Претрага
240 items
-
Odlaganje otpadnog materijala iz procesa bušenja naftnih i gasnih bušotina
Лековић Бранко, Каровић-Маричић Весна, Даниловић Душан. "Odlaganje otpadnog materijala iz procesa bušenja naftnih i gasnih bušotina" in 9. Simpozijum Reciklažne tehnologije i održivi razvoj, Zaječar:Tehnički fakultet u Boru (2014): 200-205
-
Deep oil wells between production and disaster - Duboke naftne bušotine između proizvodnje i katastrofe
Bošković Zvonimir, Mitrović Vladimir, Malbašić Tatjana, Stupar Jelka. "Deep oil wells between production and disaster - Duboke naftne bušotine između proizvodnje i katastrofe" in Technics Technologies Education Management / TTEM 7 no. No.2, Sarajevo: (2012): 580-585
-
Kumulativna eksplozivna sredstva za perforiranje naftnih i gasnih bušotina
Petar Šućur, Jelka Stupar, Malbašić Tatjana, Mitrović Vladimir. "Kumulativna eksplozivna sredstva za perforiranje naftnih i gasnih bušotina" in Podzemni radovi (Underground Mining Engineering) no. 17, Beograd:Univerzitet u Beogradu - Rudrsko-geološki fakultet (2010): 69-76
-
Базалтоидне стене чачанско‐краљевачког басена: нови подаци из бушотине Јелица‐1. Српски геолошки конгрес, Врњачка Бања, 17‐20. мај 2018, Књига апстраката 1, 86-90.
Цветковић Владица, Цвијић Предраг, Шарић Кристина, Дулић Иван. Базалтоидне стене чачанско‐краљевачког басена: нови подаци из бушотине Јелица‐1. Српски геолошки конгрес, Врњачка Бања, 17‐20. мај 2018, Књига апстраката 1, 86-90. no. 1, Врњачка Бања:Српско геолошко друштво, 2018: 86-90
-
Анализа избора механичке методе експлоатације нафтних бушотина на истражном подручју Србије
Црногорац Мирослав, Каровић-Маричић Весна, Лековић Бранко, Даниловић Душан. "Анализа избора механичке методе експлоатације нафтних бушотина на истражном подручју Србије" in Енергија no. 01-Feb, Београд:Удружење енергетичара (2016): 187-193
-
Базалтоидне стене чачанско‐краљевачког басена: нови подаци из бушотине Јелица‐1. Српски геолошки конгрес, Врњачка Бања, 17‐20. мај 2018, Књига апстраката 1, 86-90.
Цветковић Владица, Цвијић Предраг, Шарић Кристина, Дулић Иван. "Базалтоидне стене чачанско‐краљевачког басена: нови подаци из бушотине Јелица‐1. Српски геолошки конгрес, Врњачка Бања, 17‐20. мај 2018, Књига апстраката 1, 86-90." in Српски геолошки конгрес, Врњачка Бања, 17‐20. мај 2018 no. 1, Врњачка Бања: (2018): 86-90
-
Повећање енергетске ефикасности површинског копа угља Дрмно у Републици Српској применом хоризонталних дренажних бушотина
Шубарановић Томислав, Степановић Саша, Димитријевић Бојан, Петровић Бранко. "Повећање енергетске ефикасности површинског копа угља Дрмно у Републици Српској применом хоризонталних дренажних бушотина" in Зборник радова Међународна конференција термоенергетика и одрживи развој TENOR 2011, Угљевик, Република Српска, БиХ:Народна Библиотека Филип Вишњић -Бијељина (2011)
-
Tehnika i tehnologija izrade koso-usmerenih i horizontalnih lateralnih bušotina za potrebe odvodnjavanja površinskih kopova
Мitrović Vladimir, Dimitrijević Bojan, Stupar Jelka. "Tehnika i tehnologija izrade koso-usmerenih i horizontalnih lateralnih bušotina za potrebe odvodnjavanja površinskih kopova" in Časopis “Podzemni radovi” Undergraund Mining Engineering no. XVII, Beograd:Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet (2010): 55-60
-
Параметри који дефинишу оптималну производњу нафтних бушотина при примени механичке методе експлоатације
Даниловић Душан, Каровић-Маричић Весна, Лековић Бранко, Црногорац Мирослав, Танасијевић Милош (2016)Даниловић Душан, Каровић-Маричић Весна, Лековић Бранко, Црногорац Мирослав, Танасијевић Милош. "Параметри који дефинишу оптималну производњу нафтних бушотина при примени механичке методе експлоатације" in Техника no. 2, Београд:Савез инжењера и техничара Србије (2016): 209-214
-
Vulkaniti Karađorđevo formacije: novi podaci iz bušotina u srednjem Banatu
Vladica Cvetković, Milena Dunčić, Ivan Dulić, Predrag Cvijić, Dejan Prelević, Kristina Šarić. "Vulkaniti Karađorđevo formacije: novi podaci iz bušotina u srednjem Banatu" in 18. Kongres geologa Srbije „Geologija rešava probleme”, Divčibare, 1-4 jun 2022., Beograd : Srpsko geološko društvo (2022)
-
Предлог прве фазе хидрогеолошких истражних радова о могућности коришћења термоминералних вода из бушотине Ре-1 у насељу Забела код Пожаревца
