Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Бушилице,бушотине малог пречника

420 items

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... два извора. Извори су мале издашности ( 0,1 l/s) и са температуром воде 13,5 - 14,5 oC. Бушотином дубине 300 m, у хидротермално измењеним шкриљцима и вулканитима (слификованим, пиритисаним) добијен је самоизлив од 2,2 l/s, са температуром воде 25,5 oC (слика 18). Бушотином дубине 110 m, такође ...
    ... угљокиселих вода. На више бушотина стабилизовано артеско истицање износило је мање од 0,1 до 0,25 l/s. Температура воде од 15,6 до 19 oC, а садржај угљендиоксида од 1,38 до 2,18 g/l. Гасни фактор је износио 0,8 m3/m3. Ерупција гаса при бушењу догодила се у бушотини (GC-2) 48 на дубини ...
    ... избушено је више бушотина дубине од 20 до 44 m (слика 37). Угљокисела вода се дренира из пукотинских система раседне зоне у оквиру серицитских шкриљаца слабијих филтрационих карактеристика. Шкриљци су распаднути и мале акумулативне способности, па су због тога и издашности објеката мале. Издашност ...

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Утицај соларне активности на здравље човека

    Каролина Ђукић, Весна Цветков, Весна Дамњановић (2019)
    ... (EH) zračenja i visokoenergetskih čestica (VEČ). Sunce emituje EH zračenje svih frekvencija. Najveći deo čini infracrveno (IC), nešto manji vidljiva svetlost a najmanji ultraljubičasto (UV) zračenje, zajedno -zracima. Prirodnu odbranu od svih zračenja koje emituje Sunce predstavlja atmosfera koja ...
    ... i samo mala količina zračenja. Deo ovog spektra (-zraci) pripadaju grupi jonizujućeg zračenja. Istraživanja ukazuju da se intenzitet globalnog Sunčevog zračenja značajno menja tokom vremena što može imati veliki uticaj na klimatske promene. Kada je solarni vetar jak, GMP je ojačano i manje kosmičke ...
    ... Ozonski sloj u stratosferi blokira sve UV-C, većinu UV-B i male količine UV-A zraka. Slika 1. Prolazak UV zračenja kroz atmosferu [8] Dubina prodiranja UV zračenja u kožu zavisi od talasne dužine zračenja. Što je ona kraća, manja je dubina njegovog prodiranja (slika 2). UV-A zračenje nije ...

  • Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)
    ... 35 Kanjiža Duboka bušotina IV 9.2 Ba ka Topola Duboka bušotina IV 10.8 Pali Duboka bušotina IV 17.7 Be ej Duboka bušotina IV 25 Bajmok Duboka bušotina IV 1 Kula Duboka bušotina V 14.2 Prigrevica Duboka bušotina V 20.5 Bezdan ...
    ... od a (0 C ) Bajmok - NPV (m) Subotica - NPV (m) Mali I još - NPV (m) Senta - NPV (m) Bajmok - T (0C) Subotica - T (0C) Mali I još - T (0C) Senta - T (0C) Slika 8: Prikaz oscilacija nivoa i temperature podzemnih voda na bunarima (Bajmok), (Mali I oš), (Senta), (Subotica) Podaci dobijeni ...
    ... Kanjiža Kanjiža I II 100 60 Crvenka Crvenka II 31 40 Kula (Štolc) K1 I 57 Kula Kula (Krsturski put) I 35 50 Mali I oš Mali I oš I 15 20 Novi Be ej Novi Be ej I 90 80 Novi Kneževac Novi Kneževac II 50 50 Senta Sever I Senta Senta ...

  • Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija

    Dragana D. Đurić (2019)
    U radu je prvi put opisan deo herpetofaune (Anura i Squamata) iz neogenih i kvartarnih lokaliteta Srbije. Obrađeni su lokaliteti Sibnica, Prebreza, Lazarevc, Vračević i Riđake, neogene starosti. Lokaliteti kvartarne starosti su pećine Mala i Velika Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica, Vrelska pećina i sedimentne ispune fisura u kamenolomima Venčac i Beočin. U radu je prikazana je taksonomska analiza herpetoloških ostataka. Pored taksonomske analize fosilnog materijala dat je kratak geografsko-geološki opis proučavanih lokaliteta, osnovne osteološke karakteristike anura i skvamata ...
    paleoherpetofauna, Anura, Squamata, kvartar, pleistocen, neogen, Srbija, paleoekologija, paleoklima
    ... Velika i Mala Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica i Vrelska pećina. Herpeto–asocijacije ovih pećina pripadaju gornjopleistocenskoj starosti. Mala odstupanja postoje prilikom datiranja pojedinih slojeva Male i Velike Balanice. Slojevi u kojima je pronađena herpetofauna u Maloj i Velikoj ...
    ... krupni i izduženi. Hemalni greben je tanak i oštar, posteriorno malo proširen neposredno pre ivice kondilusa. Prezigapofizni nastavci su dugi kao i facete ili bar malo duži i špicasti. Dorzalno gledano, zigosfena je prava, ponekad sa malim zarezom u sredini. Dužina centruma nekad prelazi 8 mm. Uz D ...
    ... savremenike za poređenje. Veliki broj herpetoloških vrsta ima mnogo manje areale rasprostranjenja, za razliku od endotermnih ptica i sisara, te su bolji indikatori paleoekoloških uslova na znatno manjim prostorima (Holman 1998). Mali areali rasprostranjenja mnogih savremenih herpetoloških vrsta su činjenica ...

  • Bezbednosna rastojanja u jamskim magacinima eksploziva u domaćoj i međunarodnoj praksi

    Luka Crnogorac, Ognjen Popović, Toma Jovičić, Veljko Lapčević (2024)
    Projektovanje jamskih magacina eksploziva predstavlja složen inženjerski problem. Sama namena jamskih magacina zahteva ispunjenost niza uslova koji se odnose na bezbedno pozicioniranje magacina, ispunjenost uslova ventilacije, pristupa, rukovođenja magacinom, načina skladištenja eksplozivnih sredstava, protivpožarne zaštite, elektro zaštite itd. Veoma važan parametar prilikom projektovanja jamskih magacina eksplozivnih sredstava predstavlja minimalno sigurnosno rastojanje između susednih komora u kojima su smeštena eksplozivna sredstva u cilju sprečavanja potencijalnog neželjenog dejstva vazdušnog udarnog talasa, razornog dejstva eksplozije i seizmičkog dejstva eksplozije. U ovom radu su prikazani ...
    jamski magacini, eksplozivi, bezbednosna rastojanja
    ... prostorije 15 15 Udaljenosti navedene u Tabeli 1 mogu biti i manje ako se proračunom na osnovu otpornosti stene prema udarnim talasima, određene ispitivanjem stenc ili na osnovu potrebe konstrukcije magacina utvrdi da je dovoljna i manja udaljenost, vodeći računa da život ljudi i bezbednost objekta ...
    ... u praksi pokazalo kao neznatno jer su dobijenc vrednosti višestruko manje nego vrednosti propisane minimalnim rastojanjem između komora koje iznosi [3] propisanih 6 m. U međunarodnoj praksi ovo rastojanje, koje ne sme biti manje od 5 m, računa se po obrascu [8]: D=0·6'Ž/č (4) Napomena uz obrazac ...
    ... jedan magacin cksploziva iznosi 50.000 kg. 3. Zakonski okviri i praksa za određivanje bezbednosnih rastojanja Prema Pravilniku [3] definisane su najmanje udaljenosti jamskog magacina eksplozivnih sredstava u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom od jamskih prostorija, glavnih puteva, postrojenja i ...

