Претрага
6 items
-
Pleistocenski glodari (rodentija) Srbije
Katarina Bogićević (2008)Katarina Bogićević. Pleistocenski glodari (rodentija) Srbije, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2008
-
Pleistocenske Cricetinae Srbije
Zoran Marković (1997)Zoran Marković. Pleistocenske Cricetinae Srbije, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1997
-
Paleoecological Characteristics of Molluscs of The Pleistocene Corbicula Beds in The Sava Riparian Area in Belgrade (Serbia)
Плеистоценске алувијалне наслаге приобаља Саве у Београду имају значајну дебљину, а због присуства шкољака из рода Corbicula биле су познате као „ слојеви са Corbicula fluminalisˮ. Слатководне шкољке (шкољке) из рода Корбикула имају значајну распрострањеност и велики климатостратиграфски значај у алувијалним квартарним наслагама реке Саве код Београда. Присутна су два морфотипа ових шкољака: плеистоценске корбикуле су повезане са палеотоковима„пра-Саве“, док су остаци савремене корбикула просторно ограничени на сваремене токове реке Саве. Обе су веома успешне инвазивне врсте које су ...Barbara Radulović, Draženko Nenadić, Katarina Bogićević, Slobodan Knežević . "Paleoecological Characteristics of Molluscs of The Pleistocene Corbicula Beds in The Sava Riparian Area in Belgrade (Serbia)" in Посебно издание на Geologica Macedonica, Универзитет „Гоце Делчев“ во Штип (2021)
-
Morphostratigraphical correlation of the Sava River sediments near Belgrade and the Južna Morava terraces
Draženko Nenadić, Katarina Bogićević (2024)Pleistocenske rečne naslage imaju veliko rasprostranjenje na području priobalnog dela reke Save kod Beograda. Tvorevine sličnih karakteristika izgrađuju visoke terase dolinskih sistema Velike, Južne i Zapadne Morave. Precizna korelacija naslaga Save i Južne Morave nije moguća.Draženko Nenadić, Katarina Bogićević. "Morphostratigraphical correlation of the Sava River sediments near Belgrade and the Južna Morava terraces" in Bulletin of the Natural History Museum, Centre for Evaluation in Education and Science (CEON/CEES) (2024). https://doi.org/10.5937/bnhmb2316035N
-
Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija
Dragana D. Đurić (2019)U radu je prvi put opisan deo herpetofaune (Anura i Squamata) iz neogenih i kvartarnih lokaliteta Srbije. Obrađeni su lokaliteti Sibnica, Prebreza, Lazarevc, Vračević i Riđake, neogene starosti. Lokaliteti kvartarne starosti su pećine Mala i Velika Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica, Vrelska pećina i sedimentne ispune fisura u kamenolomima Venčac i Beočin. U radu je prikazana je taksonomska analiza herpetoloških ostataka. Pored taksonomske analize fosilnog materijala dat je kratak geografsko-geološki opis proučavanih lokaliteta, osnovne osteološke karakteristike anura i skvamata ...Dragana D. Đurić. Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija, Beograd : Rudarsko-geološki fakultet, 2019
-
Balkan neanderthals: the late pleistocene palaeoecological sequence of Pešturina cave (Niš, Serbia)
Juan Ochando, Jose S. Carrion, Donatella Magri, Ana B. Marin-Arroyo, Federico Di Rita, Manuel Munuera, Fabrizio Michelangeli, Gabriela Amoros, Stefan Milošević, Katarina Bogićević, Vesna Dimitrijević, Draženko Nenadić, Mirjana Roksandić, Dušan Mihailović (2024)Ovaj rad predstavlja analizu polena iz sedimenata i koprolita hijena iz pećine Pešturine u Srbiji u cilju rekonstrukcije vegetacije i predela koje su naseljavali balkanski neandertalci i rani anatomski moderni ljudi u periodu MIS 5e-3. Između MIS 5e-5c (arheološki slojevi 4c i 4b) i MIS 5b-5a (sloj 4a), polu-pošumljene oblasti su preovlađivale. Tokom MIS 4-3 (slojevi 3-2), vegetacijom su dominirale stepe u kojima su rasle Artemisia i Poaceae. Neandertalci i rani gornjopaleolitski ljudi živeli su u veoma raznovrsnom refugijumu, ...Juan Ochando, Jose S. Carrion, Donatella Magri, Ana B. Marin-Arroyo, Federico Di Rita, Manuel Munuera, Fabrizio Michelangeli, Gabriela Amoros, Stefan Milošević, Katarina Bogićević, Vesna Dimitrijević, Draženko Nenadić, Mirjana Roksandić, Dušan Mihailović. "Balkan neanderthals: the late pleistocene palaeoecological sequence of Pešturina cave (Niš, Serbia)" in Quaternary Science Reviews, Elsevier (2024). https://doi.org/doi.org/10.1016/j.quascirev.2024.108600