Претрага

Упит dcterms_subject_txt:arheologija u okolini Trstenika

4193 items

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... uslovima u okolini leţišta, nivo podzemnih voda u kvartarnim sredinama na dubiniama 5,0-6,0 m ispod površine terena. U neogenim sedimentima (krovinska izdani–KI) u delovima gde se vrši eksploatacija, nivo podzemnih voda u odnosu na početno stanje, sniţen je i preko 40 m (slika 5.39). Nivo podzemnih ...
    ... Leţišta uglja formirana su u okviru neogenih sedimenata Pelagonijske kotline (prilog 1) u jezerskim uslovima sedimentacije u zoni kontakta sa prekembrijumskim kristalastim stenama. 1.7.4.1. Leţište uglja „Suvodol“ U graĎi leţišta uglja “Suvodol” i njegove neposredne okoline učestvuju sledeće geološke ...
    ... sela Ţivojno u okolini istoimenog leţišta uglja (Foto: Jovanov, 2013) Pre započinjanja aktivnosti na razradi i eksploataciji leţišta „Suvodol“, reljef terena je bio slično današnjem u okolini leţišta „Ţivojno“ čija eksploatacija nije započeta. Početka eksploatacije uglja teren u okviru leţišta ...

  • Industrial Waste Heat Potential for Meeting Heat Demand in the Republic of Serbia

    Dejan Ivezić, Marija Živković (2023)
    Finalna potrošnja energije u industrijskom sektoru čini skoro 25% finalne potrošnje energije u Republici Srbiji. Procenjuje se da je 50-70% potrošnje energije u industriji namenjeno proizvodnji toplotne energije u različitim industrijskim procesima. Deo proizvedene toplotne energije se nepovratno gubi kao energija odvedena u okolinu: prenosom toplote kroz zidove procesne opreme, dimnim gasovim, otpadnim vodama itd. Korišćenjem otpadne toplote povećava se efikasnost korišćenja primarne energije i smanjuje ukupna potreba za energijom. Otpadna toplota se može koristiti u samom industrijskom objektu ...
    otpadna toplota, industrija, toplotne potrebe

  • Depth geological relations of the wider area of Belgrade - based on the wells and geophysical data

    Đorđe Marinović, Ljupko Rundić (2020)
    Предметна референца обухвата простор шире околине Београда укупне површине око 2.000 km2. Аутори су објединили капиталне геолошке и геофизичке податке обезбеђене површинским истраживањима и мултидисциплинарним елементима из 52 бушотинe са дубинама између 33 и 2.733 m. Конкретни палеонтолошки налази специјализованих аналитичара са детерминацијом макро и микрофауне и флоре, презентовани су како из неогених формација тако и из басенске подине. Осим конвенционалних петролошких описа стена цитиране су и микроскопске детерминације интрузивних и екструзивних магматита. Из затвореног басенског простора корелативно су ...
    неоген, дубинска разграничења, геофизички показатељи, структурно-палеогеографска интерпретација

  • Blasting mats for the protection of people, structures and the environment in proximity to the blast site

    Milanka Negovanović, Lazar Kričak, Stefan Milanović, Jovan Marković, Nikola Simić, Snežana Ignjatović (2023)
    Енергија експлозије која се ослобађа током процеса детонације минских пуњења у бушотинама користи се за дробљење чврсте стенске масе на комаде различитих облика и величина, у зависности од карактеристика стене и оптимизације параметара бушења и минирања. Поред позитивних ефеката минирања, постоје и одређени нежељени ефекти сваког процеса минирања који се могу јавити, а то су: потреси тла, разлетање комада одминираног материјала, ваздушни удари, загушљиви и отровни гасови и прашина. Разлетање комада је неконтролисано избацивање комада одминиране стенске масе и ...
    mecevi za miniranje, pokrivanje, razletanje komada, miniranje

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane ,, Nikola Tesla”

