Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Бушилице,бушотине малог пречника

420 items

  • Концепт расположивости при дефинисању ефикасног одржавања помоћне механизације на површинским коповима

    Radiša D. Đurić (2016-05-30)
    Оцена расположивости представља основну компоненту уинжењерском управљању опремом. Расположивост је свеобухватни концепткоји представља меру употребног квалитета техничких система, који садржичитаву серију парцијалних индикатора који се односе на време у раду ивреме у отказу система као и на његову функционалну погодност. Овадисертација даје структурну анализу парцијалних индикатора као и развојмодела њихове синтезе на ниво расположивости. Поменути подаци имајухибридни карактер (измерени и експертски добијени) и њихова интеграцијаи синтеза је остварена коришћењем фази пропозиције и фази закључивања.Овакав приступ омогућава оцену техничког система ...
    управљање опремом, инжењерство одржавања,расположивост, фази закључивање, прикупљање података, булдозер
    ... Бушење истражних бушотина, бунара за одводњавање и минских бушотина (ако има потребе). Камио ни кипери Превоз сипког грађевинског материјала и резервних делова. Камио ни са краном Утовар, превоз и истовар резервних делова и конструкционих елемената и склопова мањих димензија и маса ...
    ... преноса снаге условили су знатно мању масу у односу на класичне багере кашикаре (2-3 пута мања маса). Овако знатно смањење конструкционе масе хидрауличних багера значи уједно и мање напрезање и оптерећење основних склопова, мање обртне моменте у раду, краћи радни циклус и мањи утрошак енергије. Хидраулични ...
    ... предности које имају ове машине: релативно велики капацитет у односу на масу, мале експлоатационе трошкове, велику брзину која им омогућава да обављају и транспортне радове, мање трошкове набавке, могућност опслуживања више радилишта, мали масу, могућност рада у скученом простору, независност продуктивности од ...

  • Groundwater gravitational circulation of Karst Veliko Vrelo and Malo Vrelo springs by isotope and the noble gas method: case study of the Beljanica Massif

    Ljiljana Vasić, Laszlo Palcsu, Huang Fen (2019)
    Earth-Surface Processes, Geology, Pollution, Soil Science, Water Science and Technology, Environmental Chemistry

  • Nelinearno dinamičko modelovanje potresa izazvanih promenom naponskog stanja pri izradi horizontalnih podzemnih prostorija

    Srđan D. Kostić (2013-11-04)
    U ovoj disertaciji, cilj istraživanja bio je određivanje dinamičkih svojstava potresaizazvanih promenom naponskog stanja pri izradi horizontalnih podzemnih prostorija.Analiza potresa izvedena je sa dva aspekta – u prvom delu istraživanja izučavane suvremenske serije oscilovanja tla za vreme potresa, a u drugom delu vršena je analizastabilnosti fenomenološkog Baridž-Knopof modela bloka sa oprugom. Vremenske serijeoscilovanja tla proučavane su primenom postupka analize surogat podataka, kao ikorišćenjem metoda analize nelinearnih vremenskih serija (primena teoreme orazvijanju skalarne vremenske serije). Analiza vremenskih serija izvedena je ...
    potres, naponsko stanje, podzemne prostorije, bifurkacije, vremenskaserija, deterministički haos, stohastičnost, perturbacije, vremensko kašnjenje, jačina trenja
    ... ponašanje infinitezimalno male sfere početnih uslova, tokom vremena će doći do deformacije početne sfere u infinitezimalni elipsoid. Neka δk(t), k=1,...,n označava dužinu k-te ose elipsoida. Onda je δk(t)≈δk(0)e kt, gde su k Ljapunovljevi eksponenti. Za veliko t, prečnik elipsoida je određen najvećom ...
    ... odvijaju na dubinama manjim od 1km, u radu [Gibowicz, 1984] predložеno je da tektonski naponi i u ovom slučaju moraju imati određenu ulogu, zbog male dubine, i, samim tim, malog litostatičkog pritiska. Sva četiri razmatrana potresa javila su se na dubini od 2km, ili manjoj, ukazujući na kompleksan ...
    ... izaziva pojavu determinističkog haotičnog ponašanja, i to za mnogo manje vrednosti parametara u odnosu na vrednosti dobijene prethodnim istraživanjima. Pri tome, generisanje kompleksnog ponašanja uočeno je pri oscilacijama malih amplituda, što odgovara mogućem uticaju napredovanja rudarskih radova ...

