Претрага

Упит dcterms_subject_txt:mreže i grafovi

3202 items

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... CEEPUS mreže), koji mi je ukazao na raznovrsne mogućnosti primene ove matematičke discipline u hidrogeologiji. Pored toga, zahvalna sam joj i na kasnijim brojnim konsultacijama, razgovorima i sugestijama, koji su imali značajan doprinos tokom izrade ove doktorske disertacije, a postavili su i temelje ...
    ... bogatog znanja i ulio entuzijazam prema hidrohemiji, i tako presudno uticao na moju buduću vokaciju. Hvala mu i na stalnom zalaganju i trudu da napravi što bolje radno okruženje, kako u kancelariji i laboratoriji, tako i na terenu. Prof. dr Nini Zupančič zahvalna sam na edukativnom i izuzetno korisnom ...
    ... makroelementa u kristalnim rešetkama mnogih glavnih i akcesornih minerala. Izomorfna izmena je takođe moguća i između stroncijuma i barijuma, kao i između stroncijuma i olova. Kao i ostali zemnoalkalni metali, stroncijum se javlja u oksidacionom stanju +2 i pokazuje izraženu tendenciju prema vezivanju ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... 1996 9 - 11 3x10-5-3x10-4 Duboka bušotina, opadajući pritisak Landva et al., 1998 - 1x10-2-3.9x10-2 Strujna mreža Wysocki et al., 2003 - 1.2x10-5-6.3x10-4 Opit crpljenja T er en sk i o pi ti Korfiatis et al., 1984 8.6 8x10-3-1.3x10-2 Konstantni pritisak Schroder et al., 1984 - 2x10-4 Zbirni ...
    ... papir - obuhvata i hartiju i karton; plastika - obuhvata polietilen i velike i male gustine; tekstil - obuhvata i tekstil, kožu i pelene; metal – obuhvata sve metale i aluminijumske konzerve i sl. U sklopu nerazvrstanog otpada, izdvojio sam materijal sa česticama između 1 i 4 mm, gde su dominirale ...
    ... funkcija puzanja: Edil i dr., 1990; Ling i dr., 1998; El-Fadel i dr., 1999; hiperbolička funkcija: Ling i dr., 1998; Coumoulos i Koryalos, 1997), reološki modeli za tla primenjeni na komunalni otpad (Gibson i Lo, 1961; Edil i dr., 1990; El-Fadel i dr., 1999) i modeli koji uključuju biodegradaciju ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... 1996 9 - 11 3x10-5-3x10-4 Duboka bušotina, opadajući pritisak Landva et al., 1998 - 1x10-2-3.9x10-2 Strujna mreža Wysocki et al., 2003 - 1.2x10-5-6.3x10-4 Opit crpljenja T er en sk i o pi ti Korfiatis et al., 1984 8.6 8x10-3-1.3x10-2 Konstantni pritisak Schroder et al., 1984 - 2x10-4 Zbirni ...
    ... papir - obuhvata i hartiju i karton; plastika - obuhvata polietilen i velike i male gustine; tekstil - obuhvata i tekstil, kožu i pelene; metal – obuhvata sve metale i aluminijumske konzerve i sl. U sklopu nerazvrstanog otpada, izdvojio sam materijal sa česticama između 1 i 4 mm, gde su dominirale ...
    ... funkcija puzanja: Edil i dr., 1990; Ling i dr., 1998; El-Fadel i dr., 1999; hiperbolička funkcija: Ling i dr., 1998; Coumoulos i Koryalos, 1997), reološki modeli za tla primenjeni na komunalni otpad (Gibson i Lo, 1961; Edil i dr., 1990; El-Fadel i dr., 1999) i modeli koji uključuju biodegradaciju ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... rezultata zavisi pre svega od gustine mreže. Na drugoj strani, previše gusta mreža znatno poskupljuje merenja. Mreža mora biti optimalno postavljena. Osim što je moguće pogušćavanje i proređivanje mreže mernih mesta, moguće je širenje postavljanjem novih mernih uređaja i opreme. Svakako, nemoguće je ...
    ... kao i jedno merno mesto u gradu Ubu. Ovako postavljena merna mreža koja je obuhvatila sve neuralgične tačke u ovom području (blizina TE-na Kolubara–A, Kolubara–B, TENT – Obrenovac, deponija pepela, blizina tamnavskih i kolubarskih kopova, blizina deponije i prerade uglja, blizina pruge i glavnih ...
    ... (379 m), Gudura (376), Stubički vis (393 m), Vrovine (376 m), Karaula (312 m), Obrenovo (250 m) i Vranče brdo (240 m) . Kolubarski basen i okolno brdovito zemljište razuđeni su razgranatom mrežom dolina i kotlina, koje pripadaju slivu Kolubare, a samo manjim delom direktno slivu Save. Prostrana ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... rezultata zavisi pre svega od gustine mreže. Na drugoj strani, previše gusta mreža znatno poskupljuje merenja. Mreža mora biti optimalno postavljena. Osim što je moguće pogušćavanje i proređivanje mreže mernih mesta, moguće je širenje postavljanjem novih mernih uređaja i opreme. Svakako, nemoguće je ...
    ... kao i jedno merno mesto u gradu Ubu. Ovako postavljena merna mreža koja je obuhvatila sve neuralgične tačke u ovom području (blizina TE-na Kolubara–A, Kolubara–B, TENT – Obrenovac, deponija pepela, blizina tamnavskih i kolubarskih kopova, blizina deponije i prerade uglja, blizina pruge i glavnih ...
    ... (379 m), Gudura (376), Stubički vis (393 m), Vrovine (376 m), Karaula (312 m), Obrenovo (250 m) i Vranče brdo (240 m) . Kolubarski basen i okolno brdovito zemljište razuđeni su razgranatom mrežom dolina i kotlina, koje pripadaju slivu Kolubare, a samo manjim delom direktno slivu Save. Prostrana ...

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... do suphedralnih zrna i agregata cementovanih jalovinom, tačnije kvarcom (sl. 4.18). U značajnoj meri su ispucali i kataklazirani. Kontakt između arsenopirita i pirita, kao i njihov odnos prema jalovini je jasan i oštar. Arsenopirit i pirit mestimično prorastaju. Bizmutinit i samorodni bizmut su prisutni ...
    ... koordinisan sa jednim atomom sumpora i sa tri atoma gvožđa. Atomi Fe i S u oktaedru dele samo uglove; ii) Struktura markasita: sve je isto kao i kod pirita samo što Fe i S u oktaedru pored uglova dele i dve ivice u ravnima normalnim na (001); Strukture lelingita (iii) i arsenopirita (iv) mogu se izvesti ...
    ... ni peščari, laporci, alevroliti i krečnjaci) u kome su i smeštena rudna tela. Najveća rudna tela lokalizovana su u krečnjacima i karbonatnoj komponenti peščara. U gornjokredne sedimente utisnuti su kvarclatiti i dacitoandeziti u vidu malih štokova i dajkova, kao i granodiorit-porfiriti (Stojanović ...

  • Stabilnost kosina u stenskoj masi - savremeni koncepti i metode proračuna

    Zoran Berisavljević, Dušan Berisavljević, Miloš Marjanović (2021)
    Stabilnost kosina
    ... podeljena u Sest poglavija i koncipirana je tako da se, pored teorijskih Znanja, saviadaju i osnovni principi projektovanja u stenskoj masi. U prvom poglaviju se razmatraju naponi, €vrstocéa i deformacije i to sledecim redosledom: tenzor napona i naponsko stanje u stenskoj masi i okolini pukotina, merenje ...
    ... razvijenih disciplina i primenjuje se u sledecim oblastima: kod fundiranja objekata, stabilnosti kosina, izgradnje podzemnih objekata i tunela u gradevinarstvu, kod podzemne i povrsinske eksploatacije u rudarstvu, prilikom istraZivanja i eksploatacije leziSta Evrstin mineralnih sirovina, gasa i nafte, geotermalne ...
    ... loma - évrstoca intaktnih homogenih i kompozitnih uzoraka, diskontinuiteta i stenske mase (kriterijumi loma: Mohr-Coulomb-ov, Hoek-Brown-ov, Barton-Bandis-ov i hiperboli¢ka anvelopa); tenzor deformacije, deformabilnost intaktnih uzoraka i stenske mase; normalna i smicuéa krutost pukotina. U drugom poglaviju ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... "Zapadna Bačka" i VP "Severna Bačka" kao i objekti Republičkog hidrometeorološkog zavoda i objekti na izvorištima. Pored toga u priobalju Dunava u mrežu su uključeni i istražni objekti koji su izvedeni tokom istraživanja za potrebe otvaranja regionalnog izvorišta na lokacijama uzvodno i nizvodno od ...
    ... domaće prikazana i evropska zakonska regulativa sadržana u Okvirnoj direktivi o vodama, analizirane su buduće potrebe potrošača za period do 2030. godine i prikazana alternativna rešenja u vodosnabdevanju. Dat je predlog monitoring mreže, organizacija i vrste režimskih osmatranja i definisan niz drugih ...
    ... uliva se između Bačkog Novog Sela i Mladenova. Iskopom kanala Bezdan-Bečej podeljen je na Severnu i Južnu Mostongu. Slika 9. Rečna mreža i kanalski sistem "Dunav-Tisa-Dunav" na području Bačke i Banata (prema Vode Vojvodine) Potok Kereš izvire u Mađarskoj kod Kiškunhalaša, a uliva se u Tisu kod ...

  • Uticaj geološke neizvesnosti u razvoju rudarskih projekata

    Petar Marković, Dejan Stevanović, Mirjana Banković (2023)
    Rudarstvo je industrija koja se nosi sa različitim vrstama neizvesnosti i rizika zbog svoje prirode i specifičnosti. Neizvesnost u rudarstvu može poticati iz različitih izvora i uticati na različite aspekte rudarskih projekata. Kao jedan od dominantnih faktora, ističe se geološka neizvesnost. Geološka neizvesnost igra ključnu ulogu u rudarstvu i može značajno uticati na procenu resursa i rezervi, planiranje eksploatacije, ekonomsku isplativost i upravljanje rizicima. Ova neizvesnost se ne može eliminisati, ali se uz primenu adekvatnih standarda i zakona može ...
    ... limonitne (62%) i karbonatne rude (48%) je svrstan u B kategoriju. U B kategoriju su uvršteni delovi rudnog tijela koji su okontureni na osnovu istražnih bušotina u kvadratnoj mreži sa udaljenošću bušotina do 75 m (izvedena istražna mreža je ~ 70.5*70.5 m) i po dijagonali ove mreže. Na B kategoriju ...
    ... iste kategorije i klase rezervi mineralnih sirovima. U A kategoriju su svrstani samo delovi rudnog tela sa postojanim prostiranjem, oblikom i debljinom i bez značajne varijacije kvalitativnih svojstava, a koji su okontureni na osnovu istražnih bušotina u 87 kvadratnoj mreži sa udaljenošću bušotina ...
    ... ih analiza, • „Metodologija modeliranja ležišta i procene sadržaja i • „Ocena mogućnosti i načina cksploatacije (srednji i granični sadržaji, i dr). U svetskoj praksi razvijeno je nekoliko sistema za klasifikaciju i kategorizaciju resursa, od kojih su najznačajniji (Emery X., Ortiz J., Rodriguez ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... Morave (okvirno do stacionaže kt 3) I Dunava (okvirno između stacionaža km 1.095 do km 1.104),. IZGrađena je mreža drenažnih kanala u kojima se u cilju zaštite terena od plavljenja podzemnim vodama održava projektovani nivo vode radom crpne stanice Kolište i to na dva sektora: tzv. Dubravičkoj ...
    ... nja i dreniranja. U fazi prethodnih detaljnih hidrogeoloških istraživanja planirano je da se izvedu baterije pijezometara na prostoru kopa gde će se obavljati eksploatacija prvih pet godina, i to oko 42 pijezometara uklopljenih u prostorni raspored koji uvažava postojeću osmatračku mrežu. Procena ...
    ... tornja, a pre priključenja električnih uređaja i instalacija na električnu mrežu, mora se izvršiti merenje otpora uzemljenja u cilju provere zakonom utvrđenih uslova. Ovaj postupak se mora ponoviti nekoliko puta u toku bušenja istražne bušotine i bunara, o čemu se dobijeni podaci moraju upisati ...

  • Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji

    Strahinja Sarajlić (2024)
    U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.
    tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija
    ... delovima ležišta gustina mreže bila 20x20 m, dok se u centralnim i donjim delovima povećavala na 50x50 m. Na osnovu detaljne analize stepena istraženosti masivno-sulfidne i polu-masivno-sulfidne mineralizacije bakra i zlata u gornjoj zoni hidrotermalnog Cu-Au sistema, kao i poznavanja geoloških ...
    ... stadijumu detaljnih istraživanja i zadovoljava uslove za izdvajanje rezervi u kategorijama B i C1, na osnovu svih relevantnih parametara. Gustina mreže istražnih bušotina premašuje standarde predviđene propisima za ove kategorije rezervi. U procesu zgušnjavanja mreže, korišćene su kose bušotine, pri ...
    ... r prelazi preko istraživanog prostora, pružajući blisku saobraćajnu povezanost sa ležištem. Takođe, železnička mreža je značajno razvijena, povezujući Bor sa Nišom i Beogradom, kao i sa lukom Prahovo na Dunavu, čime se otvaraju mogućnosti za teretni železnički transport. eNLežište koje je * ...

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... području Bora (oznake 1 do 7) saoznačenim položajem većih naselja, rečnom mrežom, putnom infrastrukturom, konturama Timočkog magmatskogkompleksa i Borske metalogenetske zone (Koželj, 2002, dopunjeno). 2.2. METALOGENETSKI POLOŽAJ I MINERALNA POTENCIJALNOST Rudno polje Bor kome pripada rudno telo ...
    ... BR-JM-4 1240 Andezitska breča BR-JM-5 1641,1 Andezit BR-JM-6 1695,1 Andezit 20 W j 3 B -| 5 - 0 1 W . . |- š – I I I I I – - I E I I A I I I I I I – |_ | _ | | | | ı l | | | | ı— – | | | ı | | | Slika 8.- Geološki profil ležišta bakra Borska reka ...
    ... 20 3.1. METODE ISPITIVANJA al a iii iii i ii iii iii ii iii da i ii ii ii iii ii akki kk 20 3.1.1. TERENSKA ISPITIVANJA al iii iii iii iiil iii di iii ii iii i i kiukkaRkaı 20 3.1.2. LABORATORIJSKA ISPITIVANJA al iii iaaia iii iii ii diii ii iii iii i i tiukkaRkaı 24 KNKJ 0.0:30.J 500341 470. ...

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... лапорци и глинци. Процењене билансне резерве зеолитског туфа, након ових истраживања, износиле су 318.667 m 3, односно 478.000 t. Током 1981 и 1982. године настављена су истраживања и том приликом избушено је 12 вертикалних бушотина укупне дужине од 360 m, по мрежи 100×100 m. Тада су урађена и два ...
    ... структурни мотив зеолитске мреже минерала клиноптилолита и хојландита је у основи идентичан, па је њихово међусобно разликовање веома отежано. Ова два минерала, и ако изоструктурна, разликују се по атомском односу Si/Al, распореду и садржају ванмрежних катјона, као и на основу термичке стабилности ...
    ... , одсуство тешких метала и др.) Клиноптилолит-хојландитска серија минерала (ХЕУ-тип зеолитске мреже) због својих физичко-хемијских особина представља економски једну од најзначајнији група природних зеолита (Mumpton, 1988). Поред њих велики практичан значај имају и зеолитски туфови који садрже ...

  • Stepen metamorfizma metaklastita rudnika

    Vanja Ćuk (2024)
    Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...
    Kontaktni metamorfizam, Rudnik, metakonglomerati, metapeščari, metaalveroliti

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... Србија) 17 мрежом галерија које су допирале до нивоа подземних вода или неколико метара испод њих. Према подацима из 1875. године на Космају је остало више од 1 Mt троске са преко 6 % Pb и до 50 g/t Ag. Почетком XX века претопљено је преко 300,000 t космајских троски и произведено више од ...
    ... Србија) 57 Сл. 25. Контуре јаловишта и скица положаја репрезентативних узорака на флотацијском јаловишту рудника Грот На терену су систематски прикупљани узорци земљишта из околине јаловишта (табела 5, сл. 26). Узорци су прикупљани по гушћој мрежи у деловима који су под евидентно већим утицајем ...
    ... класа: сулфидна и (силикатна, оксидна, оксидна и карбонатна, оксидна и силикатна, силикатна и оксидна, силикатна и карбонатна), фосфатна и (карбонатна), силикатна и (оксидна), оксидна (силикатна, сулфидна и силикатна, силикатна и карбонатна), карбонатна (оксидна, фосфатна, сулфидна и силикатна, ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... Србија) 17 мрежом галерија које су допирале до нивоа подземних вода или неколико метара испод њих. Према подацима из 1875. године на Космају је остало више од 1 Mt троске са преко 6 % Pb и до 50 g/t Ag. Почетком XX века претопљено је преко 300,000 t космајских троски и произведено више од ...
    ... Србија) 57 Сл. 25. Контуре јаловишта и скица положаја репрезентативних узорака на флотацијском јаловишту рудника Грот На терену су систематски прикупљани узорци земљишта из околине јаловишта (табела 5, сл. 26). Узорци су прикупљани по гушћој мрежи у деловима који су под евидентно већим утицајем ...
    ... класа: сулфидна и (силикатна, оксидна, оксидна и карбонатна, оксидна и силикатна, силикатна и оксидна, силикатна и карбонатна), фосфатна и (карбонатна), силикатна и (оксидна), оксидна (силикатна, сулфидна и силикатна, силикатна и карбонатна), карбонатна (оксидна, фосфатна, сулфидна и силикатна, ...

  • Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)
    ... simuliran je rad kanalske mreže na istražnom podru ju. Drenažni kanali zadani su u prvom modelskom sloju, a vrednosti vodostaja u njima su zadane u stacionarnim uslovima. Uticaj reke Dunav na zapadu istražnog podru ja ima zna ajnu ulogu u definisanju režima podzemnih voda prvog i drugog vodonosnog sloja ...
    ... Q industr (l/s) Ada I Mol I Ada Izme u Ade i Mola I 78 100 Apatin Apatin I 100 200 Ba ka Topola Ba ka Topola I 35 30 Be ej Be ej I 108 120 oka oka I 60 30 Horgoš I II 66 40 Kanjiža Kanjiža I II 100 60 Crvenka ...
    ... 40 Kula (Štolc) K1 I 57 Kula Kula (Krsturski put) I 35 50 Mali I oš Mali I oš I 15 20 Novi Be ej Novi Be ej I 90 80 Novi Kneževac Novi Kneževac II 50 50 Senta Sever I Senta Senta Jug I 58 40 Sombor Jaroš I 210 50 Sombor ...

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... foraminifera i 25 vrsta ostrakoda, kao i ostaci otolita, dijatomeja, spikule spongija i dr. Na osnovu pronađene mikrofaune definisani su sedimenti donjeg, srednjeg i gornjeg badena. U novijim radovima (2019) Rundić & Renovica potvrđuje transgresivan i diskordantan odnos između donjeg i srednjeg ...
    ... pješčara, alevrolita i šljunkovitih i pjeskovitih glina. Poslednji u ovoj seriji je paket pločastih hemogenih krečnjaka ĆM ). Često bočno isklinjavaju i prelaze u laporce ilaporovite gline (Čičić i saradnici, 1991). 4.16. Badenski klastiti i krečnjaci U sjevernom i sjeverozapadnom dijelu basena ...
    ... osnovu kojih je urađena statistička i kinematska analiza. U manjem broju opservirani su i reversni i transkurentni rasjedi, a prikupljeni su i podaci o pukotinama. 6.1. Statistička analiza rupturnog sklopa Na osnovu elemenata pada rasjednih struktura i pukotina, kao i na osnovu njihovih pružanja ...

  • Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata

    Dejan N. Radivojević (2014-12-30)
    Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...
    Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika
    ... godina. Istražni prostor ima gustu mrežu asfaltnih puteva I i II reda i prugu normalnog koloseka, kojima su sva veća naselja istražnog područja povezana sa gradovima u Vojvodini. Postoji dobra drumska i železnička veza sa Beogradom i sa susednim zemljama. Magistralni putevi ...
    ... red područja bogatih površinskim vodama. Hidrografsku mrežu čine reka Tisa, kanal Dunav–Tisa–Dunav sa razgranatom mrežom sekundarnih kanala, Zlatica i Đukošinska rečica. Karakteristično je i prisustvo većeg broja bara i močvara. Nijedan od pomenutih vodotokova nema potpun sliv na području ...
    ... erozioni oblici mrtvaje i meandri, a od akumulativnih oblika uočavaju se obalske gredice, brežuljci i rečna ostrva (Bugarski, 1978). Litološki, ravan je izgrađena od pesaka, alevrita, glina i pretaloženih lesoida. Iako područje istraživanja nema izrazito gustu rečnu mrežu, ipak spada u red ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... korišćenjem 3D modela terena, odnosno digitalnog elevacionog modela terena sa analizom hidrografske mreže (slivova i podslivova). Treći korak je ujedno bio i najvažniji, budući da je za analizu imao geološke i hidrogeološke karakteristike terena. Kroz prostorne podatke o kontaktima, npr. crvenih permskih ...
    ... razgranjavanjem rečne mreže, formiraju aluvijalne naslage, čija debljina retko prelazi 5 metara. Pored aluvijalnih naslaga, tokom kvartara formiraju se i drugi morfološki oblici, kao rezultat geoloških i geomorfoloških procesa. Tokom dugog perioda od dogera do kraja tercijara se odvijala i jaka tektonska ...
    ... disertacije. „Pukotinski tip izdani vezan je i za dacite krepoljinsko-senjske zone i tzv. laramijski plutonit Valja Strža. Izdan formiranja u ovim tvorevinama je takođe lokalnog karaktera, vezana za površinsku koru raspadanja i pripovršinsku mrežu pukotina. Prihranjivanje izdani vrši se uglavnom ...