Претрага

Упит dcterms_subject_txt:vulkanski kompleks

220 items

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... bušotina, jeste pojava podine laporovito-glinovitog kompleksa. Bušotine su označavane slovnom oznakom MD i rednim brojem (1-4). Inženjerskogeološko kartiranje jezgra istražnih bušotina — je vršeno s ciljem definisanja litogenetskih granica kompleksa, a posebna pažnja jJe usmerena na klasifikaciju ...
    ... (nepovoljnih karakteristika za fundiranje objekata). Ovaj kompleks se odlikuje cikličnim, nepravilnim, smenjivanjem barskih i kopnenih faza sedimentacije ı na ovom delu terena zaleže do kote 66.70 mnv. Ispod ovog komleksa nalazi se kompleks aluvijalnih sedimenata. Čine ga prašinasti peskovi, peskovi ...
    ... koji su slabije ili Jače vezani karbonatnim vezivom kada 40 prelaze u peščarske letne*. U ovom kompleksu se pojavljaju još ı proslojci peskovitih prašina (al-j prp). Debljina ovog kompleksa iznosi od 17.70 - 20.45 m. Glinovita prašina (al-j gp) (CL) - heterogenog litološkog sastava, često ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... bušotina, jeste pojava podine laporovito-glinovitog kompleksa. Bušotine su označavane slovnom oznakom MD i rednim brojem (1-4). Inženjerskogeološko kartiranje jezgra istražnih bušotina — je vršeno s ciljem definisanja litogenetskih granica kompleksa, a posebna pažnja jJe usmerena na klasifikaciju ...
    ... (nepovoljnih karakteristika za fundiranje objekata). Ovaj kompleks se odlikuje cikličnim, nepravilnim, smenjivanjem barskih i kopnenih faza sedimentacije ı na ovom delu terena zaleže do kote 66.70 mnv. Ispod ovog komleksa nalazi se kompleks aluvijalnih sedimenata. Čine ga prašinasti peskovi, peskovi ...
    ... koji su slabije ili Jače vezani karbonatnim vezivom kada 40 prelaze u peščarske letne*. U ovom kompleksu se pojavljaju još ı proslojci peskovitih prašina (al-j prp). Debljina ovog kompleksa iznosi od 17.70 - 20.45 m. Glinovita prašina (al-j gp) (CL) - heterogenog litološkog sastava, često ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje nadvožnjaka "Balajnac" na autoputu E-80 deonica: Niš - Merošina

    Dragoslav Rakić, Nikola Božović (2024)
    U sklopu prve deonice autoputa E-80 Niš – Merošina, izgrađen je nadvožnjak u zoni sela Balajnac koji je oslonjen na tri stubna mesta na međusobnom rastojanju od oko 26 m. Svaki stub je fundiran na šipovima i to sa predloženim rasporedom od 2 šipa u grupi na međusobnom rastojanju od 3.6 m. U radu su na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena, analizirani rezultati nosivosti vertikalno opterećenog šipa prečnika 1.2 m i dužine šipa od L = 23 m. Analiza ...
    nadvožnjak Balajnac, šip, probno opterećenje šipa, projektni pristup, granična stanja

  • Prilog poznavanju režima voda reke Visočice

    Vesna Ristić Vakanjac, Jovan Nikolić, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Jelena Ratković (2018)
    Специфични геолошки и хидрогеолошки услови у области слива реке Височице, а пре свега широко распрострањење карбонатног средње тријаског комплекса стена, као и доњо тријаске шарене серије (алевролити, пешчари, конгломерати) имали су за последицу формирање специфичног типа дренажне мреже као и специфичног режима отицаја реке Височице и њених значајнијих притока. У конкретном случају, у горњим деловима слива ове реке као и њених главних притока, у оквиру доњо тријаских седимената развијен је дендритичан тип хидрографске мреже, док преласком на средње тријаске ...
    režim, specifični oticaj, Visočica

