Претрага

Упит dcterms_creator_txt:Jovana M Janković

1065 items

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... CaCO3 MgO M 1/1 43.42 77.43 5.09 M 1/2 41.54 74.07 3.39 M 1/3 45.31 80.80 3.73 M 1/4 32.10 57.24 6.79 M 2/1 30.68 54.71 6.45 M 3/1 41.54 74.07 2.37 M 4/1 46.73 83.33 0.34 M 4/2 41.54 74.07 1.02 M 4/3 45.31 80.80 2.04 M 4/4 45.31 80.80 2.04 M 4/5 32.10 57.24 0.68 M 4/6 48.14 85 ...
    ... marginata, M. cf. paraconcavata, M. pseudolinneiana, M. sigali, M. cf. sinuosa) koje iščezavaju krajem santona. Marginotrunkanide – predstavnici vrsta M. coronata, M. marginata, M. Pseudolinneiana, produžavaju se i u najniži kampan (Hampton et al. 2007), kao i globotrunkanidske vrste koje se pojavljuju ...
    ... zastupljene u uzorcima duž celog profila, determinisani su: Marginotruncana coronata (Bolli), M. marginata (Reuss), M. cf. paraconcavata Porthault, M. pseudolinneiana Pessagno, M. sigali (Reichel), M. cf. sigali, M. cf. sinuosa Porthault, Marginotruncana sp., Marginotruncana pseudolinneiana (Pessagn ...

  • Efikasnost različitih tipova glina Srbije za adsorpciju metilen plavog

    Maja D. Milošević (2016-12-09)
    Adsorpciona efikasnost različitih uzoraka glina sa lokaliteta Srbije određenaje njihovim tretiranjem različitim koncentracijama rastvora metilen plavog (MP).Detaljna mineraloška karakterizacija ispitivanih glina i rezultati njihove interakcijesa rastvorima MP dobijeni su primenom optičkih, rendgenskih, hemijskih, DTA ispektroskopskih metoda.Na osnovu formiranja MP agregata u izmenljivim pozicijama i površiničestica gline, razlikuju se dva tipa glinovitih minerala: visoko naelektrisani(smektiti) i nisko naelektrisani (kaoliniti). Dimeri se stvaraju na naelektrisanimpovršinama, a granica njihovog razvoja omogućuje determinaciju mineralne vrste.Molekuli MP stoje pod uglom od 21.5o kada se ...
    minerali glina, metilen plavo, kristali metilen plavog, difuznarefleksija, adsorpcija, flokulacija, naelektrisanje slojeva
    ... Horakova P., Valaškova M., Maly P., Machan R. and Pospišil M. 2007. Composition, structure and luminescence of montmorillonites saturated with different aggregates of methylene blue. Journal of Colloid and Interface Science 311: 14 - 23 Kobayashi H., Takahashi M. and Kotani M. 2001. Spontaneous formation ...
    ... EGU2016-4230 Milošević M., Logar M., Dojčinović B. and Erić S. 2015. Suitability of the methylene blue test for determination of cation exchange capacity of clay minerals related to ammonium acetate method. Geophysical Research Abstracts. 17: EGU2015-2174 Milošević M., Logar M., Poharc-Logar V. and ...
    ... časopisima: 1. Milošević M., Logar M., Poharc-Logar V., Jakšić Lj. 2013. Orientation and optical polarized spectra (380 – 900 nm) of methylene blue crystals on a glass surface. International journal of spectroscopy. 2013: Article ID 923739, pp. 6 2. Milošević M., Logar M., Dojčinović B., Rosić ...