    Milica Kostić (2024)
    Termoelektrane na ugalj, iako značajan izvor električne energije, predstavljaju veliki izazov zbog zagađenja koje uzrokuju. Glavni uzrok zagađenja je neumerena ljudska potreba za energijom i resursima, što dovodi do emisije različitih zagađivača u atmosferu, uključujući okside ugljenika, sumpora, azota, kao i lebdeće čestice i toksine. Ove emisije imaju negativan uticaj na kvalitet vazduha, zdravlje ljudi i životnu sredinu. Procena uticaja termoelektrana na ugalj na životnu sredinu je zakonska obaveza i ključna za smanjenje tih negativnih efekata. Ovaj dokument analizira potencijalne ...
    zaštita životne sredine, termolektrana ,,Nikola Tesla A”, modeliranje, zagađenje vazduha
    ... „Nuklearni objekti Srbije“) gde se osim koncentracije u vazduhu posmatra ı ukupna doza koju bi primio hipotetički stanovnik u okolini nuklearnog reaktora. [14.] Cestice u atmosferi Čestice u atmosferi definišu se kao bilo koja čestica ili tečna materija u disperziji čiji su agregati veći od 0.0002 ...
    ... štetni u malim koncentracijama. Iako se primarno nalaze u vazduhu, dioksini se iz vazduha deponuju u tlo, vodu i biljke i dalje preko životinja, odnosno hrane animalnog porekla (meso i mleko) ulaze u lanac ishrane. POP - organski zagađujuće supstance kao što je dioksin, mogu da ostanu u okolini dugi ...
    ... vazduha, naročito u radnoj okolini, kao i u širem području oko termoelektrane, s obzirom da se u rudarstvu teško može odvojiti uticaj na radnu i životnu sredinu. Stoga je važno posvetiti posebnu pažnju ovom problemu, uključujući monitoring kvaliteta vazduha u radnoj sredini ı okolini kopova. Procena ...

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... karbonatnim stenama taloženim u santonu u okolini Brežđa. a b Sedimentologija gornje krede centralnog dela Vardarske zone 162 8.2.1.3. Biostratigrafija karbonatnih stena santona U veoma bogatoj asocijaciji planktonskih foraminifera u krečnjacima i laporcima ovog ...
    ... foraminifera (Globotrunkana). U centralnom delu Vardarske zone, stene stvarane na kontinentalnoj padini proučavane su u okolini Rajca, Brežđa i Struganika. Po jasnom razviću gornjeg dela ove jedinice u Struganiku, cela jedinica može se nazvati „struganičkom“. U početnoj fazi taloženja izdvojena ...
    ... odnosa na terenu, kao i determinacije makrofosilne asocijacije pronađene u ovim stenama. Prvi objavljeni podaci o gornjoj kredi područja istraţivanja nalaze se u radovima Ţujovića (1893). On je u krečnjacima okoline Struganika odredio Inoceramus regularis i Inoceramus mytiloides, koji su turonske ...

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Stabilnost kosina u stenskoj masi - savremeni koncepti i metode proračuna

    Zoran Berisavljević, Dušan Berisavljević, Miloš Marjanović (2021)
    Stabilnost kosina
    ... podeljena u Sest poglavija i koncipirana je tako da se, pored teorijskih Znanja, saviadaju i osnovni principi projektovanja u stenskoj masi. U prvom poglaviju se razmatraju naponi, €vrstocéa i deformacije i to sledecim redosledom: tenzor napona i naponsko stanje u stenskoj masi i okolini pukotina, merenje ...
    ... 2021. Autori Predgovor ll Stabilnost kosina u stenskoj masi SADRZAJ 1. NAPONI, CVRSTOCA I DEFORMACIJE.............c.ccccccccscesescssesesesescesesesesceseseseeneneseessseeneneaees 2 1.1. Tenzor napona i naponsko stanje u stenskoj masi i okolini pukotina...............c:eee 2 1.2. MEPeNnje NAPONA ...
    ... je poginulo 450 judi. Mehanika stena spada u krug veoma razvijenih disciplina i primenjuje se u sledecim oblastima: kod fundiranja objekata, stabilnosti kosina, izgradnje podzemnih objekata i tunela u gradevinarstvu, kod podzemne i povrsinske eksploatacije u rudarstvu, prilikom istraZivanja i eksploatacije ...

