Претрага

Упит dcterms_subject_txt:režim reke

239 items

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... Geografski poloţaj istraţnog područja je prikazan na Slici 1. U oblasti istraţnog područja protiču reke Lipa, Crna reka, Beljevina, Jagnjilo, Kriveljska reka, Borska reka i Brestovačka reka. Svi vodeni tokovi pripadaju slivu Dunava. Deo terena je izgraĎen od krečnjačkih sedimenata, pa je to ...
    ... se sporadično pojavljuju kvartarne tvorevine. Kvartar Od kvartarnih tvorevina izdvojeni su aluvijalni sedimenti i rečne terase u većim rekama, deluvijalne padinske breče i sipari i tehnogeni talozi i jalovišta, uglavnom u neposrednoj ili široj okolini rudnika. 2.4. Geotektonika ...
    ... years, Special issue, Bor, 199-202. Banješević, M., 2002. Geology of the area between eastern hillslope of the Crni Vrh Mt. and the Kriveljska reka area – part of the Timok Magmatic Complex. 34 th International October Conference, Journal of Mining and Metallurgy - Special issue, Bor, 30-35 ...

  • Aлтерације перидотита контролисане карактером флуида на примеру харцбургита Рудника - Серпентинизација или талкизација?

    Стефан Петровић, Наталија Батоћанин (2020)
    У раду су приказани резултати испитивања серпентинисаних харцбургита Брђана (43°58'45.1" СГШ, 20°25'12.6" ИГД) и талкизираних харцбургита откривених у интервалу 429-559.8 m у истражној бушотини 330А/18 (44°07'33.2" СГШ, 20°30'28.5" ИГД) на Руднику. Узорци оба локалитета показују карактеристике резидуалних харцбургита из омотача, односно тектонита; лепидобластичне, бластозрнасте, или порфирокластичне структуре и масивне текстуре. Серпентинисани харцбургити и серпентинити Брђана су изграђени од серпентина, ретких реликата оливина и ортопироксена, акцесорног спинела, и веома ретког секундарног магнезита и магнетита. Најдоминантнији састојак (местимично гради и преко ...
    Рудник, Брђани, харцбургити, серпентинити, талк
    ... Брђани, на око 15 километара југозападно од Рудника (Сл. 2). Брђани су смештени у клисури реке Деспотовице између два терцијарна седиментна басена: Горњемилановачког на северу и Чачанског на југу. Са обе стране реке Деспотовице се уочавају велике масе серпентинита и серпентинисаних перидотита, које су ...

  • Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate

    Ivana Božović (2024)
    Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...
    flotacijska koncentracija, olovo-cinkova ruda, Grot
    ... uzorka rude mase 1 kg do različite finoće 50, 60 i 70% -0.074 mm dalje je sledio proces flotiranja. Ukupan broj opita flotiranja je 3. Reagensni režim kao ı kompletan opit flotiranja je prilagođen uslovima i opremi flotacije Rudnika „Grot”. U tabeli 4 data je potrošnja reagenasa u flotaciji rudnika ...
    ... od Vranja (slika 7). To je planinski predjeo Besne Kobile, čiji severozapadni ugao zasjeca dolina Južne Morave. Istočnu polovinu terena drenira reka Dragovištica koja se u Bugarskoj uliva u Strumu, a jugozapadni deo Pčinja. Teren je najvećim dijelom izgrađen od kristalastih škriljaca, pretežno ...
    ... barijeru i usmerava površinsku vodu ka severu. Na padinama ovog područja, posebno u nižim delovima, postoji više stalnih izvora koji zbirno čine Barsku reku. U pitanju su gravitacioni, prelivni, rasjedni i pukotinski izvori. Gravitacioni (kontaktni) izvori jJavljaju se na kontaktu gnajs/škriljac, a prelivni ...