Стевановић Зоран, Вујасиновић Слободан, Петровић Д, Белаћевић Г, Докмановић Петар, Мaтић Иван, Лазић Милојко (2011)Стевановић Зоран, Вујасиновић Слободан, Петровић Д, Белаћевић Г, Докмановић Петар, Мaтић Иван, Лазић Милојко. "Предлог прве фазе хидрогеолошких истражних радова о могућности коришћења термоминералних вода из бушотине Ре-1 у насељу Забела код Пожаревца" in Зборник радова Саветовања о одрживом развоју града Пожаревца и енергетског комплекса Костолац - Радови по позиву саопштени на Саветовању Одрживи развој града Пожаревца и енергетског комплекса Костолац, Костолац, 03. март 2011. године, Пожаревац: [Градска скупштина] (2011): 15-23
-
Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun
Anja Dević (2024)U ovom završnom radu prikazani su literaturni podaci koji se odnose na geotehničke karakteristike terena izgrađenih od lesa na primeru šireg istražnog prostora, tzv. Zemunskog lesnog platoa, kao i rezultati detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun. U prvom delu rada prikazani su uslovi nastanka karakteristične makroporozne strukture lesa i njen uticaj na fizičko-mehaničke karakteristike i stabilnost terena izgrađenih od lesa. Na osnovu analize i interpretacije rezultata detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun prikazane su ...... Geotehnički presek terena 3 —3? 1:200 3.1 Inženjerskogeološki profil bušotine IB-1 1:200 3.2 Inženjerskogeološki profil bušotine IB-2 1:200 3.3 Inženjerskogeološki profil bušotine IB-3 1:200 3.4 Inženjerskogeološki profil bušotine IB-4 1:200 Geotehnički model terena za plitko fundiranje . 4.1 NIIR ...
... prikazane su 4 istražne bušotine na samoj lokaciji izgradnje objekta Poreske uprave, (u situacionom planu završnog rada označene kao IB1-IB4, u prilogu 1). Sve četiri bušotine su izvedene do dubine od 30 metara u ukupnoj metraži 120.00 metara. Podaci o istražnim bušotinama prikazani su u tabeli ...
... putna laboratorija za geomehaniku i fundiranje (CPL). Po završetku bušenja svake bušotine vršena je provera nivoa podzemne vode u bušotini. Nivo podzemne vode je proveren i 24 h nakon završetka bušenja svih bušotina. 16 4.3. Laboratorijska ispitivanja U cilju definisanja fizičko-mehaničkih ...Anja Dević. Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun, 2024
-
Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika
Kostić N. Bojan (2021)Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...Kostić N. Bojan. Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika, Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, 2021
-
Novi model za postizanje optimalne proizvodnje na naftnom polju Amal
Elnori Elmabouk Ali Elhaddad (2015)Elnori Elmabouk Ali Elhaddad. Novi model za postizanje optimalne proizvodnje na naftnom polju Amal, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2015
-
Optimizacija proizvodnje malih naftnih polja primenom modela integralnog upravljanja
Dušan Danilović (2001)Dušan Danilović. Optimizacija proizvodnje malih naftnih polja primenom modela integralnog upravljanja, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2001
-
Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије
Goran H. Marinković (2014-06-17)Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.Goran H. Marinković. "Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-06-17)
-
Izdvajanje vode iz prirodnog gasa
Dejan Nedeljkov (2024)U radu je istaknuto važnost prirodnog gasa kao vitalna komponenta svetske energetike.Spada u najsigurnije,najčistije i najkorisnije fosilno gorivo. Sama pojava vode u vidu vlage u gasu je pokazatelj lošeg kvaliteta gasa. parametri koji mogu dovesti do lošeg kvaliteta prirodnog gasa kao pokazatelj je Wobbe index.U okviru istraživanja u master radu glavni problem funkcionisanja na KPG Paliću predstavlja vlaga u gasu,takođe se može zaključiti da kvalitet gasa zavisi od Wobbe indeksa odnosno, što je Wobbe veći, čistiji je gas, ili ...... sabirno-otpremnih stanica na jednom naftnom polju zavisi od broja bušotina, njihovog rasporeda i međusobne udaljenosti, konfiguracije terena, raspoloživog pritiska na ustima bušotine, proizvodnih kapaciteta bušotine idr” U odnosu na način sabiranja fluida iz bušotina razlikuju se tri sistema sabiranja ...
