Претрага

Упит dcterms_subject_txt:дубинска пумпа на клипним шипкама

1634 items

  • Tehnička i biološka rekultivacija deponije pepela i šljake na Površinskom kopu Gračanica, Gacko

    Boban Crnogorac (2024)
    U završnom radu prikazane su faze rekultivacije u cilju uklanjanja degradiranih površina nastale usled deponovanja pepela i šljake, tehnološki proces nastajanja istih, kao i način transporta i odlaganja šljake i pepela. Primenjena je optimalna rekultivacija koja se sastoji od tehničke i biološke rekultivacije. Detaljno je predstavljen opis izvođenja radova tehničke i biološke rekultivacije, ukupni troškovi svih radova, kao i izbor metoda prevođenja degradiranih površina izazvanih odlaganjem šljake i pepela, u cilju njihove rekultivacije i rehabilitacije u njihov koliko je moguće prvobitni oblik. Ovi ciljevi se ...
    Površinska eksploatacija, PK „Gračanica“, Tehnička rekultivacija, Biološka rekultivacija, zaštita životne sredine, pepeo, šljaka
    ... rad buldozera na ravnjanju i nivelaciji servisnog puta; • rad buldozera na ravnjanju kosine deponije; • rad buldozera na ravnjanju slojeva na platou deponije; • postavljanje drenažnih cevi i kanaleta; • povezivanje svih segmenata drenažnog sistema. Servisni put će biti izgrađen na platou deponije ...
    ... obzirom na buduće radove na deponiji izradiće se servisni putevi na istojJ, koji će se nadovezati na postojeću mrežu. Izrada servisnih puteva Je veoma važna jer će se koristiti u toku celog procesa rekultivacije, za dovoz materijala, manipulaciju i kretanje mašina i ljudi koji će raditi na deponiji ...
    ... deponije pepela i šljake na prostoru površinskog kopa Gračanica vrši se osnovu Evropske Uredbe o odlaganju otpada na deponije (DIREKTIVA VIJEĆA 1999/31/EC od 26. travnja 1999. o odlagalištu otpada — u daljem tekstu Direktiva). Na osnovu uredbe o odlaganju otpada na deponije, pepeo i šljaka sa ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... pukotina prikazana je na slici broj 13. Strana 23 / 34 Slika 13. Kosina sa drugom familijom pukotina. (Ksenija Gredić). Za drugu familiju pukotina, takođe Jje izvršena analiza stabilnosti na planarno klizanje, na ispadanje klina, kao i na direktno preturanje, što će biti prikazano na sledećim slikama ...
    ... uslovima rekonstrukcije, a na kraju su date preporuke i zaključci o izvedenim istraživanjima. Strana 1 / 34 2. PODRUČJE ISTRAŽIVANJA Dionica na kojoj se nalazi predmetna kosina locirana je na magistralnom putu M-1, između naselja Lipci i Ljuta, dužine cca 15km, na oko 8&km od Risna, u južnom ...
    ... se vrši nanošenjem elemenata pada diskontinuiteta na stereomrežu. o Kontinualnost- neprekidna dužina pukotina u ravni, Jedan od najvažnijih parametara. Grubo se određuje na licu kosine. o Stepen izmjene na zidovima pukotine značajno utiče na čvrstoću stijenske mase. U zavisnosti od veličine ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... pukotina prikazana je na slici broj 13. Strana 23 / 34 Slika 13. Kosina sa drugom familijom pukotina. (Ksenija Gredić). Za drugu familiju pukotina, takođe Jje izvršena analiza stabilnosti na planarno klizanje, na ispadanje klina, kao i na direktno preturanje, što će biti prikazano na sledećim slikama ...
    ... uslovima rekonstrukcije, a na kraju su date preporuke i zaključci o izvedenim istraživanjima. Strana 1 / 34 2. PODRUČJE ISTRAŽIVANJA Dionica na kojoj se nalazi predmetna kosina locirana je na magistralnom putu M-1, između naselja Lipci i Ljuta, dužine cca 15km, na oko 8&km od Risna, u južnom ...
    ... se vrši nanošenjem elemenata pada diskontinuiteta na stereomrežu. o Kontinualnost- neprekidna dužina pukotina u ravni, Jedan od najvažnijih parametara. Grubo se određuje na licu kosine. o Stepen izmjene na zidovima pukotine značajno utiče na čvrstoću stijenske mase. U zavisnosti od veličine ...

