Претрага

Упит dcterms_subject_txt:prvi gornji molar (M1)

302 items

  • Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)

    Darko M. Božović (2016-09-28)
    Karbonatne sirovine, obzirom na geološku građu Crne Gore predstavljaju jednu od najznačajnijih nemetaličnih mineralnih sirovina. U Crnoj Gori postoje brojna leţišta karbonatnih sirovina (arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena) koja su istraţena ili su u eksploataciji, među kojima rudni reon Bjelopavlića zauzima najznačajnije mjesto.Dosadašnja istraţivanja karbonatnih sirovina na ovom području imala su, međutim, prevashodno uzak istraţivački cilj, utvrđivanje rezervi arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena određenog leţišta, ili preliminarna ispitivanja kvaliteta krečnjaka u njima, sa ...
    karbonatne mineralne sirovine, arhitektonsko - građevinski kamen, tehničko - građevinski kamen, karbonatna punila, rudni reon Bjelopavlića, potencijalnost.
    ... lijevka (poz19) sirovina pomenute krupnoće odlazi na klasiranje na seriji sita. Prvo se sirovina klasira na dvoetaţnom situ (poz. 22), čije su veličine otvora 63 mm gornje i 32 mm donje mreţe. Nadrešetni proizvod gornje mreţe klasa krupnoće +63 mm se preko transportne trake T9, pretovarnog silosa ...
    ... sedimenata gornje krede na području rudnog reona Bjelopavlića, ocijenjen je kao veoma potencijalan sa aspekta otkrivanja leţišta D. Božović: Mineragenija i potencijalnost resursa karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora) - doktorska disertacija 50 različitih varijeteta u prvom redu ...
    ... građevinskog kamena Maljat. Profilom su obuhvaćene naslage gornje krede i to kampana (K25), a debljina snimljenih naslaga na ovom stubu iznosi 53,90 m. Prilikom snimanja detaljnog geološkog stuba izdvojeno je pet paketa sedimenata (slika 6.3). Prvi paket sedimenata (0,0 - 8,0 m) izgrađuju bankoviti i ...

  • Determining the Availability of Continuous Systems at Open Pits Applying Fuzzy Logic

    Miljan Gomilanović, Miloš Tanasijević, Saša Stepanović (2022)
    This work presents a model for determining the availability of continuous systems at open pits by applying fuzzy logic and fuzzy inference systems. The applied model was formed by the synthesis of independent partial indicators of availability. The model is based on an expert system for assessing the availability of continuous mining systems. The availability of the system, as a complex state parameter, is decomposed into the partial indicators, reliability, and convenience of maintenance, and the fuzzy compositions, used ...
    системи, континуални систем експоатације, површински коп, рударство, расположивост, фази логика, max–min композиција, min–max композиција

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... sedimenti gornje krede, sarmatski konglomerati ı peščari, panonski pesak i gline i pliocenski pesak i gline sa ugljem. Tabela 1 Podaci o terenskim tačkama osmatranja Broj tačke Naziv Koordinate Starost || Zmajevac 45.156680, 19.775938 Gornja Jura 2 Put za Rakovac 45.170744, 19.773647 Gornja kreda ...
    ... generalnom pozicijom bušotina (modifikovano prema Čučulić-Trifunović & Rakić 1977) Juru Fruške gore čini ofiolitski melanž i sedimenti gornje Jure. Sedimenti gornje jure predstavljeni su glincima, peščarima i krečnjacima čija Je starost utvrđena na osnovu retke foraminiferske faune (Čučulić-Trifunović ...
    ... Rakovca prate pravac grebena Fruške gore (Čučulić-Trifunović & Rakić 1977). Slika 6 Izdanak serpentinita i serpentinisanih peridotita Gornja kreda — Sedimenti gornje krede otkriveni su duž puta od Zmajevca ka Starom Rakovcu. Predstavljeni su peščarima u smeni sa finozrnijim sedimentima, glincima ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... primetno dublje u odnosu na ostale. Razlog tome može biti dvojak. To je prvi potez severno i severo-zapadno od Gornjeg grada Zemuna u kojem nema veliki broj privatnih kuća (što je retko za urbani deo Zemuna). Takođe, reč Je ı o prvom većem razmaku između bunara koji su grupisani u centru urbanog dela ...
    ... Kovačević (od ulice Ugrinovačka sve do ulice Cara Dušan). To su bunari B-1, B-2 i B-6 i B-1 u Gornjem gradu, što se može videti na slici 19. Vodonosni slojevi pokazuju tendenciju dizanja po dubini od prvog do poslednjeg bunara u grupaciji (odnosno od zapada ka istoku), gde se glavni vodonosni sloj ...
    ... Dunavom, dok se prema severu postupno spuštaju u niže lesne zaravni. Lesne tvorevine na teritoriji istražnog terena pripadaju periodu gornjeg pleistocena. Gornji pleistocenski lesni slojevi poznati su pod nazivom “terazijski slojevi” (izgrađeni od alevrita i glina) konstatovani su i između leve ...