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Na širem području Brusa izvedena su naučna multidisciplinarna istraživanja za potrebe ocene geotermalnog potencijala sa zadatkom de9inisanja uslova formiranja geotermalnih i termomineralnih resursa. Interpretacijom podataka zaključeno je da je na predmetnom terenu formiran "hibridni" hidrogeotermalni sistem, koji sadrži elemente sistema u rov-strukturi i elemente konvektivnog hidrogeotermalnog sistema sa rezervoarom u pokrivaču granitoidne intruzije. Sistem čine dva nezavisna hidrogeotermalna rezervoara. Prvi rezervoar formiran je u gornjokrednim krečnjacima na dubini od oko 1550 m. Maksimalne prognozne temperature hidrogeotermalnih resursa u krečnjačkom ...
    hidrogeotermalni sistem, gornjokredni krečnjaci, trijaski mermeri, Brus

  • Геомеханички мониторинг у површинској експлоатацији

    Владимир Чебашек, Александар Милутиновић, Бојан Димитријевић, Небојша Гојковић (2010)
    ... - „Četrdeset godina raćunarstva u srpskom rudarstvu“, S. Vujić, Rudarsko-geološko Odeljenje i Rudarsko –geološki fakultet; - „Mineralno-sirovinski kompleks Srbije danas-izazovi i raskršća“, S.Vujić, Rudarsko-geološko Odeljenje, Rudarsko –geološki fakultet i Privredna komora Srbije;  - „Energetika Srbije ...

  • Antioxidant and antimicrobial activity of some tetradentate Schiff bases and their Cu (II) complexes

    Aleksandar Mijatović, Milan Nikolić, Snežana Spasić, Aleksandra N. Žerađanin, Kristina Joksimović, Aleksandar Lolić, Rada Baošić (2020)
    Šifove baze i njihovi Cu(II) kompleksi su poznati po svojoj biološkoj aktivnosti. U ovom radu proučavana je antibakterijska aktivnost protiv gram-negativnih sojeva Escherichia coli, Pseudomonas aeruginosa i Staphilococcus piogenes, kao i Gram-pozitivnih Staphilococcus piogenes i Pseudomonas aeruginosa, zajedno sa antifungalnim dejstvom protiv Musperg strainilusa, A. Takođe, tehnički jednostavni i brzi testovi kao što su ABTS, HORAC i ORAC korišćeni su za ispitivanje antioksidativne aktivnosti kako bi se uporedili dobijeni rezultati sa različitim tipovima testova. Uprkos tome što je princip ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... терцијарни вулкански комплекс, горњокредни вулкански комплекс, ултрабазичне стене, гранити, нераздвајане стене, раседи. 1. Подрињски металогенетски реон, 2. Шумадијски металогенетски реон, 3. Рудничко рудно поље, 4. Копаоничка металогенетска област, 5. Лецки вулканогени комплекс, ...
    ... Pb, Zn и Cu. Вертикални интервали минерализације су преко 400 m (Симић, 2001). У Српско-македонској маси је веома значајан терцијарни вулканско- интрузивни комплекси као продукт неогених тектоно-магматских процеса источне зоне Рупље-Мачкатица-Бесна кобила-Осогово-Серес-Тасос (Симић, ...
    ... шкриљци власинског комплекса, а остале које припадају истом комплексу, али са различитим примарним или метаморфним особинама, назване су серија Јарешника, Врањске Бање, Божице, Лисине и Стајевца. Сурдулички гранодиоритски плутон (γδ) утиснут је у кристаласте шкриљце горњег комплекса Српско-македонске ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... терцијарни вулкански комплекс, горњокредни вулкански комплекс, ултрабазичне стене, гранити, нераздвајане стене, раседи. 1. Подрињски металогенетски реон, 2. Шумадијски металогенетски реон, 3. Рудничко рудно поље, 4. Копаоничка металогенетска област, 5. Лецки вулканогени комплекс, ...
    ... Pb, Zn и Cu. Вертикални интервали минерализације су преко 400 m (Симић, 2001). У Српско-македонској маси је веома значајан терцијарни вулканско- интрузивни комплекси као продукт неогених тектоно-магматских процеса источне зоне Рупље-Мачкатица-Бесна кобила-Осогово-Серес-Тасос (Симић, ...
    ... шкриљци власинског комплекса, а остале које припадају истом комплексу, али са различитим примарним или метаморфним особинама, назване су серија Јарешника, Врањске Бање, Божице, Лисине и Стајевца. Сурдулички гранодиоритски плутон (γδ) утиснут је у кристаласте шкриљце горњег комплекса Српско-македонске ...

