Претрага
136 items
-
Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone
Violeta M. Gajić (2014-09-04)Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...... fakultetu Univerziteta u Beogradu. Poslediplomske studije na naučnom području Petrologija i geohemija, smer Sedimentologija upisuje 1999. godine. Decembra 2007. godine odbranila je magistarsku tezu pod nazivom „Petrologija sedimentnih stena gornje krede na području Planinica- Struganik (zapadna Srbija)“ ...
... Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafske jedinice, sedimentologija, turbiditi Naučna oblast: Geo-nauke Uža naučna oblast: Petrologija UDK: 55:551.21/.24.03/.35/.762/.763 552:552.54 (497.11) (043.3) Sedimentology Upper Cretaceous central part of Vardar ...
... u Breţđu 141 8.2.1. Karbonatne stene santona 141 8.2.1.1. Litostratigrafski stub karbonatnih stena santona 142 8.2.1.2. Petrologija karbonatnih stena santona 151 8.2.1.3. Biostratigrafija karbonatnih stena santona 162 8.2.2. Karbonatne stene santon-kampana ...Violeta M. Gajić. Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, 2014-09-04
-
Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa
Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza... mineralna sirovina u leckom vulkanskom kompleksu je kristalna i delimično amorfna silicija. Predstavljena je kvarcnom grupom, odnosno mineralima istog hemijskog sastava a različite kristalne strukture, kao i miniralima sa nedostatkom kristalne strukture. Iako se, na prvi pogled, radi o jednorodnom ...
... kompleksa utvrdili smo sledeće varijetete mikrokristalaste i ne-kristalne silicije: mikrokvarc, kalcedon (“length-fast”), kvarcin (“length-slow” kalcedon) i opal (amorfni i CT). Kao što je već ranije rečeno, mikrokristalasta i ne-kristalna silicija u najvećem procentu izgrađuje juvelirsku mineralnu ...
... Na slici 71f prikazana je SEM mikrofotografija ahata, na kojoj se uočavaju kristalne forme barita u ahatu. Detaljnim laboratorijskim ispitivanjima primenom skenirajuće elektronske mikroskopije, dokazano je da kristalne forme barita izgrađuje Si sa mestimično niskim sadržajem Ba, dok je optičkom ...Zoran Ž. Miladinović. "Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2012-12-11)
-
Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел
Синиша Арсеновић (2019)Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним слојем мрког угља. Дебљина угљеног слоја креће се у интервалу од 5 до 25 m са генералним правцем пружања СЗ - ЈИ и падом према ЈЗ. У зони обухваћеноj геофизичким истраживањима изражена je пострудна тектоника у виду раседа мањег и ...... току алпске орогенезе. Дуж обода као и у зонама већих тектонских линија перидотитске масе су серпентинисане. Горњепермски битуминозни кречњаци и шкриљци јављају се дуж јужног обода басена. 2.3.2. Мезозоик Мезозоик (MZ) је представљен стенама тријаске и јурске старости. Тријас (Т) На ширем ...Синиша Арсеновић. Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел, Београд : Рударско-геолошки факултет, 2019
-
Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије
Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе... лежишта формирана у оквиру магматских и метаморфних стена: андезита најчешће хидротермално измењених, гранита; габра, перидотита, серпентинита, и шкриљаца. Већина напуштених рударских радова у оквиру лежишта металичних минералних сировина сврстана је у силикатну геолошку средину. Карбонатно ...
... алеврита) консолидованих стена (глинаца, лапораца), формације изграђене од смене ових седимената са пешчарима – флишне секвенце и метаморфне стене (шкриљци, гнајсеви и амфиболити). За терене сиромашне подземним водама додељена је вредност параметра G од 0,1. Теренима изграђеним од седиментних стена ...Nebojša B. Atanacković. "Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2018-08-31)
-
Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa
Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo... t u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet Članovi komisije: 1. dr. Vladica Cvetković, redovan profesor naučna oblast: petrologija Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet 2. dr. Ivana Vasiljević, docent naučna oblast: geofizika Univerzitet u Beogradu ...
