Претрага

Упит dcterms_subject_txt:odbrana od podzemnih voda

1180 items

  • Definisanje geotehničkih karakteristika terena za potrebe izgradnje stanice za snabdevanje gorivom “OMV” u Trsteniku

    Milica Dutina (2024)
    U ovom Završnom radu prikazana su istraživanja na osnovu kojih su urađeni grafički dio, proračun nosivosti i proračun analize slijeganja terena za potrebe izgradnje benzinske stanice sa pratećim objektima. Detaljno je analiziran prodajni objekat,čelični rezervoar za gorivo i znak. Za proračun graničnog opterećenja korišćena je metoda Mayerhofa, dok je analiza slijeganja urađena Konsolidacionom metodom slijeganja za prodajni objekat i čelični rezervoar za gorivo, a za temelj znaka po principu slijeganja i rotacije krutih temelja - Gorbun Posadov. Sve dobijene ...
    terenska istraživanja, laboratorijska ispitivanja, geotehnička istraživanja, geotehnički model terena, osnovne tehničke karakteristike, analiza slijeganja, proračn nosivosti
    ... - zaštita objekata od podzemne vode: pravovremena i kvalitetna prognoza hidrogeoloških uslova Je potrebna za ispravna tehnička rješenja pri gradnji u uslovima u kojima uticaj podzemnih voda bitno utiče na objekat; – zaštita podzemne vode od uticaja objekata: podzemna voda je bitna komponenta ...
    ... je ı smjer kretanja podzemnih voda prema ovoj rijeci. Prihranjivanje izdani se vrši infiltracijom padavina i slivanjem površinskih voda sa padina ı podzemnim dotokom iz neogenih naslaga. U periodu izvođenja geotehničkih istraživanja terena (oktobar 2007.) nivo podzemne vode registrovan je u svim ...
    ... koje utiču na odnos između podzemne vode ı objekta kao građevinskog zahvata ı kao stalnog potencijalnog izvora zagađenja podzemne vode. Posebno su značajna hidrogeološka istraživanja zbog izgradnje rezervoara goriva. Hidrogeološke odlike ispitivanog terena zavise od više specifičnih elemenata kao ...

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... počinje od nivoa -20 m nadmorske visine i proteže se 1,5 km ka dubini. Litološke Ng-M tvorevine koje su iznad ležišta (tabela v-1) su kolektor podzemnih voda, koje se moraju sagledati detaljno pri budućoj podzemnoj eksploataciji, naročito sa tektonikom koja može imati uticaj na priliv podzemnih voda ...
    ... izveden je 201 opit utiskivanja vode pomoću pakera, kao i 13 opita crpenja na 4 istražna i Jednom postojećem eksploatacionom bunaru. Utvrđene su lokacije za praćenje i održavanje režima površinskih ı podzemnih voda. Cilj uspostavljanja kvaliteta površinskih voda i brzine protoka mreže monitoringa ...
    ... istražnom prostoru. Uzorkovanje površinskih i podzemnih voda u cilju provere njihovog kvaliteta obavlja se na 25 lokacija; uzeto Je ukupno 212 uzoraka za analizu. 2.4 Istražno bušenje Istražno bušenje je vršeno u više navrata (tabela g-1). Istražno bušenje od 2010-2017. godine je obuhvatilo 308 kosih ...

  • Groundwaters of the "Valjevo karst" area (Western Serbia)

    Petar Dokmanović, Veljko Marinović (2021)
    “Ваљевски карст” је подручје кoje заузима површину од око 780 km2, док откривени кречњак чини око 330 km2. Припада Унутрашњим Динаридима западне Србије. У литостратиграфском погледу доминирају карстификовани кречњаци средњег и горњег тријаса у којима су формиране карстне издани. Анализирани су и систематизовани доступни подаци хидрогеолошких и других релевантних истраживања. Приказана је разграната мрежа траса подземних вода између понора и дренажних пунктова, као и главне карактеристике шеснаест карстних врела (или „разбијених“ дренажних зона) и девет (група) бунара, подељених ...
    карстнa издан, трасе подземних вода, извори, бунари, издашност, вишенаменско коришћење.

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... rudnog tela metodama sa zarušavanjem moglo bi ozbiljno narušiti postojeću infrastrukturu, uz moguće poremećaje u tokovima površinskih ı podzemnih voda, kao i rizik od gubitka i osiromašenja rude. Kako bi se minimizirao uticaj na površinske objekte i rudničku infrastrukturu, preporučuje se primena ...
    ... su podzemni istražni radovi kroz staru jamu. U okviru ovih radova izgrađeni su pristupni hodnici, uskopi ı niskopi. Iz tih podzemnih istražnih prostorija izbušena je 91 istražna bušotina, a izvedeno je ukupno 1,6 km istražnih hodnika. Ovim istražnim radovima rudno telo je okontureno od nivoa ...
    ... 915 m? Zapremina vodosabirnika za 8 h normalni priliv od 60 m?/h je: Vvod = t x k x Qn, mž gde je: t- vreme akumulacije vode, t = 8 h k - koeficijent rezerve usled nagomilavanja taloga mulja, k = 1,25 do 1,4 Qn – normalni priliv vode, Qn = 60 m”/h Vyvoa = 8 x 1,4 x 60 m?/h = 672 m? Kako ...

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... zlata. Generalno, viši nivoi podzemnih voda u pličim zonama u odnosu na dublje Jedinice ukazuju na to da se podzemne vode nakon ınfiltracije kreću vertikalno naniže i da se na taj način vrši prihranjivanje dubljih izdani. Generalni pravac kretanja podzemnih voda prve izdani je ka najbližim potocima ...
    ... počinje od nivoa -20 m nadmorske visine i proteže se 1,5 km ka dubini. Litološke Ng-M tvorevine koje su iznad ležišta su kolektor podzemnih voda, koje se moraju sagledati detaljno pri budućoj podzemnoj eksploataciji, naročito sa tektonikom koja može imati uticaj na priliv podzemnih voda u ležište ...
    ... ja, normalni priliv podzemnih voda na dubini od od 540 m iznosi 0,25 1/s. 57 Kapacitet pumpnog postrojena Prema Pravilniku o tehničkim normativima za podzemnu eksploataciju metaličnih i nemetaličnih mineralnih sirovina („Sl. listu SFRJ“, br. 24/1991), kapacitet pumpnog postrojenja mora biti ...

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Na širem području Brusa izvedena su naučna multidisciplinarna istraživanja za potrebe ocene geotermalnog potencijala sa zadatkom de9inisanja uslova formiranja geotermalnih i termomineralnih resursa. Interpretacijom podataka zaključeno je da je na predmetnom terenu formiran "hibridni" hidrogeotermalni sistem, koji sadrži elemente sistema u rov-strukturi i elemente konvektivnog hidrogeotermalnog sistema sa rezervoarom u pokrivaču granitoidne intruzije. Sistem čine dva nezavisna hidrogeotermalna rezervoara. Prvi rezervoar formiran je u gornjokrednim krečnjacima na dubini od oko 1550 m. Maksimalne prognozne temperature hidrogeotermalnih resursa u krečnjačkom ...
    hidrogeotermalni sistem, gornjokredni krečnjaci, trijaski mermeri, Brus

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... 2012). Ponor u potpunosti prima vode istoimenog toka, čija maksimalna količina iznosi 200 1/s (Vasić, 2017.). Dreniranje karstne izdani vrši se isticanjem izdanskih voda preko vrela, podzemnim isticanjem i delom u procesu evapotranspiracije. Karstne izdanske vode Javljaju se na nekoliko vrela: ...
    ... terena, navlačenju crvenih permskih peščara preko karbonatnih stena Kučaja. N. Milojević (1962) vršio Je ispitivanje podzemnih voda za potrebe snabdevanja grada Paraćina pijaćom vodom. 5.2 Opis litostratigrafskih jedinica 5.2.1 Proterozoik i paleozoik PROTEROZOIK Sericitski škriljci i metamorfisani ...
    ... hidrogeologiju ————— Nivo podzemnih voda Naziv rada: Uslovi formiranja oticaja reke Crnice - Pukotinski tip izdani ~> Eroziona ili tektonsko eroziona granica Karstni tip izdani L Istražno-eksploatacioni bunar SIS-1 Autor Anđelija Glogovac, G630/23. Izdan siromašna vodom Naziv priloga Hidrogeološki ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu

    Lazar Pavlović (2024)
    Cilj ovog rada je analiza stabilnosti dijafragme, predviđene kao mere za obezbeđenje dubokog iskopa od zarušavanja okolnog tla koji se izvodi na mestu buduće metro stanice “Francuska” koja je planirana u okviru prve faze, prve linije metroa u Beogradu – sekcije „Centar“. U okviru numeričke analize je izvršena analiza stabilnosti konzolne dijafragme kao i dijafragme sa ankerom – slobodno oslonjene dijafragme, kako bi se moglo napraviti poređenje dobijenih vrednosti koje se odnose na dubinu fundiranja koja je potrebna da ...
    istraživanja, metro stanica, iskop, dijafragma
    ... nepropusne zavese u nasipima i ispod nasipa duž reka, štiteći branjeno područje od provirnih voda u vreme visokih vodostaja; •• nepropusne zavese oko Jama površinskih kopova štiteći kop od priliva podzemne vode; Materijal od koga se grade antifiltracione dijafragme u prvom redu mora biti vodonepropustijiv ...
    ... ravnomerno opterećenje od 20 kPa, usled uticaja saobraćaja kao i drugih elemenata okoline. Kao i to da podzemna voda nije uključena u sam proračun, zbog toga što se smatra da se na ovom području Javljaju procedne vode, odnosno da nije zabeležen statički nivo podzemne vode. Prilikom analize stabilnosti ...
    ... M k= —·log — t O H, gde je: k — koeficijet filtracije, C – konstanta koja zavisi od dužine ispitivanog intervala (L) i poluprečnika bušotine (r), Ho – statički nivo podzemne vode, Hi - nivo podzemne vode nakon vremena t Konstanta C je sračunata na osnovu sledeće Jednačine: _2,4.:7 L (=_——-log ...

  • Vulnerability Assessment as a Basis for Sanitary Zone Delineation of Karst Groundwater Sources—Blederija Spring Case Study

    Vladimir Živanović, Nebojša Atanacković, Saša Stojadinović (2021)
    Примена метода рањивости подземних вода има велики значај код делинеације зона санитарне заштите карстних изворишта. Процена рањивости изворишта карстних подземних вода углавном је била базирана на Европском приступу (COST пројекат 620), који укључује анализу фактора К, који се односи на кретање подземне воде кроз засићену зону карстног система. У раду су примењене две методе за процену рањивости подземних вода - COP+K и TDM метода, како би се израдила најпогоднија карта рањивости изворишта која се може трансформисати у карту зона ...
    заштита изворишта карстних подземних вода, делинеација санитарних зона, COP+K метода, TDM метода, извориште подземних вода Бледерија

  • Iskustva u zaštiti karstnih podzemnih voda na primeru pojedinih izvorišta u istočnoj Srbiji

    Živanović Vladimir, Dragišić Veselin (2018)

  • Ocena zaštitne funkcije povlatnih slojeva izvorišta Jasik (Opština Batočina) primenom GLA metode

    Rastko Petrović, Igor Jemcov, Dušan Polomčić (2014)
    U cilju utvrđivanja rezervi podzemnih voda i analize uslova zaštite u periodu 2012. i 2013. godine, sprovedena su detaljna hidrogeološka istraživanja na području izvorišta Jasik (opština Batočina). Uspostavljen je sistem monitoringa, čiji je rezultat predstavljao prikupljanje detaljnih hidrogeoloških podataka. Za potrebe analize, izrađen je hidrodinamički model, na osnovu koga je simulirano kretanje podzemnih voda, odnosno, utvrđene zone sanitarne zaštite. Pored navedenog, za potrebe utvrđivanja uslova zaštite podzemnih voda, bilo je neophodno utvrditi podložnost aluvijalne izdani izvorišta Jasik zagađenju. Polazeći ...
    Izvorište Jasik, GLA metoda, zaštita podzemnih voda

  • Потреба за израдом биланса и оценом расположивих резерви подземних вода Републике Србије

    Зоран Стевановић, Вељко Мариновић, Бранислав Петровић (2021)
    Природне карактеристике Србије, просторна дистрибуција ресурса водe и њихових корисника, као и међусобна интеракција коришћења, заштите вода, као и заштите од вода, условиле су да се подземне воде на читавој територији морају посматрати интегрално, јединствено, комплексно и рационално. Међутим, тренутно је у Републици Србији могуће дефинисати само одлике појединих издани и/или изворишта услед непостојања довољних података за свеобухватну анализу стања ресурса. За оцену притиска на квантитет ресурса подземних вода, што је обавеза према Оквирној директиви о водама ЕУ (ОДВ) ...
    подземни водни ресурси, биланс, расположиве резерве, одрживо управљање, Република Србија

  • Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji

    Strahinja Sarajlić (2024)
    U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.
    tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija
    ... priliv podzemnih voda u proseku tokom eksploatacionog perioda iznosi 23 1/s, odnosno 83 m?/h. Uz dodatak industrijske vode, koja nastaje u procesima bušenja i kontrole prašine, kao i atmosferske vode, definisano je da sistem odvodnjavanja rudnika mora biti projektovan sa kapacitetom od 60 1/s, ...
    ... priliv podzemnih voda u podzemne rudarske radove procenjen je na 83 m?/h. Maksimalna količina atmosferskih voda, na osnovu desetogodišnjeg maksimuma, iznosi 68 mm padavina u periodu od 24 sata. Ovi podaci su od ključne važnosti za projektovanje sistema odvodnjavanja i upravljanje prilivom voda tokom ...
    ... izvori vode u podzemnim prostorijama rudnika uključuju podzemne vode, atmosferske padavine, vodu korišćenu u procesu bušenja, kao i industrijsku vodu. Sistem odvodnjavanja mora omogućiti efikasno ispumpavanje svih količina vode iz podzemnih prostorija na površinu, gde će se vršiti tretman vode u s ...

  • Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun

    Anja Dević (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su literaturni podaci koji se odnose na geotehničke karakteristike terena izgrađenih od lesa na primeru šireg istražnog prostora, tzv. Zemunskog lesnog platoa, kao i rezultati detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun. U prvom delu rada prikazani su uslovi nastanka karakteristične makroporozne strukture lesa i njen uticaj na fizičko-mehaničke karakteristike i stabilnost terena izgrađenih od lesa. Na osnovu analize i interpretacije rezultata detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun prikazane su ...
    struktura lesa,stišljivost, nosivost, sleganje, plitko fundiranje i duboko fundiranje
    ... svojstva terena Podzemna voda u području Zemunskog lesnog platoa se javlja u dva osnovna vida: kao slobodna ı kao fizički vezana voda. U terenu se dovoljno jJasno izdvaja izdanska zona slobodne vode i nadizdanska zona sa pretežno fizički vezanom vodom. Prihranjivanje izdanskih voda obavlja se in ...
    ... datom slučaju podinski hidrogeološki izolator, zatim od količine i rasporeda poniruće vode, kao i od složenih fizičko-hemijskih procesa. U nadizdanskoj zoni, osim lebdećihizdani, posle obilnijih padavina javlja se ı „lutajuća” slobodna voda. Ova voda se veoma brzo, skoro vertikalno naniže, proceđuje ...
    ... hidrogeološki kompleks, može smatrati slabovodopropusnom sredinom, u kojoj su akumulirane relativno male količine podzemne vode. Na predmetnoj lokaciji, u vreme istraživanja, nivo podzemnih voda nije registrovan ni ustanovljen. Izvor: Geotehnički elaborat za potrebe tehničke dokumentacije za dobijanje ...

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... средине (од 03.04.2009. године)  Центар за хидрогеолошка истра- живања и мониторинг подземних вода (од 03.04.2009. године)  Центар за израду хидрогеолошких објеката (од 03.04.2009. године)  Центар за минералне воде (од 03.04.2009. године)  Центар за хидрогеологију карста (од 03.04.2009 ...
    ... чког модели- рања струјања подземних вода, у свим областима примењене хидро- геологије (коришћења подземних вода) као што је: водоснабдевање, проблеми рада изворишта подземних вода; заштита подземних вода од загађења, или примена заштитних мера од већ загађених вода; регио- нално управљање ресурсима ...
    ... Сеизмологија и сеизмика 3. Научно подручје: Хидрогеологија Смер: Искоришћавање и заштита подземних вода Смер: Минералне, термалне и термоминералне воде Смер: Геотермална енергија Смер: Заштита од подземних вода Смер: Регионална хидрогеологија и хидрохемија 4. Научно подручје: Регионална геологија ...

  • Hidrogeologija ležišta bakra i zlata Čukaru Peki – od istraživanja do eksploatacije

    Nebojša Atanacković, Vladimir Živanović, Veselin Dragišić, Jelena Davidović (2022)
    Podzemne vode, Mineralne sirovine, Rudnička hidrogeologija, Odvodnjavanje rudnika, Timočki magmatski kompleks

  • Hidrološki i hidraulički mehanizam isticanja vrela Rijeka Crnojevića

    Golub Ćulafić, Veljko Marinović, Branislav Petrović, Jelena Krstajić (2022)
    Rijeka Crnojevića predstavlja karstno (kraško) vrelo, koje u teritоrijalnom pogledu pripada Opštini Cetinje, u gеоlоškо-tеktоnskоm pоglеdu pripаdа zоni Visоkоg kršа (оblаst stаrе Crnе Gоrе), dоk prema hidrogeološkoj rejonizaciji spаdа u prоstоr Spoljašnjih Dinarida. Izvire iz Obodske (ili Crnojevića) pećine u selu Obod (81 m.n.m.). Voda koja ističe iz Obodske pećine vodi porijeklo od atmosferskih voda, koje se formiraju na prostoru Cetinjskog polja i Dobrskog sela. Vоdе nа оbоdu pоljа pоniru i kreću se uglаvnоm podzemnim kаvеrnаmа i kаnаlimа, nаstаlim ...
    Riјеkа Crnoјеvićа, karstnо vrelo, mehanizmi isticanja

  • Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem

    Mirko Kurdulić (2024)
    Rudarstvo je ključna grana industrije koja obezbeđuje osnovne sirovine neophodne za razvoj savremenih tehnologija i infrastrukturnih projekata. Sa razvojem tehnoloških inovacija i povećanjem globalne potražnje za mineralnim resursima, efikasnost i bezbednost u rudarstvu postaju prioriteti. Ovaj diplomski rad istražuje aspekte koji se odnose na optimizaciju, analizu i unapređenje tehnika eksploatacije i obrade mineralnih resursa, sa posebnim fokusom na pripremu ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa.Podetažna metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa u radu će biti analzirana ...
    rudarstvo, priprema ležišta, optimizacija, eksploatacija, podetažne metode, zapunjavanje, životna sredina
    ... nje Sva voda koja se pojavi tokom izrade prostorija (podzemne vode, servisne vode) mora se adekvatno odstraniti sa čela radilišta kako bi se obezbedili normalni uslovi za nastavak radova. U procesu izrade pripremnih prostorija, odvodnjavanje se vrši gravitacijski unutar etaža. Voda sa čela radova ...
    ... Odvodnjavanje tokom otkopavanja Sva voda koja se javlja na čelu radilišta otkopnog hodnika, uključujući kapajuću vodu, vodu ız pukotinskih sistema i otpadnu tehnološku vodu, gravitacijski se usmerava ka hidrotehničkim objektima u prostorijama pripreme i razrade. Voda iz otkopnih hodnika u gornjem i ...
    ... Brzina vode u kanalu: Za pad od 0.5% w =c·Vi: R=0.486 m/s Maksimalna količina vode koja se može odvesti prihvatnim kanalom: m3 3 Za pad od 0.5% · Q, = 4-W = 0.033" = 120.3 ”— 6.5 Zapunjavanje otkopa stvrdnjavajućim zasipom Pasta zasip predstavlja mešavinu finih čestica veziva i vode, s čvrstim ...

  • Uticaj raspadanja na stabilnost kosina u mekoj stenskoj masi

    Anđela Despotov (2024)
    U radu je opisano ponašanje mekih stenskih masa koje su izložene porecesu raspadanja tokom određenog vremenskog perioda. Meke stenske predstavljaju kritične vrste stenskih masa pošto izazivaju različite probleme tokom izvođenja građevinskih radova. Meke stene mogu biti sedimentne stene, raspadnute metamorfne i magmatske stene. Odlikuju se niskim vrednostima čvrstoće, visokom deformabilnošću, visokom plastičnošću, podložne su dezintegraciji i fizičko-hemijskom raspadanju, odnosno ubrzanom dejstvu površinskog raspadanja usled atmosferskih uticaja.Za klasifikaciju mekih stenskih masa koriste se modifikovane verzije već postojećih klasifikacionih sistema. Jedan ...
    meke stenske mase, dezintegracija, klasifikacioni sistemi, Slake durability test
    ... intenzitet zavisi i od tipa stena i od tipa soli. Oblasti u kojima se Javlja označene su visokom temperaturom vazduha, a malom vlažnošću. U takvim klimatskim prilikama podzemna voda, često veoma mineralizovana, se usled kapilarnog penjanja kreće ka površini terena. Usled isparavanja vode, dolazi do k ...
    ... svega zavisi od vrste materijala, klimatskih uslova i lokalnih okolnosti kao što su erozija, prisustvo površinskih i podzemnih voda kao i rastvorenih minerala u vodi i vodene pare u vazduhu. U pojedinim slučajevima, dezintegracija može imati uticaj na inženjerske konstrukcije u periodu od nekoliko ...
    ... koje oni proizvode i koje se rastvaraju u podzemnoj vodi takođe čine ovaj tip raspadanja. Još jedna zanimljiva činjenica Je da se hemijsko raspadanje može javiti kao posledica dejstva čoveka, poput zagađenih podzemnih voda, đubriva rastvorenih u podzemnim vodama, kao i zagađenje vazduha i uopšte ...

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina