Претрага

Упит dcterms_subject_txt:rudarski kompleksi.

250 items

  • Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun

    Anja Dević (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su literaturni podaci koji se odnose na geotehničke karakteristike terena izgrađenih od lesa na primeru šireg istražnog prostora, tzv. Zemunskog lesnog platoa, kao i rezultati detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun. U prvom delu rada prikazani su uslovi nastanka karakteristične makroporozne strukture lesa i njen uticaj na fizičko-mehaničke karakteristike i stabilnost terena izgrađenih od lesa. Na osnovu analize i interpretacije rezultata detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun prikazane su ...
    struktura lesa,stišljivost, nosivost, sleganje, plitko fundiranje i duboko fundiranje
    ... (Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet ı Institut za puteve, Beograd, 1987), kao ı rezultati geotehničkih istraživanja, pikazani u „Geotehničkom elaboratu za potrebe tehničke dokumentacije za dobijanje građevinske dozvole za izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa Aleksa Dundić u Beogradu ...
    ... izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa Aleksa Dundić u Beogradu na k.p. 10362 k.o. Zemun površine 6.1ha, Centralna Putna Laboratorija doo, Novi Sad, 2016. • „Marković, G., 1987. Geotehničke karakteristike lesnih terena sa posebnim osvrtom na urbanu gradnju, Beograd: Rudarsko — geološki fakultet. ...
    ... smislu, na predmetnoj lokaciji za izgradnju objekta Poreske uprave, mopgu se izdvojiti sledeći kompleksi: – kompleks lesnih sedimenata (Q!), – aluvijalno-barski sedimenti (al-b) 19 • Kompleks lesnih sedimenata (Q!) je predstavljen sa 4 horizonta lesa (u široj okolini istražnog prostora ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... poglavlju. Analiza uslova ovodnjenosti leţišta i rudarskih radova i formiranje veličine priliva podzemnih voda u rudarske radove prikazana je u četvrtom poglavlju. Ona ukazuje da izdani u neogenom kompleksu imaju dominantan uticaj na ovodnjenost rudarskih radova u ugljenim leţištima Pelagonijskog basena ...
    ... sredinama, a samim tim i indirektno na ovodnjenost budućih rudarskih radova. Za razliku od podzemnih voda aluvijalne izdani, podzemne vode formirane u neogenom kompleksu imaju presudan značaj na ovodnjenost leţišta i samih rudarskih radova. Podzemne vode se javljaju u više vodonosnih horizonata ...
    ... podinske izdani (PI) 8,37 l/s. 4.2.2. Sumarni prlivi u rudarske radove Ukupni priliv rudničkih voda u rudarskim radovima leţišta uglja “Suvodol” čine svi analizirani prilivi: iz izdani u kvartarnim naslagama, iz izdani u neogenom kompleksu i na račun izlučivanja atmosferskih padavina. Pomenuti ...

  • Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije

    Dragana D. Petrović (2015-12-29)
    Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...
    Istočna vardarska zona; ofioliti; 2D i pseudo 3D geofizičko-geološkimodel; geodinamička evolucija
    ... od bazičnih do ultrabazičnih stena. Sekvenca kojom su predstavlјeni (od dna prema gore) odlikuje se ultrabazičnim kompleksom, kompleksom gabrova, mafičnim intruzivnim kompleksom, pilou lavama i na kraju je sve prekriveno sedimentnim stenama (uglavnom rožnac, ređe i krečnjak), u asocijaciji sa ...
    ... ofiolitskog kompleksa Ždraljice i ovde je teren dosta pokriven obradivim zemljištem i šumama. Na prostoru BJR Makedonije (u daljem tekstu Makedonija) ofiolitski kompleksi se mogu pratiti od Skoplja, duž doline Vardara do Đevđelije i makedonsko-grčke granice. Ofiolitski kompleks Demir Kapije ...
    ... ofiolita predstavljeni su telima izduženim u pravcu SZ-JI, dugačkim oko 50 km i oko 25 km širokim, koja čine ofiolitski kompleksi Demir Kapije i Đevđelije. Izdanak ofiolitskog kompleksa se može pratiti van administrativnih granica Makedonije, na prostoru severne Grčke. Na teritoriji severne Grčke izdanak ...

