Претрага

Упит dcterms_subject_txt:mreže i grafovi

3202 items

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... tako i van nje na razumevanju i podršci tokom izrade doktorske disertacije. Veliko hvala mojoj majci, bratu i sestrama na bezgraničnom razumevanju i podršci. Na kraju veliko hvala mojoj Katarini na pomoći pri proveri i sređivanju finalnog teksta, a posebno na iskrenoj podršci, strpljenju i razumevanju ...
    ... Milošu Radonjiću sam zahvalan na prijateljstvu, kolegijalnosti, podršci i pomoći tokom terenskih, fakultetskih i laboratorijskih aktivnosti. Zahvalan sam Milu Đuriću na iskrenoj prijateljskoj i kolegijalnoj podršci, kao i za pomoć i sugestije pri finalnom sređivanju teksta doktorske disertacije. ...
    ... područja suture Dinarida i Karpato-balkanida. Kabinetske metode su uključivale pregled dosadašnjih proučavanja istraživanog prostora i detaljnu analizu dostupne literature vezane za problematiku i idejna rešenja geološke građe, kao i odnosa među različitim litološkim i tektonskim jedinicama, u ...

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... Posavo-Tamnave, Pocerine i drugih oblasti) (Rajčević, 1978). Gusta mreža potoka i reka, koje se direktno ulivaju u Savu ili pripadaju slivovima Jadra, Tamnave ı Kolubare, čine ovu oblast veoma razuđenom. Sliv reke Jadar Je najbogatiji vodom, manju količinu vode imaju pritoke Save i Tamnave, koje u ...
    ... oslanjaju na manji broj otkrivenih izdanaka i podatke dobijene bušenjem (Filipović i dr. 1967). Geološka struktura uključuje neogene sedimente, silifikovane i dolomitične krečnjake iz donjeg i srednjeg trijasa, ultrabazite iz Jure, kao i krečnjake i peščare iz krede. Istražna bušenja su otkrila ...
    ... preparisanju fosila iz jurskih i krednih krečnjaka, posebno kada je razlika u mineralizaciji veća. Međutim, nije pogodna za laporovite i gvožđevite stene (Spajić i dr., 1984). 13 Slika 4 - Bunzenova lampa (i ) 10.3 Zamrzavanje i otapanje Metoda zamrzavanja i otapanja koristi princip širenja ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... dendritični tip hidrografske mreže i nastaje spajanjem više manjih površinskih tokova, a najznačajniji su: potok Vilujak, Stupski potok i povremeni tok Vrelo (Zeremski 1965). Nizvodnije od rudnika „Štavalj“, Knešnica ima svoj tok duž oboda ležišta uglja „zapadno polje“ i kod zaseoka Gradac, uliva ...
    ... Ibar. Neposredno u području ležišta uglja “Jarando”, hidrografsku mrežu čini Jarandolski potok, leva pritoka Ibra. Tokom dužih sušnih letnjih perioda, Jarandolski potok ima jako mali proticaj i najčešće presuši. Nakon obimnih kiša i u proleće tokom topljenja snega, ovaj potok ima bujični karakter ...
    ... rudničkih voda i proticaja Crnog Timoka, statistički 79 beznačajna, odnosno da prilivi u jami „istočnog polja”, ne zavise od proticaja Crnog Timoka. U sokobanjskom basenu, osnovnu hidrografsku mrežu tokova u području ležišta uglja „Soko“, čini reka Izgara, sa Čitlučkom rekom i Suvim potokom ...

  • Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u vulkanskim stenama i porfirskim ležištima bakra Borske metalogenetske zone