  • Proračun recirkulacionih pumpi u postrojenju za odsumporavanje dimnih gasova ,,TENT B"

    Tomislav Trpković (2024)
    Predmet ovog rada baziraće se na proračunu i usvajanju mašinskih instalacija potrebnih za nesmetano funkcionisanje sistema dve međusobno povezane celine Absorber - Pumpna stanica, preko FRP ( Fiberglass Reinforced Plastic) cevovoda kojim se odvija transport suspenzije krečnjaka neophodnog u samom procesu odsumporavanja dimnih gasova. Pored tehničkog opisa same tehnologije koja uključuje tri objekta: Absorber, Pumpna Stanica i cevovod, glavni deo rada odnosiće se na proračun i usvajanje mašinskih instalacija koji uključuju recirkulacione radijalne centrifugalne pumpe i cevovode kojima ...
    postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova, termoelektrana, pumpna stanica, FRP cevovod, Absorber, transport suspenzije gipsa, prirubnica, ventil, potisni cevovod, usisni cevovod
    ... podzemne vode i okolno zemljište. Elektrana koristi vodu iz reke Save za rashladni sistem, s potrošnjom od oko 1,2 milijarde kubnih metara godišnje. Za potrebe visokopritisnog. parnog: (HPV) sistema, koristi se bunarska voda iz oblasti uz reku Save, u količini od oko 1,4 miliona kubnih metara godišnje ...
    ... Brzina vetra 20,2 m/s Padavine Prosek 622,1 mm Dnevni maksimum 99,1 mm Sneg Opterećenje od snega 1 kN/m? Vođostaj reke Save Maksimalni višegodišnji vodostaj reke Save +77,63m 26 Procesni parametri TInstalisana snaga blokova BlokBI 670 MW BlokB2 670 MW Parametri dimnog gasa ...
    ... prikupljanja i tretmana. 3. Poljoprivreda: Sistemi za navodnjavanje se u velikoj meri oslanjaju na pumpe za isporuku vode iz izvora kao što su reke, jezera ı bunari na polja. Pumpe osiguravaju da usevi dobiju dovoljno vode za rast. 4. Industrija nafte i gasa: Pumpe se koriste za ekstrakciju ...

  • Centar za hidrogeologiju karsta - 15 godina nauke i struke

    urednici Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Zoran Stevanović, Branislav Petrović (2023)
    Centar za hidrogeologiju karsta
    ... Ekskurziju su organizovali članovi KK SGD i CHK u periodu od 20. do 22. juna 2021. godine i obuhvatila je sliv reke Tare i Pive i planinu Durmitor. Učesnici ekskurzije pre raftinga na reci Tari Participants before rafting on the Tara River Međunarodnhi naučni skup „Čovek ikarst“ Međunarodni naučni ...
    ... ugroženosti. Mere zaštite voda u karstu i njihova remedijacija. • Monitoring podzemnih voda — organizacija, obrada podataka i prognoze. • Optimalni režim korišćenja izdanskih voda, problemi nadeksploatacije. Podloge za održivo korišćenje voda u karstu, rizici i konflikt menadžment na lokalnom i/ili ...
    ... međugraničnim podzemnim vodnim resursima u slivu Cijevne (Crna Gora - Albanija) • Branislav Petrović (2020) Funkcionisanje i uticaj epikarsta na režim, bilans i kvalitet podzemnih voda istočnog dela karstnog sistema Suve planine • MSc Velko Marnović (2023) Regionalna karakterizacija karstnih ...

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... pećina. Hidrografske odlike istraživanog područja kao posledica geološkog sastava i tektonskog sklopa, izražene su rekama, izvorima i potocima. Hidrografska mreža pripada slivu reke Kolubare. U ovom delu terena fluvijalna erozija i denudacija su intenzivno izražene, te vodotoci imaju bujičan karakter ...
    ... ataru sela Paleţnica, kod Ljiga. Profili su najbolje otkriveni uz reku Maricu, sa početnim koordinatama datim u Tabeli 6.1. (Slika 4.1, tačke M1, M2, M3 i M4). Tabela 6.1. Početne koordinate snimljenih profila i stubova uz reku Maricu. Oznaka tačke X Y Z M1 44°10'45.1" 20°11'03.4" 232 ...
    ... strena. Preovlađujući progradacijski način taloţenja stena ove jedinice moţe se pratiti na profilima uz reku Maricu. Najniţi delovi bazalne jedinice otkriveni su u dolini Paleţničke reke (Slika 4.1, tačka M1). Predstavljeni su sivim do sivo smeđim konglomeratima, jako čvrstim i silifikovanim ...