  • Машине и помоћни радови на површинским коповима

    Драган Игњатовић, Томислав Шубарановић, Стеван Ђенадић (2021)
    рударске машине, површински коп

  • Doprinos rešavanju problema izbora i određivanja osnovnih parametara rudarskih radionica u podzemnoj eksploataciji

    Slobodan Luković (1979)
    Podzemna eksploatacija, rudarske radionice

  • Razvoj algoritma procene efekta rizika rada rudarskih mašina na bazi fazi algebre

    Dejan V. Petrović (2014)
    procena rizika, rudarske mašine

  • Geotehnički uslovi izgradnje tunela „Debelo brdo“ na autoputu E-80 Niš - Pločnik

    Dragoslav Rakić, Radojica Lapčević, Irena Basarić Ikodinović, Dragan Lukić (2022)
    Tunel „Debelo brdo“ nazvan je po najizraženijem relјefnom obliku na ovoj drugoj deonici autoputa E-80 Niš – Pločnik. Osnovnu geološku građu na lokaciji tunela čini Mio-Plioceni kompleks heterogenog litološkog sastava. Izgradnja tunela je predviđena delom u otvorenom iskopu dužine 240 m, a delom sa podzemnim iskopom dužine 190 m. U zoni tunela, padina je okarakterisana kao uslovno stabilna, pa bi neadekvatna zasecanja mogla da izazovu klizanja terena. Iz tih razloga, u okviru rada posebno su prikazani geotehnički uslovi izgradnje ...
    Tunel „Debelo brdo“, Geotehnički parametri, Privremene kosine, Šipovi, Podgrada.
    ... Irena 36 AUTOPUTU E- - 1, 2 3 4 1 Univerzitet u Beogradu Rudarsko- a 7, Beograd, dragoslav.rakic@rgf.bg.ac.rs 2 Univerzitet u Beogradu Rudarsko- a 7, Beograd, radojica.lapcevic@rgf.bg.ac.rs 3 Univerzitet u Beogradu Rudarsko-g a 7, Beograd, irena.basaric@rgf.bg.ac.rs 4 Univerzitet u Novom ...
    ... eventualnih pojava nestabilnosti, neotektonsku i u analizu, karte i izradu razmeri 1 : 25000. e kasti tereni nizvodno od Prokuplja. Kompleks je Miocenu i donjem Pliocenu, pa je izdvojen kao Mio-Plioceni . laporovite gline zone raspadanja (u zoni Debelog brda preko 10 m) dok se povremeno ...
    ... G ja 10 (ES-23 do ES 32), R 3 profila (SP-7 do SP-9) I - U Laboratorisjkim ispitivanjima je za glinovito-laporoviti Mio-Plioceni kompleks eno da se radi o 110%. Ic > 1.0), mo e se re da su materijali uglavnom u vrstom stanju konzistencije, sa jednoaksijalnom vrsto om pritiska qu ...

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... formiranje gvožđevitih kompleksa fluora malo verovatno. Naime, konstante stabilnosti alumofluoridnih kompleksa su po nekoliko desetina i stotina puta veće od konstanti stabilnosti gvožđefluoridnih kompleksa. Kao posledica ovakvog odnosa, postojanje gvožđefluoridnih kompleksa u podzemnim vodama ...
    ... različite jonske parove i komplekse, između ostalog sa aluminijumom, gvožđem, silicijumom, borom, berilijumom itd. (Hitchon 1999). Razmotrićemo najpre komplekse koje fluor formira sa aluminijumom i gvožđem. Upoređivanjem konstanti stabilnosti pomenutih kompleksa u podzemnim vodama (Tabela ...
    ... aluminijuma. Formiranje alumofluoridnih kompleksa jeste dominantno i zbog činjenice da su konstante stabilnosti hidroksilnih kompleksa gvožđa nekoliko hiljada puta veće od analognih vrednosti za aluminijum, što znači da je znatan deo gvožđa vezan u hidroksilne komplekse (Appelo and Postma 1996, Крайнов ...

  • The interaction of organoselenium trans-palladium(II) complexes toward small-biomolecules and CT-DNA

    Vera M. Divac, Aleksandar Mijatović, Marina D. Kostić, Jovana Bogojeski (2017)
    Serija organoselenijum trans-paladijum(II) kompleksa 1 (bis(2-(fenilselanilmetil)oksolan)dihloropaladijum(II)), 2 (bis(2-(fenilselanilmetil)oksan)dihloropaladijum(II)) i 3 (bis(2) ,2-dimetil-3-(fenilselanil)oksan)dihloropaladijum(II)) su korišćeni za ispitivanje reaktivnosti ovog specifičnog tipa kompleksa prema različitim bio-molekulima. Ovaj sistem je od posebnog interesa jer se jako malo zna o supstitucionim reakcijam organoselenijum paladijum(II) kompleksa sa trans konfiguracijom. Zamena koordinovanog hlorida sa serijom malih bio-molekula (l-Met, l-His, l-Cis, GSH i 5′-GMP) proučavana je pod uslovima pseudo-prvog reda kao funkcija koncentracije nukleofila i temperature korišćenjem tehnika zaustavljenog toka. Rezultati za proučavane komplekse ukazuju da ...
    Pd(II), Selen, Substitucija, Kinetika, Mehanizam

