Претрага

Упит dcterms_subject_txt:басен Бобов Дол

816 items

  • Утицај соларне активности на здравље човека

    Каролина Ђукић, Весна Цветков, Весна Дамњановић (2019)

  • Metalogenija bizmuta u rejonu Alin Dola

    Slobodan Đorđević (1976)
    Metalogenija, bizmut, Alin Do

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... kavernama u terenu. Procesom karstifikacije je zahvaćena osnovna stijena. Dubina do koje je ovaj proces stigao nije precizno definisana. Može se pretpostaviti da je do dubine od oko 10 m ona intenzivna a da ide minimalno do 20 m. Pukotine, koje su primarno nastale usled tektonskih naprezanja i površinskog ...
    ... 30m. Nadmorska visina je praktično od nivoa mora do oko 50mnv u zoni vrha kosine. Područje istraživanja Je prikazano na grafičkim prilozima 1, 2 i 3. Strana 2 / 34 3. OSVRT NA RANIJA ISTRAŽIVANJA I KORIŠĆENE PODLOGE Područje istraživanja do sada je ispitivano sa aspekta više geoloških disciplina ...
    ... padina neposredno iznad mora u Bokokotorskom zalivu, na dionici od Lipaca do Ljute. Padine brda su velikog nagiba, preko 40”, a u zoni same nestabilne kosine subvertikalne. Kote terena duž trase puta su oko 4.0 mnv u zoni puta do oko 50.Omnv na vrhu kosine. Današnji izgled terena u zoni kosine formiran ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... kavernama u terenu. Procesom karstifikacije je zahvaćena osnovna stijena. Dubina do koje je ovaj proces stigao nije precizno definisana. Može se pretpostaviti da je do dubine od oko 10 m ona intenzivna a da ide minimalno do 20 m. Pukotine, koje su primarno nastale usled tektonskih naprezanja i površinskog ...
    ... 30m. Nadmorska visina je praktično od nivoa mora do oko 50mnv u zoni vrha kosine. Područje istraživanja Je prikazano na grafičkim prilozima 1, 2 i 3. Strana 2 / 34 3. OSVRT NA RANIJA ISTRAŽIVANJA I KORIŠĆENE PODLOGE Područje istraživanja do sada je ispitivano sa aspekta više geoloških disciplina ...
    ... padina neposredno iznad mora u Bokokotorskom zalivu, na dionici od Lipaca do Ljute. Padine brda su velikog nagiba, preko 40”, a u zoni same nestabilne kosine subvertikalne. Kote terena duž trase puta su oko 4.0 mnv u zoni puta do oko 50.Omnv na vrhu kosine. Današnji izgled terena u zoni kosine formiran ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... naslaga koje imaju znatno rasprostranjenje i tercijarnih basena. Debljina terasnih naslaga je promenljiva, ali se uglavnom kreće od 6-15 m, dok debljina peskovito-šljunkovitih naslaga, koje su često zaglinjene, iznosi od 1-3 m, izuzetno do 5 m. Debljina peskovito-glinovitih naslaga povlate iznosi ...
    ... peskovito- glinovitih stena neogene starosti u neogenim basenima. Ovaj tip izdani nema kontinualno rasprostranjenje, česti su proslojci glina, koji uslovljavaju pojavu „lebdećih“ delova izdani. Debljina izdani je promenljiva i iznosi od 1-3 m, do preko 10 m. Filtraciona svojstva su veoma heterogena ...
    ... šljunkovitih, peskovito-šljunkovitih i peskovito-glinovitih stena u tercijarnim basenima. Tačno rasprostranjenje izdani nije poznato. Debljina kompleksa je promenljiva i kreće se u dosta širokim granicama od nekoliko metara do nekoliko desetina metara. Prisutne su bočne i vertikalne promene u granu ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode

  • Određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“

    Siniša Bujišić (2024)
    U radu će se govoriti o praktičnoj primeni programskog paketa Talpac za određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“, kao i o ulozi i značaju ovog programa u savremenom rudarstvu. Na osnovu ulaznih podataka i informacija vezanih za Šuplju Stijenu, uz pomoć programskog paketa Talpac izvršeno je projektovanje transportnih trasa. Transportne trase projektovane su tako da obezbede siguran rad ljudstva i opreme, a optimizovane su po pitanju transportnih dužina i organizacije proizvodnje. Kako bi se ...
    alpac, Površinski kop, Transport, Jalovina, Kamion, Šuplja Stijena
    ... +g(k +f+1) ku = 0,5 do 0,6 k- uzdužni koeficijent otpora klizanju točkova; tp - vreme predkočenja koje iznosi od 1,3 do 2 s, obuhvata reakciju vozača od 0,5 do 0,7s i vreme aktiviranja kočnica od 0,8 do 1,1 s; Iv- dužina preostalog dela puta, posle zaustavljanja vozila, do iskrsle prepreke, 5-10 ...
    ... nastupanja vozila od mesta čekanja ili skretanja hodom u nazad, do mesta pogodnog za istovar, koje iznosi oko 30 s: Vreme dizanja sanduka za kipanje, oko 15 do 20 s; Vreme spuštanja sanduka , 10 do 15 s; Vreme povratka do ugažene trase , 10 do 15 s; Ukupno vreme istovara se računa po obrascu: ti=t ...
    ... od 6 do 10.godine......51 a 5.2 Osnovna transportna oprema angažovana na kopu u periodu do 10. godine ..... .52 a 5.3 Organizacija rada na kopu..... ....55 a 5.4 Tehnološki parametri bagera i kamiona .........aaaaaa a 59 a 5.5 Raspored i rekapitulacija kapaciteta Sistema u periodu od 6 do 10 ...

  • Tеслапедиа као централна база библиографских података о Николи Тесли

    Ивана Ћирић, Сузана Топаловић, Биљана Лазић (2013)
    Циљ овог рада је да прикаже идеју и процес израде најкомплетније електронске библиографске базе о Николи Тесли, симболично назване Теслапедиа. Oвaквa бaзa би укључивaлa Teслину библиoгрaфиjу, кao и библиoгрaфиjу других o њeму. Сaм кoнцeпт рaзвoja Teслaпeдиe je видљив крoз двe глaвнe идeje. Првa идeja je зaснoвaнa нa пoстaвљaњу свих пoстojeћих библиoгрaфских јединица кoje Mузej пoсeдуje нa oдрeђeну вeб-лoкaциjу a другa, пoдjeднaкo вaжнa, oглeдa сe у мoгућнoстимa дaљeг рaзвoja и нaдгрaдњe сaмe структурe базе придруживaњeм нoвих библиoгрaфских пoдaтaкa. Oвa бaзa ...
    библиографије

  • Optimising in electrical energy consumption in mining plants

    Snežana Aleksandrović, Vesna Damnjanović, Ilija Jeftenić (2018)
    ... opsegu od 0,5 MW do reda nekoliko MW, a reaktivna snaga u opsegu od 1 MVAr do nekoliko MVAr. Prosečni faktor snage manji je od 0,7. Zbog velikih promena snage, kao rezultat nastaju velike varijacije napona. Usled niske vrednosti faktora snage dolazi do povećanih padova napona, kao i do povećanih gubitaka ...
    ... vrši se najčešće tako da popravljeni faktor snage bude u u opsegu od 0,95 do 0,98. Faktor snage jednak jedinici, odnosno potpuna kompenzacija može se postići se kondenzatorskim baterijma relativno velike snage, što dodovi do opasnosti od postojanja kapacitivnih struja pri delimičnom opterećenju u ...
    ... gubitaka u vodovima i transformatorima i do smanjenja energetske efikasnosti. U slučaju izražene dinamike prosesa rada i nelinearnosti potrošača na površinskom kopu, kompenzacija reaktivne snage kontaktorskom regulacijom dovela bi do velikih promena reaktivne snage i nedozvoljenih varijacija u naponu ...

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane ,, Nikola Tesla”