  • Geotehnički aspekti izgradnje visećeg pešačkog mosta u Starom gradu u Užicu

    Zoran Berisavljević, Miloš Marjanović, Uroš Đurić (2023.)
    U radu su prikazani rezultati geotehničkih istraživanja za potrebe izgradnje visećeg pešačkog mosta preko klisure reke Đetinje u Užicu. Predviđeno je da most, sistema prednapregnute trake, omogući prelaz pešacima sa desne dolinske strane na stranu Starog grada, koja je opasana strmom liticom (cca. 40 m visine). Za potrebe formiranja geotehničkog modela i strukturnog sklopa krečnjačke stenske mase korišćen je postupak fotogrametrijskog snimanja dronom. Predviđeno je da se zatežuća sila (od oko 30 MN), koju most prenosi na obalni stub, ...
    fotogrametrija, stabilnost kosina, pukotine, prednapregnuta sidra, test granične nosivosti, paker (Ližonov) test
    ... Starog grada, je ispucalija i blažeg nagiba. Na slici 2, prikazani su tipični predstavnici krečnjaka na jezgru istražnih bušotina, na kosini i izgled kaveme (iz oblaka tačaka sa teksturom). Slika 2. a) Izgled krečnjaka u zoni bušotine B1, b) Kaverna na vertikalnoj litici (prikaz iz oblaka tačaka ...
    ... karakteristika. RMR vrednost određena je na jezgru za intervale od 3 m dužine, kao i na otvorenim izdancima. Da bi se definisao HB kriterijum loma, pored GSI vrednosti, potrebno je odrediti konstantu mi ı jednoaksijalnu čvrstoću na pritisak. Ove vrednosti su određene na osnovu laboratorijskih triaksijalnih ...
    ... potrebnu da bi vršila funkciju trajnih sidara. Izgled sidara na gradilištu i u toku ispitivanja prikazan je na slici 7. Položaj sidara prikazan je na situacionom planu, slika 1c. Testno sidro 1 je nagnuto pod uglom od 15? stepeni u odnosu na horizontalu, sa azimutom od 50%. Testno sidro 2 se nalazi ...

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geotermalna karakterizacija sistema / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - system geothermal characterization

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Postavljeni konceptualni model hidrogeotermalnog sistema Brusa sa širom okolinom testiran je primenom različitih hidrohemijskih i izotopskih metoda u cilju njegove verifikacije i karakterizacije. Rezultati su ukazali na atomsfersko poreklo geotermalnih fluida i na razviće primarnih rezervoara u okviru karbonatnih stena. Prvi rezervoar formiran je u okviru krečnjaka gornjotrijakse starosti, dok drugi rezervoar egzistira u okviru trijskaih mermera. Zone prihranjivanja locirane su u zapadnom delu terena. Sistemi gravitacionih raseda kontrolišu kretanje fluida u sistemu, dok proces jonske izmene dominira u ...
    hidrogeotermalni sistem, hidrohemijske i izotopske metode, mladi intruzivi

  • Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел

    Синиша Арсеновић (2019)
    Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним слојем мрког угља. Дебљина угљеног слоја креће се у интервалу од 5 до 25 m са генералним правцем пружања СЗ - ЈИ и падом према ЈЗ. У зони обухваћеноj геофизичким истраживањима изражена je пострудна тектоника у виду раседа мањег и ...
    рефлективна сеизмика, 3Д геофизичко-геолошки модел, угаљ, синтетички модел, моделирање
    ... и стекирање F-X деконволуција Миграција Превођење временске у дубинску секцију 46 На слици 3.18 приказан је пример примене AGC-а на стекирану секцију. Са леве стране је секција пре, а на десној после примене AGC-а. На десној страни уочљиво је повећање амплитуда и учинак AGC-а који за ...
    ... одговарајућа места, односно на временске или дубинске позиције које одговарају стварним позицијама граничних равни (Onajite, 2014). Чак и након NMO (Normal Move Out) и статичких корекција може доћи до неадекватне временско-дубинске детерминације догађаја на сеизмичким секцијама. Из тог разлога потребно ...
    ... Након примене миграције сви догађаји ће бити померени на дубље, односно на већа времена. Миграција подразумева процес у коме се сеизмичка секција трансформише из временског у дубински домен (Sheriff, 2002). За трансформацију временске у дубинску секцију потребно је дефинисати брзине, односно дефинисати ...

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... u permskim sedimentima na tački T21; b) Sistem kliznih ravni u permskim sedimentima na tački TI9; c) Sistem kliznih ravni u ladinskim sedimentima na tački T15; d) Sistem kliznih ravni u ladinskim sedimentima na tački T15, e) Sistem kliznih ravni u ladinskim sedimentima na tački T10; f) Sistem ...
    ... kriterijumu na osnovu lista Ivangrad OGK SFRJ 1:100 000 i tumača (Živaljević et al., 1982, 1981 i tamošnje reference) ıi na osnovu karakteristika uočenih terenskim putem. Stene su grupisane na osnovu njihovih tektonskih pripadnosti, određene prema tektonskoj rejonizaciji (Slika 3.2) zasnovane na pristupima ...
    ... uočljivo na osnovu dijagrama je da su pukotine generalno strmijih do subvertikalnih padova ka zapadu, jugoistoku i Jugozapadu. Na osnovu elemenata pada maskimuma i submaksimuma na dijagramu Spk 270/86 i 135/61, rekonstruisan je potencijalni konjugovani pukotinski sistem (Slika 6.3 b), na osnovu ...

  • Стабилизација косине приступног пута у југоисточном делу површинског копа „Ћерамиде“

    Никола Анђелић (2024)
    Експлоатација дацита као техничког камена се на површинском копу "Ћерамиде" врши дисконтуалном технологијом уз примену бушачко-минерских радова и високо капацитативне и габаритне опреме. Примане наведене технологије захтева стабилне и безбедне транспортне путеве како би се планирана производња и реализовала. Услед клизишта које је настало у зони главног извозног пута на површинском копу дацита "Ћерамиде" неопходно је обезбедити одговарајуће техничко решење којим би се косина пута довела у стабилно стање. У том смислу предложено је техничко решење са насипањем косине ...
    дацит, површинска експлоатација, стабилност косина, Бисхоп
    ... izvršen na osnovu proračuna stabilnosti od preturanja, stabilnosti od klizanja i opterećenja na podlogu. Analiza sila koje deluju na potporni zid se vrši primenom Coulomb-ove metode za matematičko određivanje aktivnog pritiska za nevezana tla. Na slici 3.1 su prikazane sile koje deluju na potporni ...
    ... | 83251 Srednje vrednosti parametara čvrstoće na smicanje stenskog materijala, ugla unutrašnjeg trenja q i kohezije c, određeni na osnovu analize rezultata ispitivanja koja su izvedena na monolitnim probnim telima, te Je iste neophodno prevesti na 14 Nikola 4nđelić stenski masiv. Prevođenje ...
    ... težina , • čvrstoća na pritisak O, • ugao unutrašnjeg trenja Q, • kohezija c. Uvidom u srednje vrednosti parametara čvrstoće na smicanje stenskog materijala, ugla unutrašnjeg trenja q i kohezije c, koji su određeni na monolitnim probnim telima, iste Je neophodno prevesti na stenski masiv. Analizom ...

  • Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)
    ... podlogama – u nestacionarnimn uslovima, sa vremenskim korakom od mesec dana (na teritoriji severne Ba ke), odnosno u stacionarnim uslovima (na podru ju Ma arske). Na slici 7 je prikazan intenzitet infiltracije padavina na istražnom podru ju koji je zadavan u prvom sloju modela. Grani ni uslov ...
    ... podlogama — u nestacionarnimn uslovima, sa vremenskim korakom od mesec dana (na teritoriji severne Backe), odnosno u stacionarnim uslovima (na podrucju Madarske). Na slici 7 je prikazan intenzitet infiltracije padavina na istraznom podrucju koji je zadavan u prvom sloju modela. Grani¢ni uslov op&ti ...
    ... nika 22 mm. Kapacitet unesenih podataka je 24.000, a vremenski interval merenja je bio podešen na jedan sat. Na slici 8, su prikazani rezultati pra enja režima podzemnih voda na odabranim vodovodima. Na izvorištima u Bajmoku i Subotici mogu se uo iti dosta velike oscilacije nivooa podzemnih voda ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... Sadržaj Mg2+ i Na+ u vodi raste sa dubinom. Maksimalni sadržaj Mg2+ na Krupajskom vrelu iznosi 2.875 mg/l, na bušotini 7.205 mg/l, a na termalnom izvoru 13.96 m/l, dok je maksimalni sadržaj Na+ Krupajskog vrela 2.202 mg/l, 8.986 mg/l je na bušotini B-1, a čak 19.07 mg/l na termalnom izvoru Krupaje ...
    ... tako vrednosti sa maksimalnih 4.48 mg/l na vrelu Crnice, spuštaju na maksimalnih 2.74 mg/l u termalnoj vodi. Vrednosti jona Mg2+ i Na+ rastu, s tim što se kod Na+ vrednost povećava na 4.33 mg/l, dok vrednost Mg2+ raste sa maksimalnih 7.89 mg/l na vrelu Crnice na konstantnih 17 mg/l u termalnoj vodi ...
    ... se nalazi na Beljaničkom masivu između Ravnog Glavičorka na jugu, vrha Ravne Glave (1027 m n.m.), Malog Glavičorka na severu i vrha Velike glave (1028 m n.m.) na istoku. Jama se nalazi u dnu jedne od najvećih vrtača na masivu prečnika oko 150 m, a od jamskog otvora koji se nalazi na dnu vrtače ...

  • Geomagnetna bura kategorije G5 u maju 2024. godine

    Magdalena Marčeva (2024)
    Zemlja poseduje magnetno polje, koje je generisano u njenom spoljašnjem jezgru. Magnetno polje Zemlje je konstantno izloženo dejstvu sunčevog magnetnog polja i zračenja koje se sa Sunca emituje. Naelektrisane čestice koje pristižu sa Sunca stupaju u interakciju sa magnetosferom, što dovodi do različitih geomagnetnih poremećaja.Geomagnetna aktivnost direktno je proporcionalna intenzitetu sunčevog zračenja koje dolazi do Zemlje. Pod uticajem sunčevog korpuskularnog zračenja dolazi do pojave geomagnetnih bura koje su praćene porastom intenziteta magnetnog polja.Količina i jačina dolaznog sunčevog zračenja zavisi ...
    magnetosfera, sunčevo zračenje, geomagnetna bura, indeksi geomagnetne aktivnosti, polarna svetlost
    ... odraziti na aktivnost satelitskih, telefonskih i telekomunikacionih sistema, utiču na signale radio televizijskih stanica, na radarske sisteme, utiču na sisteme nacionalne bezbednosti, na avionski saobraćaj, utiču na prenos i distribuciju električne energije, rad naftovoda i gasovoda, utiču na biosferu ...
    ... uticaja na rad računara, mikroprocesora, instrumenata i prateće opreme na svemirskim letelicama. Solarni, magnetosferski i jJonosferski poremećaji utiču na pojavu indukovanih električnih struja, koje mogu da imaju geoefektivni uticaj na podmorske telekomunikacione kablove i instalacije i na komunikacione ...
    ... Horizontalna komponenta (H) se može projektovati na pravac geografskog severa (X komponenta) koja predstavlja projekciju H komponente na X-osu, i na istočnu komponentu (oznaka Y) koja je projekcija H komponente na Y-osu. Deklinacija (D) je ugao između astronomskog. severa (geografskog meridijana) ...