... izmenjene i orudnjene stene. Ovako obimna geološka istraţivanja donela su značajna saznanja o tome da se TMK razvio na podlozi od kristalastih škriljaca, paleozojskih tvorevina i sedimenata jure i donje krede. Kneţević (1960) potvrĎuje ova saznanja, koja ukazuju na postojanje blokova parcijalno ...Snežana M. Ignjatović. "Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-06-30)
-
Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)
Gordana M. Jovanović (2014-12-05)Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija... Turritella bicarinata Eichwaldi, Nassarius dujardini (Deshayes). Peskovito-šljunkovito-peščarska facija sadrži i blokove granita, krečnjaka, škriljaca, pripada zoni sa Ammonia viennensis (d'Orbigny), a od mekušaca se sreću Flabellipecten besseri Andrzeyowski, Serpulorbis arenarius (Linnaeus) ...
... laporovitim glinama u kojima su pored foraminifera nađeni i mekušci (Кnežević i dr., 1994). U okolini Smedereva leže transgresivno preko kristalastih škriljaca, na dubini 1.312-1.408 m. U donjem delu zastupljeni su laporoviti peščari, a u gornjem delu laporci, peskoviti i lajtovački krečnjaci. U Radincu ...Gordana M. Jovanović. "Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-12-05)
-
Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije
Branko M. Petrović (2016-07-12)Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija... vremenom (reološka svojstva). Ovo je od posebnog značaja u slučajevima gde su u stenskom masivu zastuplјeni glinoviti materijali skloni bubrenju ili škrilјci ispunjeni glinom, kod kojih može doći do 72 redukovanja čvrstoće i drugih svojstava nakon njihovog otvaranja. Prilikom utvrđivanja svojstava ...Branko M. Petrović. "Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-07-12)
-
Razvoj integralnog modela za optimizaciju diskontinualnog sistema proizvodnje na površinskim kopovima nemetala
Miodrag Čelebić (2024)Izbor optimalne mehanizacije u diskontinualnom sistemu transporta je jedna od najvažnijih odluka koju treba donijeti prilikom projektovanja površinskih kopova. Pri izboru optimalne mehanizacije, uticaj ima veliki broj faktora, kako prirodnih – geoloških i ekoloških, tako i tehničkih, ekonomskih i socijanih. Neki od njih se mogu izraziti numerički, u određenim mijernim jedinicama, a neki opisno, lingvističkim varijablama, shodno uslovima koji vladaju na rudnim ležištima, a koje karakterišu visok stepen neizvjesnosti i neodređenosti kako prilikom istraživanja, tako i tokom procesa eksploatacije ...izbor mehanizacije, tehnologija eksploatacije, diskontinualani sistem, ekspertsko odlučivanje, lingvističke varijable, MCDM, FAHPMiodrag Čelebić. Razvoj integralnog modela za optimizaciju diskontinualnog sistema proizvodnje na površinskim kopovima nemetala, Beograd : [M. Čelebić], 2024
-
Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije
Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacijaJelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar. "Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije" in 11. Međunarodna konferencija “Ugalj i kritični materijali" CCM 2023, Zlatibor, 11-14. oktobar 2023., Beograd : Jugoslovenski komitet za površinsku eksploataciju (2023)
-
Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji
U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković. "Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji" in XI Međunarodna konferencija ugalj i kritični mineral CCM 2023, Zlatibor, 11-14. oktobar 2023., Beograd : Jugoslovenski komitet za površinsku eksploataciju (2023)
-
Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина
Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице... развијени у флишној и кречњачкој фацији. „Седименти еоценског флиша представљени су крупнозрним и ситнозрним пјешчарима, затим финим зеленим шкриљцима и конгломератима. Кречњачка фација еоцена представљена је танкослојевитим нумулитичним кречњацима“ (Петровић, 1959). Драгослав Р. Бањак ...Dragoslav R. Banjak. "Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-08-25)
-
Sinteza i strukturna karakterizacija mikroporoznih arsenata i fosfata
Sabina Z. Kovač (2015-09-28)Predmet rada i istraživanja ove doktorske disertacije su sinteza i strukturnekarakteristike novih kristalnih arsenata i fosfata koji sadrže Mg, K, Ca, Mn, Fe, Co, Ni,Cu, Zn, Sr, Ba i druge katjone. U strukturama arsenata i fosfata, AsO4- i PO4-tetraedrinajčešće se vezuju sa tetraedarski ili oktaedarski koordinisanim katjonima prelaznihmetala formirajući otvorene strukture (slojeve ili 3D mreže) sa širokim opsegomrazličitih topologija. U šupljinama ili porama u obliku povezanih ili nepovezanihkanala, tunela, kaveza i međuslojnog prostora mogu se ugraditi različiti vanmrežni joni(obično ...... nepromenjena, ali uklanjanje elemenata simetrije pomera strukturu u nižu kristalnu klasu. Transformacija se opisuje kao t-transformacija sa indeksom 2 ili 3, što se obeležava sa t2 ili t3. 2. k-subgrupe, kristalna klasa i kristalni sistem su nepromenjeni, ali je promenjena Braveova rešetka kao posledica ...
