Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Republika Severna Makedonija

238 items

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... Srbiji, gde kroz centralni deo prolazi auto-put E-75 odnosno koridor 10. Takođe, severnoj granica opštine, odnosno reka Dunav predstavlja koridor 7. Na prostoru opštine, nalazi se i železnica koja spaja južne i severne delove Srbije. Sa „starim“ delom Beograda povezana Je sa 6 mostova, 3 drumska ...
    ... 5-10 m. (Dimitrijević ı dr. 1985) 15 Rečne terase (t) Nalazi se severno od Save ı ima rasprostranjenje u centralnom delu istražnog prostora. Geneza ovih sedimenta vezana je prethodna korista Save, koje je bilo severnije u bliskoj geološkoj istoriji. Sava je potkopavala lesne naslage pret ...
    ... vlažnosti tla. Na prostoru na prostoru Beograda je umereno kontinentalna sa sva 4 godišnja doba. Beograd se nalazi koi čitava Srbija u okviru severnog umerenog toplotnog pojasa. Na užem području grada analizirane su vrednosti padavina i temperaturnog režima vazduha. 2.2.1. Padavine Za potrebe ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... konstrukcije i severne prilazne konstrukcije. Južna prilazna konstrukcija je kontinualni most raspona 2x48,4 m. Centralna konstrukcija je raspona 95+172+95 m. Inundaciona konstrukcija je sastavljena od tri, dilatacijom odvojena, mosta sistema „kontinualnog nosača, raspona 5x48.4 m. Severna prilazna ...
    ... centralne konstrukcije, inundacione konstrukcije i severne prilazne konstrukcije. U dokumentaciji pod rednim brojem 1 su izvedeni istražni radovi na delu južne prilazne konstrukcije (MD-1), inundacione konstrukcije (MD-4, MD-2) ı na delu severne prilazne konctrukcije (MD-3). Obzirom na raspone ...
    ... rada, korišćene su karte Republičkog seizmičkog zavoda: Karta seizmičkog hazarda Republike Srbije, koja je izražena u stepenima makroseizmičkog intenziteta (MCS) (S/ika 4.7) ı Karta seizmičkog hazarda Republike Srbije izražena u jedinicama horizontalnog ubrzanja (g). 19 | 20 - | 8 22 233 ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... konstrukcije i severne prilazne konstrukcije. Južna prilazna konstrukcija je kontinualni most raspona 2x48,4 m. Centralna konstrukcija je raspona 95+172+95 m. Inundaciona konstrukcija je sastavljena od tri, dilatacijom odvojena, mosta sistema „kontinualnog nosača, raspona 5x48.4 m. Severna prilazna ...
    ... centralne konstrukcije, inundacione konstrukcije i severne prilazne konstrukcije. U dokumentaciji pod rednim brojem 1 su izvedeni istražni radovi na delu južne prilazne konstrukcije (MD-1), inundacione konstrukcije (MD-4, MD-2) ı na delu severne prilazne konctrukcije (MD-3). Obzirom na raspone ...
    ... rada, korišćene su karte Republičkog seizmičkog zavoda: Karta seizmičkog hazarda Republike Srbije, koja je izražena u stepenima makroseizmičkog intenziteta (MCS) (S/ika 4.7) ı Karta seizmičkog hazarda Republike Srbije izražena u jedinicama horizontalnog ubrzanja (g). 19 | 20 - | 8 22 233 ...

  • Jeleč grad- još nepriznati objekat geonasleđa

    Marija Radisavljević, Danica Srećković Batoćanin, Vladan Vidosavljević, Irena Kajtez (2022)
    Остаци средњовековног града Јелеча на једном од врхова планине Рогозне (1262 m), по неким веровањима представљаju купу угашеног вулкана. Рогозна je позната по појавама скарновске Cu–Au минерализације, а трагови рударске активности и важних путева још од античких времена и даље постоје у непосредној околини. О томе сведочи и османски назив за Рогозну: Gümüş Dağ (Сребрна планина). Време изградње Јелеча је непознато. Постоје индиције да је постојао још у 6. веку, али се помиње први пут средином 12. века. Поуздан податак ...
    Rogozna, Jeleč, srednjevekovno utvrdjenje, kvarc latit, objekat geonasledja

  • Pokazatelji recentne tektonske aktivnosti u speleološkim objektima Dževrinske grede (istočna Srbija)

