Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Panonski basen (Centralni Paratetis)

425 items

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... otvoren prema panonskom basenu. Produktivni deo basena podeljen je rekom Kolubarom na istočni i zapadni deo. U geološkom smislu ležište predstavlja jedinstvenu celinu gde je odlaganje organske Željko R. Cvetković Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj. ...
    ... tufovima sa druge strane. Neogen Kolubarskog basena Formiran je, početkom gornjeg miocena, na južnom obodu Panonske potoline (P. Stevanović, 1951). Tektonskim pokretima za vreme neogena a verovatno i kvartara konture i granice basena neprestalno su se menjale. Usecanjem korita Save a ...
    ... teritorije je kvalitetno poljoprivredno zemljište), naročito centralni deo teritorije opštine, između reka Ub i Tamnave. Šume su zastupljene na Željko R. Cvetković Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj... 8 brežuljastim padinama uglavnom zapadnog ...

  • Proračun kapaciteta bagera u selektivnom radu na Pk ,,Drmno

    Dušan Stanisavljević (2024)
    U ovom Završnom radu obrađena je problematika proračuna kapaciteta bagera u površinskoj eksploataciji ležišta mineralnih sirovina. Dat je prikaz opštih karakteristika i načina rada rotornih bagera, kao i proracun kapaciteta bagera u selektivnom radu na PK ,,Drmno,,. Urađena je analiza dobijenih rezultata I izveden krajinji zaključak iz istih.
    površinski kop, kapacitet, rotorni bager, analiza
    ... POVRŠINSKOM KOPU DRMNO 2.1. Kostolački ugljeni basen Kostolački ugljeni basen, u najširem smislu, zahvata područje između reke Morave na zapadu, golubačkih planina na istoku, reke Dunav na severu ı reke Resave i grada Svilajnca na jugu. Ovaj basen se prostire na površini od oko 400 km?. Na tom ...
    ... okretanja poklapa sa osom centralne okretne platforme, — sa istovarnom konzolom čija se osa okretanja ne poklapa sa osom centralne okretne platforme, — sa pretovarnim mostom na sopstvenom pretovarnom uređaju čija se osa oslonca na bageru poklapa sa osom centralne okretne platforme, — sa ...
    ... čija se osa oslonca na bageru ne poklapa sa osom centralne okretne platforme. • Po šemi rasporeda osnovnih uređaja: 18 — sa Jednom centralnom okretnom platformom na kojoj su oslonci za radni organ i istovarni uređaj, — sa Jednom centralnom okretnom platformom na kojoJj je oslonac za radni ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... tortonu, Paratetis je predstavljao jedinstveno more povezano na zapadu sa Tetisom u kojem su egzistirale marinske facije. Današnji izgled (konture) Panonski basen zadobija početkom tortona, a po njegovom obodu postojalo je više zaliva kao što je npr. Tuzlanski, Kolubarski i dr. baseni. Tokovi Drave ...
    ... depresija ( Ronski basen, predkarpatska depresija) i unutrašnjih ili centralnih basena kao što su Panonski, Crnomorski i Kaspijski. Tektonska ativnost i ubiranja koja su se odvijala tokom neogena, periodično su uzrokovala međusobno povezivanje odnosno izolaciju morskih basena, što je uslovljavalo ...
    ... horizont za analizu strurkturnih karakteristika ovog dela Panonskog basena. Slika sklopa (slika 18) ukazuje na praktično identične karakteristike prethodna tri starija horizonta. U povlati gornjopontskih sedimenata očigledna je velika centralna depresija u području Srbobrana. Jedna od karakteristika ...

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Upper Miocene depositional environments of the Kikinda-Mokrin High (Serbia)

    Saša Ivanišević, Dejan Radivojević (2018)
    Exploration for oil and gas in mature areas, such as the Pannonian Basin, can benefit from reexamination of old data using more advanced modern workflows that focus on the temporal and spatial aspects of sediment deposition. Specifically, we apply a new environment of deposition model that interprets the Upper Miocene- Pliocene sediments as being deposited in a rapidly filling basin characterized by quick shelf edge progradation from the northwest toward the southeast. Reconstruction of this shelf edge trajectory reveals ...
    naftna geologija, depozicione sredine, formacije, Panonski basen

  • A contribution to the knowledge of facial diversity of Badenian sediments in the Belgrade area