  • Hazardous substances in karst aquifer waters - one of the results of the operational monitoring of groundwater in Serbia

    Zoran Stevanović, Veljko Marinović, Branislav Petrović (2020)
    У циљу оцене стања животне средине и разумевања потенцијалних узрока још раније евидентираног лошег хемијског статуса водног тела подземних вода „Крш–север“, извршенa je хидрогеолошка проспекција шире околине лежишта бакра Мајданпек, која је укључилаистраживање површинског копа, флотационог језера и главних карстних врела и пећина. Имајући у виду да се експлоатационо поље рудника бакра Мајданпек директно граничи са карстном издани и водним телом подземних вода „Крш–север“, параметри квалитета подземне воде су анализирани (in situ и лабораторијски) на два главна карстна врела ...
    Опасне супстанце, карстна издан, бакар, флотацијско језеро, Мајданпек, Србија

  • Classification of mining waste landfills according to legislation in Serbia

    Dragana Nišić, Uroš Pantelić, Nikoleta Aleksić, Neda Nišić (2021)
    rudarski otpad, jalovina, uredba, deponija, kategorija A, klasifikacija
    ... rušenja nasipa i izlivanja jalovine u okolinu [9], što ovo jalovište sta- vlja na 7. mesto liste najznačajnijih udesa na depo- nijama industrijskog otpada u istoriji prema Portfoliu potencijalnog rizika jalovišta, ukoliko bi do njega došlo [10]. Iako se u Uredbi prioritet daje „mokrim“ deponijama ...
    ... izlivanje deponovanog mate- rijala u okolinu. Posebno se obraća pažnja na poten- cijalne opasnosti koje prete od deponija na kojima se odlaže reaktivan otpad, nezavisno od klasifikacije ot- pada prema sastavu. Primer takve analize je flotacijsko jalovište Veliki Krivelj u Boru, čijom procenom rizika ...
    ... od 5-50%. Deponija sa ovim odnosom je apriori svr- stana u kategoriju A, međutim, može biti izuzeta ako je tokom procene rizika, tokom koje se posebno poza- bavilo efektima opasnog otpada na okolinu, dokazano da deponija ipak ne pripada kategoriji A. I konačno, deponija ne pripada kategoriji A ako ...

  • Daljinsko merenje temperature na bušotinskom cevovodu

    Aleksa Petrović (2024)
    Ovaj diplomski rad analizira daljinsko merenje temperature na bušotinskim cevovodima, koje je od velike važnosti za kontrolu i nadzor nad industrijskim procesima posebno u ekstremnim uslovima kao što su visoke temperature i pritisci u bušotinama. Opisane su različite vrste temperaturnih senzora, kao što su termoparovi, bimetalni i otpornički termometri, kao i senzori na bazi optičkih vlakana, koji se primenjuju za kontinualno merenje temperature duž cevovoda u realnom vremenu. Daljinsko merenje temperature omogućava pravovremeno otkrivanje curenja i nepravilnosti, što je ...
    temperatura, daljinsko merenje temperature, bušotinski cevovodi, DTS sistemi, infracrveni senzori, bežične mreže
    ... emisivnost, prašina ili dim u atmosferi. Ovi pirometri su posebno pogodni za primene gde uslovi okoline mogu ometati merenje tradicionalnim pirometrima, jer merenje na dva različita talasna opsega omogućava precizniju procenu temperature. Dvobojni pirometri se koriste u industrijama gde je potrebno ...
    ... potrebno precizno merenje visoke temperature u teškim uslovima okoline. Prednost ovih uređaja je što ne zavise od apsolutne vrednosti emisivnosti objekta, već od relativnog odnosa emisivnosti na dva talasna opsega, što ih čini pouzdanijim u uslovima sa promenljivim okruženjem. Dprveni ODgledalo ...
    ... Bluetooth, u zavisnosti od zahteva 25 aplikacije. Bežični senzori često imaju kućište koje ih štiti od spoljašnjih uticaja kao što su prašina, vlaga ili ekstremne temperature. Sastoje se od sledećih delova: 1. Senzor za merenje temperature: Detektor koji meri temperaturu okoline ili objekta ...

  • Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)

    Luka Jović (2024)
    Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...
    geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit
    ... retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji ...
    ... ležišta. U okolini Zvornika S. Karamata (1953) zatim izdvaja ofiolitske facije - serpentinite, gabrove, dijabaze — kao ı dacite i diorite, ali i prvi izdvaja minetu. U petrološkoj studiji Boranje (1955) daje detaljne podatke o ovim stenama, kako magmatskim tako ı kontaktno-metamorfnim. U skorijim ...
    ... preispitaju neka prethodna naučna shvatanja u vezi sa lamprofirima šire okoline Velikog Majdana, kao što su uloga hibridizacije magme u njihovoj petrogenezi i pitanje njihovog geohemijskog izvora. Iz priloženih podataka prozišli su sledeći zaključci: (1) U lamprofirima Kolaričke reke postoje pre svega ...

  • Modeliranje buke u zoni površinskog kopa Ljubija ležišta Ciganuša - Škorac

    Teodora Kaličanin (2024)
    Svaki neželjeni zvuk u prirodi se može definisati kao buka. Buka svakodnevno utiče na ljude i predstavlja pretnju po ljudsko zdravalje. Zbog toga su nastale mnoge metode za merenje, proračun i saniranje ovog problema.Tema ovog završnog rada master studija je modeliranje buke u zoni površinskog kopa ''Ljubija''. Opisani su pojam buke i zvuka kao osnov za kasnije iznesene podatke, kao i tipovi i različiti izvori buke. Prikazane su metode merenja buke i uređaji koji se u tom procesu koriste. Obrađen ...
    buka, modeliranje, uticaj na čoveka, površinski kop
    ... Mere zaštita od buke Pojava nepovoljnog uticaja prekomerne buke u radnim okolinama postoji u svim fazama ecksploatacije na površinskom kopu i odlaganju jalovine. U cilju obezbeđenja zaštite radnika ali ı okolnog stanovništva (kada se u blizini rudničkih objekata nalaze stambeni objekti) od negativnog ...
    ... zaštite radnog i životnog prostora, te okoline uopšte. Karakteristična veličina koja se meri, odnosno u uslovima modeliranja rasprostiranja buke, veličina na osnovu koje se vrši ocena buke prema odredbama ovog Zakona je ekvivalentni nivo buke u dB(A) (LAeq,T). U uslovima merenja treba dodati ı nivo ...
    ... detektovati čulom sluha i koje se prenose na okolinu, dolazi do nastanka zvuka kao posledice promene pritiska. Prisustvo zvuka Je evidentno gotovo u svim sferama ljudske aktivnosti i javlja se kao njihov pratilac [1]. Svaki neželjeni ili štetni zvuk u spoljnjoj sredini stvoren ljudskom aktivnošću ...

