Претрага

Упит dcterms_subject_txt:režim reke

239 items

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... ulaska u Velikomoravsku kotlinu, prima Ivankovačku reku, nakon čega se uliva u Ravanicu (Jemcov, 2000; Republički hidrometeorološki zavod, 1980; Vujasinović, 1975). 12 1.3.2. Hidrološke karakteristike Režim Crnice Hidrološka osmatranja reke Crnice vrše se na profilu “Paraćin” (Tabela 1.3.-1 ...
    ... imamo manje rasprostranjenje karbonatnih naslaga, što se odražava na režim Ravanice. Prema Dukiću (1975) režim Ravanice spada u pluvio-nivalni. 14 Tabela 1.3.-2. Ukupne godišnje i prosečne mesečne vrednosti proticaja (m"/s) Reka: Ravanica; v.s.: Ćuprija (123 m.n.m.); za period 1999-2018. godine ...
    ... karaktera. 10 U zoni karbonatnog stenskog kompleksa ove tokove karakteriše bujični režim sa brojnim ponornicama i vrelima koja ih prihranjuju. Ulaskom u Velikomoravsku kotlinu zadobijaju karakter ravničarskih reka. Velika Morava nastaje spajanjem Južne ı Zapadne Morave kod Stalaća. Do svog ušća ...

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... izdani su vezane za in'ltraciju rečnih voda i režim ovih izdani je uslovljen režimom reka. Dobra hidraulička veza sa površinskim vodama može uticati na kvalitet aluvijalnih voda. Najveće aluvijalne izdani čije se vode eksploatišu nalaze se duž velikih reka, kao što su Dunav, Sava (slike 3 i 4) i donji ...
    ... kaptirana i veći deo voda se koristi, ili vrela čiji je režim veštački regulisan za potrebe vodosnabdevanje oblastima prirodni kvalitet vode je veoma opterecen prisustvom organskih materija, amonijaka i, neretko, arsena. Aluvijalne izdani duz reke Dunav obezbeduju snabdevanje vodom stanovnistva i industrije ...
    ... e komisije za zaštitu reke Dunav (ICPDR). Srbija je 2004.god. učestvovala u pripremi Okvirnog izveštaja za područje sliva reke Dunav, u pripremi Plana upravljanja slivom reke Dunav (DRBMP 2009), kao i u pripremi Planova upravljanja podslivova reke Tise (završeno 2010) i reke Save (u toku). Usvajanjem ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... кристалинитета. Угљокиселе воде Доњих Левића извиру у горњем сливу реке Топлице, у сливу Блажевске реке и реке Качаруше, а Луковске бање у сливу Штавске реке која, такође, припада сливу реке Топлице. Гравитациона сливна подручја ових река могу да се сматрају и границама области прихрањивања угљокиселих ...
    ... у сагласности са сливним подручјима површинских токова који граде слив Блажевске реке, реке Качаруше и Штавске реке. Ниво регионалног дренирајућег базиса, који представља река Топлица на ушћу са Штавском реком, за област угљокиселих вода Луковске бање је на око 500 m надморске висине. Преко ...
    ... Бањске реке, Е – лецки вулкански масив, а - дубока разломна зона Косаничке реке, б – дубока разломна зона Преполца. Куршумлијска бања се налази у горњем сливу Бањске реке, десне притоке реке Топлице,чине је Доња бања и Горња бања. Доња бања је смештна у дну котлине код ушћа две мање реке које граде ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... nastali u rečnim terasama. Facija povodnja: Ova facija se odnosi na područja povodnja reke Tise i reke Maroš (a1z-w). Barski sedimenti reke Maroš: Ovi sedimenti, označeni kao b-w, su specifični za barske uslove reke Maroš. Les i lesoidi sa pogrebenom zemljom: Označeni kao l-w, ovi sedimenti uključuju ...
    ... Najvažnija hidrološka pojava na teritoriji opštine Kanjiža je reka Tisa, koja prolazi kroz opštinu sa severa prema jugu. Reka Tisa igra ključnu ulogu u životu lokalnog stanovništva, kako u privredi, tako i u rekreaciji. Vodostaj reke varira u zavisnosti od sezonskih padavina, ali i usled topljenja ...
    ... 376 323 287 272 252 248 260 275 Ma (cm) 672 764 | 831 | 926 | 884 787 774 714 | 492 507 663 668 Prema tabeli o vodostajima reke Tise iz RHMZ-a Srbije, minimalni vodostaji reke Tise zabeleženi su u januaru (92 cm), oktobru (86 cm) i novembru (81 cm), što znači da su ovi meseci karakteristični po ...