  • Stepen metamorfizma metaklastita rudnika

    Vanja Ćuk (2024)
    Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...
    Kontaktni metamorfizam, Rudnik, metakonglomerati, metapeščari, metaalveroliti

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... sedimente, taložene u Sava (Neotetis) subdukcionoj zoni, koji leže preko prvih. Na osnovu utvrđene gornjojurske starosti metamorfizma u faciji zelenih škriljaca zaključuju da je jedna od mogućnosti da je i deo sadržaja evropske gornje ploče ušao u sastav ovog metamorfnog jezgra tokom kredno-eocenske kolizije ...
    ... amfibolita kod Gornje Jošanice. Fotografija 5-69: Deluvijalno-proluvijalne naslage sa krupnim blokovima granodiorita kod Gornje Jošanice. D. Erak: Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-balkanida u području Jastrepca 64 Na izdanku dužine 100 m uz put iz Gornje Jošanice, uočeni ...
    ... Jastrepca 17 Takođe, interpretiraju naknadnu ekshumaciju metamorfnog jezgra Fruške Gore koja je započela u gornjem oligocenu u podini regionalnog detačmenta i nastavila se početkom gornjeg miocena mehanizmom normalnog rasedanja. Zaključuju da se ekstenzija regionalnih razmera odvijala tokom subsidencije ...

  • Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije

    Branko M. Petrović (2016-07-12)
    Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...
    površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija
    ... otkopavanja merena od nivoa stajanja bagera do centra ose rotora pri otkopavanju gornjeg reza (m); 𝑟 – poluprečnik rotora (m); 𝑙𝑔- horizontalno rastojanje između ose bagera i ose rotora pri otkopavanju prvog reza (m); 𝑙𝑑- horizontalno rastojanje između ose bagera i donje ivice bočne kosine ...
    ... punog okretanja strele bagera prema bočnoj kosini pri otkopavanju prvog reza za ugao 𝜑𝑔𝑢 = 90𝑜. Veličina Bg je tada jednaka radijusu kopanja gornjeg reza. Veličina Bd zavisi od ugla okretanja strele bagera ka bočnoj kosini prema otkopanom prostoru pri otkopavanja donjeg reza (𝜑𝑑𝑠). Širina ...
    ... raspodelјivalo na srednjih pet segmenata koji su gotovo jednaki što se tiče konstrukcije (postoje male razlike, odnosno ojačanja u donjoj zoni prvog i gornjoj zoni poslednjeg segmenta od srednjih pet). Ukupno produženje od 6m podrazumeva produženje jednog segmenta za 29,56% dužine, što je nepovolјno ...

  • Prilog poznavanju režima i bilansa voda reke Resave

    Marina Mitrašinović, Vesna Ristić Vakanjac, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Dušan Polomčić (2022)
    Sliv Resave zauzima područje između reke Velike Morave i obronaka Kučajsko-beljaničkih planina. Sliv i režim ove reke kontroliše se dvema hidrološkim stanicama: Manastir Manasija (slivno područje u iznosu od 388 km2) i Svilajnac (681 km2). Za potrebe analize režima voda reke Resave i uticaja padavina na formiranje oticaja sa njenog sliva preuzeti su podaci o padavinama sa meteorološke stanice Crni Vrh (1037 m nm) koji odslikava režim gornjeg dela sliva ove reke, i meteorološke stanice Smederevska ...
    Hidrogeološke karakteristike, hidrološke karakteristike, režim voda bilans voda, rijeka Resava

