Претрага

Упит dcterms_subject_txt:дубина карстификације

21 items

  • Defining of karstification depth beneath dam sites using special investigations methods (the Višegrad dam example, Bosnia & Herzegovina)

    Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Branislav Petrović, Veljko Marinović, Petar Vojnović (2024)
    дубина карстификације, акумулација и брана у карсту, губици воде, стратегије рехабилитације

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode

  • Pećina Peštera kod Laznice - primer razvića speleoloških objekata u zoni raseda (rasednoj breči)

    Mihajlo Mandić, Ana Mladenović (2022)
    Pećina Peštera se nalazi istočno od sela Laznica kod Žagubice. Iako lako pristupačna za posetioce i istraživače, do sada nije bila predmet detaljnijih istraživanja. Pominje se samo u prikazu arheološki interesantnih objekata okoline Žagubice, ali sa svedenim i uglavnom netačnim podacima o morfološkim karakteristikama. Speleološki značaj joj daje, pored relativno velikih dimenzija dvorane, njen razvoj u tektonski veoma oštećenoj zoni ukrštanja dva raseda što za posledicu ima potpunu dezintegraciju stenske mase u breču. Proces karstifikacije breče formira specifične morfološke ...
    speleomorfologija, breča, Laznica, Žagubica

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... velikog značaja sa hidrogeološkog aspekta. Razlomne stukture predstavljaju Jedan od značajnijih faktora koji utiču na proces karstifikacije i uslovljavaju dubinu baze karstifikacije. Zone prihranjivanja i pravci cirkulacije karstnih izdanskih voda često su predisponirani rasednim strukturama. Detaljni ...
    ... izdani Jeste dubina baze karstifikacije. Izražena karstifikacija u dubljim delovima stenskog kompleksa, ispod erozionog bazisa, uslovljava formiranje značajnih rezervi podzemnih voda. Rezultati istražnog bušenja u zoni izvorišta „Nemanja“, potkrepljuju tezu o razviću značajne karstifikacije ispod lokalnog ...
    ... izdani koje uslovno rečeno pripadaju statičkim rezervama (ispod kota isticanja na površini terena, odnosno erozionog bazisa)”. Pored dubine baze karstifikacije na veličinu podzemnog isticanja veliki uticaj imaju tvorevine koje se nalaze u povlati. Ukoliko nekarbonatne tvorevine koje se nalaze u ...

  • Pokazatelji recentne tektonske aktivnosti u speleološkim objektima Dževrinske grede (istočna Srbija)

    Ana Mladenović, Jelena Ćalić (2022)
    Sistem Timočkog raseda predstavljen je sistemom desnih transkurentnih raseda generalnog pružanja sever – jug, koji su bili aktivni u periodu oligocena i miocena u okviru Karpato-balkanskog orogena. Početak njihove aktivnosti vezuje se za rotaciju tektonskih jedinica Karpato-balkanida (Dacia Mega Unit) oko rigidne Mezijske jedinice. Aktivnost ovih transkurentnih raseda je akomodirala ovu rotaciju, pa se smatra da je kumulativno kretanje duž Timočkog raseda tokom perioda njegove aktivnosti bilo do 100 km. Usled kompleksnih tektonskih rotacija, rasedi ovog sistema doveli su ...
    Тимочки расед, Џеврински расед, Балта расед, спелеолошки објекат

  • Korelacija metanonosnosti dubine zalijeganja ugljenih slojeva miocenske i pliocenske starosti u BiH sa prijedlogom kriterija za klasifikaciju po stepenu opasnosti od metana

    Abdulah Bašić (1988)
    Metanosnost, dubina zaleganja, ugalj, BiH

  • Racionalizacija otvaranja i pripreme ležišta uglja u funkciji dubine otkopavanja na primeru ležišta Soko""

    Velimir Šćekić (1991)
    Otvaranje, priprema ležišta, dubina otkopavanja, Soko

  • Анализа специфичних услова циркулације карстних подземних вода врела Градишта

    Јована Јанковић (2024)
    Карстно врело „Градиште“ налази се у истоименом селу, и користи се у сврху водоснабдевања града Пирота и околних села. Врело је настало на контакту неогених творевина Пиротске котлине и карстног масива Старе планине. Карстна издан сама по себи је хетерогена и анизотропна те се тешко успостављају правила и принципи циркулације подземних вода. О специфичности циркулације предметног врела најбоље говори анализа изотопске методе где је добијена старост воде и установљено постојање полумладих вода које залежу дубље у односу на младе ...
    врело „Градиште“, карстна издан, специфична циркулација, дубина циркулације подземних вода