  • Nelinearno dinamičko modelovanje potresa izazvanih promenom naponskog stanja pri izradi horizontalnih podzemnih prostorija

    Srđan D. Kostić (2013-11-04)
    U ovoj disertaciji, cilj istraživanja bio je određivanje dinamičkih svojstava potresaizazvanih promenom naponskog stanja pri izradi horizontalnih podzemnih prostorija.Analiza potresa izvedena je sa dva aspekta – u prvom delu istraživanja izučavane suvremenske serije oscilovanja tla za vreme potresa, a u drugom delu vršena je analizastabilnosti fenomenološkog Baridž-Knopof modela bloka sa oprugom. Vremenske serijeoscilovanja tla proučavane su primenom postupka analize surogat podataka, kao ikorišćenjem metoda analize nelinearnih vremenskih serija (primena teoreme orazvijanju skalarne vremenske serije). Analiza vremenskih serija izvedena je ...
    potres, naponsko stanje, podzemne prostorije, bifurkacije, vremenskaserija, deterministički haos, stohastičnost, perturbacije, vremensko kašnjenje, jačina trenja
    ... ponašanje infinitezimalno male sfere početnih uslova, tokom vremena će doći do deformacije početne sfere u infinitezimalni elipsoid. Neka δk(t), k=1,...,n označava dužinu k-te ose elipsoida. Onda je δk(t)≈δk(0)e kt, gde su k Ljapunovljevi eksponenti. Za veliko t, prečnik elipsoida je određen najvećom ...
    ... odvijaju na dubinama manjim od 1km, u radu [Gibowicz, 1984] predložеno je da tektonski naponi i u ovom slučaju moraju imati određenu ulogu, zbog male dubine, i, samim tim, malog litostatičkog pritiska. Sva četiri razmatrana potresa javila su se na dubini od 2km, ili manjoj, ukazujući na kompleksan ...
    ... izaziva pojavu determinističkog haotičnog ponašanja, i to za mnogo manje vrednosti parametara u odnosu na vrednosti dobijene prethodnim istraživanjima. Pri tome, generisanje kompleksnog ponašanja uočeno je pri oscilacijama malih amplituda, što odgovara mogućem uticaju napredovanja rudarskih radova ...

  • Uloga hidrogeoloških uslova u formiranju malih voda , srednjih i malih vodotoka u Srbiji

    Zoran Nikić (2001)
    Hidrogeološki uslovi, vodotok, vode, Srbija

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... zaključiti da Je u proseku 800 l/s manji proticaj bio tokom II perioda u odnosu na I, odnosno da je za Još 240 l/s manji proticaj bio upoređujući II i II period. Dakle, posmatrajući I i II period, može se konstatovati da je proticaj u proseku pao za nešto malo više od 1 m3/s (vidi sliku 8.1. i ...
    ... tipa, njegova izdašnost vrarira od 275 — 1350 1/s. U Sisevcu pored vrela Crnice, ispitivanja su vršena i na bušotini SIS-I, koja je izvedena za potrebe privatnog vlasnika. Bušotinom izgrađenom do 216 m dobijen Je samizliv od 18 1/s, sa temperaturom vode 36%C. Slika 6.1. Prelo Crnice (preuzeto ...
    ... prima najveće količine vode. Prihranjivanje izdani se vrši ı infiltracijom jednog dela atmosferskog taloga, ali u znatno manjoj količini. Dreniranje se vrši preko izvora male izdašnosti. 6.1.3. Karstni tip izdani Karstni tip izdani formiran Je u okviru karbonatnog kompleksa mezozojske starosti ...

  • Машински елементи - приручник

    Милош Танасијевић, Филип Милетић (2022)
    машински елементи

  • Prvi nalazi repatih vodozemaca (Urodela) u pleistocenskoj pećinskoj fauni Srbije; još jedna kockica u slagalici

