Претрага

Упит dcterms_subject_txt:deponovani pepeo

74 items

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... Kvarcdioriti 520 Bazalti 385 Ultramafiti 100 Peščari 270 Glinci 740 Karbonatne stene 330 Dubokomorske gline 1300 Zemljište 280 Vulkanski pepeo 750 Morska voda 1,3 Rečna voda 0,001 Podzemna voda (pijaća) 0,01–1,5 Fluor je najlakši element u grupi halogena, a takođe je i jedan od ...
    ... đubriva (Kaufmann 1999). Povišene koncentracije fluora vezuju se i za vulkanku aktivnost, tj. pojave fumarola, vulkanskih gasova i vulkanskog pepela (Fawell, et al. 2006). Vulkanske erupcije prati oslobađanje gasova, u čijem sastavu se često nalazi i fluor, u obliku HF (McGee, et al. 1997). ...

  • Ontološki model upravljanja rizikom u rudarstvu

    Olivera Kitanović (2021)
    Rudarska proizvodnja obuhvata kompleksne tehnološke sisteme, što nameće potrebu za uspostavljanjem i unapređivanjem sistema upravljanja rizikom. Heterogenost i obim podataka neophodnih za upravljanje rizikom zahtevaju sistem koji ih na fleksibilan način integriše i omogućava njihovo optimalno korišćenje. Osnovni cilj ove disertacije je razvoj ontologije za domen rudarstva i na njoj zasnovanog modela za upravljanje rizikom. Njegova realizacija podrazumeva i implementaciju algoritama ekstrakcije informacija za popunjavanje ontologije, kao i odgovarajuće softversko rešenje. Razvoj modela obuhvata i značajno proširenje rudarskog korpusa, kao ...
    rudarstvo, rizik, upravljanje rizikom, procena rizika, ontologija, semantička mreža, ekstrakcija informacija, upravljanje znanjem, računarska lingvistika
    ... je uradio SGS Beograd 2015 godine za JP EPS TENT8 kada je u rad pušten mehanički sistem za uzorkovanje i brze (online) analize sadržaja vlage i pepela u toku istovara iz vozova na osnovu kojih se izračunava toplotna moć primljenog uglja i na osnovu tih vrednosti se može dalje tretirati u proizvodnji ...
    ... oboljenja radnika i životnu sredinu okolnih naselja, (reputacija, zdravlje), - veće iskorišćenje zauzetog zemljišta za odlaganje uglja, otkrivke i pepela, (životna sredina). Slika 5-7 prikazuje deo grafičke reprezentacije pozitivnih efekata homogenizacije. Svaki čvor se može dodatno razgranati ...

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... stene su taložene u istoj sredini kao i krečnjaci, ali uz doprinos materijala vulkanskog porekla. Radi se o najfinijim vulkanskim fragmentima – pepelu. Vulkanskih fragmenata izbačenih iz vulkana tokom eksplozije magme nošeni su vetrom i istaložili su se u miran basen. U tufoznim stenama izražena ...
    ... su kao tufiti ili tufozni laporci (Konta 1973). Struktura je mikrokristalasta ili pelitska. Cement je kristalasti kalcit izmešan sa vulkanskim pepelom (Slike 8.74a i b). U takvoj osnovi se nalaze do 0.03 mm dugački i planparalelno raspoređeni listići sericita. Ostali sastojci su detritična, p ...
    ... terena. Dominiraju karbonatne i laporovite stene stvarane u periodu od alba do mastrihta, dok se tokom najviših delova senona (kampan-mastriht) deponovao i ljiški fliš. Ove stene na jugu leže transgresivno preko trijaskih krečnjaka, ofiolitskog melanža i ofiolitskog pojasa Maljena i Suvobora, a ...

  • Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa

    Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)
    Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...
    vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza
    ... najznačajnijih otvorenih pitanja je izvor silicije koja se deponuje u šupljinama u vulkanskim stenama (amigdale i litofize) i manjim pukotinskim sistemima. Moguće izvore silicije mogu da predstavljaju same vulkanske stene, vulkanski pepeo, vulkansko staklo, hidrotermalni rastvori i termalni izvori ...
    ... po kojima je silicija mobilisana hidrotermalnim rastvorima iz matičnih vulkanskih ili okolnih stena kao što su opsidijan i vulkanski pepeo a, zatim, deponovana u šupljinama u vulkanskim stenama (gasne kaverne ili pukotine) putem hidrotermalne aktivnosti (Götze, 2001, Moxon 2009). Prema zastupnicima ...
    ... imaju veću rastvorljivost od kalcedona, očekivano je da rastvori iz kojih se deponuje kalcedon imaju višu koncentraciju silicije nego oni iz kojih se deponuje idealni kvarc i niže koncentracije od rastvora iz kojih se deponuje kristobalit. U sličnim žičnim hidrotermalnim ležištima ahata u dva nalazišta ...

  • Mikroelementi u uljnim šejlovima Aleksinca i njihov uticaj na životnu sredinu

    Nikoleta Aleksić (2021)
    ... (zavisno od metoda eksploatacije); gasovi – od kojih se kao primarni posebno izdvajaju SO2, CO, NOn, H2S i izmenjeni gasoviti ugljovodonici, kao i leteći pepeo koji može sadržati veću količinu toksičnih i radioaktivnih elemenata. Analize sadržaja, distribucije i načina pojavljivanja mikroelemenata, a naročito ...
    ... 5 g) i spaljivan. Spaljivanje uzoraka je bilo postupno, najpre na temperature od 200 ºC u toku 1 časa, a zatim na 500 ºC u toku 4 časa. Dobijeni pepeo je ispran destilovanom vodom i filtrat je sakupljen u merni sud od 50 ml. Dobijenim rastvorima dodato je 2 kapi HCl ((1:1; v/v) i 5 ml sredstva za ...
    ... izolata na osnovu alkalofilnosti i sporogenosti [7]. Kao referentni soj korišćena je ureolitička bakterija Sporosarcina pasteurii DSM 33 koja je deponovana u Zbirci kultura Odeljenja za mikrobiologiju Tehnološkog fakulteta Novi Sad. Kako bi se utvrdila efikasnost ureolize u laboratorijskim uslovima ...

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... m (Ccp), deponovani po pukotinama arsenopirita. Ovo zrno zlata je prikazano i na narednoj slici, a njegova analiza data je u tabeli 4.6. 69 70pm Slika 4.20. Samorodno zlato (Au), halkopirit (Ccp) i član izomorfne serije bizmutinit-antimonit (označen brojem 1 na slici), deponovani u mikropukotinama ...
    ... skoroditu. Zlato u arsenopiritu zapunjava mikropukotine i pore, u kojima često asocira sa bizmutinitom i samorodnim bizmutom. Zaključak je da je zlato deponovano nakon kristalizacije arsenopirita, zajedno sa Bi mineralima, i da Au-Bi-(As) korelacija može biti od značaja za razumevanje migracije i koncentrisanje ...
    ... osnovu paragenetskih i teksturnih podataka. Na primer, u žičnim ležištima, pretpostavlja se da je arsenopirit u ravnoteži sa ostalim istovremeno deponovanim mineralima, a da je površinska ravnoteža među mineralima dostignuta kroz fluidnu fazu. Ipak, jednom stvoren teško topljivi arsenopirit verovatno ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... istraţivanja ove disertacije, nalazi se u jugozapadnom delu Makedonije, gde pripada juţnom i jugoistočnom delu Pelagonijske kotline. U njemu su deponovana leţišta uglja sa značajnim rezervama ("Suvodol", "Brod–Gneotino" i "Ţivojno"). Od Bitolja koje je najveće naseljeno mesto u ovoj oblasti, leţišta ...
    ... 9. Posle ovog tretmana voda ide u taloţnik, pri čemu se po završetku taloţenja i neutralizacije ista odvodi do rudnika i koristi se za prskanje pepela u toku transporta. Oko 99 % tretirane vode koristi REK– Bitolj, a deo vode posle tretiranja ispušta se u rečno korito Crne Reke. Kostadin J. Jovanov ...
    ... pedološki sloj nije sačuvan (slika 1.7 i 1.8). Novoformirani substrat zemljišta nastaje preokretanjem, rastresanjem i mešanjem, nakon čega se ponovo deponuje u vidu odlagališta rudne jalovine. Kostadin J. Jovanov ...

