Претрага
253 items
-
Hidrodinamičke karakteristike izvorišta "Pavliš" za vodosnabdevanje Vršca
Hidrodinamički model režima podzemnih voda izrađen je u cilju analize eksploatacionog režima i bilansa podzemnih voda na izvorištu "Pavliš" koje se koristi za vodosnabdevanje Vršca. Hidrodinamički model je formiran postupno: određivanjem veličine istražnog područja koje će biti obuhvaćeno modelom, zadavanjem broja slojeva posmatrano u vertikalnom profilu koji odgovaraju određenim realnim slojevima definisanim izvedenim istražnim radovima na terenu, diskretizacijom strujnog polja u planu i profilu, zadavanjem filtracionih karakteristika porozne sredine, zadavanjem graničnih uslova. Primenom hidrodinamičkog modela zasnovanog na numeričkoj metodi ...Dušan Polomčić, Jelena Ratković, Vesna Ristić Vakanjac, Dejan Drašković, Slavko Špadijer. "Hidrodinamičke karakteristike izvorišta "Pavliš" za vodosnabdevanje Vršca" in 17. Srpski simpozijum o hidrogeologiji sa međunarodnim učešćem, Pirot, 2-6 oktobar 2024, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Rudarsko-geološki fakultet (2024). https://doi.org/10.5281/zenodo.13739589
-
Hidrodinamičke karakteristike izvorišta "Nepričava" za vodosnabdevanje Lazarevca
Izvorište "Nepričava" nalazi se između sela Rubibreze i Slovca na ravničarskom terenu aluvijalne ravni reke Kolubare. Zahvatanje podzemnih voda za vodosnabdevanje Lazarevca vrši se preko šest bunara: Bla-3/3, Bla-4, Bla-7/2, Bla-9/2 i Bla-11, promenljivim kapacitetom od 100-130 l/s u zavisnosti od potreba potrošača. Podzemne vode se zahvataju iz karstno - pukotinske izdani pod pritiskom. Za potrebe ocene rezervi podzemnih voda na ovom izvorištu rađen je hidrodinamički model režima podzemnih voda. Hidrodinamički model je izrađen kao višeslojni model sa ukupno ...Dušan Polomčić, Jelena Ratković, Vesna Ristić Vakanjac, Dejan Drašković, Slavko Špadijer. "Hidrodinamičke karakteristike izvorišta "Nepričava" za vodosnabdevanje Lazarevca" in 17. Srpski simpozijum o hidrogeologiji sa međunarodnim učešćem, Pirot, 2-6 oktobar 2024, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Rudarsko-geološki fakultet (2024). https://doi.org/10.5281/zenodo.13739612
-
Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља
Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решењеBojan S. Dimitrijević. "Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-05-30)
-
Energetska efikasnost elektromotora na površinskim kopovima
Snežana Aleksandrović, Ilija Jeftenić (2023)Snežana Aleksandrović, Ilija Jeftenić. "Energetska efikasnost elektromotora na površinskim kopovima" in 11. Međunarodna konferencija “Ugalj i kritični materijali" CCM 2023, Zlatibor, 11-14. oktobar 2023. , Beograd : Jugoslovenski komitet za površinsku eksploataciju (2023)
-
Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun
Matija Zorić (2024)Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...... su konstatovani od 175 m do 195 m dubine (Bogdanović, 2008). U zoni Ugrinovaca konstatovano je nekoliko vodonosnih slojeva pod pritiskom. U okolini Ugrinovaca kaptiran je sloj pod pritiskom u intervalu od 158 m do 161 m. (Milojević i dr., 1975). Profil terena karakterističan za severozapadne ...
... grada Beograda obeležava teritoriju opštine koja je zapadno od Batajnice, odnosno seoska naselja Busije, Grmovac i Ugrinovci zajedno sa njihovom okolinom. U tabeli 10. mogu se videti uporedni podaci o hidrogeotermalnim resursima na području istražnog terena za svih pet spomenutih zona. Napomena: ...
