Претрага

Упит dcterms_subject_txt:južni deo Panonskog basena

633 items

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... naslage panonskog basena koje su taložene u okviru nekadašnjeg Paratetisa, to jest u njegovom zapadnom delu — Panonski basen; 2/ jezerske naslage koje su vezane za periferne potoline formirane u Pomoravlju i njenom obodu, usled izdizanja Karpato-balkanida. MIOCEN (M) U istočnom delu područja ...
    ... predelima pokrivenim šumskom vegetacijom, gde su ı formirana brojna šumska gazdinstva („Južni Kučaj“). Rudarstvo je razvijeno u severnim delovima područja istraživanja, u okviru senjsko- resavskog basena gde su rasprostranjena ležišta uglja kao što su „Ravna reka“, „Senjski Rudnik“ i ka jugu ...
    ... istok obuhvatajući Suvaču ı Jedan deo terena između Mečije rupe, Batinačke kose i brda Šiljka. U hipsometrijskom pogledu ono leži na 600 m nadmorske visine. U ovom delu, Crnica je usekla prostranu dolinu i dalje teče u pravcu jugozapada do Davidovačkog basena, gde se spaja sa Grzom. Dalje Crnica ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... Rasprostranjen je na južnom delu istražnog područja na lokalitetu Bagrdanske klisure. Izdan se generalno ne odlikuje naglašenom vodonosnošću, sa izuzetcima pojedinih delova ili u zoni rudarskih radova, u okviru kojih prilivi voda mogu biti značajniji. Razlikuju se delovi izdani ispod i iznad lokalnog ...
    ... na površini i sačinjena Jje od miocenskih i kvartarnih sedimenata. Ovi sedimenti pripadaju velikomoravskom neogenom basenu i njegovim delovima - despotovačkom i mlavskom basenu. Sedimenti leže transgresivno preko starije podloge, prilagođavajući se formama paleoreljefa, usled čega moguće je ...
    ... uw.www=* 0 5 10 20 0 5 10 20 Slika 9. Položaj izvorišta na preglednoj hidrogeološkoj karti istražnog područja. Levo: severni deo istražnog, područja; desno: južni deo istražnog područja. Na slici 9 se uočava da većina izvorišta, posebno većih, se nalazi na rastojanju manjem od 1 km od Velike ...

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • P-T analiza uglja RB Kolubara

    Rada Vitomir (2024)
    Rudarski basen Kolubara predstavlja jedno od najvažnijih ležišta lignita u Republici Srbiji i ključni je faktor u snabdevanju zemlje energijom. Kvalitet uglja iz ovog basena direktno utiče na efikasnost termoelektrana i zadovoljenje energetskih potreba. U ovom radu, opisan je značaj tehničke i elementarne analiza uglja kako bi se utvrdili fizičko-hemijski parametri uglja iz Rudarskog basena Kolubara. U drugom delu rada dat je opis P-T analize uglja i njen značaj za ocenu mogućnosti čišćenja uglja. Takođe, dati su i rezultati ...
    Rudarski basen Kolubara, pliva tona analiza, lignit, kvalitet uglja, energetska efikasnost
    ... čišćenja uglja po Henry-Reinhardt-u 29 3. RUDARSKI BASEN KOLUBARA Rudarski basen Kolubara predstavlja jedan od najvažnijih rudarskih regiona u Republici Srbiji, koji se nalazi u zapadnom delu zemlje, u blizini grada Lazarevca. Basen je poznat po rezervama lignita, što ga čini ključnim faktorom ...
    ... energijom. Ugalj iz ovog basena predstavlja primarni energetski resurs za termoelektrane koje proizvode značajan deo 41 električne energije u Srbiji. Stoga, basen Kolubara ima ključnu ulogu u energetskoj nezavisnosti i stabilnosti zemlje. Tokom godina, razvoj rudarstva u basenu Kolubara bio je praćen ...
    ... alternativnih izvora energije, predstavljaju važne korake ka održivoj budućnosti Rudarskog basena Kolubara. 3.1. Geografski položaj Geografski položaj Rudarskog basena Kolubara nalazi se u zapadnom delu Srbije, između reka Save ı Kolubare, prostirući se na površini od oko 600 kvadratnih kilometara ...

  • Izbor rotornih bagera za proces revitalizacije: primer rotornih bagera SRs 1200 u rudarskom basenu Kolubara

    Predrag Jovančić, Dragan Ignjatović, Stevan Đenadić, Filip Miletić, Goran Todorović, Dragan Novaković (2020)
    Revitalizacija je proces ili skup tehničkih zahvata na mašini kojim se vrši zamena svih dotrajalih ili oštećenih delova metalne konstrukcije. Sastavni deo procesa revitalizacije je i modernizacija zastarele elektro-mašinske opreme. Principi revitalizacije sasvim sigurno nisu sadržani u okviru redovnog godišnjeg ili dnevnog održavanja. Oni predstavljaju održavanje onih veličina koje su značajne za mašinu kao celinu (u ovom slučaju rotorni bager). U ovom radu su analizirani rotorni bageri oznake SRs 1200. Na površinskim kopovima rudarskog basena Kolubara takvih bagera ima ...
    Rotorni bageri, revitalizacija, SRs1200

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... podatke o geografskom poloţaju ugljonosnog basena, klimatskim, hidrografskim, hidrološkim i geomorfološkim karakteristikama, kao i o geološkoj graĎi i tektonici ovog područja. Drugi deo bavi se opštim hidrogeološkim karakteristikama ugljonosnog basena. Pored kratkog istorijata hidrogeoloških ...
    ... obod ugljenog basena čini Selečka planina, čiji vrhovi imaju nadmorske visine preko 1000 m. Planinski deo terena uglavnom je nenaseljen, dok po obodu visokih planina uglavnom egzistiraju manja naseljena mesta. Slika 1.1. Geografski poloţaj leţišta uglja u Pelagonijskom basenu Komunikacione ...
    ... mreţa sa poloţajem vodomernih i kišomernih stanica u delu sliva Crne Reke Crna Reka svojim tokom predstavlja juţnu i jugozapadnu granicu Suvodolskog neogenog ugljenog basena. Ona je glavni recipijent površinskih voda šire okoline ugljenog basena. Njeno korito je tokom 70–tih godina prošlog veka ...

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Geotermalne karakteristike područja Semberije , Republika Srpska

    Igor Glavaš (2024)
    Cilj završnog rada predstavlja, opis geotermalnih karakteristika područja Semberije, Republika Srpska, BiH.Rad se sastoji od opšteg dijela u kojem se navode osnovne karakteristike područja (geomorfološke, geografske, hidrološke,hidrometeorološke, geološke, tektonske i hidrogeološke) i specijalnog dijela koji detaljnije ulazi u tematiku osobina geotermalne energije i njihovih karakteristika u zadatom području kao i definisanje geotermalnog potencijala koje to područje ima.Sa prognoznim litološkim profilima 6 dubokih istražnih bušotina su izrađena 2 regionalna geološka, a njegovom konverzijom i hidrogeološka profila na osnovu kojih je, stečena ...
    geotermalna energija, Semberija, geotermalni potencijal
    ... tektonskoj jedinici Posavine. Po M. Anđelkoviću (1974. godine) i M. Vidoviću (1978. godine) područje Semberije pripada Južnom obodu panonskog basena, odnosno savskoj zoni, a sa južne strane je ograničeno zonom paleogenog fliša sjeverne Bosne sa horstovima i rovovima. Prema svojim geografskim i geološkim ...
    ... 300 400 500 60 700 800 900 1000 1100 g CO)y/kWh 4.2. Geotermalne osobine područja Semberija pripada rubnom južnom dijelu sedimentacionog kompleksa panonskog hipertermalnog basena i čini u regionalnom smislu jednu geološko- hidrogeološku i geotermalnu cjelinu sa susjednim područjima Mačve, ...
    ... veliku udaljenost od mora i karakteristikama mikroklime, na području se očekuje umjereno-kontinentalna klima sa uticajem košavskog područja Panonskog basena, koja je objašnjena u sledećim podnaslovima sa podataka na mjernim stanicama u okviru regiona. 2.2.1.Padavine i temperatura Osnovni klimatski ...

  • Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел

    Синиша Арсеновић (2019)
    Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним слојем мрког угља. Дебљина угљеног слоја креће се у интервалу од 5 до 25 m са генералним правцем пружања СЗ - ЈИ и падом према ЈЗ. У зони обухваћеноj геофизичким истраживањима изражена je пострудна тектоника у виду раседа мањег и ...
    рефлективна сеизмика, 3Д геофизичко-геолошки модел, угаљ, синтетички модел, моделирање
    ... 3 2. ОПШТИ ДЕО 2.1. Географско-економске карактеристике басена Ђурђевик Басен мрког угља Бановићи налази се 30 km јужно од Тузлe у Босни и Херцеговини (Слика 2.1) и захвата површину од око 65 km2. Подељен је на три лежишта угља/мања басена: 1) Ђурђевик, у источном делу, 2) Бановићи, у ...
    ... кварцитима и кварцним конгломератима, дебљине до 200 m. Ови седименти изграђују југозападни обод басена. Творевине средњег и горњег тријаса развијене су у јужном ободном делу басена, а изграђене су од кречњака, кречњака са рожнацима, местимично од чистих рожнаца, дебљине 800 до 1000 m. Леже ...
    ... централном делу и 3) Сеоне, у западном делу басена. Басен мрког угља Ђурђевик је тектонска депресија површине око 15 km2, чија дужа оса износи 5,5 km у правцу запад-исток, а краћа 3 km у правцу север-југ. Слика 2.1 – Прегледна географска карта са положајем басена Ђурђевик (црвени правоугаоник) ...

  • High-resolution sequence stratigraphy of carbonates - theory and examples

    Jelena Stefanović, Dejan Radivojević (2020)
    Циљ рада је да кроз теоријски аспект и примере примене представи секвенциону стратиграфију високе резолуције карбонатних седимената. У том смислу први део се односи на појам и значење високе резолуције у секвенционој стратиграфији. Од временских и просторних скала које одговарају сеизмичким профилима у последњих двадесет година метода је нашла примену на скалама које одговарају бушотинским подацима или изданцима. Као најпогоднији седименти за овај тип истраживања су се показали карбонати јер су осетљиви на еустатичке промене, а основе секвенционе стратиграфије ...
    изданак, системска група, јура-креда, карбонатна платформа, плитководна средина
    ... надмашити акомодациони простор у смислу површине басена који карбонати покривају. Често се у каснијим фазама под утицајем гравитације и дејством других агенаса може нарушити равнотежа депонованих седимената и они се затим редепонују у дубље делове басена. Током даље еволуције карбонатне платформе може ...
    ... настале дискорданце представљају границе секвенци. Због слабе продукције седимената нема довољно материјала којим би се хранили дубљи делови басена па се у тим деловима формирају углавном хемогене творевине. Фаза којом отпочиње стварање следеће секвенце се односи на трансгресивни (Т) режим који се ...
    ... првенствено везани за настанак системске групе (ST; system tracts; ROKSANDIĆ, 2001). Ове промене се могу одвијати у два правца, ка центру басена или ка обалском делу. У том смислу слојеви и пакети слојева улазе у састав депозиционих система најнижег ранга (CATUNEANU, 2019). Док се са аспекта седиментологије ...

  • Maceralni sastav i rang uglja Ibarskog basena

    Željana Novković, Nevena Andrić -Tomašević, Vladimir Simić, Dragana Životić (2022)
    Donjemiocenski ugljonosni Ibarski basen se nalazi u južnoj Srbiji. Intramontanski ektenzivni basen, izdužen u pravcu severozapad-jugoistok ispunjen je slatkovodnim sedimentima koji su formirani kao deo Dinarskog neogenog jezerskog sistema. Paleoreljef basena izgrađen je od paleozojskih amfibolskih škriljaca, sericit-hloritskih škriljaca, krečnjaka, mermera i metabazičnih stena, mezozojskih peščara, laporca, laporovitih krečnjaka, krečnjaka, dolomita, ofiolita i oligo-/miocenskih magmatskih stena. Tercijarne magmatske stene izgrađene su od oligocenskih dacito-andezita i neogenih kvarctlatita/riodacita i piroklastičnih stena. Miocenski sedimenti izgrađeni su od aluvijalnih breča, konglomerata, peščara, ...
    ugalj, macerali, refleksija vitrinita, Ibarski basen

  • Analiza pouzdanosti dozera angažovanih na površinskim kopovima RB Kolubara

    Filip Miletić, Dragan Milčić, Miloš Tanasijević, Miloš Milovančević (2021)
    U radu je izvršena uporedna analiza pouzdanosti transportnih sistema dozera koji rade na površinskim kopovima Rudarskog basena Kolubara. Period za koji je vršena analiza je prvih deset godina eksploatacije. Efikasnost tehnološkog procesa na otkopavanju korisne mineralne sirovine i otkrivke u velikoj meri zavisi od rada dozera. Iskorišćene su matematičke metode za aproksimaciju i identifikaciju zabeleženih vremena u radu, kako bi se dobili analitički pokazatelji pouzdanosti. Na ovaj način se bitno podiže kvalitet upravljanja procesom eksploatacije i održavanja mašina na ...
    dozeri, pouzdanost, kolubarski ugljeni basen
    ... prikaz različitih proizvođača i tipova dozera angažovanih na površinskim kopovima kolubarskog basena, dok je na slici 1 data njihova zastupljenost. [3] Tablica 1. Različiti proizvođači i tipovi dozera Rudarski basen Kolubara Proizvođač Tip Caterpillar D8R Liebherr PR-752; PR-754 Pengpui PD ...
    ... ANALIZA POUZDANOSTI DOZERA ANGAŽOVANIH NA POVRŠINSKIM KOPOVIMA RUDARSKOG BASENA KOLUBARA Filip Miletić[footnoteRef:1], Dragan Milčić2, Miloš Tanasijević1, Miloš Milovančević2 [1: ] 1Univerzitet u Beogradu, Rudarsko–geološki fakultet, Đušina 7, Beograd, Srbija 2Univerzitet ...
    ... Medvedeva 14, Niš, Srbija Sažetak: U radu je izvršena uporedna analiza pouzdanosti transportnih sistema dozera koji rade na površinskim kopovima Rudarskog basena Kolubara. Period za koji je vršena analiza je prvih deset godina eksploatacije. Efikasnost tehnološkog procesa na otkopavanju korisne mineralne sirovine ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... Sjeničkom basenu (Slika 36). Sjeničko-štavaljski basen smešten je u opštini Sjenica (u jugozapadnom delu Srbije) U orografskom i geomorfološkom smislu predstavlja kotlinu čija je površina blago zatalasana sa nadmorskim visinama reljefa od 900 m do 1300 mnv i zahvata prostor od 150 km2. Basen je potpuno ...
    ... Pojave olovocinkane rude su poznate na južnom delu Golije, oko Crnog Vrha, vezane su za granodioritsku intruziju. Javljaju se kao žice i impregnacije. Zona starih radova na Crnom Vrhu pruža se SI-JZ, oko 1,5 km. Šelit je konstatovan u nizu lokalnosti na južnim padinama Golije u kontaktno metamorfnim ...
    ... makedonskoj masi najviše objekata geonasleđa pripada petrološkim, u Karpato- balkanidima najviše objekata pripada petrološkim i stratigrafskim, a u Panonskom basenu najviše objekta geonasleđa pripada stratigrafskim i petrološkim. U svim geotektonskim jedinicama razvijeni su geomorfološki objekti geonasleđa ...

  • Mikroelementi u kvartarnim sedimentima i lignitu Kostolačko-kovinskog ugljonosnog basena, istočna Srbija – odabrani primeri

    Bogoljub Vučković, Biljana Radovanović, Dragana Životić (2022)
    Sadržaj, distribucija i način pojavljivanja elemenata u tragovima (mikroelemenata), posebno potencijalno toksičnih i radioaktivnih elemenata u uglju, su od velikog značaja, posebno ako se koriste kao gorivo u termoelektranama (TE). Na osnovu sistematski prikupljenih podataka o elementima u tragovima u uglju, zemljištu i sedimentima, moguće je utvrditi stepen zagađenosti vazduha, zemljišta, vode, kao i negativan uticaj na zdravlje ljudi. Eksploatacija i istraživanje lignita u Kostolcu i Kovinu traje više od jednog veka, dok se sagorevanje lignita sa površinskih kopa ...
    mikroelementi, sedimenti, lignit, Kostolac

  • Analiza uslova formiranja oticaja reke Resave (istočna Srbija)

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Mitrašinović, Veljko Marinović, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Branislav Petrović, Petar Vojnović (2023)
    Reka Resava zbog veličine sliva i količine vode koju daje Velikoj Moravi predstavlja jednu od najznačajnijih njenih desnih pritoka. U okviru njenog sliva jasno se izdvajaju gornji, geomorfološki raznolik deo sliva, koji je uglavnom izgrađen od karbonatnih sedimenata, i donji deo koji pripada Velikomoravskom basenu. Proticaj reke Resave se beleži u profilima Manastir Manasija koji kontroliše gornji deo sliva u iznosu od 358 km2 i Svilajnac, koji se nalazi na oko 3.5 km pre njenog ušća i koji kontroliše ...

  • Komparativna analiza završnih kontura površinskog kopa Drmno

    Dejan Stevanović, Dragan Ignjatović, Tomislav Šubaranović, Mirjana Banković, Petar Marković (2022)
    Definisanje optimalne završne konture površinskog kopa od suštinskog je značaja za ostvarivanje strateških ciljeva u razvoju rudarskih projekata. Savremeni programski paketi i metode za optimizaciju granica kopa, zasnivaju se na pronalasku završne konture koja obezbeđuje maksimalan profit. U slučaju površinskih kopova uglja, kod kojih osim profita postoji i čitav niz dodatnih kriterijuma i strateških ciljeva, princip optimizacije granica prema profitu, najčešće nije u potpunosti primenjiv. Iz rog razloga za uspešno definisanje granica površinskih kopova, neophodno je sagledati čitavu lepezu ...
    završna kontura, ugalj, komparativna analiza, optimizacija, strateški ciljevi

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia

    Оливера Крунић (2021)
    минералне воде

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење
    ... Лужички басен лигнитског угља Lusatia Лужички рударски угљени басен лигнита геолошки је дефинисана са два различита лигнитска басена: горњи и доњи Лужички лигнитски регион, од којих доњи представља важнији. Ова област се налази у југоисточном делу Бранденбурга, северно-источном делу Саксоније ...
    ... која је послужила у завршном делу тезе за тест опитна истраживања на три полигона у земљи и региону: 1. Површински коп Кленовник - костолачки басен угља; и 2. Тамнава Западно Поље - Колубарски угљени басен у Србији, као и 3. Површински коп Богутово Село у угљевичком басену угља у Републици Српској (БиХ) ...
    ... са контролисаним ерозионим процесом у централном делу и засадом траве, и пошумљеним багремаром у горњем делу изнад одлагалишта Основни циљ рударске компаније Copelmi Ltd, која се бави експлоатационим и постексплоатационим активностима на басенима угља у Бразилу, с обзиром на одрживост и перспективност ...

  • Stepen metamorfizma metaklastita rudnika

    Vanja Ćuk (2024)
    Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...
    Kontaktni metamorfizam, Rudnik, metakonglomerati, metapeščari, metaalveroliti