  • Late and post-collisional tectonic evolution of the Adria-Europe suture in the Vardar Zone

    Emő Márton, Marinko Toljić, Vesna Cvetkov (2022)
    The Vardar Zone is a product of the Triassic-Jurassic opening of the Neotethys, Jurassic obduction, Late Cretaceous/Paleogene consumption of the oceanic crust and continental collision. During the last process, the Eastern Vardar Zone was thrust over the Central and eventually both onto the Western Vardar Zone. The present paleomagnetic and structural study provided new results from the first two zones in the Belgrade area. The younger set of data, together with published ones from the third zone, provide firm ...
    Adria–Europe suture, Vardar Zone, Paleomagnetism, Thrusting, Vertical axis rotation

  • Проширивање мреже пловних путева Републике Србије у функцији одбране земље

    Милан Кресојевић, Весна Ристић Вакањац, Драган Трифковић (2023)
    Мрежу пловних путева Републике Србије чини мрежа међународних и међудржавних пловних путева. Међународне пловне путеве чине реке Дунав, Сава, Колубара, Дрина, Канал Дунав-Тиса-Дунав (Д-Т-Д) „Нови Сад – Савино село“ и Беочински рукавац – канал, док међудржавни пловни пут на коме важи међународни режим пловидбе чини река Тиса. Поред наведених пловних путева који већим делом обухватају територију Аутономне покрајине Војводине, Република Србија има потенцијал проширења мреже пловних путева и у централном делу Србије пре свега у Поморављу. Проширењем мреже пловних ...
    унутрашњи пловни пут, Велика Морава, одбрана земље, бродови Речне флотиле

  • A contribution to the understanding of the flow regime and water balance of the transboundary river Jerma

    Vesna Ristić Vakanjac, Jovana Nikolić, Boris Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić, Vida Tanasijević, Milan Đelić (2020)
    flow regime, water balance, river Jerma

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... unarodne komisije za zaštitu reke Dunav (ICPDR). Srbija je 2004.g. u estvovala u pripremi Okvirnog izveštaja za podru je sliva reke Dunav, u pripremi Plana upravljanja slivom reke Dunav (DRBMP 2009), kao i u pripremi Planova upravljanja podslivova reke Tise (završeno 2010) i reke Save (u toku). Usvajanjem ...
    ... Medunarodne komisije za zaStitu reke Dunav (ICPDR). Srbija je 2004.g. ucestvovala u pripremi Okvirnog izveStaja za podru¢je sliva reke Dunav, u pripremi Plana upravljanja slivom reke Dunav (DRBMP 2009), kao i u pripremi Planova upravljanja podslivova reke Tise (zavrSeno 2010) i reke Save (u toku). Usvajanjem ...
    ... Jedan od najzna ajinijih aspekata savremenog upravljanja obnovljivim prirodnim resursima je monitoring. Podzemne vode aluvijalnih izdani duž velikih reka se sistematski osmatraju, me utim karstne i arteske izdani nisu obuhva ene monitoring mrežom. Održivo koriš enje podzemnih voda uklju uje i impl ...