    Milica Kostić (2024)
    Termoelektrane na ugalj, iako značajan izvor električne energije, predstavljaju veliki izazov zbog zagađenja koje uzrokuju. Glavni uzrok zagađenja je neumerena ljudska potreba za energijom i resursima, što dovodi do emisije različitih zagađivača u atmosferu, uključujući okside ugljenika, sumpora, azota, kao i lebdeće čestice i toksine. Ove emisije imaju negativan uticaj na kvalitet vazduha, zdravlje ljudi i životnu sredinu. Procena uticaja termoelektrana na ugalj na životnu sredinu je zakonska obaveza i ključna za smanjenje tih negativnih efekata. Ovaj dokument analizira potencijalne ...
    zaštita životne sredine, termolektrana ,,Nikola Tesla A”, modeliranje, zagađenje vazduha
    ... lignita sa površinskih kopova basena „Kolubara“. [76.] Prvi blok termoelektrane Nikola Tesla A, 210 MW, pušten jJe u rad 7. marta 1970. godine (datum koji se danas obeležava kao Dan TENT-a). Šest meseci kasnije pridružen nakon pet godina, pa je elektroprivreda Srbije do kraja 1979. osnažena s Još ...
    ... revitalizacije postrojenja Ogranka TENT, od 2002. do 2015. godine, povećana je snaga blokova A3, A5 ı A6. /[16.] Uporedo sa izgradnjom elektrana, stvoren je 1969. ı snažan sistem železničkog transporta. Glavni zadatak: prevoz uglja iz Rudarskog basena „Kolubara“ za elektrane u Obrenovcu i Velikim ...
    ... bi se do 1. januara 2021. godine došlo do 0%) 25 ug/mš (50 % od granične vrednosti) 1. januara 2013. godine, s tim da se granica tolerancije od 1. januara 2015. godine i svakih 12 meseci nakon toga smanjuje na jednake godišnje postotke da bi se do 1. januara 2021. godine došlo do 0%) ...

  • Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)

    Darko M. Božović (2016-09-28)
    Karbonatne sirovine, obzirom na geološku građu Crne Gore predstavljaju jednu od najznačajnijih nemetaličnih mineralnih sirovina. U Crnoj Gori postoje brojna leţišta karbonatnih sirovina (arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena) koja su istraţena ili su u eksploataciji, među kojima rudni reon Bjelopavlića zauzima najznačajnije mjesto.Dosadašnja istraţivanja karbonatnih sirovina na ovom području imala su, međutim, prevashodno uzak istraţivački cilj, utvrđivanje rezervi arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena određenog leţišta, ili preliminarna ispitivanja kvaliteta krečnjaka u njima, sa ...
    karbonatne mineralne sirovine, arhitektonsko - građevinski kamen, tehničko - građevinski kamen, karbonatna punila, rudni reon Bjelopavlića, potencijalnost.

  • Tehničko tehnološki parametri izrade bušotine X

    Marko Savović (2024)
    U ovom završnom radu obrađena je analiza i procena efikasnosti bušenja u naftnom polju X, uz poseban osvrt na probleme vezane za osipanje lapora i bubrenje gline.Istraživanje je sprovedeno sa ciljem unapređenja bušačkih metoda, optimizacije bušaće opreme i minimizacije zastoja tokom rada. Detaljno su prikazane faze bušenja, cementacija zaštitnih cevi, testiranja. Rad uključuje analizu postignutih kapaciteta ispiranja, performanse korišćenih alata, te preporuke za poboljšanje efikasnosti bušenja. Rezultati pokazuju da su glavni problemi nastali u formacijama sa nehomogenim svojstvima, kao ...
    izrada bušotine, ispirni fluidi, cementacija, dleta, zaštitne kolone
    ... rna isplaka korišćena Je sa prosečnom gustinom od 1.18 kg/dm* do 801.00 m i od 1.26-1.27 kg/dm* do 1203.00 m. Faza 190.05 mm (7-1/2”) – Eksploataciona kolona zaštitnih cevi 139.7 mm (51/2”) Ova faza obuhvata bušenje od 1203.00 m do 1354.00 m, ukupno 151.00 m za 67 sati, uključujući vreme spajanja ...
    ... 1203.00m do 1222.00m, sa brzinom od 3.8 m/h, ali je pretrpelo trošenje zbog proširenja kanala. Na kraju, korišćeno Jje polovno REED-ovo dleto prečnika 7 ” (190.50mm) sa tri mlaznice, koje je spušteno u dva navrata. Prvo je bušilo interval od 1234.00m do 1255.50m, a zatim od 1264.50m do 1354.00m ...
    ... 532.00 m do 801.00m Drugo Dleto: • Dužina: 269.9 mm • Tip: Rusko MGN • Mlaznice: 3 x 16/32" • Serijski broj: 2721 Bušilo: od 801.00 m do 882.00m Treće Dieto: • Dužina: 269.9 mm • Tip: Rusko MGN • Mlaznice: 3 x 16/32" • Serijski broj: 0160 Bušilo: od 882.00 m do 940.27 m Četvrto ...