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... тачније угљева, уз механичку сепарацију заступљени су процеси чишћења и флотирања угља којима се повећава удео сагорљивог дела и смањује количина пепела. Млађи угљеви (лигнит, мрки) се чисте поступцима гравитацијске концентрације у води и тешкој средини, док се за старије угљеве (камени, антрацит) ...
    ... вода, бране флотацијских јаловишта се разликују у томе што се оне најчешће надвисују и дограђују са развојем јаловишта и повећањем количине депонованог материјала. Код формирања брана постоје три основна начина израде тј. типа: узводни, низводни и централни (UNEP 1991). Код активних јаловишта ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... Pokrivaju oko 2/3 površine kotleničkog kompleksa (sl. 4.8-2). Piroklastiti su na površini veoma podložni eroziji. Ignimbriti su izgrađeni od vulkanskog pepela i klasta različitog porekla i sastava (plovućca, kvarclatita, fenokristala kvarca, plagioklasa, sanidina, biotita, retko hornblende, zatim met ...
    ... jedre stene je oko 5 m. Stena sadrži uklopke kružnog oblika, prečnika do 10 cm, sa povišenim udelom bojenih minerala. Na zidovima pukotina je deponovan kalcit. Ovo je jedina lokalnost u boračko-kotleničkom magmatskom kompleksu gde stenska masa barem delom ispunjava uslov monolitnosti. 143 ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... Pokrivaju oko 2/3 površine kotleničkog kompleksa (sl. 4.8-2). Piroklastiti su na površini veoma podložni eroziji. Ignimbriti su izgrađeni od vulkanskog pepela i klasta različitog porekla i sastava (plovućca, kvarclatita, fenokristala kvarca, plagioklasa, sanidina, biotita, retko hornblende, zatim met ...
    ... jedre stene je oko 5 m. Stena sadrži uklopke kružnog oblika, prečnika do 10 cm, sa povišenim udelom bojenih minerala. Na zidovima pukotina je deponovan kalcit. Ovo je jedina lokalnost u boračko-kotleničkom magmatskom kompleksu gde stenska masa barem delom ispunjava uslov monolitnosti. 143 ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... iznosi oko 400 m. Osnovnu masu čine padavinski lapiliti kao produkti glavne mase pirokalstičnog toka. Sastoje se od odlomaka plovućaca, vulkanskog pepela i vulkanskog stakla. Sarmat (M31) Sarmatske tvorevine su utvrđene u bušotinama kod mesta Riđica, Čikerije, Kelebija, Palić, Subotica, ...
    ... u vodenoj, rečno- barskoj sredini, da bi nakon isušivanja ovih prostra usled klimatskih faktora tokom kvartara, eolski peskovi nastavili da se deponuju na suvom tlu. Nadmorska visina ovog područja iznosi između 80 i 90 m. Dejstvom vetra, u uslovima hladne i suve klime tokom pelistocena značajnu ...
    ... dubinu kanala tako da na pojedinim mestima na deonici kod Vrbasa dubina kanala iznosi svega 30 cm. Na najugroženijem delu u dužini od oko 6 km deponovano je oko 400 000 m3 sedimenta. Slika 50. Naselja na delu Velikog bačkog kanala koja su posebno ugrožena otpadnim vodama industrije ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... se na deponijama vrši zbijanje otpada pri odlaganju, čime se zauzima manji prostor a smanjuju se i naknadna sleganja. U zavisnosti od visine deponovanog materijala, ukopavanja pojedinih etaža ispod prirodne kote terena i karakteristika otpada i podinskih slojeva, dešavaju se neravnomerna sleganja ...
    ... geotehnički presek deponije sa lokacijom bušotina iz kojih je uzet material za ispitivanje 4.3.3. Izbor uzoraka Svaki inženjerski zahvat, na deponovanom otpadnom materijalu, uključuje i problem izbora reprezentatvnih uzoraka tj. područja posmatranja. Da bi se za potrebe klasifikacije izvršio izbor ...
    ... osobina otpada. Ako pogledamo promenu sastav otpada u Velikoj Britaniji počev od 1935. godine (Slika 6.5), očigledno je da se količina prašine, pepela i šljake uveliko smanjuje, dok se količine materijala, kao što su plastika i hartija, stalno povećavaju. 6 - Čvrstoća smicanja komunalnog ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... se na deponijama vrši zbijanje otpada pri odlaganju, čime se zauzima manji prostor a smanjuju se i naknadna sleganja. U zavisnosti od visine deponovanog materijala, ukopavanja pojedinih etaža ispod prirodne kote terena i karakteristika otpada i podinskih slojeva, dešavaju se neravnomerna sleganja ...
    ... geotehnički presek deponije sa lokacijom bušotina iz kojih je uzet material za ispitivanje 4.3.3. Izbor uzoraka Svaki inženjerski zahvat, na deponovanom otpadnom materijalu, uključuje i problem izbora reprezentatvnih uzoraka tj. područja posmatranja. Da bi se za potrebe klasifikacije izvršio izbor ...
    ... osobina otpada. Ako pogledamo promenu sastav otpada u Velikoj Britaniji počev od 1935. godine (Slika 6.5), očigledno je da se količina prašine, pepela i šljake uveliko smanjuje, dok se količine materijala, kao što su plastika i hartija, stalno povećavaju. 6 - Čvrstoća smicanja komunalnog ...

  • Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia

    Оливера Крунић (2021)
    минералне воде