Претрага

Упит dcterms_subject_txt:formiranje kamenca (karbonatnih naslaga)

146 items

  • Еоценска фауна југозападног дела Сирт басена (Либија)

    Љупко Рундић, Мери Ганић (2020)
    Еоцен, крупни мекушци, нумулити, ЈЗ Сирт басен, Либија

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... тела настала селективном метасоматозом карбонатних интеркалација и положаја екранизирајуће средине и/или испуњавањем слободног простора у прслинана и пукотинама дуж раседних зона разликују се: 1. компактна рудна тела настала метасоматозом карбонатних стена (мермера, калкшиста) на контакту ...
    ... m. Геоморфологија околине Селишког потока је главни фактор формирања великог, јужног и југоисточног платоа и велике (иницијалне) бране. Потребе физичке заштите објеката из околине од јаловинског материјала довеле су до формирање мале и камене бране. Руде рудника Грот нису у хронолошком и ...
    ... глиновитих седимената са знатним учешћем органске материје, базичних магматских стена-габрова, базалта и спилита, вулканогено-седиментних стена и карбонатних седимената понекад са знатним уделом кластичне компоненте и рожнаца. Асоцијације минерала указује да су стене метаморфисане у условима фације ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... тела настала селективном метасоматозом карбонатних интеркалација и положаја екранизирајуће средине и/или испуњавањем слободног простора у прслинана и пукотинама дуж раседних зона разликују се: 1. компактна рудна тела настала метасоматозом карбонатних стена (мермера, калкшиста) на контакту ...
    ... m. Геоморфологија околине Селишког потока је главни фактор формирања великог, јужног и југоисточног платоа и велике (иницијалне) бране. Потребе физичке заштите објеката из околине од јаловинског материјала довеле су до формирање мале и камене бране. Руде рудника Грот нису у хронолошком и ...
    ... глиновитих седимената са знатним учешћем органске материје, базичних магматских стена-габрова, базалта и спилита, вулканогено-седиментних стена и карбонатних седимената понекад са знатним уделом кластичне компоненте и рожнаца. Асоцијације минерала указује да су стене метаморфисане у условима фације ...