  • Poboljšanje geotehničkih uslova izgradnje nasipa upotrebom geosintetika

    Anastasija Radovanović (2024)
    Za potrebe izrade rada na Master akademskim studijama ,,Rudarsko-geološkog fakulteta,,, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom prof. dr Gordane Hadži-Niković , izvršena je detaljna analiza stabilnosti kosina nasipa na Vranjskoj petlji. Geotehnička istraţivanja i ispitivanja terena izveo je “Zavod za geotehniku iz Instituta za puteve a.d. Beograd”, a investitor je “Javno preduzeće, Putevi Srbije”.Metodološki pristup koji je korišćen za analizu stabilnosti kosina nasipa jeste kabinetsko istraživanje dostavljene dokumentacije i geostatički proračuni analize stabilnosti kosina nasipa, korišćenjem savremenih softverskih alata.Krajnji zaključak izvedenih istraţivanja je da ...
    tlo, nasip, analiza stabilnosti, faktor sigurnosti, geosintetici
    ... namijenjeni upotrebi u građevinarstvu počeli su se koristiti prije četrdesetak godina. U početku su se primjenjivani uglavnom u zemljanim građevinama, odnosno u saobraćajnicama, podzemnim građevinama, dok se danas koriste ı u zgradarstvu, mostogradnji, objektima zaštite okoline, kao i u poljoprivredi ...
    ... procesom površinskog raspadanja i intenzitet procesa biće objašnjeni u poglavlju 4.5. Uzimajući u obzir da su aluvijalni sedimenti najzastupljeniji u široj okolini petlje, Jasno je da je fluvijalni proces morao igrati značajnu ulogu u stvaranju reljefa. Petlja zahvata tri morfo-genetski različita ...
    ... svojstva U morfogenezi, odnosno stvaranju recentnog reljefa šire okoline posmatranog područja, ulogu su imali fluvijalni, padinski i proces površinskog raspadanja, a takođe su uočeni ı proluvijalni oblici reljefa. U ovom poglavlju biće obrađeni oni procesi koji su imali dominantnu ulogu u formiranju ...

  • Jeleč grad- još nepriznati objekat geonasleđa

    Marija Radisavljević, Danica Srećković Batoćanin, Vladan Vidosavljević, Irena Kajtez (2022)
    Остаци средњовековног града Јелеча на једном од врхова планине Рогозне (1262 m), по неким веровањима представљаju купу угашеног вулкана. Рогозна je позната по појавама скарновске Cu–Au минерализације, а трагови рударске активности и важних путева још од античких времена и даље постоје у непосредној околини. О томе сведочи и османски назив за Рогозну: Gümüş Dağ (Сребрна планина). Време изградње Јелеча је непознато. Постоје индиције да је постојао још у 6. веку, али се помиње први пут средином 12. века. Поуздан податак ...
    Rogozna, Jeleč, srednjevekovno utvrdjenje, kvarc latit, objekat geonasledja

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... željena šema rušenja stenske mase > iniciranje minskih bušotina koje će dati minimalne potrese na okolinu > iniciranje koje će obezbediti pravilno rušenje stenske mase u željenom pravcu ıi dr U blizini kopa nema objekata koje treba štititi od potresa, ali je ipak zbog obezbeđenja boljeg usitnjavanja ...
    ... postaviti suprotno ili sa strane u odnosu na smer dejstva bušotina i razletanja komada i po potrebi ih pokrivati zaštitnim pokrivkama. 56 4.2.4.2 Zaštita od potresa Kod miniranja na površinskim kopovima česta jJe situacija da od prejakih potresa u okolini kopa treba štititi stambene, industrijske ...
    ... a aaaaaaa a aaaaaaaoaaaaaoaoet 29 4.2.1 Izbor eksploziva u zavisnosti od karakteristika radne sredine ...29 4.2.2 Primarno miniranje.......c.a a aaaaaaeaatatet 30 4.2.3 Sistem za iniciranje ... aaaaeoaatttet 45 4.2.4. Zaštita okoline pri miniranju ........aaaaaaonnane 55 5 PITBLAST 5.1 ...

