Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Борска металогенетска зона

513 items

  • New insights on the geochemical affinity and age of mineralized rocks in Timok magmatic complex, East Serbia

    Miloš Velojić, Dina Klimentyeva, Quadt von, Marcel Guillong, Frank Melcher, Thomas Meisel, Dejan Prelević (2023)
    Бор, Чукару Пеки, Борска металогенетска зона, адакити, циркони

  • Fluid Evolution of the Čukaru Peki Cu-Au Porphyry System (East Serbia) inferred from a fluid inclusion study

    Velojić Miloš, Jelenković Rade, Cvetković Vladica (2020)
    Borska metalogenetska zona, Timočki magmatski kompleks, fluidne inkluzije, porfirska ležišta bakra, masivni sulfidi, slani rastvori, ključanje fluida

  • Trace elements in pyrite from the Čukaru Peki porphyry Cu-high-sulfidation deposit, Serbia: implications for ore evolution in a polyphase hydrothermal system

    Miloš Velojić, Viktor Bertrandsson Erlandsson, Frank Melcher, Peter Onuk, Rade Jelenković, Vladica Cvetković (2022)
    Porfirska ležišta bakra, Ležišta visoke sulfidacije, Pirit, Elementi u tragovima, Laserska ablacija, Timočki magmatski kompleks, Borska metalogenetska zona

  • Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u vulkanskim stenama i porfirskim ležištima bakra Borske metalogenetske zone

    Aleksandar Luković (2021)
    Proces obrazovanja minerala iz sistema FeO-Fe2O3-TiO2 u uzorcima vulkanskih stena i porfirskih orudnjenja borske zone prikazan kroz pojavu magnetita/hematita i njihovih alteracija. Minerali ove zone su ispitivani optičkim metodama (odbijena i propuštena svetlost), SEM-EDS/BSD, XRPD, LA-ICP-MS metodama. Rezultati ispitivanja su, pored glavnih Fe – Ti oksida, otkrili prisustvo ferijskog ilmenita u hornblenda andezitima I vulkanske faze kao i magnetita sa većim koncetracija Cr u zoni zlotske magnetne anomalije. Ispitivanje uzoraka iz bušotina porfirskih sistema borske zone otkriva postojanje nekoliko ...
    magnetit, hematit, hemoilmenit, Borska metalogenetska zona, porfirska ležišta
    ... Svi navedeni tipovi su prikazani kroz teksture i sastav mikro i elemenata u tragovima. Ključne reči: magnetit, hematit, hemoilmenit, Borska metalogenetska zona, porfirska ležišta Naučna oblast: Geo-nauke Uža naučna oblast: Fundamentalna i primenjena mineralogija UDK broj: 549.73:553.53(497 ...
    ... acionih epitermalnih i drugih tipova rudnih ležišta. Na taj način, u okviru TMK, a naročito u severnom delu ovog kompleksa, izdvaja se Borska metalogenetska zona sa brojnim ležištima i rudnim telima, veoma značajnih rezerva bakra i zlata. Višedecenijska otkopavanja rude praćena su publikovanjem mnogih ...
    ... videli istočna zona je zona u kojoj su konstatovani andeziti I vulkanske faze i u kojoj su uglavnom obrazovana rudna tela Borske metalogenetske zone. Ispitivanjem uzoraka svežih i alterisanih andezita sa pet lokaliteta (Majdanpek, Čoka Marin, Krivelj, Rudine i Čukaru Peki) duž ove zone primećene su ...

  • Metalogenetska rejonizacija metaličnih mineralnih resursa Srbije

    Jelenković Rade (2010)

  • Geneza ležišta bakra "Novo okno" i metalogenetska korelacija sa rudoklastima u Borskom reonu - Istočna Srbija

    Vukašin Mišković (1989)
    Geneza, bakar, metalogenija, rudoklasti, Bor

  • Mineralizacija retkih elemenata u severnom delu rudnog polja Srebrenice, Podrinjska metalogenetska oblast, Istočna Bosna

    Radosavljević Slobodan, Stojanović Jovica, Kašić Vladan, Đorđević Dragoslav, Vuković Nikola (2012)

  • Генеза хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки (Источна Србија)