  • Primjena magnetometrijskih ispitivanja na arheološkom lokalitetu Nedeljkova humka

    Mirko Petković, Vesna Cvetkov, Milorad Ignjatović, Dejan Naumov (2020)
    ... objekta 10 [nT] na rastojanju od 1 [m], onda ona na 2 [m] iznosi 1,25 [nT], a na rastojanju od 3 [m] je svega 0,37 [nT]. To je na granici detektabilosti za većinu instrumenata, što čini objekat nakon dva metra dubine teško „vidljivim“. S obzirom da je veći- na objekta na praistorijskim lokaliteti- ...
    ... SSI-JJZ, prateći pravac oranja, na međusobnom rastojanju 1 [m]. Profili su mjestimično pogušćeni na 0,5 [m] na prostorima gdje su prilikom mjerenja uočene povećane vrijednosti vertikal- nog gradijenta totalnog geomagnetskog polja (gradT). Prvo istražno polje u odnosu na sjever rotirano je za 54° ...
    ... obzirom na to da je ispitivani prostor oranica, sa veoma mladom po- ljoprivrednom kulturom, donja sonda je postavljena na visinu od 0,98 [m], a gor- nja na 1,82 [m] čime je postignut najbo- lji odnos između signala i smetnje. Da bi se što ravnomernije pokrio teren uzor- kovanje je vršeno na 0,5 ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... glina i uglja. Na području Sente i Ade, sedimenti donjeg i gornjeg ponta takođe su utvrđeni u dubokim bušotinama. Dubine na kojima se nalaze sedimenti donjeg ponta jako variraju na području Sente. Na prostoru Gornjeg brega konstatovani su na dubini od 691 m, a kod Sente na 1323 m. I njihova ...
    ... generalno se nalaze na dubini preko 1600 m. Na području Ade, na dubini 1930 m, u bušotini Ads-1 konstatovani su sivo zeleni granitoidi i sivo-zeleni gnajsevi. M e z o z o i k (Mz) Mezozojske tvorevine karakterišu rasedanje i vulkanski proboji i pojava na različitim dubinama. Na osnovu podataka ...
    ... bušotinama na različitim dubinama što je posledica divergencijskih procesa tonjenja i izdizanja panonskog basena tokom valahijske tektonske faze. Dubina granice povećava se od zapada prema severoistoku. Na zapadu konstatovana je na dubinama od oko 45 m, na 77 m (kod Pačira), istočnije na 150 m (kod ...

  • Terenska nastava iz geofizike: Arheološki lokaliteti na području Trstenika

    Dragana Đurić, Jelena Vukčević, Dejan Vučković, Ivana Vasiljević, Vesna Cvetkov (2020)
    geofizika, geofizička istraživanja u arheologiji, arheologija u okolini Trstenika
    ... Ovome u prilog idu i pronađeni ostaci opeke na ovom području. - Na lokalitetu Trnovača su in- terpretirane anomalijske vrednosti koje mogu ukazati na postojanje potencijal- nog objekta od arheološkog značaja. Po- menute anomalijske zone obuhvataju područje na kojem su i ranijim arhološ- kim rekognosciranjem ...
    ... obradom podataka. Rezultati i diskusija Iako je osnovni cilj terenske na- stave edukativni, finalni izveštaji i svi rezultati istraživanja stavljaju se na ras- polaganje javnosti, pre svega arheološ- kim ekipama koje vrše istraživanja na datom terenu. Geofizičkim snimanjem lokaliteta od 2016. do 2019 ...
    ... kog značaja. Na osnovu ovih rezulta- ta, iskopana je pozitivna arheološka sonda (Sl. 2d). - Na području Počekovine, koje, prema istraživanjima, predstavlja više- slojni lokaliteta naseljavan od antike do srednjeg veka, tokom 2016. godine spro- vedena su magnetometrijska istraživanja na ukupnoj površini ...