  • Аnaliza mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa “Podbraćan”

    Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2018)
    Eksploatacijom boksita iz ležišta "Podbraćan" formiran je površinski kop sa maksimalnom visinom zavšne kosine od 280 m. Redovnom kontrolom stabilnosti trenutnog stanja kosina površinskog kopa utvrđeno je da faktor sigurnosti iznosi Fs = 1.71 – 1.85, a što je ukazalo da postoji mogućnost povećanja nagiba kosine. U radu je prikazan postupak analize mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa "Podbraćan".
    stabilnost kosina, povećanje nagiba kosina, metoda konačnih elemenata
    ... 30 1.85 Otkop do kote 424.10 306.90 42 1.36 Otkop do kote 420.60 310.40 43 1.34 Otkop do kote 419.80 311.20 44 1.31 Otkop do kote 419.10 311.90 45 1.29 24 – 24’ Početno stanje 298.00 32 1.75 Otkop do kote 413.20 319.80 40 1.35 Otkop do kote 411.10 321.90 ...
    ... 41 1.33 Otkop do kote 410.00 323.00 42 1.31 Otkop do kote 410.00 323.00 43 1.28 26 – 26’ Početno stanje 302.00 32 1.71 Otkop do kote 417.30 315.70 39 1.35 Otkop do kote 415.20 317.80 40 1.33 Otkop do kote 413.20 319.80 41 1.31 Otkop do kote 411.20 321.80 ...
    ... 32 1.75 Otkop do kote 410.00 323.00 40 1.34 Otkop do kote 410.00 323.00 41 1.32 Otkop do kote 410.00 323.00 42 1.29 30 – 30’ Početno stanje 280.00 32 1.84 Otkop do kote 420.00 315.00 41 1.36 Otkop do kote 420.00 315.00 42 1.34 Otkop do kote 420.00 315.00 ...

  • Истраживањe могућности коришћења нискотемпературних извора топлоте за одрживи развој енергетике градова

    Miodrag M. Grujić (2014-06-04)
    Одрживост је континуиран процес балансирања између животне средине, економске исоцијалне димензије, који се односи на системска побољшања животног окружења.Енергија се налази међу покретачима одрживог развоја везано за потребу за повећањесоцијалног благостања, његову кључну улогу у економском развоју и утицај на животнусредину. Урбане зоне, као центри потреба за енергијом и емисија угљеника, пружајузначајне могућности за промоцију одрживости енергетског система заједнице.Планирање нових енергетских капацитета, у складу са принципима одрживог развоја,обухвата спровођење политике повећања енергетске ефикасности и увођења обновљивихизвора енергије. Дисертација ставља ...
    одрживи развој, даљинско грејање, модел, сценарио, вишекритеријумскаанализа, нискотемпературни извори, ELECTRE, Београд

  • Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević (2019)
    Системи даљинског грејања постоје у 57 градова и општина у Србији и доминантно користе фосилна горива. У овим урбаним срединама су изграђени, или се планира градња система за пречишћавање отпадних вода. У раду је размотрена (са еколошког и енергетског аспекта) могућност додатног, енергетског коришћења топлоте пречишћене воде у СДГ, применом топлотних пумпи. На примеру Шапца је извршено поређење постојећег СДГ са системом који би применом топлотних пумпи искористио енергетски потенцијал система за пречишћавање отпадних вода. Добијени индикатори су послужили ...
    системи даљинског грејањa, постројења за пречишћавање отпадних вода, топлотне пумпе

