Претрага

Упит dcterms_subject_txt:temperatura površine ćelije

79 items

  • Rezultati geoloških istraživanja lignita Kostolačko-kovinskog ugljonosnog basena – geološke i morfostrukturne karakteristike

    Bogoljub Vučković, Biljana Radovanović, Vesna Matić, Lidija Glamočanin, Bogdan Radić, Ksenija Eraković, Dragana Životić (2022)
    Geološka istraživanja Kostolačkog basena i ležišta Kovin vrše se više od 80 godina, dok eksploatacija traje više od 100 godina. Tokom dugog perioda rudarskih aktivnosti na površini od oko 320 km2, izbušeno je preko 3.200 bušotina i više od 265.000 m jezgra. Nova saznanja o geološkim karakteristikama, morfologiji i kvalitetu ugljenih slojeva nameću neophodnost reinterpretacije i izrade jedinstvenog 3D modela Kostolačko-kovinskog basena. Primenom savremenih softverskih paketa olakšano je povezivanje ugljenih slojeva sa posebnim osvrtom na morfologiju i kvalitet slojeva i ...
    lignit, Kostolac, Kovin, geološka istraživanja, 3D model

  • Proizvodnja električne energije iz elektrana na ugalј i prateća emisija CO2: komparacija EU-27 i Srbije

    Aleksandar Madžarević, Predrag Jovančić, Stevan Đenadić, Filip Miletić, Miroslav Crnogorac (2023)
    Velike elektrane su i u trećoj deceniji 21. veka i dalјe odgovorne za više od polovine proizvodnje električne energije u Evropi. U svom radu pretežno koriste fosilna goriva, što rezultira emisijom zagađujućih materija u vazduh. Stoga, zahvalјujući direktivama EU, kao i poremećajima na tržištu, emisije uglјen-dioksida iz velikih postrojenja za sagorevanje u EU-27 intenzivno se smanjuju u poslednje dve decenije. Iako je upotreba uglјa, posebno u zemlјama Evropske unije, u stalnom padu, ima prostora za dodatno smanjenje. Autori su ...
    CO2, emisija, ugalј, termoelektrane, EU-27, Srbija

  • Kroskorelacione analize nivoa podzemnih voda i nivoa Velike Morave, vodomerni profil Ljubičevski Most

    Milan Kresojević, Vesna Ristić Vakanjac, Dušan Polomčić, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić (2024)
    Sliv Velike Morave predstavlja glavni drenažni rečni sistem Republike Srbije (RS) iz razloga što zahvata oko 42 % njene površine. Zbog visokog kvaliteta zemljišta Pomoravlja, kao i značajnih rezervi podzemnih voda, ono predstavlja najgušće naseljenu oblast u užoj Srbiji. Od privrednih grana najzastupljenija je poljoprivredna proizvodnja. Bilo je istorijskih pokušaja da ova reka postane i plovna ali do sada bezuspešno. Zbog svoje značajnosti za RS, na ovoj reci je još pre više od 100 godina uspostavljen monitoring nivoa voda ...
    režim površinskih i podzemnih voda, kroskorelaciona analiza, brzina kretanja podzemnih voda, reka Velika Morava

  • Модел померања терена услед утицаја рударских радова на основу радарских сателитских снимака

    Зоран Гојковић (2023)
    Површински коп, као систем који обезбеђује енергетску стабилност или снабдевање сировинама које су од изузетне важности за привредни напредак, својим функционисањем утиче на околна насељена места. Међу бројним аспектима овог утицаја, може се издвојити издвојити и анализирати утицај вертикалних и хоризонталних померања која се јављају на површи терена. Мониторинг вертикалних и хоризонталних померања површи терена околних насељених места треба да има што бољу временску резолуцију (временски период између праћења деформација) како би се вертикална и хоризонтална померања контролисала и ...
    Сентинел 1 интерферометрија, слегање, Перманентни скатерери, Костолац