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... zapadnom dijelu basena, na prostoru Bogutovog sela i Ugljevika, ali mnogo veće 20 rasprostranjenje imaju na jugozapadnoj periferiji basena. U sastav ove jedinice ulaze gline, laporci i pješčari. Na bazi superpozicije i Jasnih litoloških razlika, na krajnjem jugozapadu, na prostoru Tobuta, izdvajaju ...
    ... pravca pružanja, koje leže između istočnoslavenskog platoa, na sjeveru ı Centralne ofiolitske zone, na jugu. Isti autor (1970), detaljno opisuje kvartarne naslage sjeveroistočne Bosne, gdje na osnovu paleontoloških podataka, vrši razdvajanje na pliopleistocen, pleistocen i holocen. Značajne rezultate ...
    ... Naročito je značajno prisustvo foraminiferske asocijacije na osnovu koje je ı izvršeno raščlanjavanje na donji, srednji i gornji baden (Rundić, 1994). 23 Na osnovu mikrofaune foraminifera i ostrakoda, badenski sedimenti profila Vučjak, na površinskom kopu „Bogutovo Selo“, detaljno su mikropaleontološki ...

  • Optimizacija utovarno-transportnih sistema u funkciji planiranja površinskog kopa

    Mirjana V. Banković (2018-07-13)
    Profitabilna eksploatacija sve složenijih ležišta je težak zadatak koji zavisi odtemeljnog procesa analize, planiranja i projektovanja rudnika. Izvodljiv strateškiplan mora da zadovoljava društvena, regulatorna, tehnološka, geometrijska iekonomska ograničenja. Kako bi se postigao osnovni cilj, odnosno profitabilnost iodrživost rudarskog projekta na duži period, neophodno je unapređenjematematičkih modela i informatičke podrške procesima planiranja i optimizacijekoji će omogućiti efikasnu realizaciju ovih ciljeva...
    tehnološki model, integralni model, planiranje, optimizacija,utovarno-transportni sistem, neto sadašnja vrednost projekta
    ... -velika složenost programiranja rada -veliki dinamički udari na rotor -maksimalni otpori na kopanje 61 Dubinsko otkopavanje je ograničeno maksimalnim nagibom trake transportera na streli rotora. Ograničenja u izboru parametara dubinskog bloka su u zavisnosti od dodira konstrukcije strele sa gornjom ...
    ... kombajni (eng. Surface miner) 53 Rotorni bageri i bageri vedričari mogu otkopavati visinski i dubinski u odnosu na nivo stajanja, dok su kombajni takve konstrukcije da mogu kopati samo dubinski i to relativno male dubine. U daljem tekstu dat je prikaz osnovnih karakteristika ove opreme. 3.3.2 ...
    ... bagera i maksimalnog prilaza begra ivici etaže. Rotorni bager može raditi dubinski i horizonatalnim i vertikalnim rezovima, uz suprotno obrtanje rotora i položaja vedrica u odnosu na visinski rad. Osnovni način rada u dubinskom bloku je vertikalnim rezovima. Rotorni bageri su efikasni u selektivnom radu ...