  • Projekcija razvoja osmatračke mreže podzemnih voda u Republici Srbiji

    Petar Dokmanović, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Veljko Marinović (2016)
    ... pojedinih karstnih vrela u istočnoj i zapadnoj Srbiji, ali su ova osmatranja prekinuta, osim na vrelu Mlave. Izdani u okviru neogenih basenskih naslaga i pukotinskih izdani nikada nisu osmatrane. Na drugoj strani, gustina rasporeda objekata u okviru osmatračke mreže JP Đerdap, izuzetno je velika ...
    ... skladu sa dosadašnjim trendovima nivoa PV. Kvalitativni monitoring. Projekcija monitoringa hemijskog statusa PV podrazumevala je prethodno formiranje odgovarajućih podloga. Pritisak na kvalitet PV ocenjen je na osnovu Karte rizika od zagađivanja PV difuznim zagađivačima, koja je dobijena ko ...
    ... ingerencijom RHMZ-a, za period do 2020. godine, u funkciji treba da bude 73 objekta, od čega je 59 postojećih (od toga i 6 karstnih vrela). To znači formiranje 14 novih osmatračkih punktova, pri čemu, na ime 5 novih punktova, treba iskoristiti postojeće pijezometre JP „Vode Vojvodine“ ili „Đerdap“ i (opciono) ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... 134 4.2.1. Formiranje priliva rudničkih voda................................................................. 134 4.2.1.1. Prilivi vode na račun padavina...................................................................... 134 4.2.1.2. Priliv podzemnih voda iz kvartarnih naslaga (tereni siromašni ...
    ... VODA U RUDARSKE RADOVE LEŢIŠTA UGLJA 4.2.1. Formiranje priliva rudničkih voda Prilivi rudničkih voda u rudarskim radovimau okviru rudnika “Suvodol” i “Brod- Gneotino” formiraju se na račun: atmosferskih padavina, podzemnih voda iz kvartarnih naslaga i podzemnih voda iz neogenog kompleksa (arteske ...
    ... 02 55.70 15.68 Sr.god 690.75 274.97 99.05 39.43 59.62 132.60 72.98 4.2.1.2. Prilivi podzemnih voda iz kvartarnih naslaga Podzemne vode u okviru kvartarnih peskovitih naslaga leţište uglja „Suvodol“ raspolaţu sa ukupnim statičkim rezervama 1,822x10 6 m 3 (tabela 4.8). Njihov priliv u ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... 4.0 mnv u zoni puta do oko 50.Omnv na vrhu kosine. Današnji izgled terena u zoni kosine formiran je primarno procesima ubiranja i rasjedanja karbonatnih sedimenata te planarnom i linijskom erozijom. Uticaj na izgled i morfologiju terena ima i antropogeno djelovanje, odnosno radovi na prethodnoj ...
    ... KOSINE .......aaa a aaaaaaaaaaaaakakavt 13 6.1. Opšte o kinematskoj stabilnosti stijenske mase-teorijski OsvIT ... 13 6.2. Kinematski uslovi formiranja nestabilnosti ..............aaaa a 14 6.3. Kinematska analiza stabinosti na lokalitetu nestabilne kosine na putu Lipci-Ljuta.... 18 6.4. Preporučene ...
    ... njihovog položaja u odnosu na lice kosine, može se izvršiti tzv. kinematska analiza kako bi se utvrdilo da li postoje uslovi (vjerovatnoća) za formiranje nestabilnosti. Kinematska analiza se vrši nanošenjem elemenata pada diskontinuiteta na stereomrežu. o Kontinualnost- neprekidna dužina pukotina ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... 4.0 mnv u zoni puta do oko 50.Omnv na vrhu kosine. Današnji izgled terena u zoni kosine formiran je primarno procesima ubiranja i rasjedanja karbonatnih sedimenata te planarnom i linijskom erozijom. Uticaj na izgled i morfologiju terena ima i antropogeno djelovanje, odnosno radovi na prethodnoj ...
    ... KOSINE .......aaa a aaaaaaaaaaaaakakavt 13 6.1. Opšte o kinematskoj stabilnosti stijenske mase-teorijski OsvIT ... 13 6.2. Kinematski uslovi formiranja nestabilnosti ..............aaaa a 14 6.3. Kinematska analiza stabinosti na lokalitetu nestabilne kosine na putu Lipci-Ljuta.... 18 6.4. Preporučene ...
    ... njihovog položaja u odnosu na lice kosine, može se izvršiti tzv. kinematska analiza kako bi se utvrdilo da li postoje uslovi (vjerovatnoća) za formiranje nestabilnosti. Kinematska analiza se vrši nanošenjem elemenata pada diskontinuiteta na stereomrežu. o Kontinualnost- neprekidna dužina pukotina ...

  • Definisanje geotehničkih karakteristika terena za potrebe izgradnje stanice za snabdevanje gorivom “OMV” u Trsteniku