  • Mean-based iterative methods for finding multiple roots in nonlinear chemistry problems

    Dejan Ćebić, Nebojša M. Ralević (2021)
    нелинеарне једначине, поступци засновани на срединама, вишеструки корени,

  • Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije

    Marina D. Ćuk (2018-02-23)
    Osnovni cilj doktorske disertacije predstavljao je definisanje prirodnih koncentracija (engl. background values) U, Th, i K u podzemnim vodama, i definisanje hidrogeohemijskih uslova koji utiču na distribuciju navedenih elemenata u podzemnim vodama...
    prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijske sredine, hidrogeohemijski uslovi, neparametarska statistička analiza, logistički model, hidrohemijsko modeliranje
    ... Debye-Huckel formula: log γi = -Azi 2√𝐼. I < 10-2.3 M (za rastvore malih mineralizacija) b) Debye-Huckel produžena formula: log γi = -Azi 2 √𝐼1+𝐵𝑎√𝐼 , I <0.1 M c) Davies formula: log γi = -Azi 2( √𝐼1+√𝐼 – 0.31). I < 0.5 M ... 0.7 M (za rasole). zi – valentno stanje jona A i B – parametri ...
    ... V. 2005. Hidrogeologija ležišta mineralnih sirovina. Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, Beograd. 165 37. Dragović S, Janković-Mandić Lj, Dragović R, Kovačević J. 2014. Lithogenic radionuclides in surface soils of Serbia: Spatial distribution and relation to geological ...
    ... cal and geochemical evidence from the central Serbo-Macedonian Massif. Gondwana Research 36: 523 – 544. 6. Antonijević I, Veselinović M, Ðorđević M, Kalenić M, Krstić B, Karajičić Lj. 1976. Osnovna geološka karta 1:100 000. Tumač za list Žagubica (L 34 ‒ 140). Zavod za geološka i geofizička ...

  • Еоценска фауна југозападног дела Сирт басена (Либија)

    Љупко Рундић, Мери Ганић (2020)
    Еоцен, крупни мекушци, нумулити, ЈЗ Сирт басен, Либија

  • Пример мерења издашности потопљених карстних извора на примеру бране XE Вишеград

    Милан Петровић (2024)
    Главница предстојећег рада, састоји се од обраде и интерпретације података прикупљених током теренских хидрогеолошких истраживања у мају 2024. налокацији бране XE Вишеград.
    хидрогеологија, карст, брана, извори, процуривање
    ... o6paf)\Babbe M Hace;ba. TakBo jenHo npoulMpeke HacTaje M oBne, Kon Buuierpana, Ha MecTy rae IIpMHa M36uja y HarnoM S3aBojy 43 ny6okor M yckor TecHaua8 Koju cTBapajy ByrkoBe CrujeHe M y3aBHMuke nnaHMHe. 3aokpeT kojM Ty npanM IipMHa Heo6MuHo je ouap, a nnaHMHe ca o6e cTpaHe TaKo Cy CTpMe M TOnMKO Gnua3y ...
    ... nMMeH3u|ja oai 0,2 m no 1,2 m y npeuHMKy, y HeKO/IMKO XxopM3oHaTa. OBe cTpykType Cy naHaC MaXOM MCNpa)HeHe, y3 He3H8THO TDMCyCTBO KanuMTa M upBeHMue (terrma rOoSa). T1DOTOKOM BpeMeHa, TeKnM Cy M NpouecM cCBe MHTeHS3MBHuMjer M4cnMpaHbb8 ĐMHO3pHMX HeBe3aHMX CenMMeHaTa M3 MCIlyFbeHMX KaHa/na M nehuMHa. ...
    ... MBOCTM M COHne 38 Mepekbe 6p3MHe BOne, CoHne sa Mepekbe npMTMCKa y n\MjesoMeTpuMMa y ranepvjM, coHne 5a MepeH6 HMBO8 BOne y 6yu!OTMHaMa8 y ranep\jM, Ha KpyHM 6paHe M y nojenMHMM 6yuiOTMH8M8 Ha y3BORHOM nMuy 6paHe, CoHne 38 MepeMbe HMBO8 rOpHe M nOHb6 BORE, K80 M CMCTEM 38 8kB43MLuMjy M apxMBMpakbe ...