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... donjokredni deponati, koji se sastoje od alevrolita ı peščara (Brković i dr., 1980). Između Venčaca i Bukulje nalazi se kompleks metamorfnih stena. Ovaj metamorfni kompleks Jje u obodnim delovima Bukulje predstavljen kornitima, gnajsevima i liskunovitim škriljcima. Sve ove stene su kontaktno ...
    ... pronađeni su ostaci gornjokredne faune i na osnovu tog podatka se smatra da su stene ovog kompleksa nastale kao produkt kontaktnog metamorfizma različitog intenziteta. Stene koje izgrađuju ovaj kompleks su korniti, gnajsevi, liskunoviti i sericitski škriljci (Brković i dr., 1980). KENOZOIK ...
    ... Andelković i Marković (1966) uradili geološku kartu terena izmedu Drače i Stragara. Poslednji autor je (1977) u okviru ofiolitsko-radiolaritskog: kompleksa izdvojio vulkanogeno-sedimentnu seriju od ofiolita i genetski ove tvorevine povezao sa tektonskim pokretima. O genezi dijabaz-rožnačke formacije ...

  • Primena AHP и WoEmetode u proceni podložnosti terena na kliženje za područje opštine Krupanj

    Biljana Abolmasov, Jelka Krušić, Katarina Andrejev, Miloš Marjanović, Ranka Stanković, Uroš Đurić (2017)
    ... (parametar M 1 ) je urađena na osnovu osnovne geološke karte i na osnovu analize sveukupnih karakteristika izdvojenih jedinica (litoloških kompleksa) u pogledu podložnosti na kliženje [10], [16], [20]. Na istražnom području preovlađuju niskokristalasti škriljci sa debelom zonom površinskog raspadanja ...
    ... sedimenti, peskovito-karbona- tne stene, pirokla- stiti Krečnjaci, dolomiti, krečnjaci sa rožnacima Graniti i granodioriti Fliš i flišni kompleks (laporci, glinci, peščari, alevro- liti) Niskokristalaste metamorfne stene (argilošisti, sericitski škriljci, metapeščari) Nagib terena ...
    ... između šumovitog i žbuna- stog rastinja Urbana pod- ručja Listopadne šume Poljoprivredna zemljišta, pašnjaci, ora- nice koje se navodnjavaju, kompleksi različitih biljnih kultura Erodibilnost tla (M7) 1 2 3 4 5 Veoma niska Niska Srednja Visoka Veoma visoka Orijentacija padina (M8) 1 2 3 4 5 ...

  • Održiva eksploatacija izvorišta mineralnih voda na primeru Vrnjačke banje

    Vladimir Živanović, Veselin Dragišić, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević, Nebojša Atanacković (2022)
    Jedna od najznačajnijih i najposećenijih banja u Srbiji je Vrnjačka Banja koja je poznata po bogatstvu i dugoj istoriji korišćenja mineralnih voda. Obimna hidrogeološka istraživanja izvedena proteklih nekoliko decenija ukazala su na ograničenost rezervi mineralnih voda u uslovima dosta složene hidrogeološke građe područja pojavljivanja. Poslednjih godina eksploatacija ovog dragocenog resursa zadobija novu dimenziju, naročito nakon privatizacije pojedinih hotelskih kompleksa kada se povećavaju potrebe za mineralnim vodama i od kada počinje izrada novih vodozahvata što dovodi u pitanje održivu eksploataciju ...
    mineralne vode, izvorišta mineralnih voda, održivo korišćenje mineralnih voda, monitoring mineralnih voda, Vrnjačka Banja

  • Rudničke vode olovo-cinkovih ležišta u rudnom polju „Blagodat“ u jugoistočnoj Srbiji

