Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Pritisci na kvantitet voda

1752 items

  • Analiza sleganja objekta na komunalnoj deponiji

    Rakić Dragoslav, Čaki Laslo, Tomašević Biljana, Novaković Dejan (2011)

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane Kostolac B

    Bojan Živanović (2024)
    Bez hrane se može preživeti nedelju dana, bez vode svega nekoliko dana, međutim, bez vazduha se može preživeti najmanje, nekoliko minuta. Pitanje je kakav uticaj na zdravlje čoveka i okoline ima vazduh koji je lošeg kvaliteta, a kojem je skoro celokupno stanovništvo planete izloženo? Ovaj rad se bavi problematikom modeliranja disperzije dimnih gasova iz novog bloka B3 TE ,,Kostolac’’ B. Ključni momenti koji će biti predstavljeni jesu zagađenje, zdravstveni efekti, modeliranje disperzije i analiza dobijenih rezultata korišćenjem programa AERMOD. Analiziran ...
    zagađenje vazduha, podizanje perjanica, modeliranje disperzije polutanata, TE ,,Kostolac B’’
    ... uticaj na zdravlje stanovništva i kvalitet poljoprivrednih proizvoda tog područja. Zagađujuće materije kontaminiraju ne samo zemljište, već prodiru dublje u slojeve i zagađuju podzemne vode, potencijalna izvorišta vode za piće i tako zagađenu vodu može konzumirati čovek. Što se zagađenja voda iz ...
    ... njegovo zagrevanje povećava njegov pritisak i obrnuto — hlađenje snižava njegov pritisak. [72./ U atmosferi koja se nalazi u neprestanom kretanju, sila koja deluje naviše na sloj vazduha Je u visokom stepenu u ravnoteži sa silom Zemljine teže usled smanjenja pritiska s visinom (Mihailović, 2006). /72 ...
    ... slučaju nizak pritisak neposredno iza dimnjaka, (u smeru duvanja vetra) može da izazove spuštanje (zduvavanje) perjanice na toj strani dimnjaka. Disperzija zagađenja Je u tom momentu redukovana, odnosno može doći do povećanih koncentracija istih na lokacijam koje su, u odnosu na izvor, niz vetar ...

  • Analiza uticajnih faktora na čvrstoću smicanja komunalnog otpada

    Rakić Dragoslav, Čaki Laslo, Ćorić Slobodan, Cvetković Vladica (2012)

  • Remontni radovi u bušotini sa dubinskom pumpom

    Jovana Milošević (2024)
    Remontni i stimulativni radovi u naftnom inženjerstvu su radovi koji se primenjuju na bušotinama koje su već u proizvodnji ili potencijalno proizvodnim bušotinama, i u zavisnosti od toga imaju različitu svrhu. Remontni radovi predstavljaju sve radove koji su ograničeni na kanal bušotine, dok se stimulativni radovi odnose pribušotinsku zonu.U prvom slučaju remontni i stimulativni radovi kod proizvodnih bušotina služe za otklanjanje problema i povećavanje proizvodnje bušotine. Dok u drugom slučaju, kod potencijalnih bušotina su ovi radovi namenjeni završnim obradama ...
    remontni radovi, hemijska obrada, Gravel Pack, alat za instrumentaciju, puške za perforaciju
    ... preko trenda pada ležišnog pritiska, kao što su položaj kontakta nafta — voda, prirodni pad ležišnog pritiska. Brojni uzroci mogu da budu razlog smanjenju očekivane proizvodnje, pa se na osnovu analiziranja i praćenja svih podataka poput dinamičkog pritiska na dnu IPR krivih dolazi do zaključka ...
    ... fluida, slojne vode 30 m*, gustine 1,01 kg/m” , dobija se komisijska dozvola za rad postrojenja i pristupa se gušenju bušotine. Gušenje je vršeno indirektno spajanjem linije za gušenje na kezing. Što znači da je teži radni fluid upumpan kroz kezing i na taj način održavao pritisak na dnu bušotine ...
    ... kanalima i otvorima na liner koloni | Problemi proizvodne opreme i kanala bušotine Niska propusnost kolektor stene Niska poroznost uz visok procenat vezane vode Povećanje gasnog faktora Povećanje procenta vode u ležišnom fluidu Niska vrednost ležišnog pritiska Visoka viskoznost ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... izvor“. Vode termomineralnih izvora Čedovo su HCO3 - Ca tipa, ukupne mineralizacija 0,31 g/l i pH 7,5. Po gasnom sastavu vode ovih izvora su azotnog tipa. Koeficijent oticanja termalniog voda izvora „Banjica“ i „Aksov izvor“. (8 l/s) ukazuje na velike količine termalnih podzemnih voda koje bi se ...
    ... ki nivo: Miocen - Trijas (struktura na kontaktu) Grupa objekata geonasleđa: Objekat hidrogeološkog nasleđa Struktura objekta geonasleđa: Hidrološki Reprezentativnost: Izuzetano reprezentativan primer pojave termomineralnih voda. Izvori termomineralne vode u okruženju - Gornja Vapa, Novi Pazar ...
    ... 2007). Izvor „Banjica“ (Slika 90E) je kružnog oblika poput jezera, površine oko 80 m2. Voda iz Banjice otiče kanalom u „Banju“, omanji zapušteni vir (15 m2). Izdašnost izvora je 2,0 l/s. Temperatura vode na oba izvora, zabeležena osmatranjima u maju mesecu 2014. god. je 24,1 0С. Ovaj lokalitet ...

  • Hidrogeologijata na mineralnite, termalnite i termomineralnite vodi vo teritorijata na S.R.M.

    Georgi Kotevski (1979)
    Hidrogeologija,mineralne vode, Makedonija

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... јављају на дијаграмима испитиваних зеолитских туфова последица су процеса дехидратације површински везане воде као и молекула воде у структури зеолита. У зеолитским кавезима вода је слабијим или јачим ковалентним везама координисана са различитим ванмрежним катјонима (Ca 2+ , Mg 2+ , Na + , K ...
    ... 118 6.1.1. Примена материјала на бази зеолита у заштити ваздуха 120 6.1.2. Примена материјала на бази зеолита у заштити вода 122 6.1.3. Примена материјала на бази зеолита у процесу поправке квалитета деградираних земљишта 126 6.1.4. Примена материјала на бази зеолита у процесу адсорпције ...
    ... примене зеолита у пречишћавању вода. Примена материјала на бази зеолита у заштити вода подразумева адсорпцију NH4 + јона, анјона, јона тешких метала као и адсорбцију слабо поларних органских молекула. а) Уклањање NH4 + јона из контаминираних вода адсорпцијом на природном зеолиту У свим отпадним ...

  • Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji

    Strahinja Sarajlić (2024)
    U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.
    tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija
    ... bušenja, kao i industrijsku vodu. Sistem odvodnjavanja mora omogućiti efikasno ispumpavanje svih količina vode iz podzemnih prostorija na površinu, gde će se vršiti tretman vode u specijalizovanim objektima. Na osnovu hidrogeoloških podataka, očekivani priliv podzemnih voda u proseku tokom eksploatacionog ...
    ... podzemnih voda u podzemne rudarske radove procenjen je na 83 m?/h. Maksimalna količina atmosferskih voda, na osnovu desetogodišnjeg maksimuma, iznosi 68 mm padavina u periodu od 24 sata. Ovi podaci su od ključne važnosti za projektovanje sistema odvodnjavanja i upravljanje prilivom voda tokom rudarskih ...
    ... trenutno u fazi izgradnje. Na osnovu broja aktivnih radnih mesta i korišćene opreme, procenjena ukupna ventilaciona potreba rudnika iznosi približno 400 m?/s. 33 Glavni izvori vode u podzemnim prostorijama rudnika uključuju podzemne vode, atmosferske padavine, vodu korišćenu u procesu bušenja ...

  • Hidrohemijske karakteristike termomineralnih voda Mataruške Banje

    Snežana Kretić, Jana Štrbački (2022)
    Mataruška Banja je naseljeno mesto u Centralnoj Srbiji, koje teritorijalno pripada opštini Kraljevo. Banja je poznata po prirodnim lekovitim vodama visokih temperatura. Formiranje termomineralnih voda vezuje se za rasprostranjenje magmatskih stena. Cilj rada je definisanje hidrohemijskog sastava ovih voda i razmatran je kroz rezultate osam kompletnih hemijskih analiza i jedne skraćene hemijske analize, uzete sa bunara MB-2/81. Hidrogeološka istraživanja, uzorkovanje i izrada kompletnih hemijskih analiza izvršeni su u periodu od 1981. do 2004. godine, dok je uzorkovanje i izrada ...
    Mataruška Banja, termomineralne vode, kvalitet podzemnih voda, vodonik-sulfid, metasilicijumska kiselina

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... Сва звања је стекао на Универзитету у Београду, Рударско-геолошки факултет. Научноистраживачки рад је из области хидрогеологије, са посебним освртом на карстне изданске воде. Методологија и одређивање биланса и резерви подземних вода, водосна- бдевање, заштита подземних вода и истраживања за потребе ...
    ... Изворишта и захвати подземних вода 2+2 5 Хидрогеохемија 2+2 5 Заштита подземних вода 2+2 5 Регионална хидрогеологија 2+2 5 Минералне воде 2+2 5 Геотермологија 2+2 5 2. НАСТАВНА ДЕЛАТНОСТ НА ФАКУЛТЕТУ У ПЕРИОДУ 1991. – 2015. ГОДИНА ...
    ... пројектовања у хидрогеологији, оце- не резерви подземних вода, изотоп- ске хидрогеологије, водоснабдевања и заштите подземних вода, урбане хидрогеологије, интегрисаног менаџ- мента подземних водних ресурса, утицаја климатских промена на под- земне воде. Члан је International Geothermal Association (IGA) ...

  • Дефинисање механичких својстава алтерисаног стенског материјала лабораторијским методама

    Вељко М. Рупар (2022)
    Основни циљ овог рада је да представи методологију одређивања механичких својстава хетерогеног стенског масива који изграђују дацит (Д) и алтерисани дацит (АД), где је уочена је зона постепеног преласка од алтерисаног дацита до дацита. Механичка својства стенског масива у тој зони утврђена су на основу лабораторијских испитивања једноосне и троосне чврстоће на притисак стенског материјала композитних узорака. Композитни узорци су се састојали од дискова стенског материјала, при чему је висина дискова h дефинисала различити процентуални удео појединог стенског материјала, ...
    дацит, алтерисани дацит, једноосна чврстоћа на притисак, троосна чврстоћа на притисак, композитни узорци, механика стена, стабилност косина

  • Regulativa u oblasti istraživanja i korišćenja resursa podzemnih voda u Srbiji, predavanje po pozivu

    Dokmanović Petar (2014)

  • Предлог прве фазе хидрогеолошких истражних радова о могућности коришћења термоминералних вода из бушотине Ре-1 у насељу Забела код Пожаревца

    Стевановић Зоран, Вујасиновић Слободан, Петровић Д, Белаћевић Г, Докмановић Петар, Мaтић Иван, Лазић Милојко (2011)

  • Classification of mining waste landfills according to legislation in Serbia

    Dragana Nišić, Uroš Pantelić, Nikoleta Aleksić, Neda Nišić (2021)
    rudarski otpad, jalovina, uredba, deponija, kategorija A, klasifikacija
    ... zaštitio od priliva velikih količina voda. Kao dodatna zaštita od kata- strofalnih padavina predviđen je i prelivni organ na nasipu. Sama lokacija jalovišta je na obali reke, u nase- ljenom području, sa više kuća u neposrednoj blizini. Sve ove činjenice ukazuju na inicijalno nizak rizik od rušenja ...
    ... opasni otpad sa indeksnim brojem 01 03 04* jer se tumače kao opasni otpad bez obzira na granične vrednosti opasnih materija. Njhova „opasnost“ potiče od potencijala stvaranja kiselih drenažnih voda. Takav otpad je na primer piritna jalo- vina i ako se prilikom ispitivanja njenog kiselinskog potencijala ...
    ... indirektno pozivaju na rezultate analize rizika i proračuna proboja nasipa. Primenom klasifikacije na konkretnom primeru flotacijskog jalovišta rudnika bakra ustanovljeno je da realna klasifikacija deponija prema rizičnosti zahteva vrlo detaljnu analizu svih kriterijuma koji vode ka krajnjoj kategoriji ...

  • Inženjerskogeološka istraživanja za potrebe izgradnje tunela T1 na putnom pravcu Požega-Kotroman

    Andrija Popović (2024)
    Tokom izrade završnog rada korišćeni su podaci koje sam dobio u saradnji sa firmom „Saobraćajni institut CIP d.o.o.“, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura.Osnovni cilj pisanja rada jeste definisanje određenih fizičko mehaničkih parametara i predlog podgrade i načina iskopa tunela na osnovu RMR klasifikacije.
    stenska masa, RMR klasifikacija, tunel, inženjerskogeološka istraživanja
    ... pukotina: Jednoaksijalna čvrstoća na pritisak Kvalitet stenske mase (RQD) Rastojanja između pukotina Svojstva pukotinskih površi Stanje podzemnih voda Orijentacija diskontinuiteta u odnosu na iskop/prostiranje objekta Svaki od ovih parametara nosi određen broj bodova. Njihov zbir daje RMRso vrednost ...
    ... potrebe izrade tunela T1I na putnom pravcu Požega- Kotroman Strana: 14 Rudarsko-geološki fakultet, univerzitet u Beogradu Parametar Raspon vrednosti / bodovanje Prilivna IOm Bez priliva < 19 l/min 10 – 25 25 – 125 » 125 I/min dužine tunela l/min lI/min Pritisak Podzemna vode/veći 0 0-0,1 0,1—0 ...
    ... bezvodni, sa brzim poniranjima ili oticajem voda. Do znatnih dubina (>10-20 m) nemaju nikakvu ovodnjenost, da bi se u najdubljim delovima (bazi karstifikacije ili na kontaktima vodonepropusnih stena ) terena pojavile karstne izdani velikih količina vode i složenih- sifonskih prelivanja i oticanja ...

  • Rudničke vode olovo-cinkovih ležišta u rudnom polju „Blagodat“ u jugoistočnoj Srbiji

    Nebojša Atanacković, Veselin Dragišić, Vladimir Živanović, Ivana Cvejić, Saša Stojadinović, Ivana Jocić (2022)
    Rudno polje Blagodat sa više ležišta i pojava olovo-cinkovih ruda nalazi se u krajnjem jugoistočnom delu Srbije, blizu granica sa Bugarskom i Severnom Makedonijom. Eksploatacija ovog resursa vrši se podzemno u okviru rudnika Grot, ranije Blagodat. Prilivi podzemnih (rudničkih) voda u jamske radove rudnika Grot su visoki i iznose oko 130 l/s (septembar 2019), što ga trenutno svrstava u najovodnjenije rudnike sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji. Nezavisno od njih, iz obližnjeg potkopa P-1 u ležištu Kula, ističe još 25 ...
    rudničke vode, ovodnjenost rudnika, prilivi rudničkih voda, kvalitet rudničkih voda

  • Gasovi u podzemnim vodama sa posebnim osvrtom na njihovo prisustvo u mineralnim vodama Srbije

    Nadežda Dimitrijević (1973)
    Gasovi, podzemne vode, Srbija

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... svojstvo Srednja vrednost u suvom stanju 110,89 1. Čvrstoća na pritisak u MPa u vodom zasićenom stanju 102,36 posle smrzavanja 95,02 2. Otpornost prema habanju struganjem, cm*/50cm? 16,63 3. Upijanje vode, % 0,18 4. Postojanost na mrazu postojan 5. Zapreminska masa g/cm? 2,74 6. Specificna ...
    ... sredinu u kojoj se ne zadržavaju podzemne vode. Na površinskom kopu nisu konstatovane pojave podzemnih voda, kao ni u istražnim bušotinama koje su završavale na koti +210 m. Južno od površinskog kopa Čokoće, postoji kraško vrelo „Toplik“ koje je na nadmorskoj visini od +198 m i hrani levu pritoku ...
    ... uzdužni talas pritiska. Sa udaljavanjem od mesta detonacije, brzina rasprostiranja udarnog talasa opada. Na kraju se udarni talas pretvara u običan zvučni talas, koji se kreće brzinom 333 m/s. Udarni vazdušni talas, sa pritiskom višim od 0,2 MPa, smrtonosan je za čoveka, a pritisak viši od 0,.02 ...

  • Tehno-ekonomska analiza varijanti sistema odvodnjavanja površinskog kopa Drmno od podzemnih voda do kraja eksploatacije

    Tomislav Šubaranović, Dušan Polomčić, Vladimir Pavlović (2018)
    Odvodnjavanje površinskog kopa Drmno od podzemnih voda je jedan od najznačajnijih podsistema u procesu eksploatacije u veoma zavodnjenoj radnoj sredini Kostolačkog basena uglja. Već od 2006. godine, Inovirani dugoročni program razvoja eksploatacije uglja predviđa izradu ekrana, pored zadržavanja postojećih standardnih metoda odvodnjavanja od podzemnih voda linijama bunara. Iako je kasnijim Glavnim rudarskim projektom, takođe, bila predviđena izrada ekrana, njegova realizacija nije započela. Na osnovu realnog sagledavanja postojeće projektne dokumentacije, početak izrade ekrana se predviđa od 2023. godine. ...
    odvodnjavanje, bunari, ekran, dinamika, finansiranje.

  • Razvoj modela za procenu rizika na deponijama industrijskog otpada mineralnog porekla

    Dragana NIŠIĆ, D. (2019)
    rizik, model za procenu rizika, deponija, nasip, akumulacija vode