Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Hidrogeologija,  tercijarni baseni

396 items

  • Mineralogija, hemija i distribucija odabranih mikroelemenata u uglju i glincima Ibarskog basena (Južna Srbija)

    Željana Novković, Nenad Nikolić, Nevena Andrić-Tomašević, Violeta Gajić, Suárez M, Romero García E, Vladimir Simić, Dragana Životić (2023)

  • Epidotized sanidine in quartzlatites from Grot

    Danica Srećković-Batoćanin, Suzana Erić, Nikola Novičić, Nikola Pašajlić, Natalija Batoćanin (2023)
    Propilitska alteracija je veoma česta u gornjokredno-tercijarnim vulkanitima Srbije. Kvarclatiti Grota, otkriveni na dubini od oko 550 m u jednoj od istražnih bušotina su holokristalaste porfirske strukture sa fenokristalima sanidina dimenzija i do 1,5 x 2 cm. Optičkim ispitivanjima su u kvarclatitu potvrdjeni i elementi sitaste, pojkilitske i glomeroporfirske strukture. Kao fenokristali prisutni su sanidin, plagioklas, kvarc, biotit i amfiboli. Sekundarni minerali su hlorit, epidot, coisit, Fe-hidroksidi, redak kalcit i ilit. U fenokristalima sanidina se zapažaju „lepeze“ izduženih kristala ...
    Grot, kvarc latiti, sanidin, epidot

  • Mikroelementi u kvartarnim sedimentima i lignitu Kostolačko-kovinskog ugljonosnog basena, istočna Srbija – odabrani primeri

    Bogoljub Vučković, Biljana Radovanović, Dragana Životić (2022)
    Sadržaj, distribucija i način pojavljivanja elemenata u tragovima (mikroelemenata), posebno potencijalno toksičnih i radioaktivnih elemenata u uglju, su od velikog značaja, posebno ako se koriste kao gorivo u termoelektranama (TE). Na osnovu sistematski prikupljenih podataka o elementima u tragovima u uglju, zemljištu i sedimentima, moguće je utvrditi stepen zagađenosti vazduha, zemljišta, vode, kao i negativan uticaj na zdravlje ljudi. Eksploatacija i istraživanje lignita u Kostolcu i Kovinu traje više od jednog veka, dok se sagorevanje lignita sa površinskih kopa ...
    mikroelementi, sedimenti, lignit, Kostolac

  • Геологија угљева

    Драгана Животић (2018)
    угаљ, лежишта угља

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... formirani jezerski baseni. Tokom miocena svi procesi su bili praćeni vulkanskom aktivnošću. U složenom magmatskom kompleksu centralnog dela Golije konstatovane su intruzivne (granitoidne) stene otkrivene u izvorištu Golijske reke, dok su po obodu plutona raspoređeni brojni tercijarni vulkani sa stenama ...
    ... Sjeničkom basenu (Slika 36). Sjeničko-štavaljski basen smešten je u opštini Sjenica (u jugozapadnom delu Srbije) U orografskom i geomorfološkom smislu predstavlja kotlinu čija je površina blago zatalasana sa nadmorskim visinama reljefa od 900 m do 1300 mnv i zahvata prostor od 150 km2. Basen je potpuno ...
    ... Beograd - Jadran. U miocenskom basenu Sjenice na više lokaliteta otkrivena su naslage peska koje mogu služiti u građevinske svrhe. Najveće otkrivene mase nalaze se kod sela Štavalj. Nedaleko od Sjenice, 7 km severno, na obodu miocenskog sjeničkog basena, nalazi se vrlo perspektivno ležište ...

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Palaeoflora of Kamenica (Pranjani Basin, western Serbia)

    Zorica Lazarević, Ljubica Milovanović, Jelena Milivojević, Ivana Vasiljević (2019)
    Palaeofloras of the Paleogene in Serbia are relatively rare, especially in comparison with floras from Neogene sediments. Most Paleogene phytoas sociations from the territory of Serbia existed in a dry and warm climate. The youngest Paleogene phytoassociation originates from the Pranjani Basin (Western Serbia), locality Kamenica. The age of this palaeoflora is determined as Late Oligocene. This fossil plant assemblage is different from other Paleo gene phytoassociations.The palaeoflora from Kamenica is characterized with leaf imprints larger than in other ...
    макрофлора, млађи олигоцен, Прањански басен, Каменица
    ... палеофитоасоцијацији Прањанског басена доминирају конифери, по - себно Glyptostrobus, Pinus, Sequoia и Tetraclinis. Представници широко - лисне вечнозелене вегетације су заступљени родовима Laurus, Magnolia, “Quercus” и др. Кључне речи: макрофлора, млађи олигоцен, Прањански басен, Каменица Introduction ...
    ... палеогених фитоасоцијаија са територије Србије је егзистовала у сувим и топлим климатима. Најмлађа палеогена фитоасоцијација је флора Каменице (Прањански басен, запад - на Србија). Старост палеофлоре Каменице је одређена као млађе олиго - ценска. Састав ове фосилне флоре се разликује од осталих палеогених ...
    ... Berane Basin (Lower Miocene). Geološki anali Balkanskoga poluostrva, 79 (2): 41–55. ereMIja, M., PavLOvIć, M.B. & STevaNOvIć, P. 1977.Pranjanski basen. In: STevaNOvIć, P. (ed.). Geologija Srbije. Keno- zoik II-3. Institut za regionalnu geologiju i paleontolo - giju, rudarsko-geološki fakultet, Beograd ...