    Dragana Đurić, Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković (2023)
    Fosilna fauna pleistocenskih pećina odslikava sastav faune njihove okoline. Najčešće se u njima naleze ostaci krupnih sisara ledenog doba koji su je koristili kao stanište. Uz njih česti su i ostaci drugih sitnih kičmenjaka kao što su sitni sisari, ribe, vodozemci, gmizavci i ptice. Ostaci sitnih kičmenjaka u većini slučajeva u pećinu dospevaju kao plen grabljivica (ptice i sisari) ali je manji broj njih pećinu koristio i kao sklonište ili stanište. U proučavanje fluktuacija pleistocenske klime sve češće se ...
    ... Arheološkog instituta u pećinama Mala Balanica i Mirosava pronađen jJe samo po jedan pršljen salamandrida. Mala Balanica nalazi se u blizini sela Sićevo u Sićevačkoj klisuri (jugoistočna Srbija), dok se pećina Mirosava nalazi u centralnoj Srbiji istočnood Ćuprije. U Maloj Balanici pronađeni pršljen ...
    ... Institute in the Mala Balanica and Mirosava caves, only one salamander vertebra was found. Mala Balanica is located near the village of Sićevo in the Sićevo Gorge (southeastern Serbia), while the Mirosava cave is located in central Serbia east of Ćuprije. The vertebra found in Mala Balanica belongs ...
    ... identifikovan kao 7ifurus cf. karelinii. Identifikacija fosilnih pršljenova iz Male Balanice i Mirosave urđena je na osnovu poređenja sa komparativnim osteološkim materijalom ı pomoću podataka iz literature. Pršljen iz Male Balanice ima tipične karakteristike vrste Salamandra salamandra. 42 III ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... Idući ka zapadu javljaju se tek u Kolubarskom basenu, u bušotini kod Banjana, bušotini u Pambukovici, a na površini kod Koceljeve. 5.4.1.3. Badenske tvorevine Beogradsko-gročanskog Podunavlja Baden na ovom području ima malo rasprostranjenje. Lokalitet u Leštanima je po fosilima poznat ...
    ... nešto južnije od Smedereva badenske naslage su na manjim dubinama (1185-1205) od onih u Smederevu, što govori o razuđenom paleoreljefu na ovom prostoru. Gotovo u svim bušotinama, badenski kat počinje na približno istim dubinama. U nekim bušotinama debljina sedimenata badenskog kata je izuzetno velika ...
    ... dubini od 786 m, gde je utvrđena zona sa Spirorutilus carinatus (d'Orbigny), U drugoj bušotini kod Uba (selo Pambukovica), na dubini od 107 m, u peskovitim sedimentima nađene su pretežno školjke manjih dimenzija: Corbula (V.) gibba (Olivi), Tellina compressa (Brocchi), Chama gryphoides (Linnaeus) ...

  • Određivanje pritisaka na konstrukcije izvedene u konsolidovanim glinama i laporima u uslovima malog pomeranja

    Radoje Petrović (1982)
    Pritisak, glina, lapor, mala pomeranja

  • Energetska efikasnost elektromotora na površinskim kopovima

    Snežana Aleksandrović, Ilija Jeftenić (2023)

  • Metodološki postupak izbora i ocena podzemnog proizvodnog sistema pri eksploataciji malih ležišta mineralnih sirovina

    Branko Gluščević (2010)
    Podzemni proizvodni sistem, metodološki postupak (izbor i ocena), eksploatacija, mala ležišta mineralnih sirovina.

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... rudistnim i laporovitim krečnjacima i laporcima, a javljaju se i manje izlivne mase latita, miocenske starosti. Na datom području ukršta se nekoliko rasednih struktura, to jest, stenske mase su intenzivno tektonizirane. Jedna od tri bušotine, KR-2, na kojoj je izgrađena i spomen-česma, izbušena je do ...
    ... oko 0,06 l/s, a temperatura vode iznosi 17,5 °C. U samom selu, pored asfaltnog puta, urađena je 1975. godine istražna bušotina dubine 288 m, sa samoizlivom. Voda iz ove bušotine flašira se pod nazivom „Dar voda“. Bukovička banja – Nalazi se u Aranđelovcu, u istočnom podnožju planine Bukulje ...
    ... istražne bušotine, dubine 1002,8 m, koja je bušena kroz paleozojske metamorfite. Izdašnost samoizlivom iznosi 0,4 l/s, a temperatura vode je 22 °C. Tabela 4.1. Karakteristike ispitivanih pojava mineralnih voda. Lokalitet T (°C) Tip hidrogeološke pojave/objekta (dubina bušotine, m) Q ...

  • Analiza nosivosti vertikalno opterećenog šipa za potrebe izgradnje petlje „Merošina 1“ na autoputu E-80 deonica: Niš – Merošina

    Dragoslav Rakić, Nikola Božović, Miloš Stevanović, Milan Bogdanović (2023)
    U Srbiji je počela izgradnja autoputa E-80 koji će predstavljati saobraćajno čvorište zapadnog Balkana i biće deo glavne regionalne transportne mreže jugoistočne Evrope. Njegova ukupna dužina kroz Srbiju iznosi 77 km, a prva deonica u dužini od 5.5 km je završena i puštena u saobraćaj krajem jula 2023. god. To je prva od četiri deonice Sektora 1 čija je dužina 32.65 km. U sklopu petlje „Merošina 1“ izgrađen je nadvožnjak koji je oslonjen na devet stubnih mesta na međusobnom ...
    petlja Merošina 1, šip, probno opterećenje šipa, projektni pristup, granična stanja

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... SI-JZ. S obzirom da jJe ranije urađenom kartom rupturnog sklopa, obuhvaćeno šire istražno područje (Jemcov, 2000), broj podataka je manji kada su u pitanju rupture manjih dimenzija. Iz tog razloga se pružanja ovih ruptura na rozeti orjentacije koja je rađena na bazi podataka dobijenih analizom rupturnog ...
    ... gustina, s toga je prilikom određivanja uticaja ovakvog vida padavina neophodno poznavanje faktora gustine. Sloj svežeg snega ima vrlo malu gustinu pa prema tome i mali sadržaj vode. Jednaka debljina starog i slegnutog snega ima veću gustinu iz čega proizilazi da sadrži mnogo veću količinu vode u istom ...
    ... koji predstavlja ulaz u kanal koji povezuje glavni kanal i objekat van hidrogeološke funkcije, može se zapaziti na samom ulazu u pećinu. Otvor Je prečnika 0.8 m. Glavni kanal je celom svojom dužinom od 52.5 m tunelskog tipa, prosečne širine od oko 2-2.5 m. Visina glavnog kanala na samom ulazu iznosi ...

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... ) voda u bušotinama na vrhu hidrogeotermalnog rezervoara debljine od 500-1.000 m iznose 35-78°C, sa maksimalnim vrednostima od oko 100°C, na osnovu podataka hidrogeotermometara i modela mešanja. Karstifikacija trijaskih krečnjaka je veoma izražena, sa dimenzijama kaverni koje u prečniku iznose od ...
    ... Uvod 60 U sklopu banje, postoji više istražnih bušotina dubina od 100-400 m i više izvora mineralnih voda (Filipović, 2003). Dubina istražne bušotine „B-1“, kojom je dobijena termalna voda temperature od 28,5°C, iznosi 200 m. Istražnom bušotinom „B-2“, čija dubina iznosi 160 m, dobijene su termalne ...
    ... termalne vode temperature od 26°C. Međutim, samoizliv iz ove bušotine je prestao tokom 1982. godine. Istražnom bušotinom „B-3“, dubine od 102 m, kaptirane su termalne vode sa subarteskim nivoom. Tokom 1990. godine, izbušena je istražna bušotina dubine od oko 400 m, pri čemu su duž celokupnog litološkog ...

  • Upravljanje proizvodnjom nafte – novi alat na bazi fazi logike

    Мирослав Црногорац, Душан Даниловић, Лола Томић (2020)
    ... PIM9 267 Ono što se na prvi pogled uočava su razlike u veličini kolonija. Najmanji prečnik kolonija izmeren je 1,5mm, dok kod sojeva kod kojeg su one rasplinute on iznosi 9,0mm. Slika 1.Rasplinute kolonije Leuconostoca na podlozi ...
    ... cevi. Zbog brzog zatvaranja preventera hidrauličko ulje je u akumulatoru pod pritiskom (105- 210)105Pa. Uređaj se postavlja najmanje 30m od bušotine, kako bi se tokom erupcije, moglo nesmetano koristiti. Dodatni upravljački sklop postavlja se ispod tornja uz upravljačke sklopove postrojenja ...
    ... Geotermalna bušotina se formira nizanjem operacija: spajanjem bušaćih alatki i dleta, nizanjem bušaćih alatki i spuštanjem dleta do dna bušotine, radom dleta na dnu bušotine uz istovremeno iznošenje krhotina stena, dodavanjem bušaćih alatki kako dleto napreduje u dubinu, vađenjem alatki iz bušotine. Postrojenje ...

  • Flood protection and water utilization of karst poljes: example of Gatačko Polje, Eastern Herzegovina

    Tina Dašić, Ljiljana Vasić (2020)
    Earth-Surface Processes,Geology, Pollution, Soil Science, Water Science and Technology, Environmental Chemistry,Global and Planetary Change

  • Optimising in electrical energy consumption in mining plants

    Snežana Aleksandrović, Vesna Damnjanović, Ilija Jeftenić (2018)

  • Problemi u izradi dubokih bušotina za naftu i gas u Kostolačkoj subdepresiji i doprinos njihovoj sanaciji

    Vukoman Krgović (1989)
    Duboke bušotine, nafta, gas, Kostolačka subdepresija