... ušću bušotina. Smešu nafte i gasa pridobijenih iz bušotina potrebno je usmeriti u sabirne ili merne stanice na kojima će se vršiti odvajanje gasne i tečne faze, takođe merenje pridobijenih količina nafte i naftnog gasa i skladištenje nafte ako se radi o sabirnoj stanici. Kod većih naftnih polja ...
... Jasno jJe da gas koji nastaje iz bušotine nije istog kvaliteta (čistoće) kao gas koji koriste krajnji potrošači. U odnosu na tip ležišta iz kojeg se dobija gas razlikujemo prirodni gas iz gasnih, gasokondenzatnih i iz naftnih ležišta. Gas iz gasokondenzatnih i naftnih ležišta ima veći sadržaj tečnh ...Dejan Nedeljkov . Izdvajanje vode iz prirodnog gasa, 2024
-
Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra
Aleksandar Milojević (2024)Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...... dok se kod zalomnih bušotina obzirom da su ove bušotine i najviše opterećene povećava za 20 + 30%. Količina eksploziva po aktivnim bušotinama prosečno iznosi: Količina eksploziva po konturnim bušotinama prosečno iznosi: 1 Q= 2' Qukg Količina eksploziva po zalomnim bušotinama prosečno iznosi: ...
... dužinom bušenja minskih bušotina lp, m, iznosi: Q. =q:S·l, ·n,kg gde su: q — specifična potrošnja eksploziva, S – površina poprečnog preseka prostorije, lb — dužina bušotine, m — koeficijent iskorišćenja bušotine (0,9). Kod primene konturnog miniranja konturne bušotine se pune sa oko dva puta ...
... bušenja, N – broj bušotina, n — broj bušaćih čekića (2), tpb — vreme promene bušotine (0,25 min), tps— vreme pripremno završnihoperacija (10 min), 42 Vreme punjenja i začepljenja jedne bušotine uzima se 1 min, a povezivanje el. vodova 30 s/buš. Vreme punjenja svih bušotina na radilištu iznosi: ...Aleksandar Milojević. Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra, 2024
-
Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)
Vladimir Kovačević (2024)Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Zorana Berisavljevića, odabrana je tema „Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)“. Osnovni metodološki pristup koji je korišćen za rešavanje postavljenog problema predstavlja kabinetsko istraživanje dostupne dokumentacije, analiza i interpretacija rezultata izvedenih geoloških,geotehničkih i geomehaničkih istraživanja. Predstavljene su osnovne informacije,karakteristike i upotreba prednapregnutih geotehničkih sidara.Analiziran je tok testiranja granične nosivosti prednapregnutih sidara. Na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena i ispitivanja ...... i zahtevi za injekcione radove. Bušotine su proširene na prečnik od 0146mm, što je omogućilo da se sidara neometano ubace u bušotinu. Zidovi bušotina su sve vreme bili stabilni. Ispitivanje vodopropusnosti je izvršeno na tri izolovane dužine u bušotinama BI i B2 i to u zonama gde će se nalaziti ...
... su četiri istražne bušotine čija je ukupna dubina bušenja iznosila je 111,30 m. Subhorizontalne bušotine B1 ı B2 izvedene su na strani Starog grada i u njih su ugradjena geotehnička sidra. Bušotine B3 ı B4 su izvedene u zoni stubnog mesta na desnoj dolinskoj strani. Bušotina B4 izvedena pod uglom ...
... u vidu i da su bušotine B3 i B4 izvedene na veoma bliskom rastojanju (oko 4 m) što ide u prilog uočenim dimenzijama kaverni s obzirom da u bušotini B3 ona nije konstatovana. U bušotinama BI i B2 izvedeni su ı opiti nalivanja (,Slika 9). Slika 9: Garnitura za bušenje bušotine B2 na skeli (levo) ...Vladimir Kovačević. Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad), 2024
-
Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)
Miroslav Radeta (2024)U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...... Измењено: 2024-10-03 07:52:30 Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost) Miroslav Radeta Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost) | Miroslav Radeta | | 2024 ...
... aauaaoaeueeaaauaeee 22 1. UVOD Bušotina IB-18-3 kod Aranđelovca (lokalnost rasadnik Mladost) je nabušena za potrebe istraživanja kompanije A.D. Knjaz Miloš Aranđelovac u oktobru 2018.godine. Nabušeno Je oko 550 metara jezgra. Uzorci iz istražne bušotine IB-18- 3 koji su obrađeni u ovom radu ...
... Jedinica u istražnoj bušotini su klastično-karbonatne sedimentne stene kredne starosti dok su u povlati miocenski ı kvartarni sedimenti. Kvartarni sedimenti su predmet ovog rada. Na predlog mentora profesorice Violete Gajić, tema završnog rada je „Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik ...Miroslav Radeta. Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost), 2024