  • Komparativna analiza završnih kontura površinskog kopa Drmno

    Dejan Stevanović, Dragan Ignjatović, Tomislav Šubaranović, Mirjana Banković, Petar Marković (2022)
    Definisanje optimalne završne konture površinskog kopa od suštinskog je značaja za ostvarivanje strateških ciljeva u razvoju rudarskih projekata. Savremeni programski paketi i metode za optimizaciju granica kopa, zasnivaju se na pronalasku završne konture koja obezbeđuje maksimalan profit. U slučaju površinskih kopova uglja, kod kojih osim profita postoji i čitav niz dodatnih kriterijuma i strateških ciljeva, princip optimizacije granica prema profitu, najčešće nije u potpunosti primenjiv. Iz rog razloga za uspešno definisanje granica površinskih kopova, neophodno je sagledati čitavu lepezu ...
    završna kontura, ugalj, komparativna analiza, optimizacija, strateški ciljevi

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... složenu tektonsku depresiju, izgrađenu od većeg broja manjih basena. Istraživano područje obuhvata delove kruševačkog basena na severu, delove topličkog basena na jugu i delove moravskog i niškog basena na istočnoj strani. Navedeni baseni su imali složenu geološku evoluciju, koja je započela u donjem ...
    ... ispredlučnom basenu situiranom na periferiji evropske aktivne margine. Depoziciju u ispredlučnom basenu korelišu sa plitkovodnom do dubokovodnom sedimentacijom koja se odvijala u basenima razvijenim iznad subdukujuće adrijske ploče. Prema izvedenim istraživanjima, ispredlučni basen je bio izložen ...
    ... otvaranjem Panonskog basena, ali i sa generisanjem dela unutar planinskih neogenih basena područja unutrašnjih Dinarida. D. Erak: Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-balkanida u području Jastrepca 16 Matenco i Radivojević (2012) su izučavali evoluciju Panonskog basena u jugoistočnom ...

  • Mikrobiološki diverzitet kiselog jezera Robule i uticaj jezerske vode na oksidaciju sulfidnih minerala

    Srđan B. Stanković (2016-09-11)
    Jezero Robule, formirano u podnožju rudničke raskrivke Oštreljski planir (Rudnik bakra Bor), je nastalo kao posledica rudarskih aktivnosti. Mikrobiološki diverzitet ekstremno kiselog jezera Robule ispitivan je primenom kako klasičnih mikrobioloških metoda (svetlosna mikroskopija i kultivacija na selektivnim podlogama) tako i primenom savremene metode molekularne biologije (analiza polimorfizama terminalnih restrikcionih fragmenata; T-RFLP). Takođe, ispitivan je i potencijal i efikasnost jezerske vode u biološkom luženju mineralnog koncentrata, kao i u bioluženju uzoraka stare flotacijske jalovine Rudnika bakra Bor.Na osnovu dobijenih rezultata ...
    jezero Robule, acidofilne bakterije, bioluženje, kisele rudničke vode, flotacijska jalovina
    ... sadrže primarne, sekundarne i tercijarne acidofile (Johnson 2013; slika 37). 99 Slika 37. Primer konzorcijuma acidofilnih bakterija tokom luženja u bioreaktoru. Primarni acidofili oksiduju gvožđe, sekundarni acidofili oksiduju sumpor i politionate, dok tercijarni acidofili oksiduju rastvorena ...
    ... sumporni film bi mogao usporiti ili zaustaviti proces oksidacije sulfidnih minerala. Tercijarni acidofili metabolišu organska jedinjenja, što omogućuje nesmetani rast populacije primarnih acidofila. Ulogu tercijarnih acidofila uglavnom vrše predstavnici rodova Sulfobacillus (miksotrofi), Ferrimicrobium ...
    ... (18) S8 + 12O2 + 8H2O → 8SO4 2- + 16H+ (19) 1.3 JALOVIŠTA U BORSKOM RUDARSKOM BASENU Rudnik bakra u Boru je počeo sa radom 1903. godine. Za nešto više od sto godina u borskom rudarskom basenu je deponovano oko 673,5 miliona tona raskrivke i flotacijske jalovine. Najveće koncentracije ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... Petka, Kostolac, Batovac, Brežane, Zabela, Živica i Ostrovo. Kostolački basen u širem smislu, predstavlja jedinstvenu depozicionu celinu, zajedno sa Kovinskim ugljenim basenom. U zapadnom delu Kostolačkog ugljenog basena (kao i u istočnom), izvršena je stratigrafska podela ugljene serije na tri ...
    ... sakupljanje i odvođenje površinskih voda i uspešnu zaštitu površinskog kopa od voda. Kostolački basen je jedinstveno ležište uglja koje je veštački podeljeno na više administrativnih ležišta u okviru basena. Lokacijski površinski kop Zapadni Kostolac nalazi se na prostoru ležišta gde se generalno ...
    ... isklinjenja u južnom delu basena ka severu. – III ugljeni sloj — superpoziciono najniži i sa gledišta geološke starosti najstariji. Najveće rasprostranjenje ima III ugljeni sloj. Prostire se po gotovo celoj površini istražnog, područja, sa zonom isklinjenja u južnom delu basena, i padom prema severu ...

  • Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел

    Синиша Арсеновић (2019)
    Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним слојем мрког угља. Дебљина угљеног слоја креће се у интервалу од 5 до 25 m са генералним правцем пружања СЗ - ЈИ и падом према ЈЗ. У зони обухваћеноj геофизичким истраживањима изражена je пострудна тектоника у виду раседа мањег и ...
    рефлективна сеизмика, 3Д геофизичко-геолошки модел, угаљ, синтетички модел, моделирање
    ... карактеристике басена Ђурђевик Басен мрког угља Бановићи налази се 30 km јужно од Тузлe у Босни и Херцеговини (Слика 2.1) и захвата површину од око 65 km2. Подељен је на три лежишта угља/мања басена: 1) Ђурђевик, у источном делу, 2) Бановићи, у централном делу и 3) Сеоне, у западном делу басена. Басен ...
    ... ................... 3 2.1. Географско-економске карактеристике басена Ђурђевик ................ 3 2.2. Тектонске карактеристике басена ....................................................... 5 2.3. Геолошке карактеристике басена Ђурђевик ...................................... 6 2.3.1. Палеозоик ...
    ... МЈ/kg (на укупну влагу). http://www.rudnikdjurdjevik.ba/ 5 2.2. Тектонске карактеристике басена Ђурђевички басен као и остали миоценски басени припада геотектонској јединици унутрашњих Динарида која је у току мезозоика и касније претрпела снажне тектонске покрете ...

  • Izbor rotornih bagera za proces revitalizacije: primer rotornih bagera SRs 1200 u rudarskom basenu Kolubara

    Predrag Jovančić, Dragan Ignjatović, Stevan Đenadić, Filip Miletić, Goran Todorović, Dragan Novaković (2020)
    Revitalizacija je proces ili skup tehničkih zahvata na mašini kojim se vrši zamena svih dotrajalih ili oštećenih delova metalne konstrukcije. Sastavni deo procesa revitalizacije je i modernizacija zastarele elektro-mašinske opreme. Principi revitalizacije sasvim sigurno nisu sadržani u okviru redovnog godišnjeg ili dnevnog održavanja. Oni predstavljaju održavanje onih veličina koje su značajne za mašinu kao celinu (u ovom slučaju rotorni bager). U ovom radu su analizirani rotorni bageri oznake SRs 1200. Na površinskim kopovima rudarskog basena Kolubara takvih bagera ima ...
    Rotorni bageri, revitalizacija, SRs1200

  • Hidrogeologija terena rudnika soli Tušanj" s posebnim osvrtom na poslijedice eksploatacije"

    Mira Šurlan-Stojković (1980)
    Hidrogeologija, eksploatacija, Tušanj

  • Hidrogeološki aspekt kvaliteta podzemnih voda za snabdevanje naselja – na primerima iz Crnogorskog primorja

    Mihailo Burić (1979)
    Hidrogeologija, Crnogorsko primorje

  • Hidrogeološke karakteristike karstnih terena u široj okolini Nikšića

    Mićko Radulović (1992)
    Hidrogeologija, karst, Nikšić

  • Hidrogeologija karstnih terena u slivu Drine uzvodno od Bajine bašte  na teritoriji SR Srbije

    Neven Krešić (1984)
    Hidrogeologija, karst, Drina

  • Hidrogeološke karakteristike sliva Bokokotorskog zaliva

    Vladan Dubljević (2001)
    Hidrogeologija, Bokokotorski zaliv

  • Hidrogeologija Negotinske nizije i oboda sa aspekta melioracije

    Dragan Igrutinović (1968)
    Hidrogeologija, melioracija, Negotin

  • Hidrogeologija sliva Skadarskog jezera

    Vasilije Radulović (1977)
    Hidrogeologija, Skadarsko jezero