    Aleksandar Luković (2021)
    Proces obrazovanja minerala iz sistema FeO-Fe2O3-TiO2 u uzorcima vulkanskih stena i porfirskih orudnjenja borske zone prikazan kroz pojavu magnetita/hematita i njihovih alteracija. Minerali ove zone su ispitivani optičkim metodama (odbijena i propuštena svetlost), SEM-EDS/BSD, XRPD, LA-ICP-MS metodama. Rezultati ispitivanja su, pored glavnih Fe – Ti oksida, otkrili prisustvo ferijskog ilmenita u hornblenda andezitima I vulkanske faze kao i magnetita sa većim koncetracija Cr u zoni zlotske magnetne anomalije. Ispitivanje uzoraka iz bušotina porfirskih sistema borske zone otkriva postojanje nekoliko ...
    magnetit, hematit, hemoilmenit, Borska metalogenetska zona, porfirska ležišta
    ... 4.1. Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u vulkanskim stenama……... 32 4.1.1. Magnetit i hemoilmenit sa lokaliteta Krivelj (I vulkanska faza)…………………….. 32 4.1.2. Magnetit i hemoilmenit sa lokaliteta Majdanpek (I vulkanska faza)………………... 37 4.1.3. Magnetit i hematit lokaliteta ...
    ... Čoka Marin i Bresotvac (I vulkanska faza)…………... 42 4.1.4. Magnetit lokaliteta Jasikovo, Brestovačka banja i Bučje (II vulkanska faza)………. 43 4.1.5. Zrnasti i igličasti magnetit sa područja Zlota………………………………………... 44 4.2. Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u alterisanim i mineralizovanim ...
    ... prvi tip (tip I) izdvajen je magnetit sa lokaliteta Čukaru Peki koji se javlja u paragentskom odnosu sa bornitom (Bn) i halkopiritom (Cp). Drugi tip (tip II) je značajno rasprostranjeniji i on je zastupljen na lokalitetima Čukaru Peki i Leskovo, kao i u porfirskim ležištima Veliki Krivelj i Majdanpek ...

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... uspora HE Đerdap I. Mreža osmatračkih stanica koje su pod nadležnošću Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije (RHMZ) (ukupno oko 500) je osnovana za kontinuirano praćenje kvantitativnih i kvalitativnih karakteristika površinskih voda i režima podzemnih voda. Osmatračka mreža je podeljena na ...
    ... uticaju na ovaj kvalitet, što je posledica kako vrste i svojstava samog resursa, tako i ranjivosti i pritisaka kojima je resurs izložen. Kvalitet podzemnih voda se sistematski prati u aluvijalnim izdanima preko uspostavljene osmatračke mreže u nadležnosti Republičkog hidrometeorološkog zavoda, koji takođe ...
    ... neravnomerne pokrivenosti osmatračkom mrežom podzemnih voda, informacije vezane za kvalitativni i kvantitativni status podzemnih vodnih tela u znatnim delovima Srbije nisu adekvatne ili potpuno izostaju. Ovo predstavlja glavnu prepreku za sigurnu procenu stanja podzemnih voda na velikom broju podzemnih vodnih ...

  • Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije

    Dragana D. Petrović (2015-12-29)
    Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...
    Istočna vardarska zona; ofioliti; 2D i pseudo 3D geofizičko-geološkimodel; geodinamička evolucija
    ... Kapije i do nje se, takođe, stiže međunarodnom saobraćajnicom E-75. Ofiolitski kompleks Đevđelije se nalazi sa obe strane makedonsko-grčke granice. Teren je u ovom delu razvijen na jugoistočnim delovima Paikon planine (1650 m) i izuzetno je raščlanjen. Hidrografska mreža je veoma razvijena i sve ...
    ... biti pozitivan i negativan, dok je THDR uvek pozitivan. Po profilima u pravcu x ose TDR= [∂T/(∂x) 2 ] 1/2 a za celu mrežu TDR= [ (∂T/∂x) 2 +(∂T/∂y) 2 ] 1/2 . S obzirom na prirodu arctan funkcije, sve amplitude su vezane za opseg između +π/2 i -π/2 (odnosno +90° i -90°) bez obzira ...
    ... Li, 2008): L(θ) =I/[sin(I ) + i cos(I )cos(D − θ)] 2 gde je θ talasni broj, I i D su inklinacija i deklinacija. U praksi ovaj operator postaje nestabilan, odnosno, približava se beskonačnosti, kada je apsolutna vrednost magnetne inklinacije (I) mala, tj. približava se nuli i kada je D – θ blizu ...