... proizvođačkoj cen1). Naravno, cena nije Jedini razlog zašto je bitno gledati geotermalnu energiju kao najbolju alternativu. Kvalitet vazduha i okoline u kojoj živimo, odnosno sama ekologija je izuzetno bitna. Većina privatnih kuća (što je, gledano na prostoru cele opštine, dominantna većina objekata) ...Matija Zorić. Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun, 2024
-
Demise of the Wetterstein Carbonate Platform and onset of the Dachstein Carbonate Platform recorded in deep-water successions of the East Bosnian-Durmitor megaunit (Pliješevina, northern Montenegro, Dinarides)
Milica Mrdak, Eva Wagerer, Milan Sudar, Nevenka Djerić, Martin Đaković, Hans-Jürgen Gawlick. "Demise of the Wetterstein Carbonate Platform and onset of the Dachstein Carbonate Platform recorded in deep-water successions of the East Bosnian-Durmitor megaunit (Pliješevina, northern Montenegro, Dinarides)" in Geologica Carpathica, Central Library of the Slovak Academy of Sciences (2024). https://doi.org/10.31577/GeolCarp.2023.26
-
Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu
Željko R. Cvetković (2013-11-18)Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, KolubaraŽeljko R. Cvetković. "Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-11-18)
-
Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu
Željko R. Cvetković (2013-11-18)Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, KolubaraŽeljko R. Cvetković. "Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-11-18)
-
Hidrogeološka istraživanja za potrebe izrade tunela: slučaj dela autoputa na panevropskom koridoru Vc kroz Bosnu i Hercegovinu - Republiku Srpsku
Rad prikazuje analizu hidrogeoloških podataka u zoni oko trase tunela "Putnikovo brdo 2", koji se nalazi na deonici Johovac - Doboj jug u okviru Panevropskog koridora Vc kroz Bosnu i Hercegovinu, na autoputu Budimpešta - Osijek - Sarajevo - Ploče. U okviru sprovedenih istraživanja, izvršeno je rekognosciranje istražnog područja, a zatim i određivanje hidrauličkih parametara porozne sredine, izrada hidrogeološkog modela, određivanje propusnosti stena, procena očekivanih dotoka vode, procena pritiska vode na nivou tunela, kao i procena hidrogeoloških rizika.Dragoljub Bajić, Dušan Polomčić, Vesna Ristić Vakanjac, Milica Stepanović, Jelena Ratković. "Hidrogeološka istraživanja za potrebe izrade tunela: slučaj dela autoputa na panevropskom koridoru Vc kroz Bosnu i Hercegovinu - Republiku Srpsku" in 17. Srpski simpozijum o hidrogeologiji sa međunarodnim učešćem, Pirot, 2-6 oktobar 2024, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Rudarsko-geološki fakultet (2024). https://doi.org/10.5281/zenodo.13740168
-
Kvantitativne karakteristike eksploatacionog režima podzemnih voda na izvorištu "Jaroš" - Sombor
Izvorište "Jaroš" formirano je na prostoru SOmbora. Podzemne vode koje se zahvataju na izvorištu sa ukupno 18 bunara koriste se za vodosnabdevanje grada Sombora, prigradskih i okolnih naselja. Podzemne vode se zahvataju iz zbijenog tipša izdani sa slobodnim nivoom kvartarne starosti. Hidrodinamički model režima podzemnih voda izrađen je u cilju analize eksploatacionog režima i bilansa podzemih voda na izvorištu "Jaroš". Primenom hidrodinamičkog modela zasnovanog na numeričkoj metodi konačnih razlika određen je bilans podzemnih voda za područje istraživanja predmetnog izvorišta, ...Dušan Polomčić, Jelena Ratković, Vesna Ristić Vakanjac, Dejan Tadić, Bojan Hajdin. "Kvantitativne karakteristike eksploatacionog režima podzemnih voda na izvorištu "Jaroš" - Sombor" in 17. Srpski simpozijum o hidrogeologiji sa međunarodnim učešćem, Pirot, 2-6 oktobar 2024, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Rudarsko-geološki fakultet (2024). https://doi.org/10.5281/zenodo.13739557
-
Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије
Goran H. Marinković (2014-06-17)Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.Goran H. Marinković. "Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-06-17)
-
Стабилизација косине приступног пута у југоисточном делу површинског копа „Ћерамиде“
Никола Анђелић (2024)Експлоатација дацита као техничког камена се на површинском копу "Ћерамиде" врши дисконтуалном технологијом уз примену бушачко-минерских радова и високо капацитативне и габаритне опреме. Примане наведене технологије захтева стабилне и безбедне транспортне путеве како би се планирана производња и реализовала. Услед клизишта које је настало у зони главног извозног пута на површинском копу дацита "Ћерамиде" неопходно је обезбедити одговарајуће техничко решење којим би се косина пута довела у стабилно стање. У том смислу предложено је техничко решење са насипањем косине ...... sigurnosti Fs a) Za površinski kop Radne kosine parcijalnih pojedinačnih etaža „00 do 1,05 Radne kosine sistema etaža „05 do 1,10 Sistemi radnih etaža sa transportnim putevima „15 do 1,20 Završne kosine površinskog kopa „30 do 1,50 0) Za odlagalište Radne kosine parcijalnih pojedinačnih etaža ...
... stabilnosti za radne kosine na kojima se vrši transport prema Pravilniku o tehničkim normativima za površinsku eksploataciju ležišta mineralnih sirovina, kao i da je faktor sigurnosti parcijalne kosine do formiranog nasipom Fs > 1,05, čime se zadovoljava kriterijum stabilnosti za radne etaže prema ...