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... profesorki Vesni Matović i docentu Bojanu Kostiću, članovima komisije za odbranu ovog rada. 2. OPŠTI DEO 2.1. Geografski položaj Reka Dunav, druga po dužini reka u Evropi posle Volge, predstavlja Jedan od najvažnijih vodotokova na kontinentu. Na svom putu dugom 2850 km, Dunav prolazi kroz deset ...
    ... Ove naslage su bogate peskom ı šljunkom, a njihova debljina može varirati zavisno od lokalnih geomorfoloških uslova i dinamike reke Dunav. S obzirom na blizinu reke ı prirodnu tendenciju ka sezonskim promenama nivoa vode, područje oko separacije je podložno fluvijalnim procesima, što može uticati ...
    ... Šifra uzorka: LB/GM/001/10 Vrsta materijala: Prirodni neseparisani šljunak 0/4mm Proizvođač: Separacija ,, Gemax" na reci Dunav Mesto uzorkovanja: Separacija ., Gemax" na reci Dunav Uzorkovao/Dostavljeno: Uzorkovano Namena materijala: Ispitivanje ekvivalenta peska za diplomski rad Masa vlažnog ...

  • Assessment of river sediment quality according to the eu water framework directive in large river fluvial conditions. A case study in the lower Danube river basin

    Atanas Hikov, Anca-Marina Vîjdea, Irena Peytcheva, Gyozo Jordan, Prvoslav Marjanović, Zlatka Milakovska, Petyo Filipov, Milena Vetseva, Albert Baltres, Veronica Elena Alexe, Lidia-Lenuța Bălan, Marko Marjanović, Vladica Cvetković, Kristina Šarić & The Simona Project Team (2023)
    Monitoring, uzorkovanje, hazardne supstance, teški metali, organske supstance, geološka osnova, standard kvaliteta životne sredine (EQS), basen reke Dunav

  • Stratigraphic implications of the Mio-Pliocene geodynamics in the area of Mt. Avala: new evidence from Torlak Hill and Beli Potok (Belgrade, Serbia)

    Ljupko Rundić, Meri Ganić, Slobodan Knežević, Dejan Radivojević, Miloš Radonjić (2019)
    Mt. Avala is located on the southern margin of the Pannonian basin (SPB), a border zone between the uplifted morphostructures of the Dinarides and Carpathian-Balkanides. Similar to the Pannonian basin, tectonostratigraphic evolution of the Mt. Avala area during the last 23 Ma has is characterized by syn- and post-rifting processes as well as tectonic inversion. Here, we present the results of field investigations of the Miocene‒Pliocene dynamics that led to different spatial positions of the same stratigraphic units (e.g. ...
    мио-плиоценска геодинамика, јужни Панонски басен, Авалски и Торлак хорст, Белопоточки трог, Србија
    ... Topčiderska Reka and Zavojnička Reka valleys (Fig. 16). These valleys represent the principal drainage systems of the study area. At the same time, Torlak Hill and Mt. Avala represent a drainage divide be- cause the Topčiderska Reka water course flows to the Sava River whereas the Zavojnička Reka runs to ...
    ... Numbers mark the studied outcrops and figure numbers in the text. Key: TO – Torlak fault; RF – Rakovica fault; TR – Topčiderska reka fault; BP – Beli Potok fault; ZR – Zavojnička reka fault; ZU – Zuce fault, KA – Kaludjerica fault. Note: Traces of the aforementioned faults are taken from MAROVIĆ et al. 2007) ...
    ... streams have Figure 16. The digital elevation model (DEM) of the studied area with the positions of the two main drainage systems (Topčiderska reka and Zavojnička reka) as well as the topographic cross-sections with locations of the main faults (1–4). For the legend, see Fig. 1. The original elevation data ...

