Претрага
8 items
-
Eksperimentalno određivanje na modelima iskorišćenja i osiromašenja rude kod podetažne metode sa paralelnim rasporedom bušotina za prilike u rudnom telu Tilva Roš""
Miodrag Miljković (1976)Miodrag Miljković. Eksperimentalno određivanje na modelima iskorišćenja i osiromašenja rude kod podetažne metode sa paralelnim rasporedom bušotina za prilike u rudnom telu Tilva Roš"", Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1976
-
Definisanje uslova za postizanje optimalnog kapaciteta otkopa sa metodom podetažnog zarušavanja u rudnom telu Tilva Roš rudnik bakra Bor
Miodrag Lilić (1975)Miodrag Lilić. Definisanje uslova za postizanje optimalnog kapaciteta otkopa sa metodom podetažnog zarušavanja u rudnom telu Tilva Roš rudnik bakra Bor, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1975
-
Optimizacija tehnološkog procesa podzemne eksploatcije rudnog tela "Tilva Roš" u jami Bor ispod nivoa XIII horizonta
Zoran Petković (1980)Zoran Petković. Optimizacija tehnološkog procesa podzemne eksploatcije rudnog tela "Tilva Roš" u jami Bor ispod nivoa XIII horizonta, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1980
-
Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka
Jovana Mirčeta (2024)Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...... tip bakronosne mineralizacije (Tilva Roš). – Hidrotermalno-žiličasti tip razvijen duž zona razlamanja (HBrezanik). – Mineralizovane hidrotermalno-intruzivne breče; sulfidi su vezani sa tufoznimmatriksom ('Krpe'). – Hidrotermalno-žični tip mineralizacije (Tilva Ronton). _ Porfirski tip mine ...
... ležišta od borskih konglomerata. Njegov pad je, duž pružanja, vrlo promenljiv: kod grupe rudnih tela Tilva Mike Borski rased pada vrlo strmo oko 80% prema JZ, dok je Jjugoistočno od Tilva Mike i od Tilva Rontona prema rudnom telu Kamenjar ugao pada znatno blaži (oko 50-60"), da bi u nastavku prema Brezaniku ...
... ležišta zlata u sedimentima kompleks Hidrotermalno alterisane |910—— . indnara a r:alaćid Lista rudnih polja i ležišta I Rudni rejon Majdanpek l-+ Tilva Toma rudno polje 5. Biger potok-Ujevac ležišle l-2 Majdanpek rudno polje 9. Majdanpek-Tenka ležište {· |-3 Vlaole Jasikovo rudno polje w ...Jovana Mirčeta. Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka, 2024
-
Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena
Uroš Mirković (2024)Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...... su: rudno telo Čoka Dulkan, grupa 5 rudnih tela Tilva Mika (1, A, B, C, D), rudno telo E, rudno telo F, rudno telo Tilva Ronton, rudno telo Šistek, rudno telo Kamenjar, rudno telo G, rudno telo Silifikacija, rudno telo L, rudno telo Tilva Roš, rudno telo P2A, rudno telo O, rudno telo Borska ...Uroš Mirković . Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, 2024
-
Генеза хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки (Источна Србија)
Милош Велојић (2021)Главни циљ испитивања хидротермалног система Чукару Пеки је разумевање процеса који су довели до његовог настанка, а посебно еволуције рудоносних флуида из којих је настала рудна минерализација. Утврђено је да је овај систем настао у периоду пре 86,78 - 85,19 Ma из магматског интрузива који је био богат водом и имао висок оксидативни потенцијал. Током хлађења, из овог магматског интрузива су издвојени веома врели флуиди, који су имали температуре изнад 600°С и висок салинитет. У ...Борска металогенетска зона, Тимочки магматски комплекс, порфирска лежишта, високосулфидациона лежишта, флуидне инклузије, рудне парагенезе, геохронологија, хидротермалне алтерације, LA-ICP-MS... Sillitoe (2000) и др., као и са другим лежиштима и рудним телима високосулфидационог типа на простору Борске металогенетске зоне: нпр. Тилва Рош, Камењар, Тилва Мика итд. описана у Кожељ, 2002. Најзначајније карактеристике међу њима су следеће: ГЕНЕЗА ХИДРОТЕРМАЛНОГ Cu-Au СИСТЕМА ЧУКАРУ ПЕКИ ...
... (2002) је вршио испитивање флуидних инклузија на узорцима кварца, анхидрита и барита из епитермалних лежишта бакра и злата лежишта Бор (рудна тела Тилва Рош и Камењар) и издвојио 2 типа флуида: 1) средњетемпературне хидротермалне флуиде (150-250°C) са салинитетом од 2-14 теж. % NaCl екв. и ГЕНЕЗА ...
... проучавања односа изотопа сумпора у алуниту и пириту израчунали да је температура формирања минерализације високосулфидационог типа у рудном телу Тилва Рош била 307°С, а у лежишту Борска река 327°С. Утврђивањем видова транспорта рудних елемената у Борском лежишту се до сада бавило више аутора (Јанковић ...Милош Велојић. Генеза хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки (Источна Србија), Београд : [М. Велојић], 2021
-
Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia
Оливера Крунић (2021)Оливера Крунић. "Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia" in Рационално коришћење земљишта и вода у Србији - Sustainable Use of Land and Water in Serbia- Serbian Academy of Sciences and Arts; Scientific Conferences Volume CXCVII; Department of Chemical and Biological Sciences, Book 19, Српска академија наука и уметности (2021)
-
Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду
... године завршио и магистарске студије. Докторску дисертацију под називом: "Оптими- зација технолошког процеса подзем- не експлоатацијерудног тела Тилва Рош у јами Бор испод XIII-ог хо- ризонта" из уже научне области под- земна експлоатација. У звање асистента изабран је 1978. године, доцента 1981 ...
... rude upotrebom KUZ-RAM modela. RGF Beograd, Jun 1994. TORBICA S., MILANOVIĆ P., 1997: Numeričko modeliranje podzemnog otkopa- vanja rudnog tela Tilva Roš - Prognoza uticaja na površinu. Podzemni radovi, 6, 33–36. TORBICA S., NENADIC D., 1998: Rupture System of Rock Massif in the Orebody “Borska ...главни и одговорни уредник Душан Поломчић. Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду, Београд : Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, 2016