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. MARINKOVIĆ (2014)
    Litosfera Srbije; Ugljokisele vode; Geneza; Supstrati; Rejoni; Hidrogeološke strukture; Dubina zaleganja; Geološki uslovi; Tipovi; Potencijal

  • High-resolution sequence stratigraphy of carbonates - theory and examples

    Jelena Stefanović, Dejan Radivojević (2020)
    Циљ рада је да кроз теоријски аспект и примере примене представи секвенциону стратиграфију високе резолуције карбонатних седимената. У том смислу први део се односи на појам и значење високе резолуције у секвенционој стратиграфији. Од временских и просторних скала које одговарају сеизмичким профилима у последњих двадесет година метода је нашла примену на скалама које одговарају бушотинским подацима или изданцима. Као најпогоднији седименти за овај тип истраживања су се показали карбонати јер су осетљиви на еустатичке промене, а основе секвенционе стратиграфије ...
    изданак, системска група, јура-креда, карбонатна платформа, плитководна средина

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... raspadanja se spiraju i akumuliraju u pukotinama i kavernama u terenu. Procesom karstifikacije je zahvaćena osnovna stijena. Dubina do koje je ovaj proces stigao nije precizno definisana. Može se pretpostaviti da je do dubine od oko 10 m ona intenzivna a da ide minimalno do 20 m. Pukotine, koje su primarno ...
    ... morfologiju terena ima i antropogeno djelovanje, odnosno radovi na prethodnoj izgradnji puta. Karstifikacija je najizraženija u prvih 10 do 15m dubine. Proces abrazije nema veliki uticaj na stabilnost predmetne kosine, s obzirom na činjenicu da ona posjeduje kontrapad, te stoga morski talasi udaraju ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... raspadanja se spiraju i akumuliraju u pukotinama i kavernama u terenu. Procesom karstifikacije je zahvaćena osnovna stijena. Dubina do koje je ovaj proces stigao nije precizno definisana. Može se pretpostaviti da je do dubine od oko 10 m ona intenzivna a da ide minimalno do 20 m. Pukotine, koje su primarno ...
    ... morfologiju terena ima i antropogeno djelovanje, odnosno radovi na prethodnoj izgradnji puta. Karstifikacija je najizraženija u prvih 10 do 15m dubine. Proces abrazije nema veliki uticaj na stabilnost predmetne kosine, s obzirom na činjenicu da ona posjeduje kontrapad, te stoga morski talasi udaraju ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena

  • Application of cross-correlation analysis of karst spring discharges with the purpose of understanding karst hydrogeology systems

    Veljko Marinković, Vesna Ristić Vakanjac, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Branislav Petrović, Petar Vojnović (2024)
    Када посматрамо одређену издан, прихрањивање подземних вода ове издани се може вршити 1. на рачин падавина, 2. на рачун површинских токова у деловима где постоји добра хидрауличка веза подземних и површинских вода и где је ниво површинског тока на вишој коти од нивоа подземних вода, или понирањем површинских вода, и 3. на рачун подземних вода других типова издани. Код издани формираних у оквиру карстних масива, прихрањивање ових вода најчешће се врши инфитрацијом падавина и понирањем површинских токова тамо где ...
    режим, карстно врело, истицање, кроскорелација, Ријека Црнојевића врело

  • Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava

    Sara Nikolić (2024)
    Završni rad sa temom „Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava” sastoji je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : geologija ležišta, određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, lokacija i opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: potrebni proračuni, tehnologija izrade magacina, predmer i predračun radova, normativi materijala, energije i radne snage, organizacija i dinamika izvodjenja radova. Prilikom izrade završnog rada, uz primenu svih propisa vezanih za ovu oblast, korišćene su ...
    magacin, eksploziv, sredstva za iniciranje, hodnik, komor
    ... i. Podinski karbonatni sedimenti Podinski i obodni kompleks karbonatnih sedimenata karakteriše dobra vodopropusnost. Povećanjem stepena karstifikacije podinskih krečnjaka povećava se i njihova vodopropusnost, dok kod homogenih krečnjaka i krečnjaka sa kavernama i pukotinama ispunjenim glinovitim ...
    ... eksplozije Razorno dejstvo eksplozije manifestuje se u steni stvaranjem dve zone i to: 25 · zone drobljenja i · zone pukotina. U zavisnosti od dubine prostorije u kojoj je došlo do eksplozije, razorno dejstvo se može, a ı ne mora, odraziti na površini iznad MES što ima za posledicu razletanje ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina

  • Centar za hidrogeologiju karsta - 15 godina nauke i struke

    urednici Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Zoran Stevanović, Branislav Petrović (2023)
    Centar za hidrogeologiju karsta
    ... poseduje: kameru za snimanje istražnih bušotine malih prečnika do 50 mm do dubine od 300 m, 4 vertikalne kamere (prečnika 50-70 mm) visoke rezolucije za snimanje do dubina 300 i 500 m i kameru za rotaciono snimanje do dubine od 300 m. CHK takođe, poseduje opremu koja je u potpunosti kreirana i izrađena ...
    ... ovde Je dat prikaz samo nekih od najbitnijih projekata u zemlji i inostranstvu od osnivanja centra. Istraživanja za potrebe određivanja karstifikacije ispod tela brane Ourkis u Alžiru Hidrogeološka istraživanja za potrebe sanacije proviranja podzemnih voda ispod tela brane Višegrad Hidrogeološka ...
    ... sledeće oblasti: • Istorijski razvoj karstologije, uloga Jovana Cvijića. • Distribucija karstnih terena u svetu i fenomenologija karsta (proces karstifikacije, pojave). • Metode istraživanja vode u karstu. • Karakterizacija i konceptualno definisanje cirkulacije vode u karstu, odnos sa drugim izdanima ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... delovima Pirotske kotline, jedan od takvih primera je vrelo Kavak. Podzemno isticanje karstnih vrela vezano je za zone sa dubokim razvojem karstifikacije, gde filtracione karakteristike i karakter ispucalosti zbijenog i pukotinskog tipa izdani omogućavaju infiltraciju karstnih izdanskih voda ...
    ... pirotskom i mazgoškom basenu. Sastav pliocenskih tvorevina okoline Pirota ispitan je bušotinom koja je izrađena 1968. godine. U ovoj bušotini su do dubine od 160 m nađene sive i zelene peskovite i laporovite gline sa nekoliko slojeva uglja debljine 0,1 do 1 m. Sedimenti odgovaraju jezerskim i močvarnim ...

  • Inženjerskogeološka istraživanja za potrebe izgradnje tunela T1 na putnom pravcu Požega-Kotroman

    Andrija Popović (2024)
    Tokom izrade završnog rada korišćeni su podaci koje sam dobio u saradnji sa firmom „Saobraćajni institut CIP d.o.o.“, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura.Osnovni cilj pisanja rada jeste definisanje određenih fizičko mehaničkih parametara i predlog podgrade i načina iskopa tunela na osnovu RMR klasifikacije.
    stenska masa, RMR klasifikacija, tunel, inženjerskogeološka istraživanja
    ... tereni su u površinskim delovima potpuno bezvodni, sa brzim poniranjima ili oticajem voda. Do znatnih dubina (>10-20 m) nemaju nikakvu ovodnjenost, da bi se u najdubljim delovima (bazi karstifikacije ili na kontaktima vodonepropusnih stena ) terena pojavile karstne izdani velikih količina vode i složenih- ...
    ... tabelarno (tabela br. 2.3) : Tabela br. 2.3- Tehničke karakteristike izvedenih istražnih bušotina za tune! T! Istražna bušotina Kordinate Kota Dubina Y X (mnm) (m) Bul-1 4851415.7 7422258.6 343.5 15.4 Bul-2 4851345.7 7421724.5 475.3 135.0 Bu2-3 4851433.7 7421345.0 446.4 105.0 Bul-4 4851544 ...
    ... proces ima uticaj na izmenu hidrogeološke funkcije stenskih masa, promenu naponskih stanja, promenu reljefa, stanja stabilnosti i dr. Sa porastom dubine postupno se smanjuje intenzitet fizičko-hemijskog raspadanja. Proces kliženja terena podrazumeva sve nestabilnosti terena, odnosno nestabilne padine ...