Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Ležišta uglja i uljnih škriljaca

3169 items

  • Istraživanje redosleda i dinamike istovremenog podzemnog otkopavanja ležišta uglja i uljnih škriljaca u funkciji optimalnog iskorišćenja energetskog potencijala

    Dejan Sokolović (2009)
    Ležišta uglja i uljnih škriljaca, podzemno otkopavanje, energetski potencijal.

  • Sedimentologija serije uljnih škriljaca Aleksinačkog basena

    Milica Kašanin-Grubin (1996)
    Sedimentologija, uljni škriljci, Aleksinački basen

  • Geološka istraživanja uljnih škriljaca (šejlova) (poglavlje 3.4.4)

    Kostić Aleksandar (2014)

  • O tretmanu uljnih šejlova u predloženoj novoj zakonskoj regulativi u oblasti rudarstva i geoloških istraživanja Srbije

    Kostić Aleksandar, Ilić Miloje (2013)

  • Maceralni sastav i rang uglja Ibarskog basena

    Željana Novković, Nevena Andrić -Tomašević, Vladimir Simić, Dragana Životić (2022)
    Donjemiocenski ugljonosni Ibarski basen se nalazi u južnoj Srbiji. Intramontanski ektenzivni basen, izdužen u pravcu severozapad-jugoistok ispunjen je slatkovodnim sedimentima koji su formirani kao deo Dinarskog neogenog jezerskog sistema. Paleoreljef basena izgrađen je od paleozojskih amfibolskih škriljaca, sericit-hloritskih škriljaca, krečnjaka, mermera i metabazičnih stena, mezozojskih peščara, laporca, laporovitih krečnjaka, krečnjaka, dolomita, ofiolita i oligo-/miocenskih magmatskih stena. Tercijarne magmatske stene izgrađene su od oligocenskih dacito-andezita i neogenih kvarctlatita/riodacita i piroklastičnih stena. Miocenski sedimenti izgrađeni su od aluvijalnih breča, konglomerata, peščara, ...
    ugalj, macerali, refleksija vitrinita, Ibarski basen

  • Specifičnosti uljnih šelova i njihov tretman u predloženoj novoj zakonskoj regulativi u oblasti geoloških istraživanja i rudarstva u Srbiji

    Kostić Aleksandar, Ilić Miloje (2013)

  • Mikroelementi u uljnim šejlovima Aleksinca i njihov uticaj na životnu sredinu

    Nikoleta Aleksić (2021)
    ... životnu sredinu područja u kom se nalazi ležište. Literatura: KOSTIĆ. A. (2015). Ležišta i istraživanje nafte i gasa. Udžbenik, 224-226. Rudarsko-geološki fakultet, Univerziteta u Beogradu. PETROVIĆ. M., i saradnici, 2012: Elaborat o rezervama uljnih škriljaca “Aleksinac” – polje “Dubrava” (JP ...
    ... posledice na životnu sredinu. Ključne reči: uljni šejlovi, mikroelementi, životna sredina Uvod Ležište uljnih šejlova „Aleksinac“ nalazi se u eksploatacionom području Aleksinačkih rudnika mrkog uglja u Aleksinačkoj kotlini, između dve reke: Južne Morave i Moravice. Pruža se neposredno od grada Aleksinca ...
    ... odnosno pirolizi. Za kvalitet uljnog šejla od presudnog značaja su sadržaj kerogena, prinos ulja i litološki sastav. Istorijski, geološki i ekonomski, najpoznatija ležišta uljnih šejlova nalaze se u zapdanom delu SAD-a (formacija Green River), Rusiji, Estoniji, Kongu, Brazilu i Škotskoj (Kostić, 2015). ...

  • Геологија угљева

    Драгана Животић (2018)
    угаљ, лежишта угља

  • Zaštita od miniranja

    Suzana Lutovac, Miloš Gligorić (2024)
    Miniranje

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... su od oko 20 m, i mogu se svrstati kao zasebna podfacija. 1.7.4.3. Leţište uglja „Ţivojno“ Paleoreljef leţišta uglja „Ţivojno“ izgraĎuju gnajsevi i mikašisti, paleozojski kvarc- grafitični škriljci, filiti i argilošisti. Preko njih transgresivno i diskordantno leţe neogeni i kvartarni sedimenti ...
    ... niţim delovima terena na padinama i u dolinama rečnih tokova, pored zasada vinove loze, sreću se površine zasejane pšenicom, suncokretom, duvanom, uljnom repicom i dr. (slika 5.6 i 5.7). Slika 5.5. Travna, ţbunasta i šumska vegetacija u okolini leţišta uglja “Suvodol” (Foto: Jovanov, 2013) ...
    ... sredine basena, t.j. leţišta uglja "Suvodol" i "Ţivojno". Preko prepaleozojskih gnajseva i mikašista, kvarc-grafitičnih škriljaca, filita i argilošista, transgresivno zaleţu neogeni sedimenti (Andreevski, 1995). U vertikalnom profilu u neogenih sedimenata leţišta uglja „Brod-Gneotino” izdvajaju se: ...