    Nebojša Atanacković, Veselin Dragišić, Vladimir Živanović, Ivana Cvejić, Saša Stojadinović, Ivana Jocić (2022)
    Rudno polje Blagodat sa više ležišta i pojava olovo-cinkovih ruda nalazi se u krajnjem jugoistočnom delu Srbije, blizu granica sa Bugarskom i Severnom Makedonijom. Eksploatacija ovog resursa vrši se podzemno u okviru rudnika Grot, ranije Blagodat. Prilivi podzemnih (rudničkih) voda u jamske radove rudnika Grot su visoki i iznose oko 130 l/s (septembar 2019), što ga trenutno svrstava u najovodnjenije rudnike sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji. Nezavisno od njih, iz obližnjeg potkopa P-1 u ležištu Kula, ističe još 25 ...
    rudničke vode, ovodnjenost rudnika, prilivi rudničkih voda, kvalitet rudničkih voda

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... Izdašnosti izvorišta podzemnih voda u Srbiji prema tipu vodonosne sredine (m3/s) Hidrogeološka jedinica Aluvijalni nanosi Osnovni vodonosni kompleks (Vojvodina) Neogene naslage Karstna sredina Pukotinska sredina Ukupno Ba ka i Banat 1,45 3,57 0,43 - - 5,45 Srem, Ma va, Sava / ...
    ... eksploatacijom. Aluvijalne izdani esto prati relativno brzo starenje eksploatacionih bunara. Intenzivno zahvatanje voda iz Osnovnog vodonosnog kompleksa u Vojvodini, uslovilo je znatno opadanje pijezometarskog nivoa kao rezultat višedecenijskog zahvatanja podzemnih voda u koli ini ve oj od one koja ...
    ... voda u Srbiji prema tipu vodonosne sredine (m°/s) Osnovni Hidrogeoloska ee vodonosni Neogene Karstna Pukotinska Lo Aluvijalni . . Ukupno jedinica . kompleks naslage sredina sredina nanosi er (Vojvodina) Backa i Banat 1,45 3,57 0,43 - - 5,45 Srem, Macva, 6,97 0,34 0,50 0,03 - 7,84 Sava / Tamnava Centrala ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... su u okviru stena ili njihovih kompleksa koji se odlikuju nepovoljnim hidrogeološkim svojstvima i uslovima za formiranje izdanskih voda u njima. U ovakve delove spadaju delovi terena izgrađeni od glinovito-laporovitih kompleksa stena u neogenim basenima, kompleksi flišnih naslaga i kristalastih ...
    ... tipom poroznosti, arteski tip izdani je razvijen u okviru kompleksa peskovitih, šljunkovitih, peskovito-šljunkovitih i peskovito-glinovitih stena u tercijarnim basenima. Tačno rasprostranjenje izdani nije poznato. Debljina kompleksa je promenljiva i kreće se u dosta širokim granicama od nekoliko ...
    ... se nalazi istočno od moravske dislokacije i Lužničke zone, uz istočni obod lista Lapovo, i predstavljen je mezozojskim karbonatno-klastičnim kompleksom sedimenata sa permom u podini, koji predstavlja posebnu strukturnu jedinicu. Glavno rasprostranjenje gornjačko-suvoplaninske zone je između Mlave ...

  • Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)

    Ivan Rutović (2024)
    U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.
    palinomorfe, paleoekologija, perm - trijas, Stara planina, Gostuška reka
    ... Ove naslage se mogu podeliti na dva segmenta: stariji (sajski kompleks), sastavljen od gruboklastičnih sedimenata poput kvarcnih konglomerata, peščara, alevrolita i glinaca sa fosilnim ostacima flore, i mlađi (kampilski kompleks), koji Je izgrađen od pločastih liskunovitih peščara, peskovitih ...
    ... obrade: Rezime U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo ...
    ... ta. 32 7. Zaključak Istraživanje permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka obuhvatilo je detaljnu analizu palinološkog kompleksa iz stenskih uzoraka sa morfološkog, taksonomskog i paleoekološkog stanovišta. U okviru rada izvršena je identifikacija ı prikaz fosilnih spora ...