  • Teorijska osnova i praktična primjena optimiranja režima bušenja po metodi Grant Bighama

    Zdenko Krištafor (1986)
    Režim bušenja, Grant Bigham metoda

  • Pokazatelji recentne tektonske aktivnosti u speleološkim objektima Dževrinske grede (istočna Srbija)

    Ana Mladenović, Jelena Ćalić (2022)
    Sistem Timočkog raseda predstavljen je sistemom desnih transkurentnih raseda generalnog pružanja sever – jug, koji su bili aktivni u periodu oligocena i miocena u okviru Karpato-balkanskog orogena. Početak njihove aktivnosti vezuje se za rotaciju tektonskih jedinica Karpato-balkanida (Dacia Mega Unit) oko rigidne Mezijske jedinice. Aktivnost ovih transkurentnih raseda je akomodirala ovu rotaciju, pa se smatra da je kumulativno kretanje duž Timočkog raseda tokom perioda njegove aktivnosti bilo do 100 km. Usled kompleksnih tektonskih rotacija, rasedi ovog sistema doveli su ...
    Тимочки расед, Џеврински расед, Балта расед, спелеолошки објекат

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... Medunarodne komisije za zastitu reke Dunav (ICPDR). Srbija je 2004.g. ucéestvovala u pripremi Okvirnog izveStaja za podruéje sliva reke Dunav, u pripremi Plana upravijanja slivom reke Dunav (DRBMP 2009), kao i u pripremi Planova upravljanja podslivova reke Tise (zavrSeno 2010) i reke Save (u toku). Usvajanjem ...
    ... Jedan od najznaéajinijih aspekata savremenog upravljanja obnovijivim prirodnim resursima je monitoring. Podzemne vode aluvijalnih izdani duz velikin reka se sistematski osmatraju, medutim karstne i arteske izdani nisu obuhvacene monitoring mrezom. Odrzivo koriSéenje podzemnih voda ukljucuje i implementaciju ...
    ... kvalitativnin karakteristika povrsinskih voda i rezima podzemnih voda. Osmatraéka mreza je podeljena na osmatracka podrucja koja su vezana za slivove vecih reka ili vecih vodonosnih slojeva kvartarne starosti. Sistematsko pra¢enje veceg broja neogenih i karstnih izdani tek treba da bude uspostavljeno. Od strane ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... može konstatovati da je nivo vode reke Dunav relativno stabilan sa prosečnim godišnjim nivoima uglavnom u intervalu kota 70,0-70,5 mnm. U odnosu na reku Veliku Moravu karakterišu ga značajno manje oscilacije nivoa. Danas vrednost prosečnog godišnjeg nivoa vode u reci na profilu h.s. Ljubičevski most ...
    ... smeštena pomenuta crpna sganica, koja vodu iz njega prebacuje u deo Dunavca koji je osgao povezan sa Dunavom. Režim rada crpne stanice obezbeđuje nivo u Dunavcu na koti 67+0,5 mnm. Taj režim je usganovljen juna 1980.god. kada je počela sa radom c.s.Kolište 2. Pre toga, u periodu od avgusta 1974. do ...
    ... površine 55.3 km? (od čega 1 ugljeni sloj pokriva površinu od 34,18 km?, a II ugljeni sloj 53,21 km?). Prostire se između reke Velike Morave i Požarevačke grede. Granicu mu čine: reka Dunav na severu i veštačka granica, na zapadu, jugu i istoku, prema ležištu Ćirikovac i Klenovnik, definisana istražnom ...

