевић Миодраг, Рундић Љупко, Гајић Виолета, Јовановић Марија, Пантелић Немања, Прелевић Дејан, Костић Бојан (2018)Васић Небојша, Бањешевић Миодраг, Рундић Љупко, Гајић Виолета, Јовановић Марија, Пантелић Немања, Прелевић Дејан, Костић Бојан. "Седиментологија и биостратиграфија миоцена Краљевице (источна Србија)" in Зборник апстраката 17. Конгреса геолога Србије с међународним учешћем, Врњачка Бања, 17-20. мај 2018. 1, Београд:Српско-геолошко друштво (2018): 102-108
-
Da li ima tragova eksplozivnih erupcija u istočnom delu leckog vulkanskog kompleksa?
Emilija Nidžović, Vladica Cvetković, Kristina Šarić. "Da li ima tragova eksplozivnih erupcija u istočnom delu leckog vulkanskog kompleksa?" in 18. Kongres geologa Srbije „Geologija rešava probleme”, Divčibare, 1-4 jun 2022., Beograd : Srpsko geološko društvo (2022)
-
Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu
Aleksandar Balubdžić (2024)Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...... 5 2.3 Hidrografske i hidrološke karakteristike istražnog područja Velika Morava nastaje spajanjem Zapadne i Južne Morave kod Stalaća ı predstavlja najveću reku koja pripada Srbiji. Istočno od Smedereva uliva se u Dunav. Dužina Velike Morave je 245 km, dok dužina dela Velike Morave koji obuhvata ...
... izovela istražnog područja, 1:250.000 . M O . n B O O — 1. UVOD Velika Morava nastaje spajanjem Zapadne i Južne Morave, dok njen sliv zauzima 37.444 km? ili 42% teritorije Srbije. Odlikovana plodnim zemljištem, područje je iskusilo veliki razvoj u poljoprivredi, industriji i broju st ...
... Tektonsku građu terena između Dunava i Resave objašnjava V. Petković i opisuje „moravsku navlaku“. U okviru regionalnih tektonskih proučavanja istočne Srbije, prostor moravske potoline dobija posebnu pažnju, naročito u radovima V. Petkovića (1930), M. Anđelkovića (1956-1957), K. Petkovića (1960-1961) ...Aleksandar Balubdžić. Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu, 2024