  • Појава НИМБИ синдрома међу становништвом Лознице и околине услед планираних рударских активности

    Сара Арсенић (2024)
    Рад обрађује историјски развој нимбизма, његову анализу, природе и димензије, и његово превазилажење. Анализа се фокусира на планиране рударске активности у околини Лознице и њихов утицај на ставове локалног као и околног становништва и стручне јавности укључујући резултате испитивања јавног мњења кроз анкету. Анкета садржи тринаест питања и рађена је за три групе: становници Београда и околине, Лозница и оклоина и стручна јавност. Такође се и разматра како се различити политички и еколошки фактори манифестују у овом контексту, као ...
    нимби синдром, пројекат „Јадар“, отварање рудника, анкетирање јавног мњења
    ... DA LISMATRATE DA BI OTVARANJE RUDNIKA NANELO ŠTETU ŽIVOTNOJ SREDINI U VAŠOJ OKOLINI? DA, VELIKU ŠTETU DA, UMERENU ŠTETU NE BI NANELO ŠTETU NE ZNAM 7. DA LISMATRATE DA BI RUDNIK U DOLINI JADRA BIO OPASNIJI OD DRUGIH RUDNIKA U SRBIJI? L]IDA, SMATRAM [E BI BIO OPASNIJI OD DRUGIH RUDNIKA ...
    ... Појава НИМБИ синдрома међу становништвом Лознице и околине услед планираних рударских активности Сара Арсенић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Појава НИМБИ синдрома међу становништвом Лознице и околине услед планираних рударских активности | Сара ...
    ... NE NE ZNAM Cnuka 3: Tpeha crpaHa aHKkeTe 22 a m a n m n n 11. DA LI BI OTVARANJE RUDNIKA DONELO NEME KORISTI STANOVNIŠTVU LOZNICE I OKOLINE? DA, OTVARANJE NOVIH RADNIH MESTA NE, NIKAKVE NE ZNAM 12. DA LI BI OTVARANJE RUDNIKA DONELO NEKE KORISTI DRŽAVI? DA NE NE ZNAM 13. ...

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... zastupljenija u široj okolini područja istraživanja, tačnije u zapadnom delu u oblasti Pomoravlja. Velika prostranstva i ravničarski reljef uslovili su formiranje velikih poljoprivrednih dobara. U planinskim delovima područja istraživanja, poljoprivredna aktivnost zastupljena je u znatno manjoj ...
    ... pećine iznosi 143 m. 34 5. Pećina na vrelu Grze pripada široj okolini područja istraživanja. Nalazi se u blizini sela Sisevac. Ulaz u pećinu je viseći, nalazi se na oko 5 m iznad suve doline, u desnoj obali. Sam ulaz se nalazi u podnožju odseka visine oko 8 m, složen je i sastoji se iz dva ulaza ...
    ... koja se pruža u pravcu SI-JZ. Od kraja desnog ogranka dvorane, iznad nivoa Jezera Je ulaz u fosilni kanal koji ima pravac pružanja ka jugozapadu ı predstavlja nekadašnji dotočni kanal. Ukupna dužina kanala iznosi 138 m. 9. Pećina kod Masnog kamena nalazi se u kanjonu Crnice, u okolini sela Zabrega ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... Isti autor 1981. god. izvodi i detaljna АМ ispitivanja u okviru šireg programa istraživanja ležišta gvožđa u paleozoiku zapadna Srbije. U svojoj magistarskoj tezi Jerotijević Svetlana (1996) determinisala je mikrofaunu gornje krede okoline Novog Pazara sa posebnim osvrtom na senonske sedimente ...
    ... nove ere), kao i Šarski krš, lokalitet u dolini Ljudske reke, desno od puta Sjenica-Ivanjica (www.muzejras.org). Najstariji arheološki nalaz, za šire geografsko područje, zabeležen je u okolini Novog Pazara (3 km od Novog Pazara). Naselje mlađeg kamenog doba u Naprelju na obali Raške pripada tzv ...
    ... Мilosavljević (1932) su na osnovu fosilnih nalazaka, odredili donji i gornji karbon u paleozoiku Javora i Golije. Milovanović (1932, 1934, 1956, 1960) se bavio proučavanjem senonskih sedimenata i rudistne faune u okolini Ivanjice. Pejović (1952 - 1986) je dala značajan doprinos stratigrafiji gornje ...