  • Doprinos proučavanju mehanizovane izrade pripremnih radova u uglju u vezi mehanizovanog otkopavanja horizontalnih i blago nagnutih ležišta

    Dragoljub Đokić (1965)
    Ugalj, mehanizovano otkopavanje, horizontalna, blago nagnuta ležišta

  • Racionalizacija otvaranja i pripreme ležišta uglja u funkciji dubine otkopavanja na primeru ležišta Soko""

    Velimir Šćekić (1991)
    Otvaranje, priprema ležišta, dubina otkopavanja, Soko

  • Metodika izbora tipa i konstrukcije mehanizovane hidraulične podgrade za uslove podzemne eksploatacije ležišta uglja u Srbiji

    Jovo Miljanović (2010)
    Podzemna eksploatacija, mehanizovane hidraulične podgrade, ležišta uglja, Srbija.

  • Petrološka i strukturna studija kristalastih škriljaca Bukovika i Ražnja

    Velibor Aleksić (1965)
    Petrologija,kristalni škriljci, Bukovik, Ražanj

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... Такође је био укључен и на истраживањима лежишта кречњака (Заграђе, Кривељски камен), угља (Вршка чука), пешчара (Рготина) и злата (Благојев камен, Грабова река). Захваљујући стеченом искуству, на последипломским студијама се определио за област регионалне хидрогеологије и хидрогеохемије. У овом ...
    ... (албита) и амфибола из магматита и шкриљаца. Јон Ca 2+ води порекло из плагиокласа (анортита) и карбоната. А јон Mg 2+ из оливина, пироксена и лискуна ултрамафита и шкриљаца. Запажа се да натријум доминира у широком дијапазону темпертура и минерализације и да су доминантни садржаји калцијума и магнезијума ...
    ... 48 оС, 23-27 оС и 11 оС. Око извора је обарањем калцијум-карбоната настала велика наслага бигровитог кречњака, а касније бигра и оникса. Геолошку основу изграђују палеозојски шкриљци и серпентинити и мезозојски гранити и седименти (слике 58 и 59). Покривају их преквартарне и квартарне наслаге ...

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... alunita i dr. u zonama oksidacije sulfidnih ležišta, piritonosnih škriljaca i glina ili dejstvom sumporokiselinskih procesa ograničena migrativnost uslovljava male konc. K u većini prirodnih voda! retke pojave ekstremnih konc.: formacione vode vezane za ležišta soli natrijuma i kalijuma; ...
    ... posledica isparavanja (Перельман 1972). U uslovima oksidacije sulfidnih ležišta, kao i u zonama oksidacije piritonosnih škriljaca i glina, može doći do taloženja jarozita, KFe3(SO4)2(OH)6, a za sumporokiselinske procese vezuje se i taloženje alunita, KAl3(SO4)2(OH)6. Učešće kalijuma u formiranju ovih ...
    ... kompleksa Vagana i Bukulje čine sledeće litološke jedinice (Slike 4.1. i 4.2): albit-hlorit-muskovitski škriljci, sericitski škriljci, filiti, argilošisti i metapeščari (Sse), u okviru kojih se mestimično javljaju sočiva kvarcita, a takođe i mermeri i slabo metamorfisani krečnjaci i alevroliti. A ...

  • Doprinos istraživanja konstrukcija metoda otkopavanja u funkciji strukture ležišta uglja Strmosten""

    Živojin Đurašković (1987)
    Metode otkopavanja, strukture ležišta, ugalj, Strmosten

  • Istraživanje tehničko-tehnoloških parametara primene CARDOX" sistema pri podzemnoj eksploataciji ležišta uglja"

    Goran Stančić (2009)
    Podzemna eksploatacija, ležišta uglja CARDOX" sistem."

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... хидротермалном активношћу, структурним разламањима и литолошким карактеристикама средине у којој је дошло до стварања лежишта (Јанковић, 1990). Спадају у хидротермални тип неправилно- плочастог облика. Смештена су на контакту гнајсева, шкриљаца и кварцлатита. Везана су за хидротермалне активности ...
    ... 5. сочиваста и/или рудна тела у фолијацији шкриљаца, 6. стубасто-призматична рудна тела (Јанковић, 1990). Геохемијске карактеристике рудног поља указују на честу асоцијацију рудних метала: Pb-Zn праћени са Cu, Cd, Bi, Ag и In (Симић, 2001). Највеће рудно лежиште је Благодат у склопу ...
    ... Ову групу чине албит- хлоритски и хлорит-мусковитски шкриљци, хлоритски шкриљци, хлорит- епидотски шкриљци, хлорит-актинолитски шкриљци, метабазити и кварцити. Албит-хлоритски и хлорит-мусковитски шкриљци су најзаступљенији. Структуре су порфиробластичне и лепидобластичне са елементима гр ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... хидротермалном активношћу, структурним разламањима и литолошким карактеристикама средине у којој је дошло до стварања лежишта (Јанковић, 1990). Спадају у хидротермални тип неправилно- плочастог облика. Смештена су на контакту гнајсева, шкриљаца и кварцлатита. Везана су за хидротермалне активности ...
    ... 5. сочиваста и/или рудна тела у фолијацији шкриљаца, 6. стубасто-призматична рудна тела (Јанковић, 1990). Геохемијске карактеристике рудног поља указују на честу асоцијацију рудних метала: Pb-Zn праћени са Cu, Cd, Bi, Ag и In (Симић, 2001). Највеће рудно лежиште је Благодат у склопу ...
    ... Ову групу чине албит- хлоритски и хлорит-мусковитски шкриљци, хлоритски шкриљци, хлорит- епидотски шкриљци, хлорит-актинолитски шкриљци, метабазити и кварцити. Албит-хлоритски и хлорит-мусковитски шкриљци су најзаступљенији. Структуре су порфиробластичне и лепидобластичне са елементима гр ...