Претрага

Упит dcterms_subject_txt:podzemna voda

588 items

  • Оцена перспективности изворишта "Вић баре" за водоснабдевање Обреновца

    Бојан Хајдин, Душан Поломчић, Зоран Стевановић, Драгољуб Бајић, Катарина Хајдин (2012)
    ... bare“ prvenstveno u pogledu mogucnosti obezbedenja dopunskih koli¢ina podzemnih voda. Na ovom izvoristu formiranom u meandarskom podrucju Save danas se pomoéu 30 busenih i dva bunara sa horizontalnim drenovima zahvata proseéno 260 I/s vode. Problemi na izvoristu javijaju se zbog specifiénih prirodnih uslova ...
    ... optimizacije rada i perspektive kori8¢enja podzemnih voda izvorigsta "Vié bare". Institut za vodoprivredu “Jaroslav Cerni", Zavod za hidrogeologiju i izuéavanje rezima podzemnih voda, Beograd. STEVANOVIC Z., HAJDIN B., (2008): Elaborat o rezervama podzemnih voda izvori8ta ,Vié bare“ u Zabrezju za vodo ...
    ... posluzio Za ocenu rezervi podzemnih voda, a simulacijama su izvrSene prognoze za sluéaj proSirenja izvorista. nivo (mnm) vreme (dani) Eksploatisana koliéina (I/s) Slika 4. Uporedni dijagram oscilacija nivoa podzemnih voda, vodostaja reke Save i eksploatisanih koli¢éina voda na izvoristu u periodu jul ...

  • Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević (2019)
    Системи даљинског грејања постоје у 57 градова и општина у Србији и доминантно користе фосилна горива. У овим урбаним срединама су изграђени, или се планира градња система за пречишћавање отпадних вода. У раду је размотрена (са еколошког и енергетског аспекта) могућност додатног, енергетског коришћења топлоте пречишћене воде у СДГ, применом топлотних пумпи. На примеру Шапца је извршено поређење постојећег СДГ са системом који би применом топлотних пумпи искористио енергетски потенцијал система за пречишћавање отпадних вода. Добијени индикатори су послужили ...
    системи даљинског грејањa, постројења за пречишћавање отпадних вода, топлотне пумпе
    ... централни систем за грејање санитарне воде нити централни системи за хлађење простора у постојећим зградама. 4.2 Систем за пречишћавање отпадних вода и избор топлотне пумпе Пречишћавањем комуналних, делом третираних индустријских отпадних вода и дела воде од инфилтрације у Шапцу настаје ефлуент ...
    ... примену топлотних пумпи у СДГ, неопходно је одредити количину топлоте која се из пречишћене воде као топлотног извора може користити у топлотним пумпама. Температуре воде на излазу из система пречишћавања отпадних вода су приказане на слици 4. 0 10 20 30 40 50 60 0 500 1000 1500 2000 2500 3000 ...
    ... otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih ...

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... кисеоника“. За подземне воде дефиниција је допуњена од стране USGS (2010). Аноксичне подземне воде (anoxic groundwater): “Подземне воде у којима нема раствореног кисеоника или га има у малим концентрацијама (мање од 0.5 mg/l)“. Термин оксична подземна вода коришћен је за подземне воде које имају садржај ...
    ... Србији Подземне воде су изузетно значајан ресурс вода за водоснабдевање. Представљају део хидролошког циклуса кружења воде у природи. Формирају се у горњем делу литосфере. Подземне воде су значајне за очување влажних станишта и као оазе у аридним подручјима. Део ресурса подземних вода формиран ...
    ... сулфида у подземној води примењена је фотометријска метода са метиленским плавим (UV- VIS спектрофотометрија) у складу са стандардом ISO 10530:1992. Доња граница за детекцију водоник-сулфида у подземним водама овом методом за подземне воде је 0,02 mg/l. Хемијски параметри подземних вода који су ...

  • Rudničke vode olovo-cinkovih ležišta u rudnom polju „Blagodat“ u jugoistočnoj Srbiji

    Nebojša Atanacković, Veselin Dragišić, Vladimir Živanović, Ivana Cvejić, Saša Stojadinović, Ivana Jocić (2022)
    Rudno polje Blagodat sa više ležišta i pojava olovo-cinkovih ruda nalazi se u krajnjem jugoistočnom delu Srbije, blizu granica sa Bugarskom i Severnom Makedonijom. Eksploatacija ovog resursa vrši se podzemno u okviru rudnika Grot, ranije Blagodat. Prilivi podzemnih (rudničkih) voda u jamske radove rudnika Grot su visoki i iznose oko 130 l/s (septembar 2019), što ga trenutno svrstava u najovodnjenije rudnike sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji. Nezavisno od njih, iz obližnjeg potkopa P-1 u ležištu Kula, ističe još 25 ...
    rudničke vode, ovodnjenost rudnika, prilivi rudničkih voda, kvalitet rudničkih voda

  • Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia

    Оливера Крунић (2021)
    минералне воде

  • Prilog poznavanju režima i bilansa voda reke Resave

    Marina Mitrašinović, Vesna Ristić Vakanjac, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Dušan Polomčić (2022)
    Sliv Resave zauzima područje između reke Velike Morave i obronaka Kučajsko-beljaničkih planina. Sliv i režim ove reke kontroliše se dvema hidrološkim stanicama: Manastir Manasija (slivno područje u iznosu od 388 km2) i Svilajnac (681 km2). Za potrebe analize režima voda reke Resave i uticaja padavina na formiranje oticaja sa njenog sliva preuzeti su podaci o padavinama sa meteorološke stanice Crni Vrh (1037 m nm) koji odslikava režim gornjeg dela sliva ove reke, i meteorološke stanice Smederevska ...
    Hidrogeološke karakteristike, hidrološke karakteristike, režim voda bilans voda, rijeka Resava

  • Izbor optimalnog sistema za odvođenje voda na površinskim kopovima

    Vladislav Kecojević (1996)
    Površinski kopovi, odvođenje voda

  • Hidrogeološke karakteristike Bačke sa aspekta zahvatanja i iskorišćavanja lekovitih voda

    Milan TOMIĆ (2014)
    Bačka, lekovita voda, balenologija, hidrogeologija

  • Hidrogeološke karakteristike područja Cerničkog polja (Istočna Hercegovina) sa posebnim osvrtom na rizik od zagađena podzemnih vodnih resursa

    Petar Vojnović (2023)
    ... Ključne reči: karst, podzemne vode, Cerničko polje, Ključka rijeka, zaštita podzemnih voda Uvod Cerničko polje sa Ključkom rijekom kao glavnim tokom, predstavljaja dio jedinstvene i u svijetu geologije karsta poznate hidrogeološke cjeline. Višegodišnjih istraživanja šire zone Cerničkog polja odnosila ...
    ... do sada na ovom području su izvedena određena hidrogeološka istraživanja sa ciljem osmatranja fluktuacije podzemnih voda u različitim hidrogeološkim uslovima. Podzemne vode iz karsta koje su osnovni vid vodosnabdevanja oko 25 % svjetske populacije [1] ujedno su i najpodložnije zagađenju u poređenju ...
    ... sveobuhvatnoj analizi i sintezi dobijenih rezultata, kao ni problemu zaštite podzemnih voda. Tokom 2018. godine izvršena su hidrogeološka istraživanja šire okoline sa ciljem definisanja pravca, smjera i brzine kretanja podzemnih voda u čiju svrhu su korišćene metode rekonosciranja terena i opita obilježavnja ...

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Na širem području Brusa izvedena su naučna multidisciplinarna istraživanja za potrebe ocene geotermalnog potencijala sa zadatkom de9inisanja uslova formiranja geotermalnih i termomineralnih resursa. Interpretacijom podataka zaključeno je da je na predmetnom terenu formiran "hibridni" hidrogeotermalni sistem, koji sadrži elemente sistema u rov-strukturi i elemente konvektivnog hidrogeotermalnog sistema sa rezervoarom u pokrivaču granitoidne intruzije. Sistem čine dva nezavisna hidrogeotermalna rezervoara. Prvi rezervoar formiran je u gornjokrednim krečnjacima na dubini od oko 1550 m. Maksimalne prognozne temperature hidrogeotermalnih resursa u krečnjačkom ...
    hidrogeotermalni sistem, gornjokredni krečnjaci, trijaski mermeri, Brus

  • 50 godina Departmana za hidrogeologiju

    urednici Dušan Polomčić, Vladimir Živanović, Ana Vranješ, Ljiljana Vasić (2021)
    hidrogeologija, Departman za hidrogeologiju

  • Primena metoda za ocenu ranjivosti podzemnih voda u zaštiti vodnih resursa severnog dela Ozrena i Device

    Stojadinović Saša, Živanović Vladimir, Dragišić Veselin (2018)

  • Uticaj površinske obrade kamena na promenu primarne poroznosti

    Ana Radivojević (2024)
    Površinska obrada kamena je izuzetno bitna kod stena koje se koriste u izgradnji svih vrsta objekata. Površinskom obradom se direktno utiče, ne samo na estetska svojstva kamena nego i na njegove fizičko-mehaničke karakteristike. Cilj ovog završnog rada je analiza uticaja poliranja i rezanja kao tehnoloških procesa obrade na poroznost odabranih vrsta arhitektonsko-građevinskog kamena. Ispitivane stene su gabro „Nero Assoluto“, granit sa površinskog kopa „Ploče“, granit African Red, krečnjak sa lokaliteta „Skržut“ i krečnjak poznat pod nazivom „Sirogojno crveni“.
    polirana površinska obrada kamena, rezana površinska obrada, poroznost, kapilarno upijanje vode
    ... ı pegmatitiskim, uočljivi su u donjem delu površinskog kopa (Erić, P., et al. 2000). Teren Je dobro drenirajući i nema uslova za formiranje podzemnih voda. Procene govore da je ukupno otkopano više od 100.000 mš3 granita. Ipak, pojava betonskih ivičnjaka sa belim cementom potpuno je potisnula ...
    ... uzorka (g). 2.3.4. Upijanje vode pri atmosferskom pritisku Upijanje vode je osobina kamena da u svoje pore upije određenu količinu vode kada se u nju potopi. Količina upijene vode koja se tada nađe u kamenu predstavlja maksimalnu količinu fizički vezane ı kapilarne vode koju taj kamen može u sebe ...
    ... merenja, upijanje vode možemo lako izračunati korišćenjem formule: 23 ms_md 100 (5) Ab – upijanje vode pri atmosferskom pritisku (%); ms — masa u potpunosti zasićenog uzorka vodom (p); mua — masa suvog uzorka (g). 2.3.5. Kapilarno upijanje vode Kapilarno upijanje vode uzoraka je izmereno ...