  • Технологија израде истражних подземних просторија бушачко-минерским радовима

    Жарко Милошев (2024)
    Овај рад обрађује технологију израде истражних подземних просторија у "нн" лежишту, са посебним освртом на бушачко-минерске радове.Циљ израде истражних нископа био је прикупљање детаљних геолошких, геотехничких и хидрогеолошких података о стенском масиву и минерализованим комплексима.Рад је подељен на теоријски и практични део, где је у теоријском делу дат преглед метода израде подземних просторија, класификација истих и приказ примене бушачко-минерских техника у условима различитих рударско-геолошких карактеристика.У специјалном делу рада обрађена је технологија израде два истражна нископа, транспортног и сервисног, који ...
    истражне подземне просторије, бушачко-минерски радови, рударско-геолошке карактеристике, транспортни нископ, сервисни нископ
    ... 443 m y HNOH3ČCMHOM JLeMHy H 718 m Ha NOBDpHNIHHH TepcHa. Huckor HMa Haru0 14% H nyxxuHy 5.742 m. OjJi ynaaa y HHckKorn o nyOHHe oJ -120 M JUHMcH3HJe nmoripeuHor rnpeceka rpocTopuje cy 5 m X 5 m, JIOK y IIpOJIy)KETKy (- 120 m no -485 m) nuMeHa3Hje noripcuHor rnpeceka rpocropHje HaHoce 5,2 m x 4 ...
    ... ripopauyH TpomikoBa Je 2.350 USD/m rnppocropuHja. Ta6ena 4.3.7.13. Tpoukogdu u epee uspaoe ucmpaoicHoe Huckona 1, mpaHcnopmHu HUCKOH oO | -d |--| = =5S => = o O c OIOSEK |EB |3 s -| ŠR |B% š |Bde |R | Š a čE |E [-v] as y- O B |_ = > [}~ m x m? m USD/m USD m/mes | mes 1. TpaHcnopr | 23,54 ...
    ... ripopauyH TpomikoBa Je 2.250 USD/m ripocropuHja. Ta6ena 4.4.7.13. Tpoukoseu u apemMe u3paoOe ucmpaorcHoe HucKkoma I, cepeucHu HUCKOH o ~ [ = = =s w= x i s o O e Jl 8E5d |38 Š s š šš |B5% š | 35e |BR. |3 Š Ž ŠE IOER [-v] as y- O B - = > [2-}}--} m x m? m USD/m USD m/mes | mes 1. TpagHcnopr | ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... mnm'l m m e el mmi *}m{m | | , ; ; el Ž % , ; ; ; ; ; S j| ; 7 7 ; ? ; 3 23 || > mnm m m _O mmj| 4&| m | m m 0 mnm m m < < mm| % m|m m mnm m m < ~ mm| %| m|m m O_ | Tlecak- npauiMHaCT, nOKaJIHO uIJbyHKOBMT Ca OdBpCHIMM KapOOHaTHMM E — —| TipauiHa – rniHoBMTO neckoBHTa, CMBO X%yTe Goje, ca x\npOkCMnOM ...
    ... & < M |< |r u| o [=] H PRIKAZ šm LITOLOŠKI OPIS eo|>|Z |_| [=] [=] 6 PRIKAZ šm LITOLOŠKI OPIS Piksaiža Dmu [-] [=] H PRIKAZ šm LITOLOŠKI OPIS eo|>|- |_| < o< < o < < o < ; ; ; j| _ , ? , , ; ; | j , ; ; ; ; ; j _ ; , , mnm m m x x mm| 2| m|m m mnm m m x < mm| 2| m | m mnm m m < < mm| #| m|m m . 42 ...
    ... PRKAZ |Ž5 LITOLOŠKI OPIS ols5|ž|9 · *|a|a|m m < < mm| #| m |MPa| m »| mnm| m m < < mm| 2| m|m | m 5.36 W i a Z ~ ~~ J I Siljak A · —~ 2 W _ ~~ k i | CL ~~~~– cn; [ nwHa- npauiHacTo neckoBuTa, X%yTo- cMehe 6oje, nako ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... mnm'l m m e el mmi *}m{m | | , ; ; el Ž % , ; ; ; ; ; S j| ; 7 7 ; ? ; 3 23 || > mnm m m _O mmj| 4&| m | m m 0 mnm m m < < mm| % m|m m mnm m m < ~ mm| %| m|m m O_ | Tlecak- npauiMHaCT, nOKaJIHO uIJbyHKOBMT Ca OdBpCHIMM KapOOHaTHMM E — —| TipauiHa – rniHoBMTO neckoBHTa, CMBO X%yTe Goje, ca x\npOkCMnOM ...
    ... & < M |< |r u| o [=] H PRIKAZ šm LITOLOŠKI OPIS eo|>|Z |_| [=] [=] 6 PRIKAZ šm LITOLOŠKI OPIS Piksaiža Dmu [-] [=] H PRIKAZ šm LITOLOŠKI OPIS eo|>|- |_| < o< < o < < o < ; ; ; j| _ , ? , , ; ; | j , ; ; ; ; ; j _ ; , , mnm m m x x mm| 2| m|m m mnm m m x < mm| 2| m | m mnm m m < < mm| #| m|m m . 42 ...
    ... PRKAZ |Ž5 LITOLOŠKI OPIS ols5|ž|9 · *|a|a|m m < < mm| #| m |MPa| m »| mnm| m m < < mm| 2| m|m | m 5.36 W i a Z ~ ~~ J I Siljak A · —~ 2 W _ ~~ k i | CL ~~~~– cn; [ nwHa- npauiHacTo neckoBuTa, X%yTo- cMehe 6oje, nako ...

