Претрага

Упит dcterms_subject_txt:aluvijalne naslage

104 items

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... istočno od ležišta uglja „Soko“. U području samog ležišta, tokom niskih vodostaja, vode Izgare se gube u jako porozne šljunkovito-peskovite aluvijalne naslage. U tim periodima, dužina suvog korita Izgare iznosi oko 1 km, a u blizini ušća sa Čitlučkim potokom, ponovo se pojavljuje na površini i ...
    ... prisustvo 2 tanja sloja lignita koji nemaju ekonomski značaj. Aluvijalne tvorevine (al) u bogovinskom basenu su zastupljene duž tokova Crnog Timoka, Zlotske, Velike, Bogovinske reke i drugih manjih tokova. Najznačajniju aluvijalnu ravan ima Crni Timok, čija širina iznosi i do 2,5 km, a debljina ...
    ... krečnjaci urgona; ----- - rased Aluvijalni nanosi (al) u sokobanjskom basenu se javljaju duž korita reke Moravice, Izgare i Seselske reke. Debljina im u proseku iznosi oko 5 m, s tim da je bušotinom B-308 kod rudnika „Soko”, konstatovana debljina aluvijalnih tvorevina reke Izgare i do 10 m. ...

  • Analiza primenjenih metoda za transport parafinske nafte

    Dunja Milojević (2024)
    Sadržaj parafina u nafti ima dominantan uticaj na svojstva parafinskih nafti. Taloženje parafina, odnosno taloženje čvrstih čestica parafinskog voska, predstavlja ozbiljan globalni problem tokom proizvodnje i transporta sirove nafte. Samo taloženje voska zavisi od termodinamičkih faktora, poput temperature, pritiska i sastava nafte. Transport nafte cevovodima je uobičajeni proces transporta u naftnoj industriji. Kada prilikom cevovodnog transporta parafinske sirove nafte, dođe do prekida protoka i hlađenja nafte ispod temperature stinjavanja, parafini će kristalisati, pri čemu će doći do, geliranja celokupne transportovane ...
    nafta, parafinski vosak, taloženje, transport, naftovod
    ... temperaturi ispod tačke stinjavanja, onda dolazi do pojave geliranja, pa će ponovno uspostavljanje protoka zahtevati značajno veći pritisak pumpanja. Naslage voska u cevovodima ne mogu se lako odkloniti zbog njegovog očvršćavanja tokom vremena. Iz tog razloga nastaju gubici u transportu i proizvodnji ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... području Batajnice ı Zemuna. Na području istražnog terena nalaze se značajni resursi podzemnih voda, sa najvećom koncentracijom u aluvijalnim peskovito - šljunkovitim naslagama. Geološka građa istražnog terena jeste veoma prosta. Prema geološkoj starosti, ovaj predeo grada je mlađeg porekla u poređenju ...
    ... plato", koja sa prostire duž skoro cele površine teritorije opštine Zemun, dok sam jugo-istočni kraj opštine pripada aluvijalnom tipu terena. Granica između lesnog i aluvijalnog dela opštine Zemun jeste lako uočljiva zbog naglog povećanja nadmorske visine u opštini, zbog koje takođe postoji i ...
    ... i iza sebe razne deponovane sedimente. Na velikom prostoru aluvijalne ravni Dunava i Save sa prosečnom visinom od 71 m do 75 m rasprostranjeni su sedimenti fluvijalnog genetskog tipa, debljine više desetina metara. U okviru aluvijalne ravni Dunava u današnjem reljefu jasno se zapažaju udubljenja ...

  • Inženjerskogeološka istraživanja za potrebe izgradnje tunela T1 na putnom pravcu Požega-Kotroman