  • Influence of mono- and two-component organic modifiers on determination of lipophilicity of tetradentate Schiff bases

    Nikola Stevanović, Aleksandar Mijatović, Aleksandar Lolić, Mario Zlatović, Rada Baošić (2021)
    Ispitivani su uticaji primene mono- i dvokomponentnih organskih modifikatora na određivanje lipofilnosti 12 tetradentatnih Šifovih baza metodom reverzno-fazne tankoslojne hromatografije. Osnovni cilj je da se proceni tip interakcije između posmatranih jedinjenja i komponenti primenjenih hromatografskih sistema i uspostavi neki obrazac ponašanja kako bi se lakše izabrala kombinacija organskih modifikatora koji će simulirati interakciju u biološkim sistemima na osnovu činjenica da iste osnovne intermolekularne interakcije su odgovorne za ponašanje supstanci i u biološkom i u hromatografskom sistemu. Primenjeni organski modifikator ...
    Šifove baze, Lipofilnost, RP-TLC, Organski modifikatori

  • Metodologija proračuna sanacije klizišta šipovima

    Slobodan Ćorić, Dragoslav Rakić, Stanko Ćorić, Dušan Berisavljević (2022)
    Klizišta u Srbiji, u najvećem broju slučajeva, jako zavise od geoloških uslova u terenu i svako klizište ima svoje specifičnosti koje moraju da se odrede geotehničkim istraživanjima. Stoga su u radu prvo prikazane osnovne karakteristike klizišta u Srbiji, kao i postupci njihovog istraživanja. Zatim su prikazani proračuni sanacije klizišta vertikalnim šipovima. Metodologija proračuna je složena, jer podrazumeva interakciju klizišta i stabilizirajućih šipova. Prilikom određivanja bočne otpornosti tla oko šipova koristi se metoda Brinč Hansena koja uzima u obzir trodimenzionalne ...
    klizišta, geotehnička istraživanja, bočna nosivost šipova, interakcija klizišta i šipa, analiza stabilnosti

  • Clayed wastewater treatment

    Dušica Vučinić, Đurica Nikšić, Predrag Lazić (2019)
    Анионски (A120), нејонски (N100), катјонски (C460; C581) флокуланти и коагулант Al₂(SO₄)₃ коришћени су за пречишћавање отпадних вода са садржајем глине. pH дисперзије је износио 7,8, са концентрацијом чврстих материја од 25,93 kg/m³ (глина и кварц). 54% чврстих честица имало је пречник мањи од 10 μm. Брзина таложења без примене флокуланата износила је 0,4 m/h. Ефикасност коришћених флокуланата је следећа: A120 >> N100 >> C460. У присуству A120 (100 g/t) брзина таложења достигла је око 25 m/h, а добијен ...
    отпадне воде, глине, флокулација, зета потенцијал

  • Модел миграције нитрата у епикарсту: лабораторијски експеримент

    Бранислав Петровић (2022)
    Епикарст је део карстног изданског система који се налази у зони аерације и представља сложену област додира и мешања неконсолидованог материјала са површине терена, остатака карбонатних стена измењених корозивном водом, флоре и фауне и њихових остатака, који је делимично и повремено засићен подземном водом. Подручје истраживања примењених мултидисциплинарних истраживања био је карстни масив Суве планине (ЈИ Србија), односно подручје око мале пећине Печ, настале у епикарсту. Између осталих истраживања, опит трасирања (На-флуоресцеин) у пећини Печ помогао је у одређивању ...
    епикарст, модел, нитрати, специфична електрична проводљивост