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... prostorije m m m m m m m m M li li KSMEx 3,20 1,60 3,30 1,79 1,07 0,72 1,00 0,78 2,08 34 56 PVH 3,20 1,60 3,45 1,80 1,07 1,13 1,00 0,78 2,07 33,93 | 56,07 KIZEx 2,20 1,10 2,70 1,83 1,12 0,71 0,66 0,52 1,38 34 56 20 Na osnovu ovih elemenata poznato Je da je: F, =R227r><—/3 „m? 360” F,=Rnx ...
    ... prostorije nosivosti nosivosti obruš. opterećenje | entra izvlačenja masivu centra F L h ho P hs Š Opp | i OX KS B Rs sin B p m? m m 0,7 do 1 0,5 do 0,8 m N/m? m m N/m? N/m? 3do 5 m i 10,29 3,00 0,500 0,850 0,600 0,980 23529 1,000 0.33 30600000 0,132 1748661 5 0.006 2,076 0,591 36.25 Tabela 4.8. Horizontalna ...
    ... nosivosti nosivosti obruš. opterećenje | m? m m 0,7do 1 0,5 do 0,8 m N/m? m m N/m?> N/m? 3 do 5 m o 10,63 3,00 0,500 0,850 0,600 0,980 23529 1,000 | 0,3 | 3060000 0,132 2543507 5 0,006 | 2,076 | O0,59 | 36,3 Tabela 4 ...