    Ana Mladenović, Jelena Ćalić (2022)
    Sistem Timočkog raseda predstavljen je sistemom desnih transkurentnih raseda generalnog pružanja sever – jug, koji su bili aktivni u periodu oligocena i miocena u okviru Karpato-balkanskog orogena. Početak njihove aktivnosti vezuje se za rotaciju tektonskih jedinica Karpato-balkanida (Dacia Mega Unit) oko rigidne Mezijske jedinice. Aktivnost ovih transkurentnih raseda je akomodirala ovu rotaciju, pa se smatra da je kumulativno kretanje duž Timočkog raseda tokom perioda njegove aktivnosti bilo do 100 km. Usled kompleksnih tektonskih rotacija, rasedi ovog sistema doveli su ...
    Тимочки расед, Џеврински расед, Балта расед, спелеолошки објекат

  • Tehnička i biološka rekultivacija deponije pepela i šljake na Površinskom kopu Gračanica, Gacko

    Boban Crnogorac (2024)
    U završnom radu prikazane su faze rekultivacije u cilju uklanjanja degradiranih površina nastale usled deponovanja pepela i šljake, tehnološki proces nastajanja istih, kao i način transporta i odlaganja šljake i pepela. Primenjena je optimalna rekultivacija koja se sastoji od tehničke i biološke rekultivacije. Detaljno je predstavljen opis izvođenja radova tehničke i biološke rekultivacije, ukupni troškovi svih radova, kao i izbor metoda prevođenja degradiranih površina izazvanih odlaganjem šljake i pepela, u cilju njihove rekultivacije i rehabilitacije u njihov koliko je moguće prvobitni oblik. Ovi ciljevi se ...
    Površinska eksploatacija, PK „Gračanica“, Tehnička rekultivacija, Biološka rekultivacija, zaštita životne sredine, pepeo, šljaka
    ... a, kaseta III obuhvata i sledeće lokacije: • Prostor između kasete I i severne kosine kopa ograničen profilima PP10 do PP17; • Prostoru nastavku kasete II od profila PP9 do PP14 i podkasete II/1 ograničen sa severne strane rasedom, a sa jugozapadne strane završnom kosinom kopa; • Prostor ...
    ... šljake unutar povšinskog kopa. Dinamika odlaganja se vrši u tri faze (slika 3.1.): • Faza l obuhvata južnii jugozapadni deo; • TFaza2 obuhvata severni severoistočni deo; • Faza3 obuhvata radove — deponovanje u jugoistočnom delu. U ovom Projektu za rekultivaciju se razmatra deponije u konačnim ...
    ... servisnog puta i prvog sloja. U ovom slučaju je Prosečna dužina transporta takođe 1500 m. 25 Treći sloj će se formirati od humusa čija lokacija je severno, severo istočno od deponije. Transport humusa će se vršiti kamionski po postojećoj mreži puteva. Prosečna dužina transporta iznosi 1500m. Radom ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... dominantan uzdužni pravac. Zona Ravanice predstavlja nagnutu strukturu, uglavnom od juga ka severu, što Je uslovilo razvoj alogenog karstnog sistema u severnom i autogenog karstnog sistema u južnom delu pojasa. Prisustvo složenih tektonskih struktura i rasprostranjenost karbonatnih i nekarbonatnih formacija ...
    ... rejona Karpato-balkanida i Srpsko- kristalastog jezgra. Pojas Ravaničkih krečnjaka generalnog pravca SZ-JI nalazi se u podnožju Kučajskih planina. Severna granica prostire se od manastira Ravanica, preko Velikog Grabara i Senjskog Rudnika pa sve do Ravne reke u severozapadnom delu. Zapadna granica ...
    ... istraživanja, u predelima pokrivenim šumskom vegetacijom, gde su ı formirana brojna šumska gazdinstva („Južni Kučaj“). Rudarstvo je razvijeno u severnim delovima područja istraživanja, u okviru senjsko- resavskog basena gde su rasprostranjena ležišta uglja kao što su „Ravna reka“, „Senjski Rudnik“ ...