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... се у прошлости углавном обављала у близини рудника, зато су и јаловишта најчешће у близини где се вршила експлоатација. Близина вода, најчешће река, важан је и потребан услов за прераду руда. Вода је била медијум којим је руда транспортована, као сировина, а касније након прераде и као прерађевина ...
    ... раде. Престанком њихове октивности у области је остала велика количина необезбеђеног јаловинског материјала (сл. 5, Vos и др., 2011). Сл. 5. Река Рио Тинто испод истоименог јаловишта (www.appliedgeochemists.org/rio tinto) Године 1977. почела је експлоатација полиметаличног рудника Cu, Sn и ...
    ... близини рудника уоћени су локалитети са водом црвене и зелене боје (Ђокић и Јовановић, 2009). Концентрација Zn је у „зеленој води‟ знатно виша. У реци испод сепарације је садржај Pb и Zn изнад дозвољене за трећу и четврту класу (сл. 7). Флотацијско јаловиште рудника антимона „Столице“ је ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... се у прошлости углавном обављала у близини рудника, зато су и јаловишта најчешће у близини где се вршила експлоатација. Близина вода, најчешће река, важан је и потребан услов за прераду руда. Вода је била медијум којим је руда транспортована, као сировина, а касније након прераде и као прерађевина ...
    ... раде. Престанком њихове октивности у области је остала велика количина необезбеђеног јаловинског материјала (сл. 5, Vos и др., 2011). Сл. 5. Река Рио Тинто испод истоименог јаловишта (www.appliedgeochemists.org/rio tinto) Године 1977. почела је експлоатација полиметаличног рудника Cu, Sn и ...
    ... близини рудника уоћени су локалитети са водом црвене и зелене боје (Ђокић и Јовановић, 2009). Концентрација Zn је у „зеленој води‟ знатно виша. У реци испод сепарације је садржај Pb и Zn изнад дозвољене за трећу и четврту класу (сл. 7). Флотацијско јаловиште рудника антимона „Столице“ је ...

  • Режим изворских вода из кристаластих стена у планинским подручјима на примеру Топлог Дола на Власини (Југоисточна Србија)

    Сунчица Гардијан, Владимир Живановић, Сава Магазиновић, Ђорђе Мандић, Саша Стојадиновић (2022)
    Vlasinski kompleks, kristalaste stene, režim isticanja izvora, ultra malo mineralizovane vode

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... dovoljno stabilizovan (Krstić i dr., 2012). Postoji više izdanaka koji ukazuju na izmenjeni režim sedimentacije pre kasnobadenske transgresije. Oslađivanje vodene sredine ukazuje na blizinu obale i moguća ušća reka (Jovanović, 1992; Jovanović, 1995, Jovanović i Tomić, 1997). Sedimentacija se odvijala ...
    ... delu istraživanog terena, u Resavskom basenu je nejasna. Transgresija mora je prema Petronijević (1967) nastupila još u donjem badenu. Morski režim je trajao tokom srednjeg i gornjeg badena, a zapaženo je i umetanje slatkovodnih sedimenata između morskih (Čičulić, 1977a). 5.4. BADENSKE TVOREVINE ...
    ... badenu. Autori smatraju da je paralelno sa marinskim režimom u oblasti Tutnjevca i okolini Bogutovog sela kod Ugljevika vladao slatkovodni jezerski režim. Baden Tuzlanskog basena prema Soklić (1964) je veoma sličan sa badenskim “teglom“ Wieliczke. To su sedimenti dubljeg morskog dna sa foraminiferima ...

  • Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije

    Dragana D. Petrović (2015-12-29)
    Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...
    Istočna vardarska zona; ofioliti; 2D i pseudo 3D geofizičko-geološkimodel; geodinamička evolucija
    ... raščlanjen. Karakterišu ga visoki vrhovi, kao što su Oštro Koplje (1789 m) i Muslinac (1725 m). Na ovom terenu su prisutne reke Toplica, Banjska reka, kao i Mirnička reka, koje pripadaju južnomoravskom slivu. Kao i u slučaju ofiolitskog kompleksa Ždraljice i ovde je teren dosta pokriven obradivim ...
    ... režimu (SSZ). SSZ režim karakterističan je po položaju gornje ploče. Ovaj položaj može biti predlučni i izalučni (eng. fore-arc i back arc) ili može uključivati i riftovanje samog luka. Iako shavatnje o nastanku ofiolita u SSZ režimu preovlađuje, mnogi autori podržavaju MOR režim za nastanak svih ...
    ... njega se može doći međunarodnom saobraćajnicom E-75. Teren je raščlanjen, a prosečna nadmorska visina terena je oko 620 m. Manje reke i njihove pritoke pripadaju slivu reke Vardar. Područje se odlikuje visokim temperaturama tokom leta. Đevđelija se nalazi na oko 50 km južno od Demir Kapije i do ...

  • Tectonic evolution of the Circum-Moesian orocline of the Carpatho-Balkanides: Paleomagnetic constraints

    Emő Márton, Vesna Cvetkov, Miodrag Banješević, Gábor Imre, Aleksandar Pačevski (2024)
    Apuseni-Banat-Timok-Srednogorie belt, danubicum, paleomagnetism, oroclinal bending

  • Mikrobiološki diverzitet kiselog jezera Robule i uticaj jezerske vode na oksidaciju sulfidnih minerala

    Srđan B. Stanković (2016-09-11)
    Jezero Robule, formirano u podnožju rudničke raskrivke Oštreljski planir (Rudnik bakra Bor), je nastalo kao posledica rudarskih aktivnosti. Mikrobiološki diverzitet ekstremno kiselog jezera Robule ispitivan je primenom kako klasičnih mikrobioloških metoda (svetlosna mikroskopija i kultivacija na selektivnim podlogama) tako i primenom savremene metode molekularne biologije (analiza polimorfizama terminalnih restrikcionih fragmenata; T-RFLP). Takođe, ispitivan je i potencijal i efikasnost jezerske vode u biološkom luženju mineralnog koncentrata, kao i u bioluženju uzoraka stare flotacijske jalovine Rudnika bakra Bor.Na osnovu dobijenih rezultata ...
    jezero Robule, acidofilne bakterije, bioluženje, kisele rudničke vode, flotacijska jalovina
    ... vrednost sredine se kreće od 3 do 8. Rio Tinto, 100 kilometara duga reka na jugu Španije, je primer kisele životne sredine nastale prirodnim putem, ali na drugačiji način u odnosu na opisana prirodna kisela staništa. Ova reka protiče kroz Iberijski piritski pojas, 250 km dugačak geološki entitet ...
    ... entitet bogat piritom i drugim sulfidnim mineralima. Oksidacijom pirita voda ove reke je postala kisela (pH 1,5-3) i tamnocrvena zbog velike koncentracije Fe3+ jona koja u proseku iznosi oko 2 gL-1. U reci se nalazi između 105 i 107 acidofilnih bakterija po mililitru (Gonzalez-Toril et al., 2003) ...
    ... diverzitet kisele reke Rio Tinto (Španija) i identifikovali su uobičajene acidofilne bakterije: Leptospirillum ferrooxidans, Acidithiobacillus ferroxidans i Acidiphilium cryptum. Međutim, Lopez-Archilla et al. (2004), koji su proučavali dugačke končaste strukture iz reke Rio Tinto, sekvenciranjem ...

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Испитивање магнетске сусцептибилности прашине антропогеног порекла

    Дубравка Новичић, Весна Цветков, Весна Дамњановић (2019)
    ... se u centru grada, gde postoji veliki promet vozila. Stanica Veliko Gradište je na granici sa Rumunijom (znatna količina saobraćaja i na putu i na reci), odakle istočni vetar Vazduh VII Memorijalni naučni skup iz zaštite životne sredine „Docent dr Milena Dalmacija“, 2019. može dovesti ...