  • Polymorphism and photoluminescence properties of K3ErSi2O7

    Predrag Dabić, Marko G. Nikolić, Sabina Kovač, Aleksandar Kremenović (2019)
    alkalni silikati elemenata retkih zemalja, silikati lantanoida, polimorfizam, fotoluminescencija, kristalna struktura

  • Tektonska analiza područja Javrorja - Jugozapadna Srbija

    Miloš Filipović (2024)
    U ovom radu autor primenom različitih metodoloških postupaka i različitih podataka ima zadatak da što detaljnije prikaže složenu i polifaznu tektonsku građu evoluciju ovog dela Dinarida i Srbije. Tektonska analiza podrazumeva statističku obradu strukturnih podataka. Teren pokrivaju dve tektonske jedinice Istočnobosansko- durmitorska jedinica i Zapadno- vardarski ofioliti. Zasebno su anlizirani i diskutovani rupturni i plikativni sklop. U okviru analize rupturnog sklopa dat je i kratak prikaz neotektonskog sklopa sa izrađenim kartama enrgije reljefa i karte I trenda energije reljefa. ...
    Interni Dinaridi, stočnobosansko-durmitorska jedinica, ofioliti, strukturna analiza, tektonika
    ... okeana, ima svoje ekvivalente ı na severoistočnoj margini. Istovremeno u domenu gornje ploče, na istoku, kratko-živući suprasubdukcioni magmatizam se manifestovao u basenima ostrvskog luka i/ili ispredučnih basena. U gornjoj Juri bivergentna obdukcija okeanske kore se odvila i na adrijskoj i na evropskoj ...
    ... od devona zaključno sa kvartarom, noseći određeni ekonomski potencijal, ovo područje Je privlačilo različite istraživače jJoš ı pre Prvog Svetskog Rata. Među prvim ispitivačima ističu se strani geolozi A. Boue (1840), A. Bittner (1890), M. Kišpatik (1897), Th. Kormoz ı E. Jekelius (1918) i F. Katzer ...
    ... autor smatra da postoji jedna ofiolitska Jedinica u Dinaridima (Jedan okeanski prostor) koja se obdukovala preko adrijske pasivne margine tokom gornje jure. U tom kontekstu Drina-Ivanjica ı Jadar-Kopaonik blokovi predstavljaju tektonske prozore ispod jedinstvene ofiolitske jedinice i predstavljaju ...

  • Генеза хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки (Источна Србија)

    Милош Велојић (2021)
    Главни циљ испитивања хидротермалног система Чукару Пеки је разумевање процеса који су довели до његовог настанка, а посебно еволуције рудоносних флуида из којих је настала рудна минерализација. Утврђено је да је овај систем настао у периоду пре 86,78 - 85,19 Ma из магматског интрузива који је био богат водом и имао висок оксидативни потенцијал. Током хлађења, из овог магматског интрузива су издвојени веома врели флуиди, који су имали температуре изнад 600°С и висок салинитет. У ...
    Борска металогенетска зона, Тимочки магматски комплекс, порфирска лежишта, високосулфидациона лежишта, флуидне инклузије, рудне парагенезе, геохронологија, хидротермалне алтерације, LA-ICP-MS
    ... просторног положаја Горње зоне су: 1) Магматски фактори: Минерализација је просторно и генетски везани за продукте прве вулканске фазе Тимочког магматског комплекса. 2) Структурни фактори: разломне структуре и интрузивне брече. Главне разломне структуре су раседи. Сматра се да је Горња зона ограничена ...
    ... да постоје 2 стадијума андезита прве вулканске фазе: V1A, тзв. Старији (90-89 Ma) продуктивни андезити, који имају адакитски афинитет и млађи (86-85 Ma), неминерализовани V1B андезити који су у подручју хидротермалног рудоносног система Чукару Пеки названи „Горњи андезити” и који показују мање изражен ...
    ... изграђују творевине прве фазе вулканске активности горњокредне старости: андезити, андезитске брече, интрузивне брече и диорити (у интерним документима компаније Rakita Еxploration д.о.о, названи су „Доњи андезити”). Преко њих леже неалтерисани андезити различите дебљине (тзв. „Горњи андезити“, Jakubec ...