... nasipom Fs > 1,10, čime se zadovoljava kriterijum stabilnosti za radne kosine na kojima se vrši transport i da Je faktor sigurnosti parcijalne kosine sa formiranim nasipom Fs > 1,05, čime se zadovoljava kriterijum stabilnosti za radne etaže, a sve prema 34 Nikola 4nđelić Pravilniku o tehničkim ...Никола Анђелић. Стабилизација косине приступног пута у југоисточном делу површинског копа „Ћерамиде“, 2024
-
Analiza toplotne moći i Vobeovog indeksa prirodnog gasa različitog porekla
Lana Mitrović (2024)U radu su prikazane najznačajnije osobine prirodnog gasa, uključujući hemijski sastav, jednačine sagorevanja i termodinamičke karakteristike koje predstavljaju osnovu za dalje razumevanje rada. Prikazane su količine prirodnog gasa na evropskom trţištu prema zemlji porekla, kao i njihove zasebne hemijske i termodinamičke karakteristike.Kvalitet prirodnog gasa u Republici Srbiji je posebno poglavlje u radu u okviru kog je detaljnjije opisano snabdevanje Republike Srbije prirodnom gasom, kao i zahtevani kvalitet.Na kraju, obuhvatajući sve prethodno navedeno, prikazan je postupak rešavanja Studije slučaja koja ...Lana Mitrović . Analiza toplotne moći i Vobeovog indeksa prirodnog gasa različitog porekla, 2024
-
Upotreba lidar tehnologije i digitalne fotogrametrije primenom iPhone pametnih telefona na primeru rudnika "Rudnik"
Nikola Mirković, Luka Crnogorac, Aleksa Paunović. "Upotreba lidar tehnologije i digitalne fotogrametrije primenom iPhone pametnih telefona na primeru rudnika "Rudnik"" in 15. Simpozijum „Rudarstvo 2024“ Održivi razvoj u rudarstvu i energetici, Vrnjačka banja, 21-24. maj 2024., Beograd : Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina (2024)
-
Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2
Kristina Gavrilović (2024)Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...... Republika Srbija spada među bogatije zemlje Evrope, uzimajući u obzir veličinu teritorije koju zauzima. Složena geološka građa Srbije i njene okoline doveli su do razvoja specifičnih hidrogeoloških uslova za formiranje podzemnih vodnih resursa (Dokmanović & Stevanović, 2015). Za potrebe vodosnabdevanja ...
... severozapadu -Bela Palanka na zapadu -Babušnica na jugozapadu Državnu granicu deli sa Bugarskom, u dužini od 65 km. Planine koje se nalaze u okolini Pirota su: Stara planina, Vlaška planina, Vidlič itd. Rečni tokovi koji protiču kroz grad su: Nišava, Jerma, Rasnička reka, Visočica, Temštica ...
... granice i Zvonačke Banje, koja delom obuhvata i Ruj planinu, prikazao je St. Zafirov (1950). On je naročitu pažnju posvetio silurskim tvorevinama okoline Zvonačke Banje, koje je tada po prvi put konstatovao. K. Petković i N. Milojević (1956) daju geološku kartu razmere 1 : 25.000, na kojoj su dosta ...Kristina Gavrilović. Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2, 2024
-
Prilog poznavanju režima isticanja vrela Gornji Dušnik, (Suva planina)
Aleksandar Tanasković, Vesna Ristić Vakanjac, Veljko Marinović, Saša Milanović, Dušan Polomčić, Ljiljana Vasić, Branislav Petrović (2024)Karstno vrelo Gornji Dušnik nalazi se u istoimenom selu u jugoistočnoj Srbiji, u opštini Gadžin Han. Ovo vrelo drenira zapadne delove Suve planine i kaptirano je za potrebe vodosnabdevanja Gadžinog Hana, kao i sela Gornji i Donji Dušnik. Iako je ovo vrelo kaptirano, sistematska osmatranja isticanja karstnih voda na njemu do sada nisu vršena. U periodu od 1. novembra 1977. do 31. januara 1979. godine, uspostavljen je monitoring na ovom vrelu od strane Geozavoda (merenja vršena sporadično i to ...bilans voda, režim isticanja, autokorelacija, kroskorelacija, spektralna analiza, vrelo Gornji DušnikAleksandar Tanasković, Vesna Ristić Vakanjac, Veljko Marinović, Saša Milanović, Dušan Polomčić, Ljiljana Vasić, Branislav Petrović. "Prilog poznavanju režima isticanja vrela Gornji Dušnik, (Suva planina)" in 17. Srpski simpozijum o hidrogeologiji sa međunarodnim učešćem, Pirot, 2-6 oktobar 2024, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Rudarsko-geološki fakultet (2024). https://doi.org/10.5281/zenodo.13739842
-
Kroskorelacione analize nivoa podzemnih voda i nivoa Velike Morave, vodomerni profil Ljubičevski Most