    Milica Dutina (2024)
    U ovom Završnom radu prikazana su istraživanja na osnovu kojih su urađeni grafički dio, proračun nosivosti i proračun analize slijeganja terena za potrebe izgradnje benzinske stanice sa pratećim objektima. Detaljno je analiziran prodajni objekat,čelični rezervoar za gorivo i znak. Za proračun graničnog opterećenja korišćena je metoda Mayerhofa, dok je analiza slijeganja urađena Konsolidacionom metodom slijeganja za prodajni objekat i čelični rezervoar za gorivo, a za temelj znaka po principu slijeganja i rotacije krutih temelja - Gorbun Posadov. Sve dobijene ...
    terenska istraživanja, laboratorijska ispitivanja, geotehnička istraživanja, geotehnički model terena, osnovne tehničke karakteristike, analiza slijeganja, proračn nosivosti
    ... iz neogenih naslaga. U periodu izvođenja geotehničkih istraživanja terena (oktobar 2007.) nivo podzemne vode registrovan je u svim bušotinama na dubini između 4.4 ı 4.6 m, tj. u nivou apsolutnih kota od oko 163 m. Izmjereni nivo vode je u okviru šljunkovite serije aluvijalnih naslaga. 4.1.4. ...
    ... u nižim dijelovima. Ispod ovih povodanjskih sedimenata nalaze se sedimenti korita sa intergranularnim vidom poroznosti što ima za posljedicu formiranje izdani zbijenog tipa sa slobodnim nivoom podzemne vode. Ova izdan zastupljena je u okviru aluvijalnog ı nanosa - šljunkovitoj sredini, koji u ...
    ... (o=100-200) 20.6-21.4 | 18.5-18.8 | 31-34 0 25000 33000 / Usvojene vrijednosti fizičko-mehaničkih parametara, koje su kasnije iskorišćene za formiranje geotehničkog modela, prikazane su u tabeli 6. Tabela 6 - Vrijednosti fizičko-mehaničkih parametara za (šppr) ZAPREMINSKE SMIČUĆA ČVRSTOĆA DE ...

  • Uticaj površinske obrade kamena na promenu primarne poroznosti

    Ana Radivojević (2024)
    Površinska obrada kamena je izuzetno bitna kod stena koje se koriste u izgradnji svih vrsta objekata. Površinskom obradom se direktno utiče, ne samo na estetska svojstva kamena nego i na njegove fizičko-mehaničke karakteristike. Cilj ovog završnog rada je analiza uticaja poliranja i rezanja kao tehnoloških procesa obrade na poroznost odabranih vrsta arhitektonsko-građevinskog kamena. Ispitivane stene su gabro „Nero Assoluto“, granit sa površinskog kopa „Ploče“, granit African Red, krečnjak sa lokaliteta „Skržut“ i krečnjak poznat pod nazivom „Sirogojno crveni“.
    polirana površinska obrada kamena, rezana površinska obrada, poroznost, kapilarno upijanje vode
    ... krečnjacima, dok su stenske tvorevine srednjeg trijasa predstavljene slojevitim, bankovitim, kao i dolomitičnim krečnjacima koji se pružaju preko karbonatnih masa donjotrijaske starosti. Zapadno od kamenoloma „Skržut“ nalaze se stene jurske starosti koje pripadaju dijabaz-rožnačkoj formaciji, a to ...
    ... Bushveld Granite), South Africa: Unpubl. Ph.D. thesis, Univ. of Oregon. Matović, V., 2009. Petrološka i tehnička svojstva svojstva mezozojskih karbonatnih stena Srbije, Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet McCarthy, T. S., & Hasty, R. A. (1976). Trace element distribution patterns ...
    ... a po negde ı pegmatitiskim, uočljivi su u donjem delu površinskog kopa (Erić, P., et al. 2000). Teren Je dobro drenirajući i nema uslova za formiranje podzemnih voda. Procene govore da je ukupno otkopano više od 100.000 mš3 granita. Ipak, pojava betonskih ivičnjaka sa belim cementom potpuno ...

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Regulacija nivoa tečne faze u vertikalnim separatorima

    Katarina Šoštarić (2024)
    Ovaj diplomski rad bavi se regulacijom nivoa tečne faze u vertikalnim separatorima u industriji nafte i gasa. U radu su istraženi različiti metodi merenja nivoa, uključujući plovke, ultrazvučne i radarske senzore. Radarski senzori su se pokazali kao najefikasniji u teškim radnim uslovima, zahvaljujući njihovoj visokoj preciznosti i pouzdanosti. Rad uključuje teoretski pregled metoda merenja nivoa, detaljno poređenje prednosti i nedostataka različitih senzora, kao i studiju slučaja implementacije radarskog senzora u vertikalnom separatoru. Analiza rezultata i preporuke za buduća istraživanja ...
    Merenje nivoa, Vertikalni separator, Radarski senzori, Ultrazvučni senzori, Industrija nafte i gasa
    ... sledeće za buduća unapređenja sistema: " Redovno održavanje i čišćenje senzora kako bi se osigurala optimalna performansa ı smanjila mogućnost naslaga i kontaminacije. " Integracija sa SCADA sistemom za daljinsko praćenje i kontrolu, što omogućava brže reagovanje na promene u procesu. " Obuka ...