    Filip Anđelković, Dejan Radivojević (2018)
    baden, Beograd, facije, facijalna raznovrsnost, sedimenti
    ...  Povlatu badenskim sedimentima čine sedimenti sarmatskog i panonskog kata,  sedimenti kvartara i recentno zemljište.  Istraživani  prostor  se  nalazi  u  oblasti  severne  Šumadije. Geološki  ovaj  teren  pripada  južnom  obodu Panonskog basena (Marović et al., 2007). Proučavanja badenskih sedimenata ...
    ... Područje Beograda se zbog svoje facijalne raznovrsnosti može smatrati drugom tipskom oblasti  za badenski kat. Prvu tipsku oblast predstavlja Bečki basen (Anđelković M., 1987).   Umesto  strogih  granica  između  subfacija  tašmajdanskih  krečnjaka,  kao  i  facija  tašmajdanskih  krečnjaka i rakovi ...
    ...  facijalna raznovrsnost, sedimenti    UVOD     Beograd sa okolinom predstavlja prostor na kojem su tokom badenskog kata u uslovima trans‐ gresije Centralnog Paratetisa deponovani morski sedimenti različite facijalne pripadnosti. Podlogu bade‐ na predstavljaju mezozojski sedimenti, ofioliti i ofiolitski melanž ...

  • Еоценска фауна југозападног дела Сирт басена (Либија)

    Љупко Рундић, Мери Ганић (2020)
    Еоцен, крупни мекушци, нумулити, ЈЗ Сирт басен, Либија

  • Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija

    Dragana D. Đurić (2019)
    U radu je prvi put opisan deo herpetofaune (Anura i Squamata) iz neogenih i kvartarnih lokaliteta Srbije. Obrađeni su lokaliteti Sibnica, Prebreza, Lazarevc, Vračević i Riđake, neogene starosti. Lokaliteti kvartarne starosti su pećine Mala i Velika Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica, Vrelska pećina i sedimentne ispune fisura u kamenolomima Venčac i Beočin. U radu je prikazana je taksonomska analiza herpetoloških ostataka. Pored taksonomske analize fosilnog materijala dat je kratak geografsko-geološki opis proučavanih lokaliteta, osnovne osteološke karakteristike anura i skvamata ...
    paleoherpetofauna, Anura, Squamata, kvartar, pleistocen, neogen, Srbija, paleoekologija, paleoklima
    ... Sibnica (SIB) Lokalitet Sibnica nalazi se u ataru sela Gornja Sibnica u centralnoj Srbiji, oko 40 km JZ od Jagodine, odnosno 15km JZ od Rekovca (sl. 5). Geološki pripada zapadnom obodu Levačkog neogenog basena (Marković 2008a, Knežević et al. 2016). Fosilno nalazište otkriveno je na desnoj ...
    ... indet., Natrix natrix, Natrix sp. Lazarevac (LA) Selo Lazarevac nalazi se u centralnoj Srbiji na oko 20 km severozapadno od Kruševca (sl. 14). Geološki, lokalitet pripada severnom delu Kruševačkog basena. Istraživanja su vršena od 2002-2004. godine (Prirodnjački muzej: Z. Marković i M. Milivojević) ...
    ... Sl. 11. Litološki prikaz severozapadnog dela Topličkog basena sa lokalitetom Prebreza (Pavlović 1969; Stevanović 1977, modifikovano). 19 Vračević (VRA) Selo Vrac ević nalazi se na granici Kolubarskog i Mionic kog basena, jugozapadno od Lazarevca, u neprosrednoj blizini manastira ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... sediment koji su predmet istraživanja u ovom radu. 3.2. Geološka građa istražnog područja Posmatrano područje pripada južnim, obodnim delovima Panonskog basena. Osnovna odlika basenske strukture je neogeni kompleks sedimenata, koga prekrivaju najmlađi kvartarni deponati. U podini basenske strukture ...
    ... ektonska građa terena sagledana je sa regionalnog aspekta. Teritorija grada Beograda nalazi se na sučeljavanju dve geotektonske jedinice — Panonskog basena i Šumadijskog pobrđa, odnosno šire posmatrano na delu kontaktne zone tektonskih ploča Evrope i Afrike (Schmid et al., 2008; Toljić et al., ...
    ... promenljiva i raste u pravcu sever-Jug. Debljina litosfere, sračunata preko geotermlanog modela (Milivojević, 1993) najmanja Je u području Panonskog basena, Srpsko-Makedonskog masiva i njegovog graničnog dela sa Dinaridima i iznosi oko 40km. Na području Karpato-Balkanida i ostalog dela Dinarida ...