  • New data on the age of an Upper Cretaceous clastic-carbonate succession in Brežđe (Western Serbia)

    Nevenka Đerić, Nataša Gerzina (2014)
    Gornja kreda, radiolarije, Jadar blok, zapadni pojas Vardarske zone, zapadna Srbija
    ... – list Gornji Milanovac 1:100000 [Ba- sic Geologic Map of Former Yugoslavia – Sheet Gornji Milanovac 1: 100000|.- Savezni geološki zavod, Beograd. FILIPOVIĆ, L.. MARKOVIĆ, B., PAVLOVIĆ, Z.. RODIN, V. & MAR- KOVIĆ, O. (1978): Osnovna geološka karta SFRJ 1: 100000. Tumač za list Gornji Milanovac ...
    ... Milanovac L34—137 [Basic Geologic Map of Former Yugoslavia 1: 100000. Explanatory booklet for the Sheet Gornji Mi- lanovac — in Serbian|.- Savezni geološki zavod, Beograd. GAJIĆ, V., MATOVIĆ V., VASIĆ, N. & SREĆKOVIĆ-BATOĆANIN, D.(2011): Petrophysical and mechanical properties ofthe Struganik limestone ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... тектоно-магматска фаза трајала је током средњег и горњег миоцена. У првом делу ове фазе је доминирао екстензиони тектонски режим који је узроковао издизање базалтних растопа до нивоа средње коре. То је изазвало повећање топлотног тока, стапање горње коре и услед тога формирање гранита S-типа. Овај ...
    ... доње коре и формирање магми I-типа. Због доминантне компресије током првог дела овог тектоно-магматског догађаја, ове магме нису могле да достигну плиће делове коре, већ су остале у магматским коморама на граници средње и горње коре. Каснији екстензиони процеси, иако лимитирани, омогућили су отварање ...
    ... старије реверсне раседе пружања С – Ј, који представљају структуре првог реда у Интерним Динаридима (Schmid et al. 2008). Ови раседи су отворили путеве новоформираним 87 базалтоидним растопима који су сада могли да дођу до горње коре, где су били захваћени интермедијарним/киселим магмама које ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... тектоно-магматска фаза трајала је током средњег и горњег миоцена. У првом делу ове фазе је доминирао екстензиони тектонски режим који је узроковао издизање базалтних растопа до нивоа средње коре. То је изазвало повећање топлотног тока, стапање горње коре и услед тога формирање гранита S-типа. Овај ...
    ... доње коре и формирање магми I-типа. Због доминантне компресије током првог дела овог тектоно-магматског догађаја, ове магме нису могле да достигну плиће делове коре, већ су остале у магматским коморама на граници средње и горње коре. Каснији екстензиони процеси, иако лимитирани, омогућили су отварање ...
    ... старије реверсне раседе пружања С – Ј, који представљају структуре првог реда у Интерним Динаридима (Schmid et al. 2008). Ови раседи су отворили путеве новоформираним 87 базалтоидним растопима који су сада могли да дођу до горње коре, где су били захваћени интермедијарним/киселим магмама које ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... m/s) y Bušotina ва pojavom subarteske vode (k) | Krovinski pijezometar peščari - Slabo ја podzemmi ___ м vođopropusni i Јужуве krefanja е гобе (m1)| Prvi medjuslojni pijezometar rl 3 оргор : : P]Ž'iqcensl_ci slabo izdašni tereni —— | Hidrogeološka granica ;Žs%fn? til'glima &;2!110'%'(://:) чУ -и““е ...
    ... posebno za prvu i drugu izadan (tabela 5.12). Tabela 5.12. Elementi bilansa podzemnih voda šireg područja kopa „Suvodol“ za sumarni kapacitet bunara od 81,8 l/s (oktobar 2013.g.) Granični uslov /zona Modelski sloj Doticaj (l/s) Oticaj (l/s) 1. Severna granica MI1-gornja meĎusl.izdan ...
    ... (l/s) 1. Severna granica MI1-gornja meĎusl.izdan 6,5 PI-podinska izdan 13,0 2. Zapadna granica MI1-gornja meĎusl.izdan 68,0 PI-podinska izdan 31,0 3. Juţna granica MI1-gornja meĎusl.izdan 9,5 PI-podinska izdan 6,5 4. Istočna granica MI1-gornja meĎusl.izdan 76,0 PI-podinska ...