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... relativno brzog izdizanja geoloških tvorevina što je dovelo do formiranja borskih klastičnih sedimenata, i 3) kasna završna faza ekstenzije, praćena formiranjem normalnih gravitacionih raseda i sleganjem (miocen), što je dovelo do formiranja transgresivnih sedimentnih bazena preko sedimentnih Jedinica ...
    ... ventilacioni hodnik istrošene vazdušne struje. Eksplozivi se u okviru komore slažu na police, koje su na minimalnoj visini od 10 cm od poda komore. Naslagani eksploziv mora biti na minimalnom rastojanju od 0,6 m od plafona komore. Udaljenost kutija sa eksplozivom od gornje police mora biti najmanje ...
    ... orginalnom fabričkom pakovanju slažu se na police u najviše dva reda jedan preko drugog. Gornja ivica kutija se sme biti viša od 1,2 m od poda. Naslagani eksploziv pri tome sme da dopire najviše do 0,6 m ispod tavanice komore. Udaljenost kutija sa eksplozivom od gornje police mora biti najmanje 10 ...

  • Razvoj integralnog modela za optimizaciju diskontinualnog sistema proizvodnje na površinskim kopovima nemetala

    Miodrag Čelebić (2024)
    Izbor optimalne mehanizacije u diskontinualnom sistemu transporta je jedna od najvažnijih odluka koju treba donijeti prilikom projektovanja površinskih kopova. Pri izboru optimalne mehanizacije, uticaj ima veliki broj faktora, kako prirodnih – geoloških i ekoloških, tako i tehničkih, ekonomskih i socijanih. Neki od njih se mogu izraziti numerički, u određenim mijernim jedinicama, a neki opisno, lingvističkim varijablama, shodno uslovima koji vladaju na rudnim ležištima, a koje karakterišu visok stepen neizvjesnosti i neodređenosti kako prilikom istraživanja, tako i tokom procesa eksploatacije ...
    izbor mehanizacije, tehnologija eksploatacije, diskontinualani sistem, ekspertsko odlučivanje, lingvističke varijable, MCDM, FAHP

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... povlačenja dinaridske subdukovane ploče bio je uključen pri formiranju jugoistočnog dela ovog basena, koji obuhvata i Moravski rov (Matenco i Radivojević, 2012). Sava zona i drugi navlačni kontakti su bili reaktivirani formiranjem ekstenzionih detačmenta, kojima je ekshumirana prethodno subdukovana ...
    ... izoklino nabiranje, D3 asimetrično nabiranje i smicanje ka zapadu, kao i formiranje D4 otvorenih nabora sa subvertikalnim aksijalnim ravnima) i na kraju D5 fazu ekstenzionih deformacija sa tektonskim transportom ka istoku i formiranjem “britl” normalnih raseda i nabora sa subhorizontalnim aksijalnim ...
    ... smicanja, σ-klastima formiranim od smicanih feldspata ili kvarcnih interkalacija, sinhronih asimetričnih nabiranja i formiranja reversnih “britl” raseda, kao i finalnog formiranja otvorenih uspravnih simetričnih nabora, istovremenih i genetski povezanih sa utiskivanjem centralnog plutona u toku ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... nje izdani, najvećim delom, vrši se infiltracijom atmosferskih padavina u podzemlje. Na kontaktu lesnih naslaga sa glinovitijom podlogom (pogrebena zemlja) dolazi do akumulacije ı formiranja sezonskih izdani. Lesne naslage u izdanskoj zoni od kote 79,0 do kote pojave aluvijalno barskih sedimenata ...
    ... lesnog odseka 26 Na osnovu ovih merenih podataka utvrđeno je da Dunav ima ograničen uticaj na režim izdani koja je formirana u bazi lesnih naslaga. Područje u kojem se direktno odražava stanje nivoa vode u rečnom koritu je neposredna priobalna zona udaljenosti od 50-80 m od ivice odseka. ...
    ... ) 6.2. KVARTAR - PLEISTOCEN (Q:) EFOLSKI SEDIMENTI – HORIZONTI LESA Eolski sedimenti izgrađuju teren na desnoj obali Dunava. U okviru lesnih naslaga izdvojeno je 5 horizonta lesa, koji su međusobno razdvojeni slojevima „pogrebenih zemalja” (u pomenutoj bušotini registrovana su 3 sloja pogrebene ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... nje izdani, najvećim delom, vrši se infiltracijom atmosferskih padavina u podzemlje. Na kontaktu lesnih naslaga sa glinovitijom podlogom (pogrebena zemlja) dolazi do akumulacije ı formiranja sezonskih izdani. Lesne naslage u izdanskoj zoni od kote 79,0 do kote pojave aluvijalno barskih sedimenata ...
    ... lesnog odseka 26 Na osnovu ovih merenih podataka utvrđeno je da Dunav ima ograničen uticaj na režim izdani koja je formirana u bazi lesnih naslaga. Područje u kojem se direktno odražava stanje nivoa vode u rečnom koritu je neposredna priobalna zona udaljenosti od 50-80 m od ivice odseka. ...
    ... ) 6.2. KVARTAR - PLEISTOCEN (Q:) EFOLSKI SEDIMENTI – HORIZONTI LESA Eolski sedimenti izgrađuju teren na desnoj obali Dunava. U okviru lesnih naslaga izdvojeno je 5 horizonta lesa, koji su međusobno razdvojeni slojevima „pogrebenih zemalja” (u pomenutoj bušotini registrovana su 3 sloja pogrebene ...

  • Remontni radovi u bušotini sa dubinskom pumpom

    Jovana Milošević (2024)
    Remontni i stimulativni radovi u naftnom inženjerstvu su radovi koji se primenjuju na bušotinama koje su već u proizvodnji ili potencijalno proizvodnim bušotinama, i u zavisnosti od toga imaju različitu svrhu. Remontni radovi predstavljaju sve radove koji su ograničeni na kanal bušotine, dok se stimulativni radovi odnose pribušotinsku zonu.U prvom slučaju remontni i stimulativni radovi kod proizvodnih bušotina služe za otklanjanje problema i povećavanje proizvodnje bušotine. Dok u drugom slučaju, kod potencijalnih bušotina su ovi radovi namenjeni završnim obradama ...
    remontni radovi, hemijska obrada, Gravel Pack, alat za instrumentaciju, puške za perforaciju
    ... situacijom. Najjednostavniji model za projektovanje je zapreminski model, postoje nepravilni vijugavi kanali koji nastaju usled rastvaranja karbonatnih stena u kiselini. Brzina nastajanja tih kanala je proporcionalna kapacitetu upumpavanja rastvora u porni prostor. Kod obrade kalcita preporučljivo ...

  • Specifičnosti izgradnje deonice 3 brze saobraćajnice Požarevac-Golubac na organskom tlu

    Vojislav Lučić (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su podaci koji se odnose na metode ojačanja terena izgrađenog od slabonosivog organskog tla, kao i njegove geotehničke karakteristike na primeru šireg istražnog prostora, u okolini sela Kumane duž trase treće dionice brze saobraćajnice Požarevac-Golubac. U radu su prvo prikazane osnovne karakteristike i podele organskog tla i treseta, zatim su navedene metode ojačanja tla koje mogu da se koriste na datom istražnom prostoru i na kraju je izvršena analiza i interpretacija rezultata geotehničkih istraživanja ...
    organsko tlo, treset, metode ojačanja slabonosivog tla, slieganje, konsolidacija i vremenski tok konsolidacije
    ... stišljivosti ovog sloja iznosi M,=1873 kPa. Ispod tresetnih naslaga se nalaze deblje naslage pijeska modula stišljivosti My=10000 kPa. U ovoj sredini su definisani ugao unutrašnjeg trenja Q=33" i zapreminska težina y=20%, Ispod pješčanih naslaga (na dubini od oko 15 m) je uočen sloj laporovite gline ...
    ... ubrzano raspadanje. Ovakvi uslovi su najčešće ostvarivi u močvarnim područijima gdje će tokom dugotrajne akumulacije organskih materija doći do formiranja organskog tla. U tabeli 1 je prikazana klasifikacija organskog tla prema Eurocode-u 7. Tabela 1 – Podijela organskog tla prema Kurocode-u Sadržaj ...
    ... e D mora biti veći 31 od 60 MPa, a zahtijevana zbijenost prema Proctorovom opitu ne smije da bude manja od 98%. Kosine nasipa, odmah po formiranju treba humuzirati i posijati travu, kako bi se spriječilo erodovanje nevezanog. krupnozrnog, ili mješovitog materijala u vrijeme obilnih kiša ...

  • Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate

    Ivana Božović (2024)
    Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...
    flotacijska koncentracija, olovo-cinkova ruda, Grot
    ... korisnih minerala koji se javljaju u rudi treba spomenuti i ceruzit. Oksidi gvožđa javljaju se u vidu magnetita, limonit-getita, ı hematita. Od karbonatnih minerala naviše je zastupljen krečnjak, magnczit i dolomit. U rudi se nalazi oko 60% SIO» ı oko 5% AbOxs. Galenit je prirodni mineral hemijske ...
    ... flotiranja je prilagođen uslovima i opremi flotacije Rudnika „Grot”. U tabeli 4 data je potrošnja reagenasa u flotaciji rudnika Grot. Prilikom formiranja protokola za izvođenje opita koristili smo podatke iz tabele 4. Tabela 4. Potrošnja reagenasa po t prerađene rude u flotaciji Grot Prosečna ...

  • Tehnička i biološka rekultivacija deponije pepela i šljake na Površinskom kopu Gračanica, Gacko

    Boban Crnogorac (2024)
    U završnom radu prikazane su faze rekultivacije u cilju uklanjanja degradiranih površina nastale usled deponovanja pepela i šljake, tehnološki proces nastajanja istih, kao i način transporta i odlaganja šljake i pepela. Primenjena je optimalna rekultivacija koja se sastoji od tehničke i biološke rekultivacije. Detaljno je predstavljen opis izvođenja radova tehničke i biološke rekultivacije, ukupni troškovi svih radova, kao i izbor metoda prevođenja degradiranih površina izazvanih odlaganjem šljake i pepela, u cilju njihove rekultivacije i rehabilitacije u njihov koliko je moguće prvobitni oblik. Ovi ciljevi se ...
    Površinska eksploatacija, PK „Gračanica“, Tehnička rekultivacija, Biološka rekultivacija, zaštita životne sredine, pepeo, šljaka
    ... geoloških podataka pripada laporovitim krečnjacima. Procenjeno je da debljina ovog materijala treba da iznosi oko 1 m. Nakon formiranja prvog sloja vrši se formiranje drugog sloja koji predstavlja drenažni sloj. Ovaj sloj se sastoji od rizle ı peskovitog materijala. Visina sloja iznosi 0,5 m. ...
    ... površinskog kopa odlaže na odlagališta. Nakon završetka rada deponije, ovaj materijal- jalovina će se iskoristiti za formiranje podloge za sevisni put visine 0,3 m a kasnije i za formiranje prvog sloja preko platoa debljine oko Im kao i za nasipavanje kosina deponije. Iz tog razloga je važno i to da ...
    ... slivati ka cevima. slog-segment vrh sšloga slog-segment Slika 3.10 - Prikaz segmenta završnog sloja Nakon završetka formiranja prvog sloja počinje se sa radom na formiranju drugog sloja – tzv. drenažnog sloja (slika 3.9). Materijal koji će se primeniti za izradu ovog sloja sastoji se od šljunka ...