Претрага

Упит dcterms_creator_txt:Gérard M. Stampfli

977 items

  • Back-arc underplating provided crustal accretion affecting topography and sedimentation in the Adria microplate

    Paolo Mancinelli, Vittorio Scisciani, Cristina Pauselli, Gérard M. Stampfli, Fabio Speranza, Ivana Vasiljević (2021)
    Supported by evidence of deep crustal sources for the observed magnetic anomalies in Central Italy and by outcropping gabbros in the Croatian archipelago, we model the observed gravity and magnetic anomalies in the Central Adriatic Sea and surroundings. We suggest that the major magnetic anomalies in the area are related to a wide underplating and propose that this volume represents the first stage of the back-arc Adria continental breakup in Early Permian times. During the Palaeotethys-Adria collision, underplating has ...
    Underplating, akrecija kore, Magnetske anomalije, Jadranska ploča

  • Evidence of Variscan and Alpine tectonics in the structural and thermochronological record of the central Serbo-Macedonian Massif (south-eastern Serbia)

    Milorad D. Antić, Alexandre Kounov, Branislav Trivić, Richard Spikings, Andreas Wetzel (2016)
    General Earth and Planetary Sciences
    ... Variscan collision. Geol Soc Am Spl Pap 364:263—280. doi:10.1130/0-8137-2364-7.263 Stampfli GM, Hochard C, Vćrard C et al (2013) The formation of Pan- gea. Tectonophysics 593:1—19. doi:10.1016/j.tecto.2013.02.037 Stipp M, Stiinitza H, Heilbronner R, Schmid SM (2002) The cast- ern Tonale fault zone: ...
    ... 2006; Stampfli et al. 2013). A similar evolution took place again during the Alpine orog- eny with polyphase opening of the Mesozoic Tethys and its consequent closure involving collision of multiple crustal segments (e.g. Robertson et al. 1991; Ricou 1994; Schmid et al. 2008; Stampfli and Hochard ...
    ... Spassov C (1973) Stratigraphie des Devons in Sudwest-Bulgarien. Bull Geol Inst 22:5-38 Stampfli GM, Hochard C (2009) Plate tectonics of the Alpine realm. Geol Soc Spl Publ 327:89—111. doi:10.1144/SP327.6 Stampfli GM, von Raumer JF, Borel GD (2002) Paleozoic evo- lution of pre-Variscan terranes: from ...

  • Age and microfacies of oceanic Upper Triassic radiolarite components from the Middle Jurassic ophiolitic mélange in the Zlatibor Mountains (Inner Dinarides, Serbia) and their provenance

    Hans-Juergen Gawlick, Nevenka Đerić, Sigrid Missoni, Nikita Bragin, Milan Sudar, Divna Jovanović (2017)
    Neo-Tethys, trench-like basins, synorogenic deposition, evolving thrust belt, Triassic palaeogeography
    ... Schuster R., Tischler M. & Ustaszewski K. 2008: The Alpine- Carpathian-Dinaridic orogenic system: correlation and cvolu- tion of tectonic units. Swiss J. Geosci. 101, 1, 139-183. Shanmugam G. 2015: The landslide problem. J. Pal/aeogeography 4, 2,109—166. Stampfli G.M. & Kozur H.W. 2006: Europe ...
    ... Discussion Although there are contrasting: models about the palaeo- geography in Triassic-Jurassic times in the western Tethyan realm (e.g., Stampfli & Kozur 2006; Schmid et al. 2008; Missoni & Gawlick 2011b; Robertson 2012; Gawlick et al. 2016a,b), there is progress in the reconstruction of ...
    ... Qucen Charlotte Islands, British Columbia, Canada. Mećmoires de Gćologie (Lausanne) 11, 1—175. Chiari M., Djerić N., Garfagnoli F., Hrvatović H., Krstić M., Levi N., Malasoma A., Marroni M., Menna F., Nirta G., Pandolfi L., Principi G., Saccani E., Stojadinović U. & Trivić B. 2011: The Geology ...