  • Investigating distant effects of the Moesian promontory: Brittle tectonics along the western boundary of the Getic unit (East Serbia)

    Ana Mladenović, Milorad D. Antić, Branislav Trivić, Vladica Cvetković (2019)
    In this study, we report evidence for brittle deformation in a part of the Carpatho–Balkan orogen, which is explained in terms of effects of the rigid Moesian promontory of the European plate on fault kinematics in East Serbia. We focus on the westernmost part of the Getic Unit of the East Serbian Carpatho–Balkanides, i.e. the Gornjak–Ravanica Unit, located between two main thrusts that were repeatedly activated from Early Cretaceous to recent times. We combine a new data set on ...
    Getikum, Mezijska jedinica, Karpato-balkanski orogen, krte deformacije, Gornjačko-ravanička jedinica

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... изворишта детаљно су обрадили Ђурић и сар. (2009) односно Јевтић и Зорић (2012). Средњи и Горњи плиоцен Таложени материјал током средњег и горњег плиоцена чине палудински слојеви, конкордантно исталожени преко горње понтских наслага током плитке језерске фазе. У јужном Банату југоисточно од линије ...
    ... Речни седименти таложени током горњег плеистоцена, 4. Речни седименти тераса формираних за време средњег и горњег плеистоцена и холоцена од почетка Риске глацијације до данас, 5. Еолски седименти представљени барским и копненим лесом (створеним горњем плеистоцену) и еолским песковима ...
    ... регионалног изворишта Трновче Прва фаза развоја изворишта односила се на период до 1976. године, када је извршено бушење првих бунара на локацији атара села Трновче. Већ тада појављује се идеја о формирању регионалног изворишта названог „Морава 68“. Први бунари на изворишту бушени су у периоду ...

  • Proračun kapaciteta bagera u selektivnom radu na Pk ,,Drmno

    Dušan Stanisavljević (2024)
    U ovom Završnom radu obrađena je problematika proračuna kapaciteta bagera u površinskoj eksploataciji ležišta mineralnih sirovina. Dat je prikaz opštih karakteristika i načina rada rotornih bagera, kao i proracun kapaciteta bagera u selektivnom radu na PK ,,Drmno,,. Urađena je analiza dobijenih rezultata I izveden krajinji zaključak iz istih.
    površinski kop, kapacitet, rotorni bager, analiza
    ... pri otkopavanju prve gornje podetaže: D 12 Mha=H-h+-S=23-6+—- =23,0m Ugao između podužne ose bagera i ose bagera i ose radnog točka pri otkopavanju prve gornje podetaže: 23 – 13,5 —) = 12,5? . hrg — Jp . ag = arc Sın _— J = arc sim s Radijus otkopavanja prve, gornje podetaže: R, = ...
    ... = Ls · cosag + e = 44 · cos12,59 + 3,0 = 45,96 m 48 Horizontalno rastojanje između podužne ose bagera i ose radnog točka pri otkopavanju prve gornje podetaže: l, = Rg · sm Qgu = 45,96 · sin9 09 = 45,96 m Ugao između podužne ose bagera i donje ivice bočne kosine: 12 13,5 — i » — D/? ddB ...
    ... ctgBy = 18,0 · m% =16,17 m Uglovi između podužne ose bagera i ose radnog točka pri otkopavanju podetaža, prema unutrašnjoj bočnoj kosini, osim prve gornje: du = ag = 12,5? D . (H—(hl'l'hu)'l'j)—yzo dunr = arc sin| — i ——— Ls 23 — (6 + 3,2) + 12—2) — 13,5 = arc sin = 8,2? 44 D . H—(h ...

  • Jeleč grad- još nepriznati objekat geonasleđa

    Marija Radisavljević, Danica Srećković Batoćanin, Vladan Vidosavljević, Irena Kajtez (2022)
    Остаци средњовековног града Јелеча на једном од врхова планине Рогозне (1262 m), по неким веровањима представљаju купу угашеног вулкана. Рогозна je позната по појавама скарновске Cu–Au минерализације, а трагови рударске активности и важних путева још од античких времена и даље постоје у непосредној околини. О томе сведочи и османски назив за Рогозну: Gümüş Dağ (Сребрна планина). Време изградње Јелеча је непознато. Постоје индиције да је постојао још у 6. веку, али се помиње први пут средином 12. века. Поуздан податак ...
    Rogozna, Jeleč, srednjevekovno utvrdjenje, kvarc latit, objekat geonasledja