Sliv Velike Morave predstavlja glavni drenažni rečni sistem Republike Srbije (RS) iz razloga što zahvata oko 42 % njene površine. Zbog visokog kvaliteta zemljišta Pomoravlja, kao i značajnih rezervi podzemnih voda, ono predstavlja najgušće naseljenu oblast u užoj Srbiji. Od privrednih grana najzastupljenija je poljoprivredna proizvodnja. Bilo je istorijskih pokušaja da ova reka postane i plovna ali do sada bezuspešno. Zbog svoje značajnosti za RS, na ovoj reci je još pre više od 100 godina uspostavljen monitoring nivoa voda ...režim površinskih i podzemnih voda, kroskorelaciona analiza, brzina kretanja podzemnih voda, reka Velika MoravaMilan Kresojević, Vesna Ristić Vakanjac, Dušan Polomčić, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić. "Kroskorelacione analize nivoa podzemnih voda i nivoa Velike Morave, vodomerni profil Ljubičevski Most" in 17. Srpski simpozijum o hidrogeologiji sa međunarodnim učešćem, Pirot, 2-6 oktobar 2024, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Rudarsko-geološki fakultet (2024). https://doi.org/10.5281/zenodo.13740168
-
Prilog poznavanju promena kvalitativnih parametara voda vrela Banje kod Valjeva
Jovana Lončar, Maša Vulović, Veljko Marinović, Branislav Petrović, Radisav Golubović, Vesna Ristić Vakanjac (2024)Zbog nepristupačnosti karstnih masiva i nenaseljenosti slivova karstnih vrela, često se sprovode osmatranja parametara kvaliteta i kvantiteta voda sporadično, po potrebi i to godišnje, sezonski/kvartalno, mesečno, nedeljno. Analize ovako formiranih nizova mogu dovesti do pogrešnih zaključaka, naročito kada se vrše analize ekstrema. Međutim, kada su u pitanju karstne izdanske vode, režim pojedinih parametara može biti jako uslovljen pluviografskim režimom. Najčešći su slučajevi da nakon otapanja snežnog pokrivača, zatim pri kišama jačih intenziteta ili dužih trajanja dolazi do skoro istovremenog ...Jovana Lončar, Maša Vulović, Veljko Marinović, Branislav Petrović, Radisav Golubović, Vesna Ristić Vakanjac. "Prilog poznavanju promena kvalitativnih parametara voda vrela Banje kod Valjeva" in 17. Srpski simpozijum o hidrogeologiji sa međunarodnim učešćem, Pirot, 2-6 oktobar 2024, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Rudarsko-geološki fakultet (2024). https://doi.org/10.5281/zenodo.13740037
-
Утицај климатских промена на режим вода слива реке Црнице
Слив реке Црнице заузима подручје централног дела Србије. Смештен је између општине Параћин на западу, Сисевачког басена на истоку, слива Раванице на северу и Јованичке реке на југу. На разматраном подручју доминантну улогу има карсни тип издани, кога карактерише нестабилан режим у погледу осцилација издашности и нивоа подземних вода. На основу претходно спроведених опита обележавња на понору Некуводо и Брезовице доказана је подземна веза са сливом реке Црнице, чиме је доказано да је хидрогеолошка површина слива у знатној мери ...Анђелија Глоговац, Весна Ристић Вакањац, Вељко Мариновић, Саша Милановић, Љиљана Васић. "Утицај климатских промена на режим вода слива реке Црнице" in 17. Српски симпозијум о хидрогеологији са међународним учешћем, Пирот, 2-6 октобар 2024, Београд : Универзитет у Београду - Рударско-геолошки факултет (2024). https://doi.org/10.5281/zenodo.13740168
-
Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta
Strahinja Petković (2024)Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...... u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i osiromašenja. Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki ...
... čvrstoće (f), ki - koeficijent radne sposobnosti eksploziva određuje se po formuli: kl:A:@:LU A, 360 A – standardna radna sposobnost eksploziva (380 do 400) Ax - radna sposobnost primenjenog eksploziva (330 do 380) Za primenu AN-FO eksploziva koeficijent radne sposobnosti iznosi: 25 ki ...
... ___158| Tabela 12 Troškovi radne snage |__Red. L Cena Cena Prskani beton 8680 2 Pskani beton + ankeri 25 25 625 15625 3 Prskani beton + mreža + ankeri 55 55 737 40535 100 648 64840 Tabela 13 Troškovi izrade = Fluktu- T)?:)ij Naziv radnog mesta Ss:;"; Radna smena Ukupno ŽŠI·J*/Ž Ukupno ...Strahinja Petković. Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta, 2024