  • Отварање и припрема лежишта за примену коморно-стубних метода откопавања

    Никола Станишић (2024)
    Циљ мастер рада је да кроз теоријски преглед и практични пример, прикаже процес отварања и припреме лежишта за примену коморно-стубне методе окопавања. Предмет рада је мало лежиште олово-цинкане руде, а од варијација коморно-стубних метода откопавања, изабрана је коморно-стубна метода етажног откопавања са откопавањем одoздо на доле. Рад се бави темама одабира и описа начина отварања и припреме лежишта, методама откопавања, технологијом израде просторија и откопавања лежишта, организацијом рада и проценом трошкова и економичности експлоатације.
    коморно-стубна метода, отварање, припрема, технологија, откопавање
    ... 63 kg/m 5 IIorpeOHa KojiHuHHa BOJIe 3a JeJIHO MHHHpalkbe 12,70 m 6. HopwaruB norTpotitbe ceJIK. neroHaropa ıo | m 23,57 ner../m 7. HopwarHuB noTpo1titbe eKcIImo3uHBa o l m' 17,07 kg/m . Hopwarun norpotie Oymri. npa0opa mo 1 m' 0,041 KOM/m 9. HopwaruB norTpoittbe Bojte o | m' 9,10 m*/m Ta6eana ...
    ... 0,71 kg/m 5 IlorpeOHa KojiHuHHa BOJIe 34 jeJJHO MHHHpatbeć 101 mž 6. Hopwarun norpotnie eJik. neroHaropa no | m' 7,85 ner../m 7. Hopwarun noTpotiitbe čKcCIIo3uBa ro | m' 2,78 kg/m . Hopwarun norpotime Oymi. npa06opa nmo 1 m' 0,036 KOM/m 9. HopwaruB noTpotibe BOJIe mo 1 m' 7.86 m?*/m Ta6exna ...
    ... 56 kg/m 5. [lorpeOHa konnuHHa BOJIE 34 jeJ]HO MHHHpaHbe 16,94 m? 6. HopwMarTuB tnoTpoitibe cJIK. JIeTOHaTOpa mo | m' 39,28 ner../m 7. HopwMarun norTpoitibe eKcnjio3HBa no | m' 28,07 kg/m 7. HopwMarun norpoiime Gymn npnH06opa no | m 0,064 KOM/m 8. HopwaruB norTpottbe Bojte no | m' 12,10 m?/m ...

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... stene m m m m m M m m m o ii m? I 5,10 | 2,55 | 5,05 | 3,33 | 1,79 | 1,54 | 1,72 | 1,36 | 3,1 | 34 | 56 | 23,90 II 5,14 | 2,57 | 5,07 | 3,33 | 1,79 | 1,54 | 1,74 | 1,38 | 3,3 | 34 | 56 | 24,17 Tabela 3.2.5. Položaj težišne ose X.-Xo Klasa F Yl· Yz\ Yg· Yq· Y] Yg Y3 Y4 stenc [m"] [m] [m] [m] [m] ...
    ... =x>xm o E i 55 - 55 i 55 i 55 i 55 i 55 i H e |5S Z | < || “ |RN|S |R < DR “ > nal al al al ndl al Bem igm kom/ kom/ m kom/ kom/ kom/ kom/ kom/ m m m m m h m m m m m m m 0,000 | 200 0,667 | 75 | 0,050 | 75 |0,050 | 1000 | 0,067 | 750 |0,100 | 500 |0,067 |750 |3 0 0,000 | 200 0,594 | 75 ...
    ... ose X,-X, F F, F> F.a Fa YN yı y Klasa stene [m?] [m [m] [m] [m] [m] [m] [m] I 23,90 0,897 7,306 3,499 7,859 2,361 2,361 2,689 iii 24,17 0,924 7,390 3,535 7,921 2,369 2,369 2,701 Naprezanja po konturi prostorije Radijalna naprezanja (or) po konturi prostorije su: oy=0 Tangencijalna naprezanja ...

  • Proračun kapaciteta bagera u selektivnom radu na Pk ,,Drmno

    Dušan Stanisavljević (2024)
    U ovom Završnom radu obrađena je problematika proračuna kapaciteta bagera u površinskoj eksploataciji ležišta mineralnih sirovina. Dat je prikaz opštih karakteristika i načina rada rotornih bagera, kao i proracun kapaciteta bagera u selektivnom radu na PK ,,Drmno,,. Urađena je analiza dobijenih rezultata I izveden krajinji zaključak iz istih.
    površinski kop, kapacitet, rotorni bager, analiza
    ... h|m| 1,6 3,5 6,4 6,0 6,0 23,5 s [m} 0,7 0,5 0,5 0,6 0,6 / hre, ml | ae, ["] R |m}| l,, [m} ca, ["] Ra, [m] la, [m}| /, ”| Pe, ["] B, [m] zo, [m| 27,9 19,1 44,58 44,58 9,8 46,36 29,80 56,0 35,7 59,6 15,7 Podetaža || II III IV V rez 23 33 33 27 27 ZIhi, [m} 0 3,5 9,9 15,9 21,9 46 [m] 0 2 ...
    ... (U-I-1, 1219 m; U-I-2, 1184 m; UZ-1, 432 m; UZ-2, 565 m; UZ-2.1, 918 m; UZ-3, 1048 m) II BTD sistem : •bager SRs 470.17/1.5 (B13) •bager ERs 710.17,5/13-16 (U) eetažni transporteri širine 1400 mm (U-I-4, 1048 m) • etažni transporteri širine 2000 mm (UZ-4, 1252 m; UZ-5, 2473 m) U poglavlju ...
    ... jalovina / h {m} 7,0 5,2 5,0 19 0,9 LI 1,5 22,6 s Im] 0,5 0,6 0,6 0,5 0,7 0,5 0,7 / hre, |m] ag ["] R [m] l,, [m} ca, ["] Ra, [m}| la, [m}| /, ”| Pe, ["] B, [m] zo, m 21,6 10,6 46,25 46,25 9,8 46,36 29,80 43,5 25,9 59,6 15,7 Podetaža || iii TII IV V VI VI Te 32 27 27 32 23 32 23 Zhi, |m} 0 5, 10 ...

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... Servisno okno: od K+435 m do K-105 m Izvozno okno: od K+363 m do K-137 m Ventilaciono okno VO4: od K+367 m do K-76 m Dva pomoćna ventilaciona okna: VOI od K+396 m do K+207 m i "Novo okno" od K+365 m do K+62 m Ulazni otvori su: Servisno okno sa površinom poprečnog profila od 32 m?, kroz koje se uvodi ...
    ... horizonta (K-240 m) do XVII horizonta (K-150 m) i od XVII horizonta (K-150 m) do XV horizonta (K-75 m). Da bi se očuvala funkcionalnost XV i XVII horizonta, ostavljene su zaštitne ploče: za XV horizont od K-75 m do K-90 m, sa moćnošću od 15 m, i za XVII horizont od K-150 m do K-165 m, takođe sa moćnošću ...
    ... 852 = 170,4 m/sm Lsim = 170,4 m/sm Lan = 0,092 x 5.556 = 511,3 m/dn Lan = 511,3 m/dn Lwmes = 0,092 x 166.667 = 15.338,8 m/mes Lmes = 15338,8 m/mes Lyioa = 0,092 x 2.000.000 = 184.065,9 m/god L.oa = 184.065,9 m/god Potreban broj bušaćih garnitura: N _ L.wn BG — » n . m garnitura ...

  • Основи геологије

    Урош Стојадиновић (2024)
    геологија

  • A Knowledge-Based Approach to Mine Ventilation Planning in Yugoslav Mining Practice