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... Војводини омогућила су боље познавање геолошке подлоге Панонског басена. Када је реч о вулканогеним творевинама, изван Фонда докумената НИС Нафтагаса, мало тога је објављено. Једини рад који се бави вулканогеним наслагама Панонског басена јесте саопштење "Вулканогено-седиментне творевине и њихов ...
    ... Поред неогених басена (потолина) који територијално припадају јужним ободима Панонског басена, потенцијално перспективна подручја у погледу постојања и проналажења лежишта и појава зеолитских туфова су рудоносне формације наших неогених вулкано-седиментних језерских басена у оквиру Српско ...
    ... године износиле су 673.582 тона. Изданци туфова у Игрошу откривени на крајњем јужном ободу крушевачког неогеног басена су панонске старости, исто као и код Трбуња у топличком басену (Чичулић, 1958 , из Мојић, 2010).. Нешто детаљније податке о туфовима у Игрошу дао је Стангачиловић 1964 године (из ...

  • P-T analiza uglja RB Kolubara

    Rada Vitomir (2024)
    Rudarski basen Kolubara predstavlja jedno od najvažnijih ležišta lignita u Republici Srbiji i ključni je faktor u snabdevanju zemlje energijom. Kvalitet uglja iz ovog basena direktno utiče na efikasnost termoelektrana i zadovoljenje energetskih potreba. U ovom radu, opisan je značaj tehničke i elementarne analiza uglja kako bi se utvrdili fizičko-hemijski parametri uglja iz Rudarskog basena Kolubara. U drugom delu rada dat je opis P-T analize uglja i njen značaj za ocenu mogućnosti čišćenja uglja. Takođe, dati su i rezultati ...
    Rudarski basen Kolubara, pliva tona analiza, lignit, kvalitet uglja, energetska efikasnost
    ... . Ovaj region je geografski pozicioniran na koordinatama koje odgovaraju širem području grada Lazarevca, koje predstavlja centralnu tačku basena. Geografski položaj basena Kolubara odlikuje se blizinom glavnog grada Srbije, Beograda, koji je udaljen svega oko 60 kilometara ka istoku. Ova blizina ...
    ... čišćenja uglja po Henry-Reinhardt-u 29 3. RUDARSKI BASEN KOLUBARA Rudarski basen Kolubara predstavlja jedan od najvažnijih rudarskih regiona u Republici Srbiji, koji se nalazi u zapadnom delu zemlje, u blizini grada Lazarevca. Basen je poznat po rezervama lignita, što ga čini ključnim faktorom ...
    ... a u blizini basena. Geološka struktura Rudarskog basena Kolubara je kompleksna, sa višeslojnim ležištima lignita koji se nalaze na različitim dubinama. Ovi slojevi lignita su razdvojeni slojevima drugih materijala, kao što su glina, pesak i šljunak. Ukupne rezerve uglja u basenu procenjuju se ...

  • Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun

    Anja Dević (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su literaturni podaci koji se odnose na geotehničke karakteristike terena izgrađenih od lesa na primeru šireg istražnog prostora, tzv. Zemunskog lesnog platoa, kao i rezultati detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun. U prvom delu rada prikazani su uslovi nastanka karakteristične makroporozne strukture lesa i njen uticaj na fizičko-mehaničke karakteristike i stabilnost terena izgrađenih od lesa. Na osnovu analize i interpretacije rezultata detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun prikazane su ...
    struktura lesa,stišljivost, nosivost, sleganje, plitko fundiranje i duboko fundiranje
    ... sedimenti (p) su nastali u mlađem pleistocenu, u vreme postupnog povlačenja vodenih basena. Sedimenti ove facije nastali su od prvih materijala lesnog porekla, transportovanih vetrom i taloženih u vodenim basenima, i njihovim priobaljima. Predstavljeni su prašinastim peskovima, peskovima i prašinastim ...
    ... com/web/ 5.2. Geološka građa terena Lokacija objekta se nalazi na platou istočnog pojasa Sremske lesne zaravni, Jjužnog obodnog pojasa velike Panonske nizije, koji Je dolinama reka Save ı Dunava odvojen od pobrđa Balkanskog poluostrva. Za Zemunski lesni plato, prirodni završni deo sremske ravnice ...
    ... genetskim procesima. Na osnovu rizosolenija, osrednje sortiranosti i oolita gvožđa, zaključeno Je da su ovi sedimenti stvarani u plitkovodnom basenu. Podinu kvartarnih naslaga čine neogeni sedimenti. U litogenetskom smislu, na predmetnoj lokaciji za izgradnju objekta Poreske uprave, mopgu se ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... profesor, član Rudarsko-geološki fakultet Datum odbrane: Rezime rada: Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu ı Jovaničke reke na jugu. Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km ...
    ... OPSTI DEO 2.OPŠTE KARAKTERISTIKE ISTRAŽNOG PODRUČJA 2.1 Geografski položaj područja Sliv Crnice leži u centralnom delu Srbije ı to između varoši Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena, Kučaja ı Samanjica na istoku, ı slivova Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu (slika 1.1.). Na istočnoj ...
    ... kotlinsku stranu, ulaze u prostrani Davidovački basen. Ovaj basen predstavlja posebnu morfološku celinu i unutar njega izdvajaju se dva manja rečna proširenja: Zabreško proširenje Crnice i Donjemutničko proširenje Grze. U severnom delu sliva leži basen Sisevca, koji se prema zapadu nastavlja na širu ...

  • Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije

    Marina D. Ćuk (2018-02-23)
    Osnovni cilj doktorske disertacije predstavljao je definisanje prirodnih koncentracija (engl. background values) U, Th, i K u podzemnim vodama, i definisanje hidrogeohemijskih uslova koji utiču na distribuciju navedenih elemenata u podzemnim vodama...
    prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijske sredine, hidrogeohemijski uslovi, neparametarska statistička analiza, logistički model, hidrohemijsko modeliranje
    ... voda. Panonski basen Panonski basen predstavlja prostranu ravnicu koju okružuju planinski lanci Alpa, Karpata i Dinarida (Horváth and Royden 1981). Podloga Panonskog basena izgrađena je od stena različitog sastava i starosti, i složenog je tektonskog sklopa. Spuštanje podine basena je teklo ...
    ... istočne Srbije; 2. Oligocensko-miocenski plutonsko-vulkanski pojas, 3. Intrakontinentalni tercijarni baseni, 4. Ofiolitski pojas, 5. Obodna zona Panonskog basena, 6. Panonski basen. Pored navedenih sredina, izdvajaju se dva područja podzemnih voda vezanih za usku lokaciju, koja ne pripadaju ...
    ... magmatizma istočne Srbije; 2) Oligocensko-miocenski plutonsko- vulkanski pojas, 3) Intrakontinentalni tercijarni baseni, 4) Ofiolitski pojas, 5) Obodna zona Panonskog basena, 6) Panonski basen, 7) Područje Plavne, 8) Područje Bujanovca. 30 Zona gornjokrednog magmatizma istočne Srije Karpato ...

  • Mogućnosti dugoročnog vodosnabdevanja podzemnim vodama gradova centralnog pomoravlja

    Igor Jemcov (2000)
    Vodosnabdevanje, podzemne vode, centralno pomoravlje

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... delu Kostolačkog uglje- nog basena, čine sedimenti ponta, koji su na grafičkoj dokumentaciji označeni kao donji pliocen (Pli;) (po staroj podeli), zatim kvartarne naslaga — pleistocena i holocena. Dublji delovi ležišta (preko 200 m) mogu se izdvojiti kao panonski (Mx?), imajući pre svega u vidu ...
    ... reku Dunav tJ. centralni i severni deo istražnog prostora. – II ugljeni sloj — koji se deli na: I Banak II ugljenog sloja II Banak II ugljenog sloja Sloj ima takođe veliko rasprostranjenje i morfološki prati III ugljeni sloj i ima pad od zone isklinjenja u južnom delu basena ka severu. – ...
    ... Petka, Kostolac, Batovac, Brežane, Zabela, Živica i Ostrovo. Kostolački basen u širem smislu, predstavlja jedinstvenu depozicionu celinu, zajedno sa Kovinskim ugljenim basenom. U zapadnom delu Kostolačkog ugljenog basena (kao i u istočnom), izvršena je stratigrafska podela ugljene serije na tri ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... od neogenih i kvartarnih naslaga, koje uključuju glinu, pesak i šljunak. Ove naslage su taložene tokom geološke prošlosti, kada je oblast Panonskog basena bila prekrivena plitkim morem i kasnijim jezerima. Glavni geomorfološki elementi opštine uključuju aluvijalne ravnice i terase, koje su formirane ...
    ... obuhvatila su duboka bušenja i geofizička ispitivanja, pružajući detaljniji uvid u dublje geološke strukture terena. Razvoj geotektonike Panonskog basena izučavali su mnogi autori, među kojima su V. Muratov (1949), L. Kober (1952) i drugi. Posebno značajan doprinos proučavanju kvartarnog sloja ...
    ... sproveli su autori poput D. Nikolića i R. Kemenčija (1962), dok su M. Čanović i R. Kemenči dali najdetaljnije podatke o mezozojskim sedimentima Panonskog basena. Geofizička istraživanja, koja su uključivala merenje debljine sedimentnih slojeva i seizmička istraživanja, takođe su pružila važne podatke ...