    Andrija Popović (2024)
    Tokom izrade završnog rada korišćeni su podaci koje sam dobio u saradnji sa firmom „Saobraćajni institut CIP d.o.o.“, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura.Osnovni cilj pisanja rada jeste definisanje određenih fizičko mehaničkih parametara i predlog podgrade i načina iskopa tunela na osnovu RMR klasifikacije.
    stenska masa, RMR klasifikacija, tunel, inženjerskogeološka istraživanja
    ... članovi kvartarne starosti (nasipi, aluvijalni i eluvijalno-deluvijalni nanosi), kompleksi trijaske i paleozojske starosti. Kvartarni sedimenti (Q) Predstavljaju rezultat delovanja različitih egzogenih procesa na teren, a čine ih tehnogene naslage - nasipi, aluvijalni i eluvijalno-deluvijalni sedimenti ...
    ... iskopa. Nasipi su zastupljeni lokalno u zonama puteva i objekata, tako da nisu od značaja za uslove izgradnje tunela. Aluvijalni sedimenti (a) Predstavljeni su aluvijalnim sedimentima facije povodnja (ap) i facije korita (ak) Đetinje i Rečićke reke. do 5.0m. Heterogeni kompleks promenljivih ...
    ... promenljivih i lokalno ncujednačenih povoljno do „uslovno povoljnih fizičko-mehaničkih svojstava. Aluvijalni sedimenti prema GN 200 klasifikaciji pripadaju I-II kategoriji iskopa. Aluvijalni sedimenti facije povodnja (ap) i facije korita (ak) su zastupljeni u široj zoni ispred i iza projektovanih ...

  • Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)

    Luka Jović (2024)
    Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...
    geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit
    ... [ 1 ] 42 deo maršrute pređen peške 1 km deo maršrute pređen kolima | m ininčpčnnnim \ izdanak Kvartar (Q) Paleozoik (Pz) kvartarne naslage IB permski bituminozni krečnjaci Tercijar (Tc) [} karbonske kvarcne breče i BB lamprofiri konglomerati I daciti IB karbonski cpidot-aktinolitski ...

  • Uticaj raspadanja na stabilnost kosina u mekoj stenskoj masi

    Anđela Despotov (2024)
    U radu je opisano ponašanje mekih stenskih masa koje su izložene porecesu raspadanja tokom određenog vremenskog perioda. Meke stenske predstavljaju kritične vrste stenskih masa pošto izazivaju različite probleme tokom izvođenja građevinskih radova. Meke stene mogu biti sedimentne stene, raspadnute metamorfne i magmatske stene. Odlikuju se niskim vrednostima čvrstoće, visokom deformabilnošću, visokom plastičnošću, podložne su dezintegraciji i fizičko-hemijskom raspadanju, odnosno ubrzanom dejstvu površinskog raspadanja usled atmosferskih uticaja.Za klasifikaciju mekih stenskih masa koriste se modifikovane verzije već postojećih klasifikacionih sistema. Jedan ...
    meke stenske mase, dezintegracija, klasifikacioni sistemi, Slake durability test
    ... so, karnalit; Rastvorljive: krečnjak, dolomit i gips; Ugalj Magmatske stene Vulkanski konglomerati, breče, bazaltne breče; piroklastične naslage, vulkanski pepeo, tuf i ignimbrit; Metamorfne stene Argilošisti, filiti , škriljci, slabo cementirane stene Potrebno je pomenuti i stene kao ...

  • Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava

    Sara Nikolić (2024)
    Završni rad sa temom „Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava” sastoji je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : geologija ležišta, određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, lokacija i opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: potrebni proračuni, tehnologija izrade magacina, predmer i predračun radova, normativi materijala, energije i radne snage, organizacija i dinamika izvodjenja radova. Prilikom izrade završnog rada, uz primenu svih propisa vezanih za ovu oblast, korišćene su ...
    magacin, eksploziv, sredstva za iniciranje, hodnik, komor
    ... mogu odrediti različita svojstva jednih istih litoloških članova. To se odnosi i na rezultate granulometrijskih i geomehaničkih analiza. Boksit Naslage boksita u litološkom pogledu jasno su izdiferencirane u odnosu na druge sedemente. U neposrednoj krovini i podini boksita nalaze se vodonepropusne ...

  • Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji

    Strahinja Sarajlić (2024)
    U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.
    tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija
    ... u reku. U uzvodnim delovima, potoci su plitko usečeni u podlogu, dok njihova dubina usecanja progresivno raste ka nizvodnim delovima, gde u aluvijalnoj ravni Brestovačke reke doseže dubinu od 20-30 m. Uzduž korita potoka, kao i na strmim padinama u njihovoj blizini, prisutni su izdanci peščara ...
    ... krede. Kao direktna posledica ovih tektonskih i magmatskih događaja, 14 formiran je Timočki tektonski rov, koji je sukcesivno ispunjen masivnim naslagama vulkanskih i vulkanoklastičnih formacija. Hidrogeološke karakteristike terena Detaljan prikaz hidrogeoloških karakteristika područja, uključujući ...