    Nikola Lilić, Ivan Obradović, Ranka Stanković (2002)
    Ventilation system analysis is a complex process based on the calculation and analysis of numerous parameters. These problems can be successfully solved by the SimVent numerical package, but a full understanding and use of the obtained results require the involvement of an experienced specialist in the ventilation field. The solution was found in the creation of a hybrid system INVENTS, whose knowledge base represents a formalization of the expert knowledge in the mine ventilation field. In this paper, we ...
    ... -2 33,4 m 3 /s 2 7 ,7 m 3 /s 5,7 m 3 /s 1 1 ,7 m 3 /s 1 6 ,1 m 3 /s 1 6 ,1 m 3 /s 1 1 ,6 m 3 /s 3 3 ,4 m 3 /s 9,0m 3 /s 42,4 m3 /s 33,4 m 3 /s 3 4 5 6 7 8 1 0 4 ,4 m 3 /s 8 ,9 m 3 /s 6 ,8 m 3 /s 4 ,4 m 3 /s 2 ,8 m 3 /s 2 7 ,7 m 3 /s 1 6 ,1 m 3 /s ...
    ... s /m 2 8 3 3 .4 0 m / s 3 1 6 .1 0 m / s 3 0 .0 3 4 7 N s /m 2 80 .8 9 5 5 N s /m 2 8 2 .8 7 9 1 N s /m 2 8 1 1 .6 0 m / s 3 4 .4 m / s 3 2 .1 0 m / s 3 9 .3 9 2 2 N s /m 2 8 0 .0 0 0 1 N s /m 2 8 0 .0 7 5 6 N s /m 2 8 1 3 .3 0 m / s ...
    ... 3 2 .8 0 m / s 3 8 .2 1 0 4 N s /m 2 8 5 .7 0 m / s 3 6 .0 5 2 3 N s /m 2 8 0 .0 0 9 3 N s /m 2 82 7 .7 0 m / s 3 0 .0 6 9 3 N s /m 2 8 3 3 .4 0 m / s 3 0 .4 1 8 2 N s /m 2 8 4 2 .4 0 m / s 3 0 .0 8 3 5 N s /m 2 8 9 .0 0 m / s 3 1 3 ...

  • Стабилизација косине приступног пута у југоисточном делу површинског копа „Ћерамиде“

    Никола Анђелић (2024)
    Експлоатација дацита као техничког камена се на површинском копу "Ћерамиде" врши дисконтуалном технологијом уз примену бушачко-минерских радова и високо капацитативне и габаритне опреме. Примане наведене технологије захтева стабилне и безбедне транспортне путеве како би се планирана производња и реализовала. Услед клизишта које је настало у зони главног извозног пута на површинском копу дацита "Ћерамиде" неопходно је обезбедити одговарајуће техничко решење којим би се косина пута довела у стабилно стање. У том смислу предложено је техничко решење са насипањем косине ...
    дацит, површинска експлоатација, стабилност косина, Бисхоп
    ... aktivnog pritiska Ea„ 78.09004 kN/m 0 kN/m 78.09004 kN/m O0m 2.4 m 2.4 71.7592 kN/m 30.80052 kN/m 76 Nikola 4nđelić Stabilnost od preturanja zida Moment preturanja M,= 172.2221 kNm/m Moment koji se suprostavlja preturanju Mr= 311.1435 kNm/m Faktor sigurnosti od preturanja ...
    ... Površina Težina Udaljenost · Centargravitacije Momenti površine gabiona širina visina preseka „gabiona od osnove x Yy t Yy (n) {m} (m} (m?) (kN) (m} (m} (m} (m} (m} 7 . 1 1 18.5 2.4 29 6.5 2.9000 6.5000 6 1 1 1 18.5 2 25 55 2.5000 5.5000 5 1 i. i 18.5 1.6 2, 45 2.1000 4.5000 4 i i L 18.5 1ž ...
    ... Površina Težina Udaljenost Centargravitacije Momenti površine gabiona — širina visina preseka gabiona od-osnove ti Yy x y (n} (m) (m} (m?) (kN) (m) (m) (m) (m} (m} 12 0.6 0.6 0.36 | Ri š 6.9 1.08 2.484 hhi 0.6 0.6 0.36 -| 2.4 i 6.3 0.972 2.268 10 0.6 0.6 0.36 | 2,4 F| a 0.972 2.052 9 0.6 ...