  • Merenje i praćenje temperature u cevovodima

    Jelena Plećaš (2024)
    U završnom radu pod naslovom „Merenje i praćenje temperature u cevovodima“ istražuje se značaj merenja temperature u industriji. Opisuje se kako je merenje temperature ključno za efikasno upravljanje procesima i održavanje sigurnosti.Postoje i razvijene su brojne metode merenja temperature, od kojih svaka ima svoju specifičnu primenu, u određenim oblastima. Rad obuhvata pregled razvoja termometrije, različite temperaturne skale, kao i detaljan prikaz instrumenata za merenje temperature. Posebna pažnja posvećena je greškama dodirnih termometara i metodama korekcije.Na kraju,rad se fokusira na ...
    temperatura, instrumenti, senzori, termometri, cevi
    ... od -200 "C do +350 *C. Kao termometarske tečnosti se koriste lako isparljive tečnosti kao što su: propan (od -40 *C do +40 *C), dietiletar (od +40 •C do +195 *C), etanol (od +85 "C do +290 *C) i ksilen (od +150 "C do +360 *C). Ova vrsta termometara se izrađuje sa kapilarama prečnika do 50 m. Manometarski ...
    ... cevi, prečnika 0,1 mm do 0,36 mm ı dužine od 10 m do 40 m, za Burdonov manometar ili neki drugi manometar sa malom mrtvom zapreminom. Sistem se puni azotom ili helijumom pod pritiskom od 10 bar do 30 bar. Opseg merenja iznosi od -75 "C do +550 "C. Greška merenja iznosi do 1,5% na 4 Petkovska ...
    ... ili kvarcnom sudu sa kapilarnom cevi. Najčešće korišćene tečnosti su: pentan (za temperature od -200 "C do +20 "C), etanol (za temperature od -110 *C do +50 *C) i živa (za temperature od -30 'C do +750 *C). Preciznost ovih instrumenata je visoka, naročito ako se kao termometarska tečnost koristi živa ...

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... Jama je otvorena servisnim oknom od K+435 m do K-105 m, izvoznim oknom od K+363 m do K-137 m, ventilacionim oknom VO4 od K+367 m do K-76 m kao ı sa dva pomoćna ventilaciona okna VO1 od K+396 m do K+207 m u r.t. "Brezonik" i VO "Novo okno" K+365 m do K+62 m. Ulazni otvori (prostorije) su: • ...
    ... 800 Prvi eksploatacioni zahvat XVII/XV je predviđen od nivoa K-150 do K-90 m sa podelom na: • Gornjiotkopni blok od -90 do -110 (GOB-90/-110) • Srednjiotkopni blok od -110 do -130 (SOB-110/-130) • Donjiotkopni blok od -130 do -150 (DOB-130/-150) Dimenzije otkopnih polja na kojima se nalaze ...
    ... Drugi eksploatacioni zahvat XIX/XVII je predviđen od nivoa K-225 do K- 165 m sa podelom na: • Gornjiotkopni blok od -165 do -185 (GOB-165/-185) • Srednjiotkopni blok od -185 do -205 (SOB-185/-205) • Donji otkopni blok od -205 do -225 (DOB-205/-225) Tabela 2:dimeznije komora i količina rude ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina

  • Energetska efikasnost elektromotora na površinskim kopovima

    Snežana Aleksandrović, Ilija Jeftenić (2023)

  • Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem

    Mirko Kurdulić (2024)
    Rudarstvo je ključna grana industrije koja obezbeđuje osnovne sirovine neophodne za razvoj savremenih tehnologija i infrastrukturnih projekata. Sa razvojem tehnoloških inovacija i povećanjem globalne potražnje za mineralnim resursima, efikasnost i bezbednost u rudarstvu postaju prioriteti. Ovaj diplomski rad istražuje aspekte koji se odnose na optimizaciju, analizu i unapređenje tehnika eksploatacije i obrade mineralnih resursa, sa posebnim fokusom na pripremu ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa.Podetažna metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa u radu će biti analzirana ...
    rudarstvo, priprema ležišta, optimizacija, eksploatacija, podetažne metode, zapunjavanje, životna sredina
    ... paralelno od XIX do XV horizonta, pri čemu se ostavljaju zaštitne ploče za XV horizont (K-75 m do K-90 m) i XVII horizont (K-150 m do K-165 m). 32 Slika 3. Situacioni plan istražnih radova 33 5.PRIPREMA LEŽIŠTA BAKRA 5.1. E;bor i način otkopavanja U intervalu od k-140 do k-260 metara, ...
    ... ležišta veća od 1000 do 1500 m može značajno uticati na izbor metode otkopavanja, s obzirom na povećane pritiske i temperature na velikim dubinama. Obično se metode otvorenih otkopa sa ostavljanjem sigurnosnih stubova primenjuju do dubine od 600-700 m. U Kanadi ı SAD-u, na dubinama do 1200 m, otvorene ...
    ... izvedeno 1,6 km istražnih hodnika. Rudno telo je 31 okontureno od nivoa -75 m do nivoa -755 m, a detaljno istraženo od nivoa -75 m do nivoa -315 m. U prostoru rudnog tela prerudna tektonska aktivnost Je dovela do stvaranja pukotina ı prslina, omogućavajući horizontalna kretanja. Ovi prazni prostori ...