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина

    Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)
    Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...
    хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице
    ... ценомански масивни кречњаци са прослојцима доломита (К1,2), плочасти, слојевити и банковити кречњаци са прослојцима доломита турона (3К2 2) и алувијалне наслаге Требињског поља (Натевић, 1970). Понорска зона у доњем току Мушнице, укључујући и понор „Јама“ у Срђевићима, развијена је у плочастим ...
    ... око 40 km2. Представљене су језерским седиментима који леже преко наслага горњег тријаса, јуре, креде и палеогена. На површини су прекривене алувијалним наносима. Најнижи пакет седимената неогене серије Гатачког поља чине базални конгломерати. Слиједе шљункови и пијескови, који навише прелазе ...
    ... слива Требишњице. Представљене су моренским материјалом, лимноглацијалним седиментима, флувиоглацијалним наносима, црвеницом, пролувијалним, алувијалним и делувијалним наносима. Морене су настале као продукт глацијације за вријеме плеистоцена. Састоје се од кречњачких блокова, шљункова и пијескова ...

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... вулканских стена, додељене су вредности параметра O од 0,6. Већини неогених и алувијалних наслага одређене су вредности од 0,7. Високе вредности за параметар O између 0,8 и 0,9 додељене су карстним теренима и алувијалним наслагама фације корита, које се одликују са високом степеном водопроводности н ...
    ... и 1, одликују се терени у оквиру распрострањења карстне издани формиране у масивним и слојевитим кречњацима и доломитима, као и терасне и алувијалне наслаге фације корита, са развијеном збијеном издани са слободним нивоом. Небојша Б. Атанацковић Докторска дисертација 177 У односу на ...
    ... дисертације. 3.1. Подземне воде На територији Србије се за потребе водоснабдевања насеља и градова користе подземне воде (пре свега из алувијалних наслага дуж долина већих река) са учешћем од око 75 % у укупним количинама пијаће воде, при чему су процењене могућности коришћења још веће ...

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... Paleogene i neogene tvorevine izostaju, samo se sporadično pojavljuju kvartarne tvorevine. Kvartar Od kvartarnih tvorevina izdvojeni su aluvijalni sedimenti i rečne terase u većim rekama, deluvijalne padinske breče i sipari i tehnogeni talozi i jalovišta, uglavnom u neposrednoj ili široj ...
    ... dela Timočkog magmatskog kompleksa 12 kompleksa čine paleozojske, jurske i donjokredne stene, a povlatu čine paleogene, neogene i kvartarne naslage. Na istraţnom području najveći deo terena je izgraĎen od stena gornjokredne starosti. Na Slici 2 je prikazana pregledna geološka karta šire oblasti ...
    ... da preovlaĎuju ekstruzivne vulkanogene facije u odnosu na eksplozivne i intruzivne facije. Prisutni su oštri i česti facijalni prelazi, debele naslage sin- i post-eruptivno resedimentovanih vulkanoklastita i intezivne postvulkanske i postmagmatske promene praćene bakrovim orudnjenjem i pratećom ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... poroznošću stena, kao i intergranularnih i kraških tipova izdani (Slika 6). Izdani u stenama sa intergranularnom poroznošću stena formirani su u aluvijalnim nanosima rečnih dolina reka planine Golije, Moravica, Raška i Deževa. Katastar izvora kraškog tipa slivnog područja Studenice broji 364 izvora ...
    ... hidrotermalne izmene (Dimitrijević i Dimitrijević, 1973) Najmlađe geološke tvorevine predstavljene su terasnim sedimentima, deluvijumom, siparima i aluvijalnim sedimentima. 6.2. PALEONTOLOŠKI PRIKAZ Lokaliteti bogati fosilnim ostacima biljaka i životinja, sastavni su deo geodiverziteta i geonasleđa ...
    ... Dimitrijević (1987) najbolje razvijeni i najveći sistem lepeza gornjokrednog fliša je čačansko- novopazarski. Tercijar se karakteriše slatkovodnim naslagama i magmatskim stenama. Tokom tercijara došlo je do stvaranja depresija u kojima su formirani jezerski baseni. Tokom miocena svi procesi su bili ...