  • Exhumation history of the Juhor Mts. in central Serbia, the Northern Serbo–Macedonian Subunit

    Uros Stojadinovic, Hannah Pomella, Nemanja Krstekanić, Bojan Kostić, Maja Maleš, Nikola Randjelovic, Miloš Radonjić (2024)
    Northern Serbo–Macedonian Subunit, low-t thermochronology, kinematic analyses, extensional deformations

  • Tectonic evolution of the Vršac Mts. (NE Serbia): Inferences from field kinematic and microstructural investigations

    Uroš Stojadinović, Nemanja Krstekanić, Bojan Kostić, Marija Ružić, Aleksa Luković (2021)
    The Vršac Mts. in NE Serbia represent the key area to investigate structural relations between the Northern Serbo-Macedonian Subunit and Supragetic Unit of the Dacia Mega-Unit. The geodynamic events during the Variscan orogeny in the Late Paleozoic colligated the two units and led to their metamorphic differentiation. The Late Cretaceous extension exhumed the medium-grade Serbo-Macedonian metamorphic rocks and structurally juxtaposed them against the low-grade metamorphosed basement of the Supragetic Unit along an E-dipping shear zone, which outcrops in the ...
    severna srpsko-makedonska subjedinica, supragetikum, kinematska analiza, multifazna ekstenzionalna deformacija
    ... Fault. The red rectangle indicates the location of Fig. 3. Danube Danube V e lik a M o ra v a V e lik a M o ra v a J u žn a M o ra v a J u žn a M o ra v a T i m o k Z o n e T i m o k Z o n e S redna G ora S redna G ora Zone Zone S o u t h C a r p a t h i a n ...
    ... ia n C a r p a t h i a n s B a l k a n i d e s B a l k a n i d e s M o e s i a n M o e s i a n P m l a t r f o P m l a t r f o T F T F TFTF C F C F M o r a v a V a l l e y C o r r i d o r M o r a v a V a l l e y C o r r i d o r Jastrebac Mts.Jastrebac Mts ...
    ... northern Dinarides: from continent-conti- nent collision to back-arc extension. Tectonics 29. https://doi. org/10.1029/2010TC002668 von Raumer J.F., Stampfli G.M. & Bussy F. 2003: Gondwana-derived microcontinents – the constituents of the Variscan and Alpine collisional orogens. Tectonophysics 365, 7–22 ...

  • Understanding partitioning of deformation in highly arcuate orogenic systems: Inferences from the evolution of the Serbian Carpathians