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... za vodosnabdevanje, kao i u priobalnom podru ju Dunava, Save i Tise, koje je u zoni uspora HE erdap I. Mreža osmatra kih stanica koje su pod nadležnoš u Republi kog hidrometeorološkog Vodosnabdevanje i odrzivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji DuSan Poloméi¢ i saradnici struéno odrZivi ...
    ... osmatraju, me utim karstne i arteske izdani nisu obuhva ene monitoring mrežom. Održivo koriš enje podzemnih voda uklju uje i implementaciju zajedni kog upravljanja me ugrani nim izdanima. U tom smislu, u Srbiji su poslednjih godina sprovedene odre ene aktivnosti sa Ma arskom i Rumunijom. Status ...
    ... uticaju na ovaj kvalitet, što je posledica kako vrste i svojstava samog resursa, tako i ranjivosti i pritisaka kojima je resurs izložen. Kvalitet podzemnih voda se sistematski prati u aluvijalnim izdanima preko uspostavljene osmatra ke mreže u nadležnosti Republi kog hidrometeorološkog zavoda ...

  • Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)

    Luka Jović (2024)
    Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...
    geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit
    ... 901 9 I 1000> 1000> 1000» 1000> 1000> 100'0> HTAL tcO0 |521] tOdO 80'C I L u y4! [4UC4 bPLEC IO'EC HiAE| bPr?I t P l og'tl E I 1 6 1 PC'bC ttbc La/“ OSIJA PO'S L c tc0Oc 9011 6 I L 0 6 1 iLŽ:1| SPPI L I 0 6 1 LUOC I I I W ...
    ... magnezijum, sumpor, nikl i fosfor. Magnezijum se pojavljuje u flogopitu i podređeno u biotitu i osnovnoj ması. Silicijum i aluminijim deluju u asocijaciji i nalaze se 26 ponajviše u osnovnoj masi. Gvožđe se pojavljuje u biotitu gde dominira nad magnezijumom i u metaličnim mineralima, verovatno ...
    ... 676 [4]] I O l 66 1001 L 8 6 6 896 6 | I t T I O I tctl 9 L l to?I uar4! [ A t t l tPo'l 9 c l 4 4 96't1 6?l c l t l SC'tI tO“V [ to HOA [53\] 483 LIAA H J P 9 9 g 60'% [44,] g t [:%3 tOLL I N A [yA 4 ...

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... Sremska lesna zaravan. Na severu i istoku Fruška gora je oivičena Dunavom koji formira strme padove prema lesu i starijim stenama podloge, a na jugu les pokriva blage padove ka aluvijalnoj ravnici Save. Brojni planinski potoci i reke formiraju gustu hidrografsku mrežu pravolinijskog karaktera. Na severnoj ...
    ... pleistocena i na kraju holocenske tvorevine deluvijalnog, proluvijalnog i aluvijalnog karaktera (Nenadić et al. 2010). 3. MATERIJALI I METODE Za potrebe istraživanja korišćeni su podaci koji su prikupljeni samostalnim terenskim radom i podaci koje je obezbedila naftna kompanija NIS i kompanija ...
    ... 'Smena peska, gline i ređe šljunka H Gline su peskovite i ugljenisane Fj = 250 f PI, Q) Š [-u s Laporci, peskoviti laporci, peskovite gline 6 i glino sa lignitom e 400 - ul d Konglomerati i peščari Sarmat| 100 Bk 50 | Poščarilaporciitufovi | Sprudnikrečnjaci Donji Breče i konglomerati, ...

  • Inženjerskogeološka istraživanja za potrebe izgradnje tunela T1 na putnom pravcu Požega-Kotroman

    Andrija Popović (2024)
    Tokom izrade završnog rada korišćeni su podaci koje sam dobio u saradnji sa firmom „Saobraćajni institut CIP d.o.o.“, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura.Osnovni cilj pisanja rada jeste definisanje određenih fizičko mehaničkih parametara i predlog podgrade i načina iskopa tunela na osnovu RMR klasifikacije.
    stenska masa, RMR klasifikacija, tunel, inženjerskogeološka istraživanja
    ... sa povremenom ugradnjom armaturne mreže Sistematsko sidrenje 4 m dužine, na rastojanju 1,5 do 2m u kruni i duž zidova i sa armaturnom mrežom u kruni Sistematsko sidrenje 4 - 5m dužine na rastojanju 1 — 1,5 m u kruni i duž zidova sa armaturnom mrežom Sistematsko sidrenje 5 – 6 m dužine ...
    ... 50 – 100 mm u kruni I 30mm na stranama 100 – 150 mm u kruni i 100 mm &na stranam 150 – 200 mm u kruni, Ugradnja podgradesa iskopom. | u kruni i duž zidova sa Ngr nja podgTi p 150 mm na anošenje armaturnom - stranama i 50 sloja prskanog | betona ” mrežom. Sidrenje izvršitii u | ...
    ... mestimično čeličnom mrežom PODGRADE - Torktretiranje 50 mm u svodu gde je potrebno PREPORUČENO VREME 1 godina za raspon od 10 m STAJANjA BEZ PODGRADE i o i - PREPORUČENI 350450 UGAO TRENJA (9) PREPORUC(}ŽIŠ;\) KOHEZIJA 300 — 400 KPa Klasifikacija po Bieniawskom (1976) (O) ODNOS Q I RMR KLASIFIKACIJE ...

  • Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika

    Kostić N. Bojan (2021)
    Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...
    Rudnik, kontaktni metamorfizam, sedimentne stene, hornfels, skarn, granati, vezuvijan
    ... postoji razgranata mreža poljskih i šumskih puteva i staza koje uglavnom koriste zaposleni u rudniku Rudnik, rekreativni planinari i lovci. Stanovništvo okolnih sela, kao i mesta Rudnik u najvećoj meri je ekonomski zavisno od većih gradova (Gornji Milanovac i Topola), a primetno je i smanjenje broja ...
    ... burnog perioda (slika 2). Hidrografska mreža pripada slivu Zapadne Morave na jugu i slivu Kolubare na severu. Od većih reka na severu je reka Ljig, sa istočne strane Jasenica, na zapadu rečica Kačer i na jugu reka Gruža. Najviši vrhovi nalaze se na planini Rudnik, ističe se Veliki Šturac sa visinom ...
    ... breta i konglomerata izgradeni od kvarcita, karbonatno-glinovitih odlomaka i valutaka i odlomaka serpentinita i vulkanita MeS%anje sitnozrnijih peSéara sa alevrolitskim materijalom. Smena kong sa peStarima izg i od kvarcita, karbonatno-glinovitih odlomaka i valutaka i odlomaka serpentinita i vulkanita ...

  • Испитивање магнетске сусцептибилности прашине антропогеног порекла

    Дубравка Новичић, Весна Цветков, Весна Дамњановић (2019)
    ... koristiti kao indikator zagađenja i teškim metalima pre detaljnih geohemijskih analiza. U urbanim sredinama, gde je kontaminacija PM visoka vrši se biomonitoring  (na lišću, paukovim mrežama, lišajevima, ili filterima (specijalno postavljenim na određenim mestima) i drugim površinama (snegu). ...
    ... zastarelost i neadekvatno održavanje, niska energetska efikasnost, nizak stepen korišćenja potencijala obnovljivih izvora energije). Zagađivači su i drumski saobraćaj (posebno teška vozila i autobusi) i neke od grana industrije (rafinerije nafte i naftnih derivata, hemijske fabrike i metalurški kompleksi ...
    ... uključujući i procenu vremena reagovanja, skeniranje i izvršno funkcionisanje kod odraslih, odnosno, kognitivnu fleksibilnost i apstraktno rezonovanje. Izlaganje olovu može da utiče i na govornu memoriju i tačnost govora. Agresivnost, problematično ponašanje (kao što su depresija i poremećaji spavanja) ...