  • Inženjerskogeološka istraživanja za potrebe izgradnje tunela T1 na putnom pravcu Požega-Kotroman

    Andrija Popović (2024)
    Tokom izrade završnog rada korišćeni su podaci koje sam dobio u saradnji sa firmom „Saobraćajni institut CIP d.o.o.“, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura.Osnovni cilj pisanja rada jeste definisanje određenih fizičko mehaničkih parametara i predlog podgrade i načina iskopa tunela na osnovu RMR klasifikacije.
    stenska masa, RMR klasifikacija, tunel, inženjerskogeološka istraživanja
    ... mali značaj sa aspekta gradnje tunela. " Aluvijalni sedimenti su rasprostranjeni u zonama ispred tunela TI u dolini Rečićke reke, kao i pre i posle tunela T2 u dolini reke Đetinje. Predstavljeni su prašinasto glinovitim sedimentima facije povodnja (ap) i peskovito-šljunkovitim sedimentima facije ...
    ... međusobnog položaja jedinica u kompleksu i prostornog položaja kompleksa u terenu. Aluvijalni sedimenti nalaze se u dolinama manjih i većih reka, u zoni reke Đetinje sa pritokama. Ovi sedimenti predstavljaju kolektore imfergaramularnog tipa poroznosti ı zastupljeni su u peskovito-šljunkovitim s ...
    ... izgradnje tunela. Aluvijalni sedimenti (a) Predstavljeni su aluvijalnim sedimentima facije povodnja (ap) i facije korita (ak) Đetinje i Rečićke reke. do 5.0m. Heterogeni kompleks promenljivih i pretežno slabih fizičko-mehaničkih karakteristika, slabo konsolidovani, srednje do jače stišljivi i ...

  • Palaeoflora of Kamenica (Pranjani Basin, western Serbia)

    Zorica Lazarević, Ljubica Milovanović, Jelena Milivojević, Ivana Vasiljević (2019)
    Palaeofloras of the Paleogene in Serbia are relatively rare, especially in comparison with floras from Neogene sediments. Most Paleogene phytoas sociations from the territory of Serbia existed in a dry and warm climate. The youngest Paleogene phytoassociation originates from the Pranjani Basin (Western Serbia), locality Kamenica. The age of this palaeoflora is determined as Late Oligocene. This fossil plant assemblage is different from other Paleo gene phytoassociations.The palaeoflora from Kamenica is characterized with leaf imprints larger than in other ...
    макрофлора, млађи олигоцен, Прањански басен, Каменица
    ... СИ–ЈЗ и И–З. То је депозициони простор слабог интензитета тоњења (MarOvIć et al., 2007). Биљни фосилни остаци су прикупљени са локалитета Каменичке реке у селу Каменица. Лисни отисци су из сивих, табличастих лапораца који леже преко серпентинита. Лисни отисци су добро очувани и указују на то да је ...

  • XRD dertermination od hydrothermal phases related to epithermal mineralization in the Čukaru Peki deposit

    Dragana Bosić, Vladica Cvetković, Miodrag Banješević, Kristina Šarić (2024)
    Čukaru Peki, epithermal mineralization, hydrothermal alterations

  • Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom

    Igor Veličković (2024)
    U radu je razmatrano prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeoliskim tufom sa obronaka planine Jastrebac pokazala se veoma efikasnom. Naime, u tri otpadne flotacijske vode utvrđen je povišen sadržaj arsena, hroma, gvožđa, mangana, kao i nikla. Jednostavnim tretmanom zeolitskim tufom iz ovih voda uklonjeni su svi ovi elementi. Sadržaji gvožđe i mangana su sniženi od 95 do 99 %, dok su ...
    flotation waste water, zeolite tuff, purification
    ... nalaze se u gornjem sloju, dok su peskoviti tufovi u bazalnom delu (Križak et al., 2014). U ovom završnom radu korišćen je beli masivni tuf. U slivu reke Rasine tokom srednjeg miocena deponovan je vulkanski pepeo, uglavnom sastavljen od staklene mase. Sedimentni zeolit nastaje dijagenetskim promenama ...
    ... e pojedinih toksičnih elemenata, kao i pojedine organske zagađivače. S obzirom da se ove vode posle klasičnog prečišćavanja ispuštaju u lokalnu reku neophodna je njihova dodatna remedijacija. U ovu svrhu korišćen Je 25 zeolitski tuf sa zapadnih padina planine Jastrebac. Nakon veoma kratkog tretmana ...