    Nemanja Krstekanić, Liviu Matenco, Marinko Toljić, Oleg Mandić, Uroš Stojadinović, Ernst Willingshofer (2020)
    orogeneza, oroklini, višesmerna ekstenzija, transkurentna kretanja, Srpski Karpati
    ... 482, 29–41. Stampfli, G.M., Borel, G.D., 2002. A plate tectonic model for the Paleozoic and Mesozoic constrained by dynamic plate boundaries and restored synthetic oceanic isochrons. Earth Planet. Sci. Lett. 196, 17–33. Stojadinovic, U., Matenco, L., Andriessen, P.A.M., Toljić, M., Foeken, J.P ...
    ... separating the European from Adria-derived units, the latter being derived from the larger African domain (e.g., Pamić, 1984; Schmid et al., 2008; Stampfli and Borel, 2002). The Middle Jurassic onset of oceanic subduction led initially to obduction of ophiolites and genetically associated ophiolitic ...
    ... Veselinović, M., Antonijević, I., Milošaković, R., Mićić, I., Krstić, B., Čićulić, M., Divljan, M., Maslarević, L.J., 1970. Explanatory book for sheet Boljevac, Basic geological map of SFRY 1:100.000. Savezni geološki zavod, Belgrade. Visarion, M., Săndulescu, M., Stănică, D., ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... 17: 619 – 627 Stampfli G.M., Borel G. 2004. The TRANSMED transects in space and time: constraints on the paleotectonic evolution of the Mediterranean domain. In: http://jgs.lyellcollection.org/cgi/content/abstract/133/3/191 152 Cavazza W., Roure F.M., Spakman W., Stampfli G.M., Ziegler P.A ...
    ... Special Publication, 1: 69 – 74 Урошевић М., Павловић З., Клисић М., Брковић Т., Малешевић М., Трифуновић С. 1970а. Тумач за лист Нови Пазар (К34-3). Савезни геолошки завод, Београд Урошевић М., Павловић З., Клисић М., Брковић Т., Малешевић М., Трифуновић С. 1970b. Тумач за лист Врњци (К34-18) ...
    ... плоче (слика 2.2 a, Schmid et al. 2008). Северозападни део Неотетиса, у литератури познат и као Meliata – Maliac океан (Channel and Kozur 1997; Stampfli and Borel 2004), је наставио да се шири током горњег тријаса, што је трајало све до лијаса односно почетка догера (доња – средња јура). Крајем ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... 17: 619 – 627 Stampfli G.M., Borel G. 2004. The TRANSMED transects in space and time: constraints on the paleotectonic evolution of the Mediterranean domain. In: http://jgs.lyellcollection.org/cgi/content/abstract/133/3/191 152 Cavazza W., Roure F.M., Spakman W., Stampfli G.M., Ziegler P.A ...
    ... Special Publication, 1: 69 – 74 Урошевић М., Павловић З., Клисић М., Брковић Т., Малешевић М., Трифуновић С. 1970а. Тумач за лист Нови Пазар (К34-3). Савезни геолошки завод, Београд Урошевић М., Павловић З., Клисић М., Брковић Т., Малешевић М., Трифуновић С. 1970b. Тумач за лист Врњци (К34-18) ...
    ... плоче (слика 2.2 a, Schmid et al. 2008). Северозападни део Неотетиса, у литератури познат и као Meliata – Maliac океан (Channel and Kozur 1997; Stampfli and Borel 2004), је наставио да се шири током горњег тријаса, што је трајало све до лијаса односно почетка догера (доња – средња јура). Крајем ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... Bukulji.- Radovi Geoinstituta, knj. 25, str. 211-216, Beograd. Stampfli G., Marcoux J., Baud A., 1991. Tethyan margins in space and time. Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecollogy 87, no. 1-4, p. 373– 409. Stefanović M. i Pavlović Z., 1960: Prilog poznavanju petroloških karakteristika ...
    ... Teren se odlikuje planinskim reljefom sa istaknutim vrhovima Ješevac (902 m), V. Vujan (856 m), Bukovik (851 m), Oštrica (802 m), V. vrh (671 m), Glavica (658 m) u oblasti Borača i V. vrh (749 m), Cerje (731 m), Lipov vrh (404 m) u oblasti Kotlenika. Putna mreža je slabo razvijena. Od asfaltnih puteva ...
    ... usečenim dolinama potoka i rečica. Istaknuti vrhovi su Veliki Šturac (Cvijićev Vrh) (1132 m), Veliki Laz (909 m), Ostrovica (758 m), Straževica (622 m), Gradska Gora (Vidačevica) (612 m), Mali Kik (407 m); rečice: Jasenica, Raslova, Srebrnica, Kamenička reka, Dragobilj, Despotovica. Putna mreža ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... Bukulji.- Radovi Geoinstituta, knj. 25, str. 211-216, Beograd. Stampfli G., Marcoux J., Baud A., 1991. Tethyan margins in space and time. Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecollogy 87, no. 1-4, p. 373– 409. Stefanović M. i Pavlović Z., 1960: Prilog poznavanju petroloških karakteristika ...
    ... Teren se odlikuje planinskim reljefom sa istaknutim vrhovima Ješevac (902 m), V. Vujan (856 m), Bukovik (851 m), Oštrica (802 m), V. vrh (671 m), Glavica (658 m) u oblasti Borača i V. vrh (749 m), Cerje (731 m), Lipov vrh (404 m) u oblasti Kotlenika. Putna mreža je slabo razvijena. Od asfaltnih puteva ...
    ... usečenim dolinama potoka i rečica. Istaknuti vrhovi su Veliki Šturac (Cvijićev Vrh) (1132 m), Veliki Laz (909 m), Ostrovica (758 m), Straževica (622 m), Gradska Gora (Vidačevica) (612 m), Mali Kik (407 m); rečice: Jasenica, Raslova, Srebrnica, Kamenička reka, Dragobilj, Despotovica. Putna mreža ...

  • Mean-based iterative methods for finding multiple roots in nonlinear chemistry problems

    Dejan Ćebić, Nebojša M. Ralević (2021)
    нелинеарне једначине, поступци засновани на срединама, вишеструки корени,

  • Пример мерења издашности потопљених карстних извора на примеру бране XE Вишеград

    Милан Петровић (2024)
    Главница предстојећег рада, састоји се од обраде и интерпретације података прикупљених током теренских хидрогеолошких истраживања у мају 2024. налокацији бране XE Вишеград.
    хидрогеологија, карст, брана, извори, процуривање
    ... o6paf)\Babbe M Hace;ba. TakBo jenHo npoulMpeke HacTaje M oBne, Kon Buuierpana, Ha MecTy rae IIpMHa M36uja y HarnoM S3aBojy 43 ny6okor M yckor TecHaua8 Koju cTBapajy ByrkoBe CrujeHe M y3aBHMuke nnaHMHe. 3aokpeT kojM Ty npanM IipMHa Heo6MuHo je ouap, a nnaHMHe ca o6e cTpaHe TaKo Cy CTpMe M TOnMKO Gnua3y ...
    ... nMMeH3u|ja oai 0,2 m no 1,2 m y npeuHMKy, y HeKO/IMKO XxopM3oHaTa. OBe cTpykType Cy naHaC MaXOM MCNpa)HeHe, y3 He3H8THO TDMCyCTBO KanuMTa M upBeHMue (terrma rOoSa). T1DOTOKOM BpeMeHa, TeKnM Cy M NpouecM cCBe MHTeHS3MBHuMjer M4cnMpaHbb8 ĐMHO3pHMX HeBe3aHMX CenMMeHaTa M3 MCIlyFbeHMX KaHa/na M nehuMHa. ...
    ... MBOCTM M COHne 38 Mepekbe 6p3MHe BOne, CoHne sa Mepekbe npMTMCKa y n\MjesoMeTpuMMa y ranepvjM, coHne 5a MepeH6 HMBO8 BOne y 6yu!OTMHaMa8 y ranep\jM, Ha KpyHM 6paHe M y nojenMHMM 6yuiOTMH8M8 Ha y3BORHOM nMuy 6paHe, CoHne 38 MepeMbe HMBO8 rOpHe M nOHb6 BORE, K80 M CMCTEM 38 8kB43MLuMjy M apxMBMpakbe ...