  • The correlation of Upper Miocene lithostratigraphic units of the southern part of the Pannonian basin

    Filip Anđelković, Dejan Radivojević (2019)
    gornji miocen, litostratigrafske jedinice, formacije, Panonski basen

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... zahvata utopnim pumpama i distribuira potrošačima: stanovništvu i privredi uz prethodno hlorisanje. Opština Kanjiža, koja se nalazi u severnom delu Republike Srbije, formirala je sistem vodosnabdevanja kroz više bušotina lociranih u različitim naseljima, sa izvorištima koja crpe podzemne vode ...
    ... izvorišta za vodosnabdevanje Kanjiže 2. OPŠTE KARAKTERISTIKE PODRUČJA ISTRAŽIVANJA 2.1. Geografski položaj Opština Kanjiža se nalazi u severnom delu Republike Srbije, u autonomnoj pokrajini Vojvodini. Smeštena je na samoj granici sa Mađarskom, na desnoj obali reke Tise. Geografski položaj opštine ...
    ... naselja Totovo Selo Izvorište naselja Totovo Selo formirano je sedamdesetih godina XX veka u severnom delu naselja. Izvedena su ukupno tri bunara, od toga dva na lokaciji uz naselje i jedan severnije. Bunari oznake NB-1 je napušten devedesetuh godina XX veka, a bunari B-2 i B-3 i dalje vrše ...

  • Tretman mulja iz procesa čišćenja uglja Bogutovo selo - Ugljevik

    Marijana Pavlović (2024)
    U ovom završnom radu sprovedeno je istraživanje sa osnovnim zadatkom da se utvrde osobinе mulja, kao nus-proizvoda procesa čišćenja uglja iz rudnika mrkog uglja „Ugljevik” po Parnaby tehnologiji.Na osnovu toga ispitana je mogućnost njegovog korišćenja u svojstvu autogene suspenzije u samom postupku čišćenja uglja i na kraju pronađe optimalno rešenje, kojim bi se obezbedilo njegovo tehnološki i ekološki bezbedno i racionalno tretiranje i deponovanje uz ponovno korišćenje prečišćene vode kao povratne vode u procesu. Ciljevi pomenutog istraživanja bi se ...
    tretman mulja, otpadne rudarske vode, zgušnjavanje, filtriranje, zatvoreni ciklus
    ... 7m). Procenjena donja toplotna vrijednost uglja za glavni ugljeni sloj (01% rezervi) u severnom reviru iznosi 11.354 kJ/kg, a u južnom reviru 11.677 kJ/kg. Procenjeni sadržaj sumpora u rovnom uglju za Severni revir iznosi 4,75%, a za Južni 4,960%. U Tabeli su prikazani prosječni parametri kvaliteta ...
    ... uglja „Bogutovo Selo” je monoklinalne strukture i podeljeno je gravitacionim rasedom na dva revira -– severni ı južni. U oba revira slojevi uglja generalno padaju u pravcu sever-severoistok, u severnom reviru pod uglom do 10, a u južnom reviru i do 25”. Slojevi uglja u oba revira su razvijeni od površine ...
    ... na više blokova koji se istražuju ı eksploatišu kao zasebni reviri. Revir „,Bogutovo Selo — Sjever” predstavlja tektonski blok između Južnog i Severnog rasjeda, zapadna granica je delom tektonska, a delom sedimentacijske prirode (isklinjavanje) dok mu istočnu granicu čini rased koji ga odvaja od ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји

  • Prvi nalazi repatih vodozemaca (Urodela) u pleistocenskoj pećinskoj fauni Srbije; još jedna kockica u slagalici