  • Arhitektonsko-građevinski kamen Crne Gore, stanje i potencijali

    Darko Božović, Vladimir Simić (2023)
    arhitektonsko-građevinski kamen, rezerve, kvalitet, potencijalnost

  • Optimising in electrical energy consumption in mining plants

    Snežana Aleksandrović, Vesna Damnjanović, Ilija Jeftenić (2018)

  • Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije

    Branko M. Petrović (2016-07-12)
    Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...
    površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija
    ... odnosu na realne vrednosti. Forma i dimenzije mreže za interpolaciju i veličina miniblokova definišu se na osnovu više kriterijuma. Po pravilu visina miniblokova usaglašena je sa visinom etaže. Kod definisanja širine i dužine miniblokova postoji više uslova i to: • ugao nagiba završne kosine ...
    ... geološkim podacima i modelom, planiranje eksploatacije, definisanje najisplativijih delova ležišta, proračun rezervi, praćenje produktivnosti u proizvodnji, za rekultivaciju i saniranje kopa) ;  Whittle (ekonomska optimizacija ležišta) ;  Rock Ware (izrada kontura, mreža i karata određenih ...
    ... konačnih elemenata opravdana (Slika 2.7.), bolje reći i poželjna. Slika 2.7. - Model kosina sa mrežom konačnih elemenata Tehno-ekonomska analiza optimalnog izbora opreme površinskog kopa uglja [68], je rad autora Vučetić A.,Vučetić S. i Pešić M. u kome je prikazan izbor optimalnog rotornog ...

  • Optimizacija parametara reza rotornog bagera pri otkopavanju materijala sa povećanom čvrstoćom

    Saša D. Bošković (2016-09-09)
    Otkopavanje materijala rotornim bagerom je veoma sloţen fiziĉko-mehaniĉki proces. Pokazatelji efektivnosti tog procesa zavise od velikog broja raznovrsnih ĉinilaca od kojih se posebno mogu istaći: fiziĉko-mehaniĉke karakteristike materijala koji se otkopava, reţim rada bagera i izbor tehnoloških parametara bloka, odreska i reza, geometrije vedrica i zuba itd. Poseban problem se javlja kod otkopavanja materijala povećane ĉvrstoće, što je ĉest sluĉaj na našim površinskim kopovima. Dimenzionisanje specifiĉne sile kopanja bagera prema manjim masama izuzetno ĉvrstog materijala je neracionalno i rešenje ...
    rotorni bager, parametri reza, otpor na kopanje, dinamika bagera, kapacitet, optimizacija, specifična potrošnja energije
    ... [26], [37]. Ukupno je definisano 5.245 ĉvornih taĉaka, 703 linijska konaĉna elementa i 5.161 površinski konaĉni element. Model strele prikazan je na Slici 5.8. 124 a) Geometrija mreže konačnih elementa modela strele rotora b) Linijski konačni elementi c) Površinski ...
    ... teţine i rastresitosti, kao i od vrste vedrica i zuba. Razz V. 55 je analizirao uticaj radne sredine, konstruktivnih i tehnoloških parametara na reznu silu i razvio metodologiju terenskog ispitivanja materijala (Point- load) i originalni softver za optimizaciju tehnoloških parametara rada i geometrije ...
    ... 1,2,3ji, , F F F, v u , 2x2 reda je k , F F F kkk kkk kkk yi xi zi i yi xi i i sij e3 2 1 e3 2 1 s es33s32s31 s23s22s21 s13s12s11 yi xi i i i i mij e3 2 1 e3 2 1 m em33m32m31 m23m22m21 m13m12m11                 ...

  • Истраживањe могућности коришћења нискотемпературних извора топлоте за одрживи развој енергетике градова