  • Poboljšanje geotehničkih uslova izgradnje nasipa upotrebom geosintetika

    Anastasija Radovanović (2024)
    Za potrebe izrade rada na Master akademskim studijama ,,Rudarsko-geološkog fakulteta,,, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom prof. dr Gordane Hadži-Niković , izvršena je detaljna analiza stabilnosti kosina nasipa na Vranjskoj petlji. Geotehnička istraţivanja i ispitivanja terena izveo je “Zavod za geotehniku iz Instituta za puteve a.d. Beograd”, a investitor je “Javno preduzeće, Putevi Srbije”.Metodološki pristup koji je korišćen za analizu stabilnosti kosina nasipa jeste kabinetsko istraživanje dostavljene dokumentacije i geostatički proračuni analize stabilnosti kosina nasipa, korišćenjem savremenih softverskih alata.Krajnji zaključak izvedenih istraţivanja je da ...
    tlo, nasip, analiza stabilnosti, faktor sigurnosti, geosintetici
    ... Slika 5.6. – Aluvijalni depoziti iz bušotine B-8 29 5.3.3.3. Sedimenti neogena — Kompleks pijeskova i šljunkova (PLP”, PLPŠ) su sedimenti polifacijalnog karaktera kasne jezerske faze. Opšta odlika kompleksa je visok sadržaj grubozrnih klastita u izrazito limonitisanom prašinasto-pjeskovitom ...
    ... Sedimenti pogodni za fundiranje. Prema klasifikaciji GN 200, pripadaju II-IIHI kategoriji iskopa. Slika 5.7. –— Kompleks pijeskova i šljunkova iz bušotine B-1 30 — Kompleks laporovitih sedimenata (PL"P) - proslojavanje laporovite gline, pjeskovitih lapora ı laporovitog pješčara. Karbonat se ...
    ... 1. Neogen Neogeni sedimenti svojim položajem maskiraju dubinske razlomne strukture . duž kojih Je bila naglašena neotektonika, a povremeno i vulkanska aktivnost sa andezitsko — dacitskim probojima. ||Osnovna geološka karta Srbije 1:100.000- | Slika 5.3. - Geološka građa šire okoline petlje ...

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... sources in Serbia according to the type of aquifer (m/s) Osnovni Hidrogeoloska Aluviialni vodonosni Neogene Karstna Pukotinska Ukuono jedinica jan kompleks naslage sredina sredina P nanos! (Vojvodina) Backa i Banat 1,45 3,57 0,43 - - 5,45 Srem, Maéva, Sava / 6,97 0,34 0,50 0,03 - 7,84 Tamnava Centrala ...
    ... sa eksploatacijom. Aluvijalne izdani €esto prati relativno brzo starenje eksploatacionih bunara. Intenzivno zahvatanje voda iz Osnovnog vodonosnog kompleksa u Vojvodini, uslovilo je znatno opadanje pijezometarskog nivoa kao rezultat visedecenijskog zahvatanja podzemnih voda u koliéini veéoj od one koja ...
    ... for water management J. Cerni 2001) Osnovni . xb taint Aluvijalni vodonosni Neogene Karstna Pukotinska Hidrogeoloska jedinica ; F . Ukupno nanosi kompleks naslage sredina sredina (Vojvodina) Backa i Banat 9,39 4,91 0,55 0 0 14,85 Srem, Macva, Sava / 21,11 0,55 0,99 0,10 0 22,75 Tamnava Centrala Srbija ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... голијске вулканске стене су по саставу сличне млађим кварцлатитским вулканским стенама које се налазе у најјужнијим деловима копаоничке провинције. Вулкански комплекс Рогозне Комплекс Рогозне налази се јужно од копаоничке вулканско-плутонске провинције. Састављен је само од вулканских стена и ...
    ... стена припада копаоничкој вулканско-плутонској провинцији, која сама заузима простор од око 600 км2. Поред тога, западно и југозападно од копаоничке провинције јављају се два релативно мања магматска комплекса: вулканско-плутонски комплекс Голије и вулкански комплекс Рогозне. У даљем тексту дат ...
    ... чланова вулканске сукцесије Копаоничке провинције и комплекса Рогозне. Друга суб- епизода произвела је кварцлатитске до кварцмонцонитске стене које изграђују интрузив јужног Копаоника (и масу Кремића?), млађе вулканске чланове Копаоничке провинције и комплекса Рогозне, као и читави вулканско-плутонски ...