    Dragana Đurić, Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković (2023)
    Fosilna fauna pleistocenskih pećina odslikava sastav faune njihove okoline. Najčešće se u njima naleze ostaci krupnih sisara ledenog doba koji su je koristili kao stanište. Uz njih česti su i ostaci drugih sitnih kičmenjaka kao što su sitni sisari, ribe, vodozemci, gmizavci i ptice. Ostaci sitnih kičmenjaka u većini slučajeva u pećinu dospevaju kao plen grabljivica (ptice i sisari) ali je manji broj njih pećinu koristio i kao sklonište ili stanište. U proučavanje fluktuacija pleistocenske klime sve češće se ...
    ... identifikovan kao 77ifurus cf. karelinii. Današnji predstavnici familije Salamandridae imaju široke ali disjunktne arele svoga rasprostranjenja na severnoj hemisferi. Međutim antropogene promene staništa sve više utiču na smanjenje njihove brojnosti. Kao i drugi vodozemci, izuzetno su vezani za vodena ...
    ... Enver Mandžić (Akademija nauka Bosne i Hercegovine) Akad. Hazim Hrvatović (Akademija nauka Bosne i Hercegovine) Akad. Neđo Đurić (Akademija nauka Republike Srpske) Profesor emeritus Sejfudin Vrabac (Rudarsko geološko građevinski fakultet Tuzla) Profesor emeritus Izet Žigić (Rudarsko geološko građevinski ...
    ... Srbije dodaje Još Jednu kockicu u slagalici našeg tumačenja paleosredina. Zahvalnica: Ovaj rad je finansiran preko Projekta NEEMO Fonda za nauku Republike Srbije broj 7746827. 43 BOSNEIHERCEGOMINE — ER=qs::skt a SR MEBUNARDBNIM UČEŠĆEM = euii Reference: 1. Jovanović, M., Bisbal-Chinesta, ...

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Sitni, ali bitni: uloga sitnih sisara, herpetofaune i mekušaca u rekonstrukciji pleistocenskih paleosredina

    Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Dragana Đurić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković (2023)
    Fosilni ostaci životinja i biljaka imaju važnu ulogu u rekonstrukciji pleistocenskih paleosredina. U ovom radu opisan je značaj tri grupe životinja: sitnih sisara, herpetofaune I mekušaca. Mada je za rekonstrukciju važan sastav čitave asocijacije, nalasci pojedinih vrsta mogu biti dovoljno indikativni da otkriju tip staništa ili klimatske uslove. Posebnu teškoću pri rekonstrukciji paleosredina u Srbiji predstavlja činjenica da klimatske promene na Balkanskom poluostrvu nisu bile tako oštre kao u srednjoj i zapadnoj Evropi, pa ne postoji drastična razlika u ...
    ... arbustorum. Veliki klimato-stratigrafski značaj imaju i slatkovodne pleistocenske školjke iz roda CorĐbicula, koje su prisutne u aluvijalnim naslagama severnih delova Srbije. Tokom srednjeg pleistocena korbikule su se povukle iz Panonskog basena naseljavajući oblasti Kaspijskog basena, Indije i nekih ...
    ... Enver Mandžić (Akademija nauka Bosne i Hercegovine) Akad. Hazim Hrvatović (Akademija nauka Bosne i Hercegovine) Akad. Neđo Đurić (Akademija nauka Republike Srpske) Profesor emeritus Sejfudin Vrabac (Rudarsko geološko građevinski fakultet Tuzla) Profesor emeritus Izet Žigić (Rudarsko geološko građevinski ...
    ... Je korisno, radi veće preciznosti, kombinovati različite vrste metoda. Zahvalnica: Ovaj rad je finansiran preko Projekta NEEMO Fonda za nauku Republike Srbije broj 7746827. 49 III KONGRES GE0LOGR BOSNE I HERCEGOVMINE SR MEBUNRRODNIM UČEŠĆEM Literatura 1. Andrews,P.,(1990): Owls, caves ...

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... prirodno zaštićenom ı atraktivnom. Aranđelovac se nalazi na važnom saobraćajnom pravcu koji povezuje centralnu Srbiju sa Beogradom (oko 75 km severno) ı Kragujevcem (oko 50 km južno). Aranđelovac je okružen brdovitim ı planinskim terenima. Bukulja je dominantna planina koja se uzdiže zapadno ...
    ... a se kao litološki članovi izdvajaju konglomerati, gline, tufovi i tufiti, laporci, peščari i peskovite gline. Sedimenti panona su otkriveni severno od Aranđelovca. Leže konkordantno preko sarmatskih krečnjaka, a predstavljeni su peskovima, peskovitim glinama i peščarima (Menković i Košćal, ...
    ... ISTRAŽIVANJE UGLJA U ARANĐELOVAČKOM UGLJENOM BASENU. Fond dokumenata Geozavoda, Beograd . Dolić D., (1966): OPŠTI STRATIGRAFSKI PROFIL MIOCENA U SEVERNOM DELU MORAVSKE POTOLINE. Referati VI savetovanja Geologa SFRJ, Deo I, Ohrid. Dolić D., (1975/1976): MIOCEN ŠIRE OBLASTI KOSMAJA. Vesnik Zavoda za ...