Претрага

Упит dcterms_subject_txt:sedimentne tvorevine

107 items

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... 1993: Граница перм-тријас у Динаридима. Геолошки анали Балканскога полуострва, 57/1, 1–20. АНЂЕЛКОВИЋ Д., 1993: Тријас кичевске вулканогено-седиментне серије, запа- дна Македонија. Геолошки анали Балканскога полуострва, 57/2, 75–82. Мр НЕНАД ГРУБИН, асистент OBRADOVIĆ J., COLSON-ĐURĐEVIĆ ...
    ... Мадагаскара Минералогија Д. Николић С. Ђурић, С. Радосављевић 33. Дулић М. Иван 29.06.1993. Палиноморфе из аптских, албских и ценоманских творевина Војводине Микропалеон- тологија Н. Пантић М. Ерцеговац, Ђ. Михајловић 34. Спасовски М. Орце 30.06.1993. Металогенија рудне зоне Митрашинци ...
    ... обода паннског басена Геотехника П. Локин Д. Сунарић, М. Васић 77. Гајић С. Родољуб 10.7.1996. Геолошка грађа палеозојских и тријаских творевина слива Дичине (околина Такова) ? Л. Пешић, И. Ђоковић И. Филиповић 2. НАСТАВНА ДЕЛАТНОСТ НА ФАКУЛТЕТУ У ПЕРИОДУ 1991. – 2015. ГОДИНА 179 ...

  • Анализа специфичних услова циркулације карстних подземних вода врела Градишта

    Јована Јанковић (2024)
    Карстно врело „Градиште“ налази се у истоименом селу, и користи се у сврху водоснабдевања града Пирота и околних села. Врело је настало на контакту неогених творевина Пиротске котлине и карстног масива Старе планине. Карстна издан сама по себи је хетерогена и анизотропна те се тешко успостављају правила и принципи циркулације подземних вода. О специфичности циркулације предметног врела најбоље говори анализа изотопске методе где је добијена старост воде и установљено постојање полумладих вода које залежу дубље у односу на младе ...
    врело „Градиште“, карстна издан, специфична циркулација, дубина циркулације подземних вода

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... kristalastih stena i kenozojskih i kvartarnih sedimenata (prilog 1). Prekambrijum Prekambrijumski kompleks stena predstavlja najstarije otkrivene tvorevine na ovom prostoru i ujedno čini paleoreljef Pelagonijskog ugljenog basena. Predstavljen je serijom gnajseva i mikašista, amfibolitima, amfibolitskim ...
    ... konstatovani na više lokaliteta, od kojih su najznačajniji Ţivojno, Gneotino i Suvodol. Q–Kvartar U Pelagonijskom ugljenom basenu kvartarne tvorevine su predstavljene proluvijalnim, deluvijalnim i aluvijalnim sedimentima. Pr–Proluvijalni sedimenti, imaju najveće rasprostranjenje u krajnjim obodnim ...

  • Генеза хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки (Источна Србија)

    Милош Велојић (2021)
    Главни циљ испитивања хидротермалног система Чукару Пеки је разумевање процеса који су довели до његовог настанка, а посебно еволуције рудоносних флуида из којих је настала рудна минерализација. Утврђено је да је овај систем настао у периоду пре 86,78 - 85,19 Ma из магматског интрузива који је био богат водом и имао висок оксидативни потенцијал. Током хлађења, из овог магматског интрузива су издвојени веома врели флуиди, који су имали температуре изнад 600°С и висок салинитет. У ...
    Борска металогенетска зона, Тимочки магматски комплекс, порфирска лежишта, високосулфидациона лежишта, флуидне инклузије, рудне парагенезе, геохронологија, хидротермалне алтерације, LA-ICP-MS
    ... продуктима од око 80 Ma) (Clark & Ullrich, 2006; Banješević, 2010; Jelenković et al., 2016). У подини горњокредних магматских стена налазе се творевине палеозојске, јурске и доњокредне старости (Јанковић и др., 2002; Бугарин и Маринковић, 2018). Палеозојске стене су доминантно ордовоцијумски ар ...
    ... др., 2002). 2.4 Геолошка грађа лежишта Чукару Пеки Шири простор хидротермалног система, односно лежишта бакра и злата Чукару Пеки изграђују творевине прве фазе вулканске активности горњокредне старости: андезити, андезитске брече, интрузивне брече и диорити (у интерним документима компаније Rakita ...

  • Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije

    Marina D. Ćuk (2018-02-23)
    Osnovni cilj doktorske disertacije predstavljao je definisanje prirodnih koncentracija (engl. background values) U, Th, i K u podzemnim vodama, i definisanje hidrogeohemijskih uslova koji utiču na distribuciju navedenih elemenata u podzemnim vodama...
    prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijske sredine, hidrogeohemijski uslovi, neparametarska statistička analiza, logistički model, hidrohemijsko modeliranje
    ... 1997). Donji kompleks je izgrađen od gnajseva, mikašista, amfibolita, kvarcita, mermera i migmatita. Gornji kompleks predstvalja vulkanogeno-sedimentne sekvence, koje su metamorfisane u faciji zelenih škriljaca. Najveća magmatska intruzija u Donjem kompleksu, na području Srbije, jeste granitoid ...
    ... tip se odlikuje povišenim mineralizacijama i formiran je u stenama granitnog grusa bujanovačkog masiva, dok se Ca-HCO3 tip voda vezuje za pliće sedimentne zone. Najmanje varijacije u hemijskom sastavu i fizičko-hemijskim karakteristikama pokazuju podzemne vode formirane u jurskim peščarima u oblasti ...
    ... magmatskog pojasa, upućuje na genetsku povezanost basena sa magmatskim stenama. Većina ovih basena izgrađena je od peskovito-glinovitih i laporovitih tvorevina, mestimično karbonatnih i ugljonosnih, sa vulkanogeno-sedimentnim serijama (Marović et al. 1999.) 35 Slika 3.6. Šematizovani prikaz ...

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење
    ... у локалним условима првог реда имају ознаку ревира, као што је случај и са северним ревиром лежишта угља Богутово Село. Слатководне угљоносне творевине, у стубу смештене између палеогене маринске подине и такође, маринске баденске повлате, представљају угљевичку угљоносну формацију. Она је издељена ...
    ... 7. Стратиграфску грађу простора лежишта Богутово Село карактерише присуство палеогених маринских седимената у подини, слатководних угљоносних творевина (Угљевичка угљоносна формација) и маринске баденске повлате. H G F E D B C A Pc, E 1. Paket 2. Paket (GUS) 3. Paket 5. Paket 4. Paket ...

  • Површинско распадање керсантита из Тешића мајдана у корелацији са начином обраде на примеру малог степеништа (Београдска тврђава)

    Невенка Новаковић (2024)
    Архитектуру Београда на прелазу 19. у 20. век обележила је употреба керсантита из каменолома Тешића мајдана. Kao камен високих декоративних својстава, керсантит је коришћен за јавне споменике, делове или потпуну изградњу објеката (Народна скупштина Србије, Мало степениште, Народни музеј и др.). Како очување споменика културе изискује познавање својстава уграђеног камена, истраживања су обухватила детаљно проучавање петролошких, хемијских и физичких карактеристика керсантита из Тешића мајданa и узорака камена из споменика Мало степениште (студија случаја). Након детаљног мапирања стања керсантита, лабораторијских ...
    керсантит, Мало степениште, споменик културе, архитектонски камен, физичко-хемијско распадање, мапирање, форме распадања, површинска обрада