... 2009). Kristalne strukture (H2en)[MgPO4]2 (Kongshaug et al., 2000b) i (H2en)[CoPO4]2 (Chen, et al., 1994) kristališu u istoj monokliničnoj prostornoj grupi, samo su opisane u različitoj orijentaciji: (H2en)[MgPO4]2 u standardnoj C2/c, a (H2en)[CoPO4]2 u nestandardnoj I2/b (br. 15). Kristalnu strukturu ...
... vibracija kristalne rešetke. Pikovi između 1200 i 750 cm‒1 predstavljaju asimetrične i simetrične P‒O istežuće vibracije. U oblasti ispod 750 cm‒1 javljaju se trake koju su posledica savijajućih vibracija PO4-grupa, vibracija ZnO4 i različite trake koje su posledica vibracija kristalnih rešetki prisutnih ...Sabina Z. Kovač. "Sinteza i strukturna karakterizacija mikroporoznih arsenata i fosfata" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2015-09-28)
-
Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu
Željko R. Cvetković (2013-11-18)Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara... alveolarna depozicija, (Ivanović, M., 2002) -Dozvoljeni nivoi koncentracija kristalnog SiO2, ukupne prašine i aerosola- Sam standard određivanja maksimalno dozvoljenih koncentracija obavezuje na određivanje posebno kristalnih modifikacija SiO2. Da bi se zadovoljili zahtevi standarda za lebdeću prašinu ...
... česticama. Kako je za određivanje potencijalne opasnosti neophodno poznavanje kristalnih modifikacija SiO2, to bi u određenom slučaju prethodno moralo biti provereno na eventualno postojanje, sem kvarca, i drugih kristalnih modifikacija. Ukoliko se ustanovi da u česticama sem kvarca ima i kristobalita ...
... je kristalni Željko R. Cvetković Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj... 62 SiO2 kvarc. U slučaju da su u lebdećoj prašini prisutni kristobalit i tridimit, dobijena vrednost iz MDK formule deli se sa brojem 2 jer su te dve kristalne modifikacije ...Željko R. Cvetković. "Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-11-18)
-
Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu
Željko R. Cvetković (2013-11-18)Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara... alveolarna depozicija, (Ivanović, M., 2002) -Dozvoljeni nivoi koncentracija kristalnog SiO2, ukupne prašine i aerosola- Sam standard određivanja maksimalno dozvoljenih koncentracija obavezuje na određivanje posebno kristalnih modifikacija SiO2. Da bi se zadovoljili zahtevi standarda za lebdeću prašinu ...
... česticama. Kako je za određivanje potencijalne opasnosti neophodno poznavanje kristalnih modifikacija SiO2, to bi u određenom slučaju prethodno moralo biti provereno na eventualno postojanje, sem kvarca, i drugih kristalnih modifikacija. Ukoliko se ustanovi da u česticama sem kvarca ima i kristobalita ...
... je kristalni Željko R. Cvetković Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj... 62 SiO2 kvarc. U slučaju da su u lebdećoj prašini prisutni kristobalit i tridimit, dobijena vrednost iz MDK formule deli se sa brojem 2 jer su te dve kristalne modifikacije ...Željko R. Cvetković. "Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-11-18)
-
Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)
Darko M. Božović (2016-09-28)Karbonatne sirovine, obzirom na geološku građu Crne Gore predstavljaju jednu od najznačajnijih nemetaličnih mineralnih sirovina. U Crnoj Gori postoje brojna leţišta karbonatnih sirovina (arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena) koja su istraţena ili su u eksploataciji, među kojima rudni reon Bjelopavlića zauzima najznačajnije mjesto.Dosadašnja istraţivanja karbonatnih sirovina na ovom području imala su, međutim, prevashodno uzak istraţivački cilj, utvrđivanje rezervi arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena određenog leţišta, ili preliminarna ispitivanja kvaliteta krečnjaka u njima, sa ...karbonatne mineralne sirovine, arhitektonsko - građevinski kamen, tehničko - građevinski kamen, karbonatna punila, rudni reon Bjelopavlića, potencijalnost.... geologija Redovni profesor Univerzitet u Beogradu, Rudarsko - geološki fakultet Beograd Ĉlanovi komisije: Prof. dr Vesna Matović, Petrologija i geohemija Vanredni profesor Univerzitet u Beogradu, Rudarsko - geološki fakultet Beograd dr Dragan Radulović, dipl. inţ. rudarstva Naučni ...
... kvarcne sirovine i njihova primjena. Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina, 142 str., Beograd. Tišljar, J., 1987: Petrologija sedimentnih stijena. Tehnička knjiga, 242 str., Zagreb. Tišljar, J., 2001: Sedimentologija karbonata i evaporita. Institut za geološka istraţivanja ...
... mikrogrudvastim, grudvastim i pseudoolitskim krečnjacima, u kojima se povremeno javljaju i glinoviti slojevi koji mjestimično prelaze u glinene škriljce i škriljave laporce crne boje. Na području Javorka, Poljica, Crvene prodoli i Broćnika razvijeni su krečnjaci oksford - kimeridţa (J31,2). Pr ...Darko M. Božović. "Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-09-28)
-
Mikroelementi u uljnim šejlovima Aleksinca i njihov uticaj na životnu sredinu
Nikoleta Aleksić (2021)... je sinteza rezultovala formiranjem kristalnih čestica monokliničke strukture, nepravilnog oblika, mikrometarskih dimenzija, sa izraženom heterogenom unutrašnjom strukturom i specifičnom površinom od 7,5 m2/g. Rezultati XRD analize ukazuju na formiranje kristalnih Fe2(MoO4)3 čestica, čime je potvrđena ...
... metoda, pirokatehol, analitička kriva, kvantitativna analiza Uvod Pirokatehol (C6H6(OH)2) ili orto izomer benzendiola je bezbojna ili bela kristalna supstanca sa karakterističnim mirisom i njegova strukturna formula je prikazana na slici 1. Rastvoran je u vodi, alkoholu i acetatima. Svoju široku ...
... nafte i gasa. Udžbenik, 224-226. Rudarsko-geološki fakultet, Univerziteta u Beogradu. PETROVIĆ. M., i saradnici, 2012: Elaborat o rezervama uljnih škriljaca “Aleksinac” – polje “Dubrava” (JP PEU Resavica), 216 str. QUEROL, Xavier; FERNÁNDEZ-TURIEL, JoséLuis; LÓPEZ-SOLER, Angel. (1995). Trace elements ...Nikoleta Aleksić. "Mikroelementi u uljnim šejlovima Aleksinca i njihov uticaj na životnu sredinu" in VIII Memorijalni naučni skup iz zaštite životne sredine „Docent dr Milena Dalmacija“, 2021, Prirodno-matematički fakultet, Novi Sad (2021)