    Милош Велојић (2021)
    Главни циљ испитивања хидротермалног система Чукару Пеки је разумевање процеса који су довели до његовог настанка, а посебно еволуције рудоносних флуида из којих је настала рудна минерализација. Утврђено је да је овај систем настао у периоду пре 86,78 - 85,19 Ma из магматског интрузива који је био богат водом и имао висок оксидативни потенцијал. Током хлађења, из овог магматског интрузива су издвојени веома врели флуиди, који су имали температуре изнад 600°С и висок салинитет. У ...
    Борска металогенетска зона, Тимочки магматски комплекс, порфирска лежишта, високосулфидациона лежишта, флуидне инклузије, рудне парагенезе, геохронологија, хидротермалне алтерације, LA-ICP-MS
    ... СРБИЈА) 12 У морфолошком погледу, Борска металогенетска зона има облик рововске структуре коју карактерише гравитационо спуштање блокова (Кожељ, 2002; Јанковић и др., 2002). У тектонском погледу, источна граница зоне је Тимочка раседна зона (Јанковић, 1967; Јанковић, 1990; Kolb et al. ...
    ... утврђено је да поједине минералне фазе у епитермалној зони концентришу веће количине ретких елемената: py-cov пирит у масивним сулфидима концентрише злато и сребро, док енаргит концентрише германијум. Кључне речи: Борска металогенетска зона, Тимочки магматски комплекс, порфирска лежишта, вис ...
    ... (Neubauer, 2002, Fügenschuh & Schmid, 2005) (слика 2). У време формирања порфирских лежишта, Борска металогенетска зона је била оријентисана у правцу исток-запад, док је каснијим кенозојским деформацијама западни део зоне ротиран у правцу казаљке на сату у данашњи положај (Fügenschuh & Schmid, 2005; Gallhofer ...

  • Izučavanje problema otvaranja dubokih rudnih tela na primeru rudnog tela Borska reka""

    Čedomir Beljić (1994)
    Otvaranje, duboka rudna tela, Borska reka

  • Stepen metamorfizma metaklastita rudnika

    Vanja Ćuk (2024)
    Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...
    Kontaktni metamorfizam, Rudnik, metakonglomerati, metapeščari, metaalveroliti

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... razlika u zonama uočljiva sa analizatorom u odbijenoj svetlosti, Sb i Co se smenjuju po zonama (idući od centra ka periferiji zrna, centralna zona sadrži Sb). Arsenopirit kod koga je razlika u zonama nevidljiva u odbijenoj svetlosti ne sadrži Co, a Sb je prisutan samo u centralnoj zoni. Zonarni ...
    ... Razlika između zona nije vidljiva u odbijenoj svetlosti. SEM-EDS analizom utvrđeno je da su svetlije zone arsenopirita obogaćene antimonom i da po zonama varira odnos As:S. Osim toga, uočeno je i da su agregati arsenopirita zonarni. Zonarnost agregata ogleda se u tankim paralelnim zonama, kao i partijama ...
    ... 4.26 a) ima jasno izražene zone koje prate formu rasta kristala. Sadržaj As u okviru ovog zrna kreće se od 30.69 — 34.23 at.% i varira po zonama tako što se naizmenično smenjuju zone sa povišenim i sniženim sadržajem. Najveći procenat arsena nalazi se u perifernoj zoni kristala, dok se 0.26 at.o Sb ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... реон, 2. Шумадијски металогенетски реон, 3. Рудничко рудно поље, 4. Копаоничка металогенетска област, 5. Лецки вулканогени комплекс, 6. Металогенетски реон Бесне Кобиле, 7. Борска металогенетска зона, 8. Габро-перидотитски масив Дели Јована Божидар В. Ђокић Геохемијске кар ...
    ... Јаловински материјал је главни токсикант вода (Ђокић и Јовановић, 2007). У Карпато-балканској металогенетској провинцији значајна је борска металогенетска зона. Рударским активностима на овим просторима формирана су јаловишта Бор (топионичка јаловина), Кривељска река (флотацијска јаловина), ...
    ... структура у комбинацији са Зоне Субзоне 1 Спољна зона Ia Хлорит-необиотитска Ib Необиотитска 2 Средња зона IIa Необиотит-кордијеритска IIb Необиотит-кордијерит-андалузитска IIc Необиотит (±) кордијерит-андалузит (±фибролит)-неоК- фелдспатска 3 Унутрашња зона IIIa Необиотит-корди ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... реон, 2. Шумадијски металогенетски реон, 3. Рудничко рудно поље, 4. Копаоничка металогенетска област, 5. Лецки вулканогени комплекс, 6. Металогенетски реон Бесне Кобиле, 7. Борска металогенетска зона, 8. Габро-перидотитски масив Дели Јована Божидар В. Ђокић Геохемијске кар ...
    ... Јаловински материјал је главни токсикант вода (Ђокић и Јовановић, 2007). У Карпато-балканској металогенетској провинцији значајна је борска металогенетска зона. Рударским активностима на овим просторима формирана су јаловишта Бор (топионичка јаловина), Кривељска река (флотацијска јаловина), ...
    ... структура у комбинацији са Зоне Субзоне 1 Спољна зона Ia Хлорит-необиотитска Ib Необиотитска 2 Средња зона IIa Необиотит-кордијеритска IIb Необиотит-кордијерит-андалузитска IIc Необиотит (±) кордијерит-андалузит (±фибролит)-неоК- фелдспатска 3 Унутрашња зона IIIa Необиотит-корди ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... разломна зона; 7. теоретске, односно претпостављене границе хидродинамичких зона; 8. максимална дубина залегања угљокиселих вода; 9. водоносна средина са гравитационим кретањем подземних вода; хидродинамичке зоне - 10. зона активне циркулације; 11. зона успорених процеса водозамене; 12. зона веома успорених ...
    ... Угљокиселе воде Доњих Левића маркирају зону пресека дубоке мургулске разломне зоне и војетинске активне раседне зоне дубоког залегања. Мургулски разлом припада познатој дубокој дислокационој зони Врњачка бања – Плеш – Радманово. На ССЗ продужетку, ову дислокациону зону дужине преко 100 km, маркирају ...
    ... не границе залегања Вардарске зоне; 5. правац кретања угљендиоксида; 6. појава угљокиселе воде. I – зона генерисања угљендиоксида из графита и карбоната; II – зона генерисања угљендиоксида из карбоната; III – зона мешања инфилтрационих вода и угљендиоксида; IV- зона залегања угљокиселих вода. ...

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... oko100 nT. Sa istočne strane zone B, uočava se zona sa pozitivnim vrednostima anomalija, koja ima pravac pruţaja sever severozapad - jug jugoistok. Anomalijske vrednosti ove zone kreću se u rasponu od oko 100 nT do oko 1000 nT. Ova zona, moţe da se podeli na zone C1, C2 i C3, meĎusobno odvojene ...
    ... prikazanim anomalijskim zonama Istočno od ove anomalijske zone nalazi se zona sa negativnim vrednostima anomalija, koja ima pravac pruţanja sever severozapad - jug jugoistok. Anomalijske vrednosti u ovoj zoni se kreću od oko -1∙10-5 do oko -8∙10-5 ms -2 . U okviru ove zone izdvajaju se anomalije ...
    ... Analizom karte (Slika 10) uočavaju se dve zone sa pozitivnim vrednostima anomalija, koje imaju isti pravac pruţanja (sever severozapad – jug jugoistok). IzmeĎu ove dve zone sa visokim vrednostima anomalija uočava se zona sa niţim vrednostima anomalija. Zona sa niskim vrednostima anomalija zapaţa ...

  • Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika

    Kostić N. Bojan (2021)
    Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...
    Rudnik, kontaktni metamorfizam, sedimentne stene, hornfels, skarn, granati, vezuvijan
    ... granatima Fi] _Pelitsko-kornitska stena, orudnjena u vidu impregnacije Zona sa jakim deformacijama sa sovivima peStara, mineralizacija u vidu impregnacije Homfelds zona Homfelds zona, uzorak makroskopski pegav Izbretizirana zona u hornfelds zoni, po pukotinskom sistemu pojava kaleitnih Zica z ga g 119 524 ...
    ... skarnove, izdvajaju se tri zone oreola koje su definisane različitim mineralnim asocijacijama. U prirodi, neka od zona, što je čest slučaj, može izostati. Takođe, jasna granica između zona ili oreola ne postoji, nego se one u nekom svom delu preklapaju. Skarnovi prve zone najbliži su kontaktu sa ...
    ... intruziva i prve zone, nalazi se druga zona skarnova. Nju definiše mineralna asocijacija sa granatima iz grupe grandita, kalcijskim piroksenima, zatim mineralima koji u svom hemijskom sastavu sadrže OH grupu kao što su epidot, coisit, amfiboli i vezuvijan. Treća zona je ujedno i najdalja zona od intruziva ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... MAGMATSKI KOMPLEKSI VARDARSKE ZONE 38 3.1. Vardarska zona .................................................................................................... 38 3.2. Razvoj definicije Vardarske zone kroz istoriju geološke nauke u Srbiji............. 38 3.3. Podela Vardarske zone na podzone ............ ...
    ... et al., 2010a). Magmatski kompleksi Vardarske zone koji su u fokusu ove disertacije, produkti su složene tektono-magmatske evolucije Vardarske zone, u zoni subdukcije Afričke ploče pod južni obod Evroazijske ploče. 3.2. Razvoj definicije Vardarske zone kroz istoriju geološke nauke u Srbiji Već ...
    ... Zapadnocrnogorsko-hrvatska zona Visokog Krša; IVa - Bosansko-unutrašnjealbanska oblast krečnjaka i škriljaca; IVb - Zona mezozojskih ofiolitskih eruptiva i dr.; V - Pelagonija; VI - Vardarska zona; VII - Rodopi; VIII - Balkan. Milovanović (1950) je smatrao da se Vardarska zona produžava ka severu do ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... MAGMATSKI KOMPLEKSI VARDARSKE ZONE 38 3.1. Vardarska zona .................................................................................................... 38 3.2. Razvoj definicije Vardarske zone kroz istoriju geološke nauke u Srbiji............. 38 3.3. Podela Vardarske zone na podzone ............ ...
    ... et al., 2010a). Magmatski kompleksi Vardarske zone koji su u fokusu ove disertacije, produkti su složene tektono-magmatske evolucije Vardarske zone, u zoni subdukcije Afričke ploče pod južni obod Evroazijske ploče. 3.2. Razvoj definicije Vardarske zone kroz istoriju geološke nauke u Srbiji Već ...
    ... Zapadnocrnogorsko-hrvatska zona Visokog Krša; IVa - Bosansko-unutrašnjealbanska oblast krečnjaka i škriljaca; IVb - Zona mezozojskih ofiolitskih eruptiva i dr.; V - Pelagonija; VI - Vardarska zona; VII - Rodopi; VIII - Balkan. Milovanović (1950) je smatrao da se Vardarska zona produžava ka severu do ...

  • Joint interpretation of paleomagnetic, structural and AMS results from the Vardar Zone of Serbia

    Emo Marton, Marinko Toljić, Vesna Lesić, Vesna Cvetkov (2021)

  • Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa

    Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)
    Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...
    vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza
    ... mase”. Kvarcno-brečasta zona Jezerina pruža se pravcem I–Z; pada prema severu pod uglom od 80 . Debljina ove zone se kreće od 1 do 15 m. Na zapadu se zona Jezerina ukršta sa razlomnom zonom Šuta–Rasovača, dok na istoku preseca Žicu 2 (Jezerina 2.) Kvarcno brečasta zona Žica 2, koja se pruža na ...
    ... Primer kvarcne razlomne zone koja formira istaknutu (pozitivnu) formu reljefa. Greben brda Rasovača. Ranije usvojeni i opšteprihvaćeni termin kvarcno-brečaste zone nije primenljiv na sve zone razlamanja andezita koje su ispunjene silicijskim mineralima. Neke od ovih zona su jako brečizirane sa ...
    ... kvarcno-brečastim, tako i u razlomnim zonama u kojima nema izražene brečizacije. Veličina razlomnih zona značajno varira. Neke od zona su po pružanju prosleđene na dužini od oko 6 km, dok su druge dužine do nekoliko desetina metara. Samim tim i širina zona je u širkom opsegu – od decimetarskih ...