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geotermalna karakterizacija sistema / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - system geothermal characterization

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Postavljeni konceptualni model hidrogeotermalnog sistema Brusa sa širom okolinom testiran je primenom različitih hidrohemijskih i izotopskih metoda u cilju njegove verifikacije i karakterizacije. Rezultati su ukazali na atomsfersko poreklo geotermalnih fluida i na razviće primarnih rezervoara u okviru karbonatnih stena. Prvi rezervoar formiran je u okviru krečnjaka gornjotrijakse starosti, dok drugi rezervoar egzistira u okviru trijskaih mermera. Zone prihranjivanja locirane su u zapadnom delu terena. Sistemi gravitacionih raseda kontrolišu kretanje fluida u sistemu, dok proces jonske izmene dominira u ...
    hidrogeotermalni sistem, hidrohemijske i izotopske metode, mladi intruzivi

  • Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)
    ... potencijala • grani ni uslov reka (engl. "River Boundary"). Grani ni uslovi su zadavani u stacionarnim i nestacionarnim uslovima, prema kvalitetu i broju pribavljenih podataka. Na podru ju severne Ba ke, infiltracija padavina, granica konstantnog potencijala, grani ni uslov "reka" i grani ni uslov zadatog ...
    ... potencijala grani¢ni uslov reka (engl. "River Boundary"). Grani¢éni_ uslovi su zadavani u_ stacionarnim i nestacionarnim uslovima, prema kvalitetu i broju pribavljenih podataka. Na podrucju severne Batke, infiltracija padavina, granica konstantnog potencijala, granicni uslov "reka" i graniéni uslov zadatog ...
    ... stacionarnim uslovima. Uticaj reke Dunav na zapadu istražnog podru ja ima zna ajnu ulogu u definisanju režima podzemnih voda prvog i drugog vodonosnog sloja, a njegova hidrauli ka uloga u modelu simulirana je grani nim uslovom konstantnog potencijala. Uticaj reke Tise na istoku podru ja obuhva ...

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... када су у хидрауличкој вези заједно утичу на природне правце кретања и на режим и биланс подземних вода. Напуштени површински копови на површинске и подземне воде директно утичу истицањем воде из језера у потоке и реке и инфилтрацијом језерске воде у издан (слика 2-7). Небојша Б. Атанацковић ...
    ... водотока Површински ток (река/поток) Параметри изнад МДК* РБ рудника HC Ripod Ripov Бинска Река Ep, M, Fe, Mn 4 120.6 31.8 64.31 Река Липа pH, SO4, Fe, Mn, Zn, Cu 10 178.5 47.1 95.17 Церова река Ep, SO4, Fe, Mn, Cu 16 188.1 49.7 125.40 Брестовачка река SO4 29 124.4 23.9 53.91 Поток ...
    ... „Кисељак“ (поткоп „Туларска Река“ и бушотине БТ-1 и БТ-3) - Напуштених рударских радова у лежишту олова, цинка и бакра „Ђавоља Варош“ (поткопи: „Ђавоља Вода“, „поткоп 1“, „поткоп 2“, „поткоп 3“ и бушотина Б-1) - Рудно поље „Бањска Река“, поткопи „“Бањска Река 1“ и „Бањска Река 2“  Рудно поље Караманица ...

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... ostrvo ı Malo ratno OStrvo. Reka Dunav jeste prirodna granica teritorije opštine Zemun na istoku istražnog terena i zauzima područje od Novih Banovaca na severu sve do ušća sa rekom Savom na jugo-istoku istražnog terena, gde se prostire na dužini od 17.5 km. Korito reke Dunav usečeno je u desnu obalu ...
    ... prostor istražnog terena, pripada Šumadijsko-kopaoničko-kosovskoj zoni. Kvartarne sedimentne stene imaju dominantno rasprostranjenje između reke Dunav i reke Sava, što takođe zahvata celokupnu teritoriju opštine Zemun. Peskovi pliocenske i kvartarne starosti konstatovani su na području Batajnice ...
    ... BCC-1/97 u Zemun Polju. Bunar S-17 ima 5 različitih vodonosnih slojeva, od 46.5 m sve do 161 m, što je lako objasniti dinamičkom evolucijom reke Save i time kako je reka nekoliko puta kroz geološku istoriju promenila tok, što je takođe spomenuto u poglavljima 3.1 i 4.1. Naime, bunar BCC-1/97 jeste jedina ...