  • Ресурси угљева Србије – стање и перспектива

    Животић Драгана (2010)

  • Obrazovanje kadrova i perspektive PMS-a u Srbiji

    Lazić Predrag, Deušić Slaven (2010)

  • Geološka istraživanja metaličnih mineralnih resursa Srbije u periodu 2003-2009. godina

    Jelenković Rade (2010)

  • Степен истражености неметаличних минералних ресурса Србије

    Симић Владимир (2010)

  • Proizvodnja uglja u Srbiji - stanje i perspektive

    Ignjatović Dragan, Jovančić Predrag, Mitrović Slobodan, Jakovljević Milan (2010)

  • Генеза хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки (Источна Србија)

    Милош Велојић (2021)
    Главни циљ испитивања хидротермалног система Чукару Пеки је разумевање процеса који су довели до његовог настанка, а посебно еволуције рудоносних флуида из којих је настала рудна минерализација. Утврђено је да је овај систем настао у периоду пре 86,78 - 85,19 Ma из магматског интрузива који је био богат водом и имао висок оксидативни потенцијал. Током хлађења, из овог магматског интрузива су издвојени веома врели флуиди, који су имали температуре изнад 600°С и висок салинитет. У ...
    Борска металогенетска зона, Тимочки магматски комплекс, порфирска лежишта, високосулфидациона лежишта, флуидне инклузије, рудне парагенезе, геохронологија, хидротермалне алтерације, LA-ICP-MS
    ... ПЕКИ (ИСТОЧНА СРБИЈА) 97 8. ЛИТЕРАТУРА 1. Aлексић, Д., 1983. Геохемијска корелација вулканита Тимочког магматског комплекса, Магистарски рад, Рударско-геолошки факултет, Београд, 72 стр. 2. Arribas, Jr, A., 1995. Characteristics of high-sulfidation epithermal deposits, and their ...
    ... remobilization. Ore Geology Reviews, 2(1-3), 37-45. 58. Игњатовић, С., 2014. Геолошко- геофизички модел дела Тимочког магматског комплекса, Докторска дисертација, Рударско-геолошки факултет, Београд, 149 стр. 59. Ingebritsen, S. E., & Appold, M. S., 2012. The physical hydrogeology of ore deposits. ...
    ... ним лежиштима вршен у виду хлоридног комплекса (AuCl2-), неутралних хидросулфидних комплекса (AuHS0 и Au2(HS)2S 2-) и бисулфидних комплекса (Au(HS)2 и HAu(HS)2). Појаве телурида злата указују да је део злата вероватно преношен и у виду телуридних комплекса: Аu(Te2), Au2(Te2) 0 и Au(Te2)2 3- ...

  • Resursi nafte i gasa u Srbiji: perspektivna područja, konvencionalni i nekonvencionalni potencijal

    Kostić Aleksandar (2010)

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Zakonska procedura kod realizacije projekta rekultivacije „Garajevac-zapad“ kod Novog Bečeja

    Popov Katica, Miljanović Igor, Petrovski Aleksandar, Josipović Pejović Milena, Teodorović Zoran (2010)

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... , 2013). Porfirska Cu-Au ležišta i ležišta Cu-Au tipa visoke sulfidacije preovlađuju u istočnom delu Timočkog magmatskog kompleksa, u kome čine osnovu značajne rudarske aktivnosti više od 115 godina. Metalogenetske jedinice Preovlađujući tipovi rudne mineralizacije Borska zona s5.s. 5i Porfirska ...
    ... LITERATURA 1) 2) 3) 42) 5) 6) 7) 9) Aleksić D., 1983: Geohemijska korelacija vulkanita timočkog magmatskog kompleksa (TMK). - Magistarski rad, Rudarsko-geološki fakultet, Beograd, 77 s. Armstong R., Kozelj D. and Herrington R., 2005: The Majdanpek Cu-Au Porphyry Deposit of ...
    ... zone Karpato- balkanske metalogenetske provincije, odnosno u centralnom delu Timočkog magmatskog kompleksa (TMK). Nastalo je u prostornoj i genetskoj vezi sa gornjokrednim magmatskim kompleksima. Najveće ležište bakra u ovom rudnom polju je Borska reka. U široj okolini rudnog polja, u domenu rudnog ...

  • Uticaj rudarske opreme na stabilnost pri površinskoj eksploataciji mineralnih sirovina

    Said Sabti (1987)
    Površinska eksploatacija, rudarska oprema, stabilnost