  • Uticaj najvažnijih parametara dleta kod udarnog bušenja na brzinu izrade minske bušotine za uslove rudnika Žuta prlina

    Ljubinko Savić (1989)
    Udarno bušenje, dleta, minska bušotina, Žuta prlina

  • Model procesa cementacije zaštitnih cevi u gasnim bušotinama sa ekstremnim termobarskim uslovima

    Zvonimir Bošković (2000)
    Cementacija, zaštitne cevi, gasne bušotine, termobarski uslovi

  • Optimizacija rada bušotina u dubinskom pumpanju primenom sistem analize

    Andreja Gluščević (2008)
    Optimizacija rada, bušotine, dubinsko pumpanje, sistem analiza.

  • Srednjemiocenski foraminiferi iz sedimenata bušotina beogradskog dunavskog ključa

    Ljiljana Grujičić (2009)
    Srednjemiocenski foraminiferi, sedimenti bušotina, beogradski dunavski ključ.

  • Optimizacija rada eruptivnih bušotina primenom multivarijantne sistem analize

    Aleksandra Deljak (2011)
    Eruptivne bušotine, optimizacija rada, multivarijantna sistem analiza.

  • Утицај похабаности резних елемената роторног багера на ниво вибрација погона за копање

    Филип Милетић (2023)
    У докторској дисертацији је анализиран утицај похабаности резних елемената роторног багера на потрошњу електричне енергије и ниво амплитуде вибрација погона за копање. Креиран је модел који у функцији стања резних елемената дефинише зависност разматраних физичких феномена. За развој модела примењене су једначине теорије осцилација и Ватметарска метода [1] којом се одређује потрошња електричне енергије. За верификацију модела извршена су мерења на роторном багеру SRs2000.32/5+VR ангажованом на откопавању откривке на површинском копу Тамнава–Западно поље. Обављено је пет мерења. Резни елементи су ...
    роторни багер, резни елементи, хабање, вибрације, потрошња електричне енергије

  • Pleistocenska malakofauna jugozapadne Bačke

    Biljana M. Mitrović (2014-01-16)
    Proučavani profili Bačke lesne zaravni, nalaze se duž južne i zapadne granice obodnihnaselja Srbobran, Vrbas, Kula, Crvenka, Mali Iđoš i Bačka Topola. Karakterišu ih lesniodseci od 10 do 30 m visine, i čine jasan prelaz prema višoj rečnoj terasi.Navejavanje lesa odvijalo se u pleistocenu, tokom suvog stepskog i vlažnog alpijskogperioda. Za vreme suvog stepskog perioda preko Bačke, duvali su vetrovi sa severa iistoka donoseći subaersku prašinu, i taložili je u Panonskoj niziji. Zapadni vetrovi sudonosili samo vlagu i kišu, ...
    pleiastocen, les, paleozemljište, mekušci, gastropode, bivalvia, paleoekologija

  • Upotreba lidar tehnologije i digitalne fotogrametrije primenom iPhone pametnih telefona na primeru rudnika "Rudnik"

    Nikola Mirković, Luka Crnogorac, Aleksa Paunović (2024)

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... Prvoj grupi podataka pripadali su podaci iz bušotina dobijeni iz Arhive podataka „Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor”, iz Bora. Podaci dobijeni iz ovih bušotina sadrţali su pre svega podatke o litološkom sastavu, dok su za neke bušotine, osim litoloških podataka, postojali podaci o vrednosti ...
    ... primenjene odreĎene matematičke transformacije, bila je oteţana zbog postojanja male razlike u fizičkim svojstvima (gustina) stena koje izgraĎuju teren, kao i usled male gustine tačaka merenja. Pošto je gustina tačaka mala, izraţeniji je regional, nego detalj. Za razliku od aeromagnetskih podataka ...
    ... granice uzročnika, koje su normalne na dati pravac. Prilikom korišćenja ovog postupka veoma je vaţno napomenuti da su veći „prozori” manje osetljivi na šum od manjih „prozora”. Izvorni kod omogućava korisniku da izabere po ţelji veličinu „prozora”. 4.9. Ojlerova dekonvolucija Postupak ...

  • Regulacija nivoa tečne faze u vertikalnim separatorima

    Katarina Šoštarić (2024)
    Ovaj diplomski rad bavi se regulacijom nivoa tečne faze u vertikalnim separatorima u industriji nafte i gasa. U radu su istraženi različiti metodi merenja nivoa, uključujući plovke, ultrazvučne i radarske senzore. Radarski senzori su se pokazali kao najefikasniji u teškim radnim uslovima, zahvaljujući njihovoj visokoj preciznosti i pouzdanosti. Rad uključuje teoretski pregled metoda merenja nivoa, detaljno poređenje prednosti i nedostataka različitih senzora, kao i studiju slučaja implementacije radarskog senzora u vertikalnom separatoru. Analiza rezultata i preporuke za buduća istraživanja ...
    Merenje nivoa, Vertikalni separator, Radarski senzori, Ultrazvučni senzori, Industrija nafte i gasa
    ... i ograničenja u primeni sa visokoviskoznim ili korozivnim tečnostima i primenjuju se pre svega kod merenja nivoa u cevima ili rezervoarima malog prečnika. 3.3. Električno merenje nivoa Kapacitivno merenje nivoa se zasniva na promeni kapacitivnosti između dve elektrode kako se nivo tečnosti ...
    ... o merenje " Sposobnost rada u različitim tečnostima i okruženjima = Visoka preciznost i pouzdanost = Pogodni za rastojanja od površine nivoa manja od 6m (Izrađuju se za tipične opsege: I-1m ı 1-10m) Ograničenja ultrazvučnog merenja: = Osetljivost na promene temperature i pritiska " Mog ...

  • Modeliranje tehnoloških procesa u rudarstvu u uslovima nedovoljnosti podataka primenom teorije grubih skupova

    Zoran M. Štirbanović (2015-07-01)
    Rudarstvo, a u okviru njega i priprema mineralnih sirovina, se odlikuje složenošću tehnoloških procesa što je posledica velikog broja uticajnih parametara. Samim tim je potrebno biti veoma obazriv prilikom donošenja odluka u oblasti rudarstva. U cilju što efikasnijeg funkcionisanja procesa, moguće je primeniti različite metode koje služe za pojednostavljenje procesa odlučivanja. Jedna od takvih metoda jeste i teorija grubih skupova. Ona predstavlja relativno novu matematičku teoriju koja je pogodna za razumevanje nepreciznih i nepotpunih podataka kao i za otkrivanje ...
    rudarstvo, priprema mineralnih sirovina, teorija grubih skupova, višekriterijumsko odlučivanje, flotacijsko jalovište, flotacijski kolektor, flotaciona mašina
    ... rudnicima u kojima se koriste metode otkopavanja dubokim bušotinama. Za bolje predviđanje i optimizaciju parametara miniranja u podzemnoj eksploataciji sa dubokim bušotinama, prvo je određeno 16 grupa parametara miniranja dubinskih bušotina, koje su zatim podrobno Zoran Štirbanović, DOKTORSKA ...
    ... formirati jalovište na prostoru čiji je kapacitet manji od 15 godina. 4. Udaljenost lokacije od postrojenja i transportni uslovi Potrebno je da udaljenost jalovišta od postrojenja za pripremu bude što manja kako bi i troškovi transporta bili manji. Način transporta jalovine zavisi od konfiguracije ...
    ... može videti metoda grubih skupova je pokazala da je lokacija u dolini Valja Mastaka i Velikog i Malog Prerasta najpovoljnija za izgradnju flotacijskog jalovišta. Na drugom mestu, odnosno malo manje povoljna varijanta je izgradnja jalovišta u dolini Velikog Peka, dok se kao najnepovoljnija pokazala ...

  • Optimizacija površinskog kopa Ciganuša – Škorac

    Vasilije Zejak (2024)
    U radu se govori o značaju optimizacije u savremenom rudarstvu i kako nam to softveri štede vreme, novac i olakšavaju procese planiranja.Konkretno u izradi ovog rada korišćen je softverski paket Whittle.Da bi se optimizacije mogla uspešno sprovesti, potrebno je konstruisati pre svega blok model ležišta kao i definisati niz tehno – ekonomskih parametara. Na osnovu tih podataka definiše se optimalna kontura i dinamika razvoja radova. U skladu sa definisanim podaci i odgovarajućim podlogama definisana je optimalna kontura površinskog kopa Ciganuša ...
    optimizacija, površinski kop Ciganuša - Škorac, blok model, strateško planiranje, optimalna kontura, dinamika razvoja, fazni razvoj
    ... odrediti na osnovu rastojanja između istražnih bušotina. David navodi da se za određivanje dimenzija bloka treba koristiti opšte empirisjko pravilo po kom širina ı dužina ne smeju biti manje od vrednosti Jedne četvrtine rastojanja između istražnih bušotina (David, 1977) . Pošto su blokovi u 3D prostoru ...
    ... domena) geometrija sloja između bušotina formira se automatski, upotrebom prikladne metode interpolacije. Prednost implicitnog modeliranja ogleda se u automatskom generisanju geometrije slojeva, zbog čega Je modeliranje ovom metodom po pravilu brže i iziskuje manje napora. Mane se ogledaju pre svega ...
    ... radova (najčešće bušotina). Slika 3.7 Dimenzije grida (Stevanović D. , 2015) David napominje da je česta greška koja se pravi prilikom definisanja dimenzija bloka je prevelika diskretizacija. Ljudi da bi saznali što više o rudnim rezervama, traže procenu na osnovu što manjih dimenzija blokova ...

  • Mikrobiološki diverzitet kiselog jezera Robule i uticaj jezerske vode na oksidaciju sulfidnih minerala

    Srđan B. Stanković (2016-09-11)
    Jezero Robule, formirano u podnožju rudničke raskrivke Oštreljski planir (Rudnik bakra Bor), je nastalo kao posledica rudarskih aktivnosti. Mikrobiološki diverzitet ekstremno kiselog jezera Robule ispitivan je primenom kako klasičnih mikrobioloških metoda (svetlosna mikroskopija i kultivacija na selektivnim podlogama) tako i primenom savremene metode molekularne biologije (analiza polimorfizama terminalnih restrikcionih fragmenata; T-RFLP). Takođe, ispitivan je i potencijal i efikasnost jezerske vode u biološkom luženju mineralnog koncentrata, kao i u bioluženju uzoraka stare flotacijske jalovine Rudnika bakra Bor.Na osnovu dobijenih rezultata ...
    jezero Robule, acidofilne bakterije, bioluženje, kisele rudničke vode, flotacijska jalovina
    ... ali je u 89 takvim staništima broj heterotrofa manji od broja hemolitoautotrofa, što je posledica prisustva veoma malih količina organske materije (Johnson, 2011). Najznačajniji sastojci eksudata acidofilnih bakterija su male alifatične organske kiseline (piruvat, glikolat, oksalacetat) ...
    ... međutim većina nalazišta bogatih ovim metalom su iscrpljena. Rudna nalazišta koja se trenutno eksploatišu širom sveta uglavnom sadrže male koncentracije bakra, često manje od 1 %, što značajno poskupljuje proizvodnju (Dold, 2008). Na primer, iz rudnika Cerovo i Veliki krivelj, koji pripadaju Rudars ...
    ... kod acidofilnih arhea (Johnson, 2009). Heterotrofne acidofilne bakterije kao izvor energije i ugljenika koriste male organske molekule, kao što su monosaharidi, glicerol, etanol, male alifatične organske kiseline (s tim što jače organske kiseline, kao što je sirćetna, deluju inhibitorno na rast ...