  • Povezivanje i detaljno snimanje donjeg potkopa rudnika ,,Crveni Breg“ na Avali

    Jovan Obradović (2024)
    Cilj ovog Završnog rada na temu „Povezivanje i detaljno snimanje donjeg potkopa rudnika ,,Crveni Breg“ na Avali” jeste dobijanje koordinata tačaka jamskog poligonskog vlaka, kao i prikaz samog rudnika na osnovu detaljnog snimanja jame, kao poprečnih profila podzemne rudničke prostorije. U datom radu biće predstavljene metode koje su primenjene prilikom snimanja, kao i rezultati samih merenja i sva potrebna računanja da bi se došlo do potrebnih koordinata.Merenja za završni rad obavljena su tokom terenske nastave održane u junu 2024. godine ...
    Rudarska merenja, povezivanje, plan jame, poprečni profil
    ... su poligonski vlakovi na površini terena podeljeni na glavne i dopunske, postoji i podela jamskih poligonskih vlakova na: 1) Osnovne - postavljaju se u prostorijama otvaranja Jame, služe kao najkraća veza između geometrijske osnove na površini terena i poligonskih vlakova na pojedinim horizontima ...
    ... do 1:3. Na primer: ako Jje Jedna stranica 100 m druga (susedna) ne bi trebalo da bude kraća od 50 m ili duža od 200 m; 3) Kada se strane mere pantljikom, vlak ne treba da bude duži od 2.5 km na terenu povoljnom za merenja, od 2 km na terenu srednje povoljnom za merenje i od 1-1.5 km na terenu ...
    ... fizičke metode. Geometrijske metode se zasnivaju na: 1) U slučaju horizontalnih i kosih prostorija, na direktnom merenju prelomnih uglova u poligonskom vlaku koji povezuje datu tačku kod ulaza, sa tačkama na horizontu u jami; 2) U slučaju okna, na projektovanju tačaka u oknu i računanju prelomnih ...

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... stope subsidencije dovodi F b — do pomeranja ose basena, drenažni basen na manlfestUje promenllelm povlatnom i možda na kraju na podinskom bloku ii Dominiraju uzdužni sistemi ako su kanali još uvek debljm_ama_ZbOg pr_gmena na površini. Pojavljuju se vertikalno naslagane basenske u stopl sedlmentacue_ ...
    ... nabušeni su na 513 m. Izgrađeni su od peščara i alevrolita, tamnosivih boja sa žicama kalcita. Prisustvo peščara i alevrolita može da ukaže na turbiditni karakter ovih sedimenata, što može da se potvrdi na osnovu izgleda krive sopstvenog potencijala (slika 19). Sarmatski sedimenti nalaze se na 484 m ...
    ... starosti koji se nalaze na terenu u okolini Rakovca, označavaju nastavak ekstenzije, pre faze maksimalnog rifta. Pronađeni fosilni sadržaj ukazuje na depoziciju u toplim suptropskim, plitkim morima. Ostaci stenohalinskih organizima poput Ježeva ukazuju na normalan salinitet vode. Na osnovu prisustva i ...

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane Kostolac B

    Bojan Živanović (2024)
    Bez hrane se može preživeti nedelju dana, bez vode svega nekoliko dana, međutim, bez vazduha se može preživeti najmanje, nekoliko minuta. Pitanje je kakav uticaj na zdravlje čoveka i okoline ima vazduh koji je lošeg kvaliteta, a kojem je skoro celokupno stanovništvo planete izloženo? Ovaj rad se bavi problematikom modeliranja disperzije dimnih gasova iz novog bloka B3 TE ,,Kostolac’’ B. Ključni momenti koji će biti predstavljeni jesu zagađenje, zdravstveni efekti, modeliranje disperzije i analiza dobijenih rezultata korišćenjem programa AERMOD. Analiziran ...
    zagađenje vazduha, podizanje perjanica, modeliranje disperzije polutanata, TE ,,Kostolac B’’
    ... Visina mešanja Na slici 2.10. (analogija sa vazdušnim balonom) prikazana su tri načina na koja adijabatska promena utiče na plovnost delića vazduha. U svakoj situaciji je pretpostavka da je balon napunjen na nivou tla vazduhom temperature 20 "C, a potom podignut na visinu od 1 km. Na toj visini, zbog ...
    ... dovodi do povećanja prosečne temperature na Zemlji od 0.6 *C do 2.5 "C i da će se dalje povećanje temperature više osetiti na kopnu nego na okeanu. To će dalje dovesti do topljenja glečera i delova oblasti večitog leda, što će uzrokovati povećanjem nivoa mora. Na slici 2.5. dat je grafički prikaz ...
    ... dovoljnom tačnošću na donjih 20 kilometara atmosfere. Iznad te visine, promene u molekularnom sastavu (koji utiče na molarnu masu) i promene g (zbog sve veće udaljenosti od centra Zemlje) počinju da utiču na vrednost. To je razlog za konstantno opadanje temperature sa visinom – uz planinu, na primer. /72 ...