  • Технологија израде истражних подземних просторија бушачко-минерским радовима

    Жарко Милошев (2024)
    Овај рад обрађује технологију израде истражних подземних просторија у "нн" лежишту, са посебним освртом на бушачко-минерске радове.Циљ израде истражних нископа био је прикупљање детаљних геолошких, геотехничких и хидрогеолошких података о стенском масиву и минерализованим комплексима.Рад је подељен на теоријски и практични део, где је у теоријском делу дат преглед метода израде подземних просторија, класификација истих и приказ примене бушачко-минерских техника у условима различитих рударско-геолошких карактеристика.У специјалном делу рада обрађена је технологија израде два истражна нископа, транспортног и сервисног, који ...
    истражне подземне просторије, бушачко-минерски радови, рударско-геолошке карактеристике, транспортни нископ, сервисни нископ
    ... 443 m y HNOH3ČCMHOM JLeMHy H 718 m Ha NOBDpHNIHHH TepcHa. Huckor HMa Haru0 14% H nyxxuHy 5.742 m. OjJi ynaaa y HHckKorn o nyOHHe oJ -120 M JUHMcH3HJe nmoripeuHor rnpeceka rpocTopuje cy 5 m X 5 m, JIOK y IIpOJIy)KETKy (- 120 m no -485 m) nuMeHa3Hje noripcuHor rnpeceka rpocropHje HaHoce 5,2 m x 4 ...
    ... ripopauyH TpomikoBa Je 2.350 USD/m rnppocropuHja. Ta6ena 4.3.7.13. Tpoukogdu u epee uspaoe ucmpaoicHoe Huckona 1, mpaHcnopmHu HUCKOH oO | -d |--| = =5S => = o O c OIOSEK |EB |3 s -| ŠR |B% š |Bde |R | Š a čE |E [-v] as y- O B |_ = > [}~ m x m? m USD/m USD m/mes | mes 1. TpaHcnopr | 23,54 ...
    ... ripopauyH TpomikoBa Je 2.250 USD/m ripocropuHja. Ta6ena 4.4.7.13. Tpoukoseu u apemMe u3paoOe ucmpaorcHoe HucKkoma I, cepeucHu HUCKOH o ~ [ = = =s w= x i s o O e Jl 8E5d |38 Š s š šš |B5% š | 35e |BR. |3 Š Ž ŠE IOER [-v] as y- O B - = > [2-}}--} m x m? m USD/m USD m/mes | mes 1. TpagHcnopr | ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... mnm'l m m e el mmi *}m{m | | , ; ; el Ž % , ; ; ; ; ; S j| ; 7 7 ; ? ; 3 23 || > mnm m m _O mmj| 4&| m | m m 0 mnm m m < < mm| % m|m m mnm m m < ~ mm| %| m|m m O_ | Tlecak- npauiMHaCT, nOKaJIHO uIJbyHKOBMT Ca OdBpCHIMM KapOOHaTHMM E — —| TipauiHa – rniHoBMTO neckoBHTa, CMBO X%yTe Goje, ca x\npOkCMnOM ...
    ... & < M |< |r u| o [=] H PRIKAZ šm LITOLOŠKI OPIS eo|>|Z |_| [=] [=] 6 PRIKAZ šm LITOLOŠKI OPIS Piksaiža Dmu [-] [=] H PRIKAZ šm LITOLOŠKI OPIS eo|>|- |_| < o< < o < < o < ; ; ; j| _ , ? , , ; ; | j , ; ; ; ; ; j _ ; , , mnm m m x x mm| 2| m|m m mnm m m x < mm| 2| m | m mnm m m < < mm| #| m|m m . 42 ...
    ... PRKAZ |Ž5 LITOLOŠKI OPIS ols5|ž|9 · *|a|a|m m < < mm| #| m |MPa| m »| mnm| m m < < mm| 2| m|m | m 5.36 W i a Z ~ ~~ J I Siljak A · —~ 2 W _ ~~ k i | CL ~~~~– cn; [ nwHa- npauiHacTo neckoBuTa, X%yTo- cMehe 6oje, nako ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... mnm'l m m e el mmi *}m{m | | , ; ; el Ž % , ; ; ; ; ; S j| ; 7 7 ; ? ; 3 23 || > mnm m m _O mmj| 4&| m | m m 0 mnm m m < < mm| % m|m m mnm m m < ~ mm| %| m|m m O_ | Tlecak- npauiMHaCT, nOKaJIHO uIJbyHKOBMT Ca OdBpCHIMM KapOOHaTHMM E — —| TipauiHa – rniHoBMTO neckoBHTa, CMBO X%yTe Goje, ca x\npOkCMnOM ...
    ... & < M |< |r u| o [=] H PRIKAZ šm LITOLOŠKI OPIS eo|>|Z |_| [=] [=] 6 PRIKAZ šm LITOLOŠKI OPIS Piksaiža Dmu [-] [=] H PRIKAZ šm LITOLOŠKI OPIS eo|>|- |_| < o< < o < < o < ; ; ; j| _ , ? , , ; ; | j , ; ; ; ; ; j _ ; , , mnm m m x x mm| 2| m|m m mnm m m x < mm| 2| m | m mnm m m < < mm| #| m|m m . 42 ...
    ... PRKAZ |Ž5 LITOLOŠKI OPIS ols5|ž|9 · *|a|a|m m < < mm| #| m |MPa| m »| mnm| m m < < mm| 2| m|m | m 5.36 W i a Z ~ ~~ J I Siljak A · —~ 2 W _ ~~ k i | CL ~~~~– cn; [ nwHa- npauiHacTo neckoBuTa, X%yTo- cMehe 6oje, nako ...

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... prostorije m m m m m m m m M li li KSMEx 3,20 1,60 3,30 1,79 1,07 0,72 1,00 0,78 2,08 34 56 PVH 3,20 1,60 3,45 1,80 1,07 1,13 1,00 0,78 2,07 33,93 | 56,07 KIZEx 2,20 1,10 2,70 1,83 1,12 0,71 0,66 0,52 1,38 34 56 20 Na osnovu ovih elemenata poznato Je da je: F, =R227r><—/3 „m? 360” F,=Rnx ...
    ... prostorije nosivosti nosivosti obruš. opterećenje | entra izvlačenja masivu centra F L h ho P hs Š Opp | i OX KS B Rs sin B p m? m m 0,7 do 1 0,5 do 0,8 m N/m? m m N/m? N/m? 3do 5 m i 10,29 3,00 0,500 0,850 0,600 0,980 23529 1,000 0.33 30600000 0,132 1748661 5 0.006 2,076 0,591 36.25 Tabela 4.8. Horizontalna ...
    ... nosivosti nosivosti obruš. opterećenje | m? m m 0,7do 1 0,5 do 0,8 m N/m? m m N/m?> N/m? 3 do 5 m o 10,63 3,00 0,500 0,850 0,600 0,980 23529 1,000 | 0,3 | 3060000 0,132 2543507 5 0,006 | 2,076 | O0,59 | 36,3 Tabela 4 ...

  • Отварање и припрема лежишта за примену коморно-стубних метода откопавања

    Никола Станишић (2024)
    Циљ мастер рада је да кроз теоријски преглед и практични пример, прикаже процес отварања и припреме лежишта за примену коморно-стубне методе окопавања. Предмет рада је мало лежиште олово-цинкане руде, а од варијација коморно-стубних метода откопавања, изабрана је коморно-стубна метода етажног откопавања са откопавањем одoздо на доле. Рад се бави темама одабира и описа начина отварања и припреме лежишта, методама откопавања, технологијом израде просторија и откопавања лежишта, организацијом рада и проценом трошкова и економичности експлоатације.
    коморно-стубна метода, отварање, припрема, технологија, откопавање
    ... 63 kg/m 5 IIorpeOHa KojiHuHHa BOJIe 3a JeJIHO MHHHpalkbe 12,70 m 6. HopwaruB norTpotitbe ceJIK. neroHaropa ıo | m 23,57 ner../m 7. HopwarHuB noTpo1titbe eKcIImo3uHBa o l m' 17,07 kg/m . Hopwarun norpotie Oymri. npa0opa mo 1 m' 0,041 KOM/m 9. HopwaruB norTpoittbe Bojte o | m' 9,10 m*/m Ta6eana ...
    ... 0,71 kg/m 5 IlorpeOHa KojiHuHHa BOJIe 34 jeJJHO MHHHpatbeć 101 mž 6. Hopwarun norpotnie eJik. neroHaropa no | m' 7,85 ner../m 7. Hopwarun noTpotiitbe čKcCIIo3uBa ro | m' 2,78 kg/m . Hopwarun norpotime Oymi. npa06opa nmo 1 m' 0,036 KOM/m 9. HopwaruB noTpotibe BOJIe mo 1 m' 7.86 m?*/m Ta6exna ...
    ... 56 kg/m 5. [lorpeOHa konnuHHa BOJIE 34 jeJ]HO MHHHpaHbe 16,94 m? 6. HopwMarTuB tnoTpoitibe cJIK. JIeTOHaTOpa mo | m' 39,28 ner../m 7. HopwMarun norTpoitibe eKcnjio3HBa no | m' 28,07 kg/m 7. HopwMarun norpoiime Gymn npnH06opa no | m 0,064 KOM/m 8. HopwaruB norTpottbe Bojte no | m' 12,10 m?/m ...

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... stene m m m m m M m m m o ii m? I 5,10 | 2,55 | 5,05 | 3,33 | 1,79 | 1,54 | 1,72 | 1,36 | 3,1 | 34 | 56 | 23,90 II 5,14 | 2,57 | 5,07 | 3,33 | 1,79 | 1,54 | 1,74 | 1,38 | 3,3 | 34 | 56 | 24,17 Tabela 3.2.5. Položaj težišne ose X.-Xo Klasa F Yl· Yz\ Yg· Yq· Y] Yg Y3 Y4 stenc [m"] [m] [m] [m] [m] ...
    ... =x>xm o E i 55 - 55 i 55 i 55 i 55 i 55 i H e |5S Z | < || “ |RN|S |R < DR “ > nal al al al ndl al Bem igm kom/ kom/ m kom/ kom/ kom/ kom/ kom/ m m m m m h m m m m m m m 0,000 | 200 0,667 | 75 | 0,050 | 75 |0,050 | 1000 | 0,067 | 750 |0,100 | 500 |0,067 |750 |3 0 0,000 | 200 0,594 | 75 ...
    ... ose X,-X, F F, F> F.a Fa YN yı y Klasa stene [m?] [m [m] [m] [m] [m] [m] [m] I 23,90 0,897 7,306 3,499 7,859 2,361 2,361 2,689 iii 24,17 0,924 7,390 3,535 7,921 2,369 2,369 2,701 Naprezanja po konturi prostorije Radijalna naprezanja (or) po konturi prostorije su: oy=0 Tangencijalna naprezanja ...

  • Proračun kapaciteta bagera u selektivnom radu na Pk ,,Drmno

    Dušan Stanisavljević (2024)
    U ovom Završnom radu obrađena je problematika proračuna kapaciteta bagera u površinskoj eksploataciji ležišta mineralnih sirovina. Dat je prikaz opštih karakteristika i načina rada rotornih bagera, kao i proracun kapaciteta bagera u selektivnom radu na PK ,,Drmno,,. Urađena je analiza dobijenih rezultata I izveden krajinji zaključak iz istih.
    površinski kop, kapacitet, rotorni bager, analiza
    ... h|m| 1,6 3,5 6,4 6,0 6,0 23,5 s [m} 0,7 0,5 0,5 0,6 0,6 / hre, ml | ae, ["] R |m}| l,, [m} ca, ["] Ra, [m] la, [m}| /, ”| Pe, ["] B, [m] zo, [m| 27,9 19,1 44,58 44,58 9,8 46,36 29,80 56,0 35,7 59,6 15,7 Podetaža || II III IV V rez 23 33 33 27 27 ZIhi, [m} 0 3,5 9,9 15,9 21,9 46 [m] 0 2 ...
    ... (U-I-1, 1219 m; U-I-2, 1184 m; UZ-1, 432 m; UZ-2, 565 m; UZ-2.1, 918 m; UZ-3, 1048 m) II BTD sistem : •bager SRs 470.17/1.5 (B13) •bager ERs 710.17,5/13-16 (U) eetažni transporteri širine 1400 mm (U-I-4, 1048 m) • etažni transporteri širine 2000 mm (UZ-4, 1252 m; UZ-5, 2473 m) U poglavlju ...
    ... jalovina / h {m} 7,0 5,2 5,0 19 0,9 LI 1,5 22,6 s Im] 0,5 0,6 0,6 0,5 0,7 0,5 0,7 / hre, |m] ag ["] R [m] l,, [m} ca, ["] Ra, [m}| la, [m}| /, ”| Pe, ["] B, [m] zo, m 21,6 10,6 46,25 46,25 9,8 46,36 29,80 43,5 25,9 59,6 15,7 Podetaža || iii TII IV V VI VI Te 32 27 27 32 23 32 23 Zhi, |m} 0 5, 10 ...

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... Servisno okno: od K+435 m do K-105 m Izvozno okno: od K+363 m do K-137 m Ventilaciono okno VO4: od K+367 m do K-76 m Dva pomoćna ventilaciona okna: VOI od K+396 m do K+207 m i "Novo okno" od K+365 m do K+62 m Ulazni otvori su: Servisno okno sa površinom poprečnog profila od 32 m?, kroz koje se uvodi ...
    ... horizonta (K-240 m) do XVII horizonta (K-150 m) i od XVII horizonta (K-150 m) do XV horizonta (K-75 m). Da bi se očuvala funkcionalnost XV i XVII horizonta, ostavljene su zaštitne ploče: za XV horizont od K-75 m do K-90 m, sa moćnošću od 15 m, i za XVII horizont od K-150 m do K-165 m, takođe sa moćnošću ...
    ... 852 = 170,4 m/sm Lsim = 170,4 m/sm Lan = 0,092 x 5.556 = 511,3 m/dn Lan = 511,3 m/dn Lwmes = 0,092 x 166.667 = 15.338,8 m/mes Lmes = 15338,8 m/mes Lyioa = 0,092 x 2.000.000 = 184.065,9 m/god L.oa = 184.065,9 m/god Potreban broj bušaćih garnitura: N _ L.wn BG — » n . m garnitura ...