  • Named Entity Recognition for Distant Reading in ELTeC

    Francesca Frontini, Carmen Brando, Joanna Byszuk, Ioana Galleron, Diana Santos, Ranka Stanković (2020)
    Akcija COST „Udaljeno čitanje za evropsku književnu istoriju“, koja je počela 2017. godine, ima među svojim glavnim ciljevima stvaranje višejezične zbirke evropskih književnih tekstova (ELTeC) otvorenog koda. U ovom radu predstavljamo rad koji je obavljen na ručnom označavanju selekcije ELTeC kolekcije za imenovane entitete, kao i na proceni postojećih alata za prepoznavanje imenovanih entiteta u pogledu njihove sposobnosti da automatski urade takve anotacije. U poslednjem paragrafu se razmatraju zajedničke tačke između ove inicijative i CLARIN-a.
    ... to u n d e te c te d h o n o r if ic s (M r /M rs /M is s ) . S ta n fo rd N E R h a s b e t te r p r e c is io n fo r L O C th a n s p a C y a n d h a s n o p ro b le m s w ith T E I X M L ta g s . F o r b o th m o d e ls , s o m e a d d it io n a l t r a in in g a n d ...
    ... n o f a m o re ta rg e te d s e t o f a n n o ta tio n s . A f ir s t se t o f d e s id e ra ta e m a n a te s f ro m th e id e a th a t a n o v e l is a n e p ic se t in th e p r iv a te s p a c e o f a b o u rg e o is h o m e , s o m e th in g w h ic h d e m a n d s re ...
    ... f th is p a p e r a re m o s t f a m ilia r w ith . T h is f ir s t e v a lu a tio n ro u n d a l- lo w e d u s to d e v e lo p a c o m m o n e v a lu a tio n s e t u p . F o r e a c h c o lle c tio n , w e te s te d tw o to o ls : o n e c o m m o n fo r a ll ( s p a C ...

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... % = 0,72 m) b f – koeficijent čvrstoće stene po Protođakonovu (f = 8) Tl = Ll—c — koeficijent punjenja čepa (11,;, = % = 0,45 m) b D» – prečnik bušotine (Ds = 0,00 m,/ D =0,11 m) A – razmak ili otpor u nožici etaže (A = 3,0 m, / 3,5 m) Rraz = 298 m, za Ds =0,09 m Reaz= 305 m, zaD» =0,11m ...
    ... etaže (H) m 10 10 Linija na]m\ilnjeg otpora m 3,0 2,78 = 3,30 Rastojanje između redova . bušotina (B) m 3,2. 3,20 + 3,50 Rasto_]an_:]cržšzc((kl)busotma m 4,0 3,75 +4,20 Nabušenje 1. reda (Lyrni) m 0,9 0,90 + 1,00 Nabušenje 2. reda (Ly-) m 1,2 1,00 – 1,30 Dužine bžlčotl)na 1. reda m li 10,9 ...
    ... između redova bušotina (B) m 40 40 Rastojanje između bušotina u redu (A) m 3,2 3,2 Nabušenje (N) m 1,1 15 Dubina bušotina (L„.,) m 11 11,5 Dužina čepa (L:) m 3,0 3,0 Dužina F:ks_plozivnog m 8,0 8,5 punjenja (L.) Zapremina materijala po 3 bušotini (Vb) m 128 128 Zapremina materijala ...

  • On the distribution modulo 1 of the sum of powers of a Salem number

    Dragan Stankov (2016)
    It is well known that the sequence of powers of a Salem number θ, modulo 1, is dense in the unit interval, but is not uniformly distributed. Generalizing a result of Dupain, we determine, explicitly, the repartition function of the sequence , where P is a polynomial with integer coefficients and θ is quartic. Also, we consider some examples to illustrate the method of determination.
    Algebraic integer, the house of algebraic integer, maximal modulus, reciprocal polynomial, primitive polynomial, Schinzel-Zassenhaus conjecture, Mahler measure, method of least squares, cyclotomic polynomials