  • Režim pogranične reke Jerme

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Boris Vakanjac, Peđa Kostić (2019)
    Reka Jerma izvire na Vlasinskoj visoravni u zoni Vlasinskog jezera, teče prema severozapadu padinama planine Gramade kroz selo Klisuru. Kod sela Strazimirovci prelazi u susednu državu Bugarsku, prolazi kroz Trnovsko ždrelo i zatim se ponovo vraća u Srbiju nedaleko od sela Petačinci. Uliva se kod sela Gradište u Nišavu. Ukupna dužina ove reke je 72.1 km od toga je 45.1 km formirala na teritoriji Srbije a preostali deo pripada Bugarskoj. Posmatrajući površine sliva nešto manje od 50 % pripada ...
    klimatske promene, režim reke, monitoring, međugranična saradnja, Jerma

  • Depth geological relations of the wider area of Belgrade - based on the wells and geophysical data

    Đorđe Marinović, Ljupko Rundić (2020)
    Предметна референца обухвата простор шире околине Београда укупне површине око 2.000 km2. Аутори су објединили капиталне геолошке и геофизичке податке обезбеђене површинским истраживањима и мултидисциплинарним елементима из 52 бушотинe са дубинама између 33 и 2.733 m. Конкретни палеонтолошки налази специјализованих аналитичара са детерминацијом макро и микрофауне и флоре, презентовани су како из неогених формација тако и из басенске подине. Осим конвенционалних петролошких описа стена цитиране су и микроскопске детерминације интрузивних и екструзивних магматита. Из затвореног басенског простора корелативно су ...
    неоген, дубинска разграничења, геофизички показатељи, структурно-палеогеографска интерпретација

  • Groundwaters of the "Valjevo karst" area (Western Serbia)

    Petar Dokmanović, Veljko Marinović (2021)
    “Ваљевски карст” је подручје кoje заузима површину од око 780 km2, док откривени кречњак чини око 330 km2. Припада Унутрашњим Динаридима западне Србије. У литостратиграфском погледу доминирају карстификовани кречњаци средњег и горњег тријаса у којима су формиране карстне издани. Анализирани су и систематизовани доступни подаци хидрогеолошких и других релевантних истраживања. Приказана је разграната мрежа траса подземних вода између понора и дренажних пунктова, као и главне карактеристике шеснаест карстних врела (или „разбијених“ дренажних зона) и девет (група) бунара, подељених ...
    карстнa издан, трасе подземних вода, извори, бунари, издашност, вишенаменско коришћење.

  • Analiza uslova formiranja oticaja reke Resave (istočna Srbija)

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Mitrašinović, Veljko Marinović, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Branislav Petrović, Petar Vojnović (2023)
    Reka Resava zbog veličine sliva i količine vode koju daje Velikoj Moravi predstavlja jednu od najznačajnijih njenih desnih pritoka. U okviru njenog sliva jasno se izdvajaju gornji, geomorfološki raznolik deo sliva, koji je uglavnom izgrađen od karbonatnih sedimenata, i donji deo koji pripada Velikomoravskom basenu. Proticaj reke Resave se beleži u profilima Manastir Manasija koji kontroliše gornji deo sliva u iznosu od 358 km2 i Svilajnac, koji se nalazi na oko 3.5 km pre njenog ušća i koji kontroliše ...

  • Uticaj zemljišta i epikarsta na proces formiranja kvaliteta karstnih podzemnih voda istočnog dela Suve planine

    Branislav Petrović, Živojin Smiljković, Veljko Marinović (2024)
    Različite supstance, kako pravi tako i koloidni rastvori, migriraju i cirkulišu kroz zemljište, gde se dešavaju brojne hemijske reakcije. Kao rezultat ovog kretanja i biološke aktivnosti organizama, formiraju se slojevi sa specifičnim fizičko-hemijskim i biološkim svojstvima. Ovaj proces predstavlja prvi korak u promeni sastava površinske vode koja se infiltrira i postepeno prelazi u podzemne vode. Rastvaranje krečnjaka je već prilično intenzivno u površinskim zonama krečnjačka - epikarsta, o čemu svedoče podaci prikupljeni sa lokaliteta pećine Peč na Suvoj planini. ...
    epikarst, zemljišni sloj, pećina Peč, kvalitet podzemne vode

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење

  • Efikasnost različitih tipova glina Srbije za adsorpciju metilen plavog

    Maja D. Milošević (2016-12-09)
    Adsorpciona efikasnost različitih uzoraka glina sa lokaliteta Srbije određenaje njihovim tretiranjem različitim koncentracijama rastvora metilen plavog (MP).Detaljna mineraloška karakterizacija ispitivanih glina i rezultati njihove interakcijesa rastvorima MP dobijeni su primenom optičkih, rendgenskih, hemijskih, DTA ispektroskopskih metoda.Na osnovu formiranja MP agregata u izmenljivim pozicijama i površiničestica gline, razlikuju se dva tipa glinovitih minerala: visoko naelektrisani(smektiti) i nisko naelektrisani (kaoliniti). Dimeri se stvaraju na naelektrisanimpovršinama, a granica njihovog razvoja omogućuje determinaciju mineralne vrste.Molekuli MP stoje pod uglom od 21.5o kada se ...
    minerali glina, metilen plavo, kristali metilen plavog, difuznarefleksija, adsorpcija, flokulacija, naelektrisanje slojeva

  • A Correlation Relating the Residual Strength Parameters to the Proportions of Clay Fractions and Plasticity Characteristics of Overburden Sediments from the Open-Pit Mine Drmno

    Stevan Ćorluka, Dragoslav Rakić, Nikola Živanović, Ksenija Đoković, Tina Đurić (2024)
    Jedan od preduslova za bezbedno obavljanje eksploatacije na površinskim kopovima, jeste stabilnost završnih i radnih kosina kopa. Da bi se ovo obezbedilo potrebno je izvršiti detaljna terenska i laboratorijska geomehanička ispitivanja tla i na osnovu dobijenih rezultata uraditi proračune vezane za analize stabilnosti. Ovako dobijeni rezultati koriste se za dimenzionisanje nagiba eksplotacionih kosina (iskopa), odnosno kosina formiranih usled odlaganja jalovine. Klizišta nastaju kada je dostignuta granična čvrstoća smicanja i zato je adekvatno definisanje parametara čvrstoće na smicanje, jedan ...
    rezidualna čvrstoća smicanja tla, aparat za kružno smicanje, aparat za direktno smicanje

  • Kvantitativni status podzemnih voda aluvijona Velike Morave (potez Bagrdan - ušće)

    Jovana Mladenović, Milan Kresojević, Dušan Polomčić, Dejan Đorđević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Vesna Ristić Vakanjac (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 185 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије чинећи ову реку њеним главним дреном. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Добра хидрауличка веза вода Велике Мораве и подземних вода утицале су на то да у оквиру алувијона ...
    режим подземних вода, хидрауличка веза површинских и подземних вода, алувијон, Велика Морава

  • Hidrološki i hidraulički mehanizam isticanja vrela Rijeka Crnojevića

    Golub Ćulafić, Veljko Marinović, Branislav Petrović, Jelena Krstajić (2022)
    Rijeka Crnojevića predstavlja karstno (kraško) vrelo, koje u teritоrijalnom pogledu pripada Opštini Cetinje, u gеоlоškо-tеktоnskоm pоglеdu pripаdа zоni Visоkоg kršа (оblаst stаrе Crnе Gоrе), dоk prema hidrogeološkoj rejonizaciji spаdа u prоstоr Spoljašnjih Dinarida. Izvire iz Obodske (ili Crnojevića) pećine u selu Obod (81 m.n.m.). Voda koja ističe iz Obodske pećine vodi porijeklo od atmosferskih voda, koje se formiraju na prostoru Cetinjskog polja i Dobrskog sela. Vоdе nа оbоdu pоljа pоniru i kreću se uglаvnоm podzemnim kаvеrnаmа i kаnаlimа, nаstаlim ...
    Riјеkа Crnoјеvićа, karstnо vrelo, mehanizmi isticanja

  • Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa

    Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)
    Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...
    vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza