Претрага

Упит dcterms_subject_txt:reverzna sinteza ko-precipitacije

93 items

  • Possibilities of retro-digitalized German-Serbian Mining Dictionary

    Biljana Lazić, Olivera Kitanović, Ivan Obradović (2019)
    U radu će biti prikazan opis procesa retrodigitalizacije dvojezičnog Nemačko-srpskog rudarskog rečnika iz 1923. godine čiji je autor rudarski inženjer Dragutin Stepanović (Степановић, 1923). Ovaj rečnik je zasnovan na skoro 4 000 leksičkih zapisa koji su prevodilački ekvivalenti ili uputnice. Umesto predgovora autor daje uvid u svoje pismo upućeno “Ministru šuma i rudnika” u kome piše o nameri da zabeleži reči koje se koriste u narodu kako bi izbegao upotrebu nemačkih reči. Iako broj odrednica nije toliko veliki, rečnik ...
    elektronska leksikografija

  • Režim Kameničke reke (sliv reke Visočice)

    Nenad Janaćković, Vesna Ristić Vakanjac, Veljko Marinović, Jugoslav Nikolić, Boris Vakanjac, Zoran Nikić (2024)
    Kamenička reka je desna pritoka reke Visočice. Svoj tok formira na donjotrijaskim sedimentnim stenama (alevroliti, peščari, konglomerati) i u ovom delu je razvijen dendritičan tip hidrografske mreže. Po prelasku na srednjetrijaske karbonatne stene ovaj tok postaje povremen, tačnije sukcesivno gubi vodu u delovima gde rasedne strukture presecaju korito ove reke, tako da tokom pojedinih godina i dužih sušnih perioda korito ove reke ostaje suvo. U radu je izvršena analiza režima proticaja Kameničke reke za 15-to godišnji osmatrački period (1964-1978), na ...
    režim, bilans, bazni oticaj, poniranje, Kamenička reka

  • Model za optimizaciju graničnog saržaja metala u rudi u funkciji dugoročnog planiranja površinskih kopova

    Daniel P. Kržanović (2016-06-14)
    Optimizacija graničnog sadržaja metala u rudi jedan je od osnovnih koraka u planiranju i dizajniranju površinskih kopova i ima za cilj postizanje maksimalne neto sadašnje vrednosti (NPV). Iz tog razloga, optimizacija graničnog sadržaja i danas je predmet mnogih istraživanja u rudarskoj nauci, sa ciljem rešavanja praktičnih problema u eksploataciji ležišta.Dugoročno planiranje eksploatacije na površinskim kopovima podrazumeva sagledavanje svih relevantih parametara i faktora (geologije rudnog ležišta, tehnologije proizvodnog procesa, kapaciteta otkopavanja i prerade, troškova, cena metala, iskorišćenja i dr) kako ...
    površinski kop, dugoročno planiranje, optimizacija graničnog sadržaja, maksimizacija neto sadašnje vrednosti (NPV).

  • Uticaj zemljišta i epikarsta na proces formiranja kvaliteta karstnih podzemnih voda istočnog dela Suve planine

    Branislav Petrović, Živojin Smiljković, Veljko Marinović (2024)
    Različite supstance, kako pravi tako i koloidni rastvori, migriraju i cirkulišu kroz zemljište, gde se dešavaju brojne hemijske reakcije. Kao rezultat ovog kretanja i biološke aktivnosti organizama, formiraju se slojevi sa specifičnim fizičko-hemijskim i biološkim svojstvima. Ovaj proces predstavlja prvi korak u promeni sastava površinske vode koja se infiltrira i postepeno prelazi u podzemne vode. Rastvaranje krečnjaka je već prilično intenzivno u površinskim zonama krečnjačka - epikarsta, o čemu svedoče podaci prikupljeni sa lokaliteta pećine Peč na Suvoj planini. ...
    epikarst, zemljišni sloj, pećina Peč, kvalitet podzemne vode

  • Hidrogeotermalni resursi teritorije grada Beograda

    Ana Vranješ (2012-12-12)
    Republika Srbija je izrazito bogata hidrogeotermalnim resursima. Podzemne vode satemperaturama preko 20oC (pa do 96oC, Vranjska Banja) relativno su dobro iskorišćene.Nasuprot njima, podzemne vode sa temperaturama do 20oC do sada uglavnom nisu bilepredmet istraživanja sa bilo kog aspekta izuzev za potrebe vodosnabdevanja. Razvojemsistema toplotnih pumpi, mogućnosti višenamenskog korišćenja ovih voda značajno suuvećane.Teritorija Beograda odlikuje se značajnim resursima podzemnih voda, pre svega u okvirualuvijalnih peskovito-šljunkovitih naslaga i neogenih tortonsko-sarmatskih krečnjačkihnaslaga. Temperatura ovih voda ne prelazi 25oC. Njihovim zahvatanjem preko istražnoeksploatacionihbunara ...
    geotermalna energija, hidrogeotermalni resursi, hidrogeotermalni sistemi, hidrogeotermalnapotencijalnost, energetska valorizacija, hidrogeološka rejonizacija, grad Beograd

  • Примена дискретног ауторегресивно – кросрегресивног модела покретног просека за прогнозу дневних вредности издашности врела Мокра и Дивљана

    Бранислав Петровић, Вељко Мариновић (2021)
    Аутокорелациона и кроскорелациона анализа временских серија падавина и истицања подземних вода карстних врела Мокра и Дивљана (Сува планина, ЈИ Србија) извршена је ради формирања стохастичког ауторегресивно-кросрегресивног модела (ARCR) и прогнозе дневних вредности издашности. Будући да је тешко предвидети просторну дистрибуцију подземних вода у оквиру карстног хидрогеолошког система услед постојања хетерогености и анизотропности карстне издани (тј. кречњачких стена у овом случају), апликативност детерминистичких модела је минимизирана, па је примена стохастичког модела у овом случају учинковитија. Овим моделом могуће је дати ...
    карстно врело, стохастички модел, анализа временских серија, ауторегресивно-кросрегресивни модел (ARCR)

  • Проширивање мреже пловних путева Републике Србије у функцији одбране земље

    Милан Кресојевић, Весна Ристић Вакањац, Драган Трифковић (2023)
    Мрежу пловних путева Републике Србије чини мрежа међународних и међудржавних пловних путева. Међународне пловне путеве чине реке Дунав, Сава, Колубара, Дрина, Канал Дунав-Тиса-Дунав (Д-Т-Д) „Нови Сад – Савино село“ и Беочински рукавац – канал, док међудржавни пловни пут на коме важи међународни режим пловидбе чини река Тиса. Поред наведених пловних путева који већим делом обухватају територију Аутономне покрајине Војводине, Република Србија има потенцијал проширења мреже пловних путева и у централном делу Србије пре свега у Поморављу. Проширењем мреже пловних ...
    унутрашњи пловни пут, Велика Морава, одбрана земље, бродови Речне флотиле

  • Uticaj klimatskih promena na režim voda sliva reke Crnice

    Anđelija Glogovac, Vesna Ristić Vakanjac, Veljko Marinović, Saša Milanović, Ljiljana Vasić (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije. Smešten je između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu. Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda. Na osnovu prethodno sprovedenih opita obeležavnja na ponoru Nekuvoda i Brezovice dokazana je podzemna veza sa slivom reke Crnice, čime je dokazano da je hidrogeološka površina sliva u znatnoj meri ...
    klimatske promene, režim vode, autokorelacija, reka Crnica

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине

  • Енергетска безбедност Европске уније у светлу актуелне енергетске транзиције

    Бобан Павловић, Дејан Ивезић (2021)
    Енергетска стратегија Европске уније, која од 2015. године обухвата и циљеве у области климатских промена, тежи изградњи „енергетске уније” која потрошачима из ЕУ даје сигурну, приступачну, чисту и одрживу енергију. Енергетска политика ЕУ поставља пред себе амбициозне циљеве у погледу коришћења обновљивих извора – учешће од 32% до 2030. године. Овако опсежну и динамичну енергетску транзицију у Европи усложњава хетерогеност националних енергетских система у погледу структуре енергетског микса, нивоа увозне зависности, као и нивоа технолошког, друштвеног и економског ...
    енергетска безбедност, Европска унија, енергетски показатељи, природни гас, обновљиви извори енергије

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina

  • Maceralni sastav i rang uglja Ibarskog basena

    Željana Novković, Nevena Andrić -Tomašević, Vladimir Simić, Dragana Životić (2022)
    Donjemiocenski ugljonosni Ibarski basen se nalazi u južnoj Srbiji. Intramontanski ektenzivni basen, izdužen u pravcu severozapad-jugoistok ispunjen je slatkovodnim sedimentima koji su formirani kao deo Dinarskog neogenog jezerskog sistema. Paleoreljef basena izgrađen je od paleozojskih amfibolskih škriljaca, sericit-hloritskih škriljaca, krečnjaka, mermera i metabazičnih stena, mezozojskih peščara, laporca, laporovitih krečnjaka, krečnjaka, dolomita, ofiolita i oligo-/miocenskih magmatskih stena. Tercijarne magmatske stene izgrađene su od oligocenskih dacito-andezita i neogenih kvarctlatita/riodacita i piroklastičnih stena. Miocenski sedimenti izgrađeni su od aluvijalnih breča, konglomerata, peščara, ...
    ugalj, macerali, refleksija vitrinita, Ibarski basen

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење