Претрага

Упит dcterms_subject_txt:vreme u otkazu

4296 items

  • Mogućnost infracrvene termografije pri detekciji štetnih gasova

    Stevan Đenadić, Vesna Damnjanović, Predrag Jovančić, Dragutin Jovković (2021)
    Curenje pojedinih gasova je opasnost koja može da izazove velike nezgode. Često je praćeno požarima i eksplozijama koji za posledicu mogu da imaju kako ljudske povrede, tako i štetan uticaj na ekologiju i ekonomiju. Da bi se izbegle takve situacije, preventivna inspekcija je od presudne važnosti. Curenje većine gasova se ne može uočiti golim okom a za otkrivanje i procenu stepena curenja može se koristiti tehnologija toplotnog snimanja (infracrvena termografija). U datom radu predstavljene su mogućnosti i ograničenja primene ...
    IC termografija, curenje gasa, termogram
    ... konverzija toplotnog zračenja u vidljivu sliku (termogram) od velikog značaja u nauci i tehnici. IC termografija je beskontaktna metoda koja omogućava ne samo formiranje termograma u „realnom vremenu“, već i očitavanje temperature sa njega [1]. Danas gotovo da nema oblasti u nauci i privredi gde se ...
    ... samo u jednoj tački. Za razliku od merenja tradicionalnom opremom, pomoću termalnih kamera za otkrivanje gasa može sa sigurne udaljenosti, brzo da se proveri veliki broj potencijalnih mesta curenja u realnom vremenu. Statistika pokazuje da se do 84 % curenja događa u manje od 1 % opreme u rafinerijama ...
    ... 350 oC vreme rada 3 h pri standardnom korišćenju i sobnoj temperaturi vreme zagrevanja 7 min parametri ambijenta temperaturni opseg u kome može da radi od – 20 oC do + 50 oC Još jedan od gasova čije se curenje može detektovati ovom metodom je metan (CH4). Ima ga u rudnicima uglja, u vulkanskim ...

  • Energetska efikasnost elektromotora na površinskim kopovima

    Snežana Aleksandrović, Ilija Jeftenić (2023)

  • Stabilnost kosina u stenskoj masi - savremeni koncepti i metode proračuna

    Zoran Berisavljević, Dušan Berisavljević, Miloš Marjanović (2021)
    Stabilnost kosina

  • Značaj geografske širine za lociranje uzročnika magnetnih anomalija kod prospekcije arheoloških lokaliteta

    Vesna Cvetkov (2020)

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... Osnovni izvor bakra i zlata u TMK i u ležištu Borska reka su kalk-alkalne magme gornjokredne starosti. One su nastale topljenjem dubokih delova Zemljine kore i delova gornjeg omotača. Rudni rastvori vode poreklo iz relativno homogenih endogenih izvora. Njihov hemizam se vremenom menjao, tokom kretanja ...
    ... metalogenetske provincije, odnosno u centralnom delu Timočkog magmatskog kompleksa (TMK). Nastalo je u prostornoj i genetskoj vezi sa gornjokrednim magmatskim kompleksima. Najveće ležište bakra u ovom rudnom polju je Borska reka. U široj okolini rudnog polja, u domenu rudnog polja Veliki Krivelj ...
    ... rastvorima uz izrazito visoku fS», posebno u početnim fazama stvaranja ležišta, kao i u prerudnom stadijumu u vezi sa procesima piritisanja i silifikovanja. Deo rudnih metala mogao je da bude prenošen i u vidu gasne faze. Dužina prenosa Cui Au bila je u funkciji dubine primarnog magmatskog ognjišta ...

  • Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun

    Anja Dević (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su literaturni podaci koji se odnose na geotehničke karakteristike terena izgrađenih od lesa na primeru šireg istražnog prostora, tzv. Zemunskog lesnog platoa, kao i rezultati detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun. U prvom delu rada prikazani su uslovi nastanka karakteristične makroporozne strukture lesa i njen uticaj na fizičko-mehaničke karakteristike i stabilnost terena izgrađenih od lesa. Na osnovu analize i interpretacije rezultata detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun prikazane su ...
    struktura lesa,stišljivost, nosivost, sleganje, plitko fundiranje i duboko fundiranje
    ... vode od padavina brzo se proceđuju u podzemlje. U vreme većih padavina ta ocedljivost je nešto manja u depresijama. U okviru Zemunskog lesnog platoa, na osnovu analize literaturnih podataka, mogu da se izdvoje tri hidrogeološke sredine. • Lesne naslage u nadizdanskoj zoni odlikuju se cevastom ...
    ... sedimente čine lesolike tvorevine, nastale sedimetacijom lesne prašine u postojeće bare ili u zoni kopnenog priobalja koje Je sezonski bilo plavljeno. • Aluvijalno-barski sedimenti (p) su nastali u mlađem pleistocenu, u vreme postupnog povlačenja vodenih basena. Sedimenti ove facije nastali su ...
    ... učešće relativno malo, pa se ovaj hidrogeološki kompleks, može smatrati slabovodopropusnom sredinom, u kojoj su akumulirane relativno male količine podzemne vode. Na predmetnoj lokaciji, u vreme istraživanja, nivo podzemnih voda nije registrovan ni ustanovljen. Izvor: Geotehnički elaborat za ...

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... znači da je proverena debljina od 136,6 m. Ležište karbonatne sirovine . Čokoće je sedimentnog porekla, nastalo taloženjem u morskoj sredini u vreme gornje jure. Sedimenti su u zoogenoj-sprudnoj i koraligenoj faciji sa slabo očuvanom faunom korala, driozoa, dicerasa, trihitesa i dr., na osnovu kojih ...
    ... vezivanje između prvog i drugog reda inicijatora eksploziva u minskin bušotinam u rednom redosledu. Ova šema nam obezbeđuje usmeravanje minirane stenske mase u željenom pravcu. Bušotine se iniciraju po redu bez mogućnosti preklapanja vremena iniciranja ı međusobnog preklapanja oborene stenske mase ...
    ... Qexsm buš — Qeh * Kism = 21,3 · 6,5 (m!/sm) Qexsmbuš = 138,45 m /sm gde je: Kism — smensko iskorišćenje vremena (6,5 h) Planira se bušenje u dve smene dnevno na kopu „Čokoće“ Dnevno u dve smene može se izbušiti: Qex dnbuš = 2 smene · Qexsm buš = 2 · 138,45 (m”/dnevno) Qex dn buš — 277 m'/dnevno ...

  • Elektromagnetska sprega sistema litosfera-atmosfera-jonosfera

    Aleksandra B. Kolarski (2016-08-25)
    Radio talasi vrlo niskih frekvencija VLF (eng. Very Low Frequency) frekventnog opsega od 3 do 30 kHz, koji se prostiru talasovodom Zemlja-jonosfera (50 -90 km) su, kao što je poznato, efikasni i nezamenljivi u osmatranju pojava u niskoj jonosferi, sa tla...
    prostiranje talasa vrlo niskih frekvencija, talasovod Zemlja-jonosfera, globalno električno kolo, atmosfersko električno pražnjenje, kratkotrajne svetlosne pojave

  • Analiza mogućnosti primene tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika (CO2) na objektima Nis-A

    Isidora Veljanoski (2024)
    U ovom radu opisana je primena CCUS tehnologija u kompaniji NIS i na koji način treba da se optimizuje da bi projekat bio rentabilan.U prvom i drugom poglavlju opisani su energetski trendovi i tranzicije, razvojni mehanizmi za regulisanje emisije gasova staklene baste i o ugljen-dioksidu kao hemijskom jedinjenju i šta je to CCUS.U trećem, četvrtom i petom poglavlju je detaljnije opisano izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje ugljen-dioksida.Šesto poglavlje i sedmo poglavlje obuhvataju rešenja za razvoj i realizaciju CCUS projekata ...
    energetski trendovi, ugljen-dioksid, CCUS, izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje CO2, ležište, ekonomija projekta
    ... neodređeno vreme i ponekad se naziva „slučajnim“ skladištenjem. Reciklirani ugljen-dioksid se ponovo injektira u brojnim ciklusima, više od toga će se progresivno zadržavati usputnim skladištenjem tako da kroz ovaj proces će u suštini sav kupljeni CO» na kraju ostati unutar ležišta. Skoro sav ...
    ... deo ugljen-dioksida prodaje se kompaniji „Messer“, dok se drugi deo utiskuje u ležište „R“. Međutim, količina gasa proizvedenog iz ležišta vremenom se povećava, što dovodi do toga da je utiskivanjem ugljen-dioksida u ležište „R“ dostignut geološki maksimum tog ležišta. Kako bi se izbeglo plaćanje ...
    ... Payback Period) ili diskontovano vreme povraćaja je remenski period potreban da se povrati početno ulaganje uzimajući u obzir diskontnu stopu. DPP se računa tako što se svi budući novčani tokovi diskontuju na njihovu sadašnju vrednost i zatim se meri koliko vremena je potrebno da se ta prezentna ...

  • Prvi nalazi repatih vodozemaca (Urodela) u pleistocenskoj pećinskoj fauni Srbije; još jedna kockica u slagalici

    Dragana Đurić, Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković (2023)
    Fosilna fauna pleistocenskih pećina odslikava sastav faune njihove okoline. Najčešće se u njima naleze ostaci krupnih sisara ledenog doba koji su je koristili kao stanište. Uz njih česti su i ostaci drugih sitnih kičmenjaka kao što su sitni sisari, ribe, vodozemci, gmizavci i ptice. Ostaci sitnih kičmenjaka u većini slučajeva u pećinu dospevaju kao plen grabljivica (ptice i sisari) ali je manji broj njih pećinu koristio i kao sklonište ili stanište. U proučavanje fluktuacija pleistocenske klime sve češće se ...
    ... i u ovom radu prikazujemo zaključke na koje nas navode jedina tri pleistocenska nalaza ostataka Salamandrida u Srbiji. U tri pećine u Srbiji pronađeni su fosilizovani pršljenovi repatih vodozemaca (Urodela). Smolućka pećina nalazi se na jugozapadu Srbije, oko 15km severoistočno od Tutina u kanjonu ...
    ... Balanica nalazi se u blizini sela Sićevo u Sićevačkoj klisuri (jugoistočna Srbija), dok se pećina Mirosava nalazi u centralnoj Srbiji istočnood Ćuprije. U Maloj Balanici pronađeni pršljen pripada vrsti Salamandra salamandra dok je u pećini Mirosava fosilni pršljen identifikovan kao 7ifurus cf. karelinii ...
    ... staništa sa povećanom vlažnošću. Vrsta Sa/amandra salamandra je česta u brdsko-planinskim vlažnim šumama veće nadmorske visine ali ne preko 1000m. U ravničarskim predelima je izuzetno retka. Hibernacija se obično odvija u grupama u šumskoj stelji, šupljim deblima ili ispod stena. Dugonogi mrmoljak ...

  • Синтеза и карактеризација керамике на бази сфена

    Jelena R. Pantić (2015-07-10)
    Механохемијска активација стехиометријске смеше реактаната TiO2, SiO2 и CaCO3 показала се као веома успешна и једноставна метода за добијање сфена (CaTiSiO5). На основу мерења релативних густина свих синтерованих узорака установљено је да максималну густину од 93,9 % имају узорци који су активирани 30 минута и синтеровани на 1200 °С. Микроструктурном анализом, тј. анализом слика синтерованих узорака активираних 30 минута, које су добијене скенирајућом електронском микроскопијом, опажа се бимодална расподела величине зрна, са просечном величином од 3 μm, односно 5 ...
    сфен, механохемија, Ритвелдова метода, оптичка спектроскопија, микроструктурна анализа, фазна трансфоpмација, чврсти раствори

  • Синтеза и карактеризација керамике на бази сфена

    Jelena R. Pantić (2015-07-10)
    Механохемијска активација стехиометријске смеше реактаната TiO2, SiO2 и CaCO3 показала се као веома успешна и једноставна метода за добијање сфена (CaTiSiO5). На основу мерења релативних густина свих синтерованих узорака установљено је да максималну густину од 93,9 % имају узорци који су активирани 30 минута и синтеровани на 1200 °С. Микроструктурном анализом, тј. анализом слика синтерованих узорака активираних 30 минута, које су добијене скенирајућом електронском микроскопијом, опажа се бимодална расподела величине зрна, са просечном величином од 3 μm, односно 5 ...
    сфен, механохемија, Ритвелдова метода, оптичка спектроскопија, микроструктурна анализа, фазна трансфоpмација, чврсти раствори

  • Hidrogeološke karakteristike područja Cerničkog polja (Istočna Hercegovina) sa posebnim osvrtom na rizik od zagađena podzemnih vodnih resursa

    Petar Vojnović (2023)
    ... profesor u penziji, Tehnološki fakultet Zvornik, Univerzitet u Istočnom Sarajevu dr Olga Petrović, redovna profesorka PMF u penziji, Univerzitet u Novom Sadu dr Jasmina Agbaba, redovna profesorka, PMF, Univerzitet u Novom Sadu dr Srđan Rončević, redovni profesor, PMF, Univerzitet u Novom Sadu ...
    ... Univerzitet u Novom Sadu dr Dušan Mrđa, redovni profesor PMF, Univerzitet u Novom Sadu dr Milena Bečelić-Tomin, redovna profesorka, PMF, Univerzitet u Novom Sadu dr Miljana Prica, redovna profesorka, FTN, Univerzitet u Novom Sadu dr Snežana Maletić, redovna profesorka, PMF, Univerzitet u Novom Sadu ...
    ... Univerzitet u Novom Sadu dr Jelena Beljin, vanredna profesorka, PMF, Univerzitet u Novom Sadu dr Marijana Kragulj Isakovski, vanredna profesorka, PMF, Univerzitet u Novom Sadu dr Vesna Pešić, docentkinja, PMF, Univerzitet u Novom Sadu dr Dunja Rađenović, naučna saradnica, PMF, Univerzitet u Novom Sadu ...

  • Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava

    Sara Nikolić (2024)
    Završni rad sa temom „Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava” sastoji je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : geologija ležišta, određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, lokacija i opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: potrebni proračuni, tehnologija izrade magacina, predmer i predračun radova, normativi materijala, energije i radne snage, organizacija i dinamika izvodjenja radova. Prilikom izrade završnog rada, uz primenu svih propisa vezanih za ovu oblast, korišćene su ...
    magacin, eksploziv, sredstva za iniciranje, hodnik, komor
    ... 5=8,5min. — vreme povezivanja mina (usvaja se 0,5min./buš), tm=5min. – vreme iniciranja. Ukupno vreme potrebno za bušenje i miniranje iznosi: Tym = Ty + Ta = 1,8 + 0,65 = 2,45 h (6.14) Usvaja se Tbm=2,5h. U slučaju da, iz objektivnih razloga, nije moguće ostvariti planirano vreme bušenja, ...
    ... bušaćih čekića u radu, tpb=0,6min. — vreme za promenu bušotine, tpx=3Omin. - trajanje pripremno-završnih operacija, t,30min. - prosečno vreme zastoja. PFreme punjenja i povezivanja mina: Ta = tpu + tpov + tn = 25,3 +8,5+5 = 39 min * 0,65 h (6.13) gde je: tpu—17x1,5=25,5min. - vreme punjenja bušotina ...
    ... Aktivna dužina misnkih bušotina 1,40 m 9. Vreme potrebno ta bušenje 1,75 h 0. | Vreme punjenja I povezivanja 0,65 h 1. | Ukupno vreme bušenja I miniranja 2,50 h 2. | Površina iskopa 4,90 m? 3. | Zapremina iskopa 7,00 m3 4. | Zapremina materijala u ras. Stanju 10,50 mš 5. | Masaiskopa 18,00t ...

  • Primena digitalne fotogrametrije u rudniku Rudnik

    Nikola Mirković, Luka Crnogorac, Katarina Urošević (2023)
    Digitalna fotogrametrija, lasersko skeniranje i virtuelizacija sve više pronalaze aktivne uloge u rudarstvu, prvenstveno zbog svoje široke mogućnosti primene. Laserskim skeniranjem i fotogrametrijom snimaju se i kreiraju 3D modeli otkopa, jamskih hodnika, površinskih kopova, površinskih objekata (zgrada, spomenika, predmeta), a vrši se skeniranje celih rudnika koji se rekonstruišu u 3D digitalne modele. Fotogrametrija predstavlja proces fotografisanja objekata pomoću fotoaparata i daljom obradom fotografija u različitim softverskim alatima kreiraju se realne kopije 3D modela objekata ili predmeta u digitalnoj formi. Za ...
    digitalna fotogrametrija, prostorna vizuelizacija, rudarski objekti, podzemna eksploatacija
    ... se vremenom gube, usled izvođenja miniranja u neposrednoj blizini može doći do otkidanja stenskih blokova sa oznakama. Uticaj jamske atmosfere takođe ima negativan uticaj na oznake u Jjamskim prostorijama. Trajni podatak ostaje samo u grafičkoj dokumentaciji rudnika, u 2D digitalnoj formi u AutoCAD ...
    ... 9 35mm fokal 27 28 0 Vreme ekspozicije 1/60 sec. 1/14 sec. 1/10 sec. Vrsta blica Flash, auto, strobe return_| No flash, compulsory | No flash, compulsory Maksimalan otvor blende 3.6 0 1.85 Kako su se snimanja (fotografisanja) izvodila u uslovima slabe vidljivosti, u rudniku podzemne eksploatacije ...
    ... 303 fotografije telefonom Xiaomi M2003J15SC (Tabela 1). Vreme obrade zavisio je od broja slika, parametara koji su podešavani u programu i naravno karakteristika računara na kome su modoceli obrađivani. Za prvi model trebalo je više vremena, s obzirom na to da su podešavanja postavljana na kvalitetniju ...

  • Tretman mulja iz procesa čišćenja uglja Bogutovo selo - Ugljevik

    Marijana Pavlović (2024)
    U ovom završnom radu sprovedeno je istraživanje sa osnovnim zadatkom da se utvrde osobinе mulja, kao nus-proizvoda procesa čišćenja uglja iz rudnika mrkog uglja „Ugljevik” po Parnaby tehnologiji.Na osnovu toga ispitana je mogućnost njegovog korišćenja u svojstvu autogene suspenzije u samom postupku čišćenja uglja i na kraju pronađe optimalno rešenje, kojim bi se obezbedilo njegovo tehnološki i ekološki bezbedno i racionalno tretiranje i deponovanje uz ponovno korišćenje prečišćene vode kao povratne vode u procesu. Ciljevi pomenutog istraživanja bi se ...
    tretman mulja, otpadne rudarske vode, zgušnjavanje, filtriranje, zatvoreni ciklus
    ... l/min. Temperatura pulpe u opitima iznosila je 20'C, a pH vrednost pulpe 8,69. Opiti su rađeni na zgusnutoj pulpi uz dodatak 170 g/t flokulanta A 100 u procesu zgušnjavanja, a praćen je prinos filtrata u vremenu pri utrošku flokulanta A100 od 680, 1368 i 1700 g/t u filtriranju. Aparatura za ...
    ... izbor i proračun su sadržaj vlage u keku kao i bistrina dobijenog filtrata, količina filtrata ili keka, odnosno kapacitet filtera i vreme ili brzina stvaranje keka tj. brzina filtriranja (Ćalić, 1990). Uređaju koji su se u dosadašnjoj praksi pokazali kao najefikasniji u tretmanu voda iz procesa čišćenja ...
    ... trosmenski rad (u četvorobrigadnom sistemu) pri čemu se planira 15 sati efektivno radno vreme na dan. Četvrti deo postrojenja je deo gde se vrši klasiranje i transport pojedinih sortimana čistog uglja do privremenih deponija. Čišćenjem rovnog uglja sa visokim udelom jalovine u Parnaby postrojenju ...

  • Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem

    Mirko Kurdulić (2024)
    Rudarstvo je ključna grana industrije koja obezbeđuje osnovne sirovine neophodne za razvoj savremenih tehnologija i infrastrukturnih projekata. Sa razvojem tehnoloških inovacija i povećanjem globalne potražnje za mineralnim resursima, efikasnost i bezbednost u rudarstvu postaju prioriteti. Ovaj diplomski rad istražuje aspekte koji se odnose na optimizaciju, analizu i unapređenje tehnika eksploatacije i obrade mineralnih resursa, sa posebnim fokusom na pripremu ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa.Podetažna metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa u radu će biti analzirana ...
    rudarstvo, priprema ležišta, optimizacija, eksploatacija, podetažne metode, zapunjavanje, životna sredina
    ... mašine u t/h 54 50 - vreme rada mašine u jednom satu u minutima (50 min) Kui – dozvoljena težina u kašici (9 t) t - usvojeno vreme utovara, istovara i manevrisanja u jednom ciklusu, (2 min) L.r, - srednja dužina transporta rude u m (150 m) 16,67 — konstanta za pretvaranje km/h u m/min, ...
    ... (t/h), 50 – vreme aktivnog rada mašine u jednom satu (min.). KK jk – težina rude u korpi kamiona (18 t), Lsr - srednja dužina transporta (500 m), 16,67 — konstanta za pretvaranje km/h u m/min, v — moguća prosečna brzina u ciklusu (15 km/h) t — vreme utovara, istovara ı manevrisanja u ciklusu (min ...
    ... sigurnosne stubove. U otkope između sigurnosnih stubova ubacuje se cementni zasip 14 koji vremenom stvrdnjava u čvrstu masu, što omogućava lakše i potpunije otkopavanje sigurnosnih stubova u narednoj fazi otkopavanja. Prednosti primene stvrdnjavajućih zasipa Je svakako u stabilnosti, čvrstoći ...

  • Употреба веб платформе Омека за дигиталне библиотеке из домена рударства

    Александра Томашевић, Биљана Лазић, Далибор Воркапић, Михаило Шкорић, Љиљана Колоња (2017)
    У овом раду биће представљена Омека, веб платформа за приказивање дигиталних колекциjа и систем за управљање њиховим садржаjем. Њену примену у области техничких наука, а конкретно у области рударства, приказаћемо на примеру дигиталне библиотеке ROmeka@RGF. За Омеку смо се определили првенствено због чињенице да jе jедноставна за коришћење, има обимну пратећу документациjу и не захтева уско специфичне информатичке вештине што jе чини приступачном за већину корисника, а нарочито за рударске инжењере, коjима jе ова дигитална библиотека првенствено намењена. Документа ...
    Омека, дигиталне библиотеке, рударство

  • Sanacija i stabilizacija kosina na površinskom kopu Momin Kamen u cilju izrade deonice autoputa E75, Koridor 10

    Kričak Lazar, Abolmasov Biljana, Čebašek Vladimir, Negovanović Milanka, Marjanović Miloš, Pejić Marko, Marković Jovan, Milanović Stefan, Simić Nikola (2017)

  • Optimising in electrical energy consumption in mining plants

    Snežana Aleksandrović, Vesna Damnjanović, Ilija Jeftenić (2018)
    ... postojećih, osim u slučaju kada se zamenjuju dotrajali i neefikasni motori. Razlika troškova ulaganja i dobijene efikasnosti zavisi i od opterećenja motora i sati rada u u konkretnom pogonu. U zavisnosti od snage i broja obrtaja, faktor snage za neke energetski efikasnije motore manji je u odnosu na ...
    ... radova. Provera faktora snage može se obavljati u uslovima dnevnog opterećenja u cilju kompenzacije reaktivne energije u granicama koje opravdavaju očekivane uštede. U industrijskim pogonima češće se sreće obračun srednjeg mesečnog faktora snage u svrhu njegove popravke. Kompenzacija reaktivne ...
    ... jer se na taj način smanjuju gubici u vodovima između potrošača i napojne tačke, podiže napon u blizini potrošača i snaga kondenzatora se može automatski smanjiti kada se potrošač isključi. Efekat delovanja kondenzatora ispoljava se u stalnom povišenju napona u svakoj tački gde su oni priključeni ...