    Miodrag M. Grujić (2014-06-04)
    Одрживост је континуиран процес балансирања између животне средине, економске исоцијалне димензије, који се односи на системска побољшања животног окружења.Енергија се налази међу покретачима одрживог развоја везано за потребу за повећањесоцијалног благостања, његову кључну улогу у економском развоју и утицај на животнусредину. Урбане зоне, као центри потреба за енергијом и емисија угљеника, пружајузначајне могућности за промоцију одрживости енергетског система заједнице.Планирање нових енергетских капацитета, у складу са принципима одрживог развоја,обухвата спровођење политике повећања енергетске ефикасности и увођења обновљивихизвора енергије. Дисертација ставља ...
    одрживи развој, даљинско грејање, модел, сценарио, вишекритеријумскаанализа, нискотемпературни извори, ELECTRE, Београд
    ... електричној и топловодној мрежи, у складу са реално процењеним могућностима, са око 15% на 12% за обе мреже; досадашњи ниво губитака у електричној мрежи је недопустиво велик, чак троструко већи него у уређеним мрежама; велике су количине реактивне енергије коју треба компензовати, а има и много случајева ...
    ... бољом изолацијом и опремом за детекцију цурења. Поред ових мера, мреже на највећим грејним подручјима снабдевене су системом за управљање контролу и надзор SCADA који омогућава праћење дистрибуције топлотне енергије, брзу детекцију и реакцију у случају цурења, пуцања топловода и сл. На тај начин ...
    ... обухваћени и течни нафтни гас (LPG), бензин, водоник итд, - стварање стабилног регулаторног оквира ради привлачења инвестиција у гасне мреже, производњу електричне енергије и преносне мреже у циљу остварења стабилног и непрекидног снабдевања, - побољшање стања животне средине, енергетске ефикасности ...

  • Uticaj raspadanja na stabilnost kosina u mekoj stenskoj masi

    Anđela Despotov (2024)
    U radu je opisano ponašanje mekih stenskih masa koje su izložene porecesu raspadanja tokom određenog vremenskog perioda. Meke stenske predstavljaju kritične vrste stenskih masa pošto izazivaju različite probleme tokom izvođenja građevinskih radova. Meke stene mogu biti sedimentne stene, raspadnute metamorfne i magmatske stene. Odlikuju se niskim vrednostima čvrstoće, visokom deformabilnošću, visokom plastičnošću, podložne su dezintegraciji i fizičko-hemijskom raspadanju, odnosno ubrzanom dejstvu površinskog raspadanja usled atmosferskih uticaja.Za klasifikaciju mekih stenskih masa koriste se modifikovane verzije već postojećih klasifikacionih sistema. Jedan ...
    meke stenske mase, dezintegracija, klasifikacioni sistemi, Slake durability test
    ... uzorak ima masu od 40-60g. Pre izvođenja opita meri se inicijalna masa bubnja, koji se sastoji od čelične mreže kvadratnih otvora dimenzije 2mm. Bubanj (slika &) radi tako što se priključi na motor i rotira oko svoje ose. Uzorci se potom stavljaju u bubanj koji je do određene visine (najčešće 20mm ispod ...
    ... potrebno u obzir uzeti i vremenski faktor u kome će se materijal dezintegrisati kao i dubinu delovanja dezintegracije. Različiti faktori utiču na brzinu raspadanja, među koje spadaju i litološki faktori i to stepen cementacije i mikroispiucalosti, veličina i raspored zrna i njihov mineraloški sastav ...
    ... raspadanja će doći usled temperaturnih promena, vlaženja i sušenja, zamrzavanja i odmrzavanja, pritisaka vode i leda u porama i diskontinuitetima, taloženja soli u pukotinama stena, bubrenja i skupljana materijala zbog apsorpcije vode i rasta korenja biljaka. U slučaju temperaturnih promena postoje ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... Paralovskog i Vranjevskog potoka, kao i isušivanja močvarnih delova terena i regulacije reţima površinskih i podzemnih voda (Boševski, 1970). Dobruševski kanal, ukupne duţine 13,04 km, sluţi za prihvatanje površinskih voda Crničke, Alinske, Lopatičke, Podmolske, Moinske i Kanatlarske reke, kao i za ...
    ... vodomernim stanicama Dolenci, Novaci i Skočivir (tabele 1.8, 1.9 i 1.10, slika 1.13, 1.14, 1.15, 1.16 i 1.17). Maksimalni proticaji zabeleţeni su u mesecima februar, mart, april i maj, dok su meseci sa najmanjim proticajima avgust i septembar zajedno sa julom i oktobrom. Kostadin J. Jovanov ...
    ... daje mineraloški i petrografski opis metamorfnih i magmatskih stena i izdvaja pojedinačno raznovrsne gnajseve, mikašiste i granitoidne stene. N. Nikolov (1921) publikuje prve podatke o kristalografsko–optičkim karakteristikama i o hemijskom sastavu distena. Osim toga, daje i opis pojedinih stena ...