  • Numeričko modelovanje povećanja iskorišćenja naftnih ležišta injektiranjem polimera i analiza osetljivosti parametara

    Jana Šujica (2024)
    U toku proizvodnje jednog ležišta, nakon primene sekundarnih metoda iskorišćenja, velika količina nafte ostaje zarobljena u ležištu. Ovaj “problem” rešava se upotrebom tercijarnih metoda iskorišćenja.Tercijarne metode mogu se podeliti na: hemijske, termičke, mikrobiološke i metode utiskivanja gasova u uslovima mešanja i nemešanja.U ovom radu analiziraju se hemijske metode koje se odnose na injektiranje polimera u cilju povećanja iskorišćenja naftnog ležišta “X”. Simulacija je rađena u simulatoru “Tnavigator” na sintetičkom modelu u cilju definisanja stepena iskorišćenja naftnog ležišta “X” nakon ...
    povećanje iskorišćenja, utiskivanje polimera, numerička simulacija
    ... sistemu koji Je prikazan na slici 7.7.5. i slici 1.1.6., nafta se smatra nekvašećom fazom (B), dok se voda uzima kao kvašeća faza (A). Na slici 7.1.5. prikazan Je proces istiskivanja nafte vodom. U ovom slučaju naftu Je lako istisnuti zbog nižih kapilarnih pritisaka ı manjih površinskih napona između ...
    ... u prisustvu vezane vode) ili gas (iznad tačke rose u prisustvu vezane vode); • Dvofazni-kada su prisutne 2 mobilne faze: naftu(il: kondenzat ispod pritiska zasićenja u prisustvu vezane vode) i gas, gas (iznad tačke rose) ı vodu ili naftu (iznad pritiska zasićenja) i vodu; • Trofazni-kada imamo ...
    ... PROIZVODNJA VODE •• DNEVNA PROIZVODNJA VODE (H) ——— kUM. PROIZVODNJA VODE seee* KUM. PROIZVODNJA VODE (H) ——— DNEVNA PROIZVODNJA TEČ.FLUIDA DNEVNA PROIZVODNJA TEČ FLUIDA (H} ——— kUM. PROIZVODNJA TEČ.FLUIDA 'KUM. PROIZVODNJA TEČ.FLUIDA (H) Slika 3.4.6. Izgled krive proizvodnje natfe i vode nakon postupka ...

  • Određivanje zona sanitarne zaštite izvorišta podzemnih voda na bazi ukupnog vremena kretanja vode

    Živanović Vladimir, Dragišić Veselin, Jemcov Igor, Magazinović Sava, Radosavljević Jovana (2016)

  • Hidrogeološka sitematizacija termo-mineralnih voda

    Radoman Đurović (1961)
    Termo-mineralne vode

  • Tehno-ekonomska analiza varijanti sistema odvodnjavanja površinskog kopa Drmno od podzemnih voda do kraja eksploatacije

    Tomislav Šubaranović, Dušan Polomčić, Vladimir Pavlović (2018)
    Odvodnjavanje površinskog kopa Drmno od podzemnih voda je jedan od najznačajnijih podsistema u procesu eksploatacije u veoma zavodnjenoj radnoj sredini Kostolačkog basena uglja. Već od 2006. godine, Inovirani dugoročni program razvoja eksploatacije uglja predviđa izradu ekrana, pored zadržavanja postojećih standardnih metoda odvodnjavanja od podzemnih voda linijama bunara. Iako je kasnijim Glavnim rudarskim projektom, takođe, bila predviđena izrada ekrana, njegova realizacija nije započela. Na osnovu realnog sagledavanja postojeće projektne dokumentacije, početak izrade ekrana se predviđa od 2023. godine. ...
    odvodnjavanje, bunari, ekran, dinamika, finansiranje.

  • Inkrustacione agresivne osobine mineralnih voda Srbije

    Petar papić (1998)
    Agresivne osobine, mineralne vode

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana Stojković (2013)
    Esencijalni mikroelementi, mineralne vode.

  • Iskorišćavanje i zaštita mineralnih voda Vrnjačke banje

    Goran Petković (2002)
    Mineralne vode, iskorišćavanje, zaštita, Vrnjačka banja