  • Razvoj integralnog modela za optimizaciju diskontinualnog sistema proizvodnje na površinskim kopovima nemetala

    Miodrag Čelebić (2024)
    Izbor optimalne mehanizacije u diskontinualnom sistemu transporta je jedna od najvažnijih odluka koju treba donijeti prilikom projektovanja površinskih kopova. Pri izboru optimalne mehanizacije, uticaj ima veliki broj faktora, kako prirodnih – geoloških i ekoloških, tako i tehničkih, ekonomskih i socijanih. Neki od njih se mogu izraziti numerički, u određenim mijernim jedinicama, a neki opisno, lingvističkim varijablama, shodno uslovima koji vladaju na rudnim ležištima, a koje karakterišu visok stepen neizvjesnosti i neodređenosti kako prilikom istraživanja, tako i tokom procesa eksploatacije ...
    izbor mehanizacije, tehnologija eksploatacije, diskontinualani sistem, ekspertsko odlučivanje, lingvističke varijable, MCDM, FAHP

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... kvarclatiti i trahitoidne stene (v) i subvulkanske stene (sv); 7. pluton Brajkovca; 8. miocenski sedimenti (krečnjaci, laporci i peščari); 9. kvartarne naslage; 10. rasedne zone. Magmatski kompleksi južnosrbijanskog dela Vardarske zone se javljaju na velikom prostranstvu, i obuhvataju plutonske, žične ...
    ... bliske, nastale u postkolizionom tektonskom režimu tokom perioda kasni paleogen-neogen. D. badenska vulkanitska formacija severne Bačke (debele naslage vulkanoklastita otkrivene istražnim bušenjem u severnoj Bačkoj, nastale tokom ekstenzije Panonskog basena). Formacije druge i treće grupe, naročito ...
    ... vulkanitskog kompleksa, a ređe i male intruzije. Složeni vulkanitski kompleks obuhvata i dajkove, žice, subvulkanska tela, vulkanogeno-sedimentne naslage, i orudnjenja. Petrološki sastav i sklop vulkanita variraju. Ilić (1938a, 1955, 1966) je u okolini Trepče izdvojio tri osnovne faze vulkanske ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... kvarclatiti i trahitoidne stene (v) i subvulkanske stene (sv); 7. pluton Brajkovca; 8. miocenski sedimenti (krečnjaci, laporci i peščari); 9. kvartarne naslage; 10. rasedne zone. Magmatski kompleksi južnosrbijanskog dela Vardarske zone se javljaju na velikom prostranstvu, i obuhvataju plutonske, žične ...
    ... bliske, nastale u postkolizionom tektonskom režimu tokom perioda kasni paleogen-neogen. D. badenska vulkanitska formacija severne Bačke (debele naslage vulkanoklastita otkrivene istražnim bušenjem u severnoj Bačkoj, nastale tokom ekstenzije Panonskog basena). Formacije druge i treće grupe, naročito ...
    ... vulkanitskog kompleksa, a ređe i male intruzije. Složeni vulkanitski kompleks obuhvata i dajkove, žice, subvulkanska tela, vulkanogeno-sedimentne naslage, i orudnjenja. Petrološki sastav i sklop vulkanita variraju. Ilić (1938a, 1955, 1966) je u okolini Trepče izdvojio tri osnovne faze vulkanske ...

  • An arid phase in the Internal Dinarides during the early to middle Miocene: Inferences from Mg-clays in the Pranjani Basin (Serbia)

    N. Andrić-Tomašević, V. Simić, O. Mandic, D. Životić, M. Suárez, E. García-Romero (2020)
    Paleontology,Earth-Surface Processes,Ecology, Evolution, Behavior and Systematics,Oceanography

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... Plića aluvijalna izdan Kao što je već pomenuto,. na desnoj strani aluvijalne ravni u odnosu na reku Veliku Moravu (do Požarevačke grede), zbijeni tip izdani veće izdašnost ı dobre vodopropusnosti formiran je u okviru peskovito-šljunkovitih sedimenata kvartara na području aluvijalne ravni (plića ...
    ... Iugljeni sloj — superpoziciono najviši (geološki najmlađi) koji se deli na: I Banak 1 ugljenog sloja II Banak I ugljenog sloja Prostire u podini aluvijalnih šljunkovito-peskovitih naslaga sa zaleganjem ispod Dunava. U odnosu na predhodna dva sloja ima najmanju površinu i zauzima prostor uz reku Dunav ...
    ... Kostolca i • Šalinac na levoj obali V. Morave koje se koristi za vodosnabdevanje Smedereva. Osim toga, dreniranje zbijene izdani formirane u okviru aluvijalne ravni Velike Morave obavlja se isticanjem u Dunavac (koji razdvaja gornje kostolačko ostrvo od obalnog. dela) i isticanjem u Veliku Moravu u ...

  • Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia

    Оливера Крунић (2021)
    минералне воде

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija