Претрага

Упит dcterms_subject_txt:akumulacije za vodu

3664 items

  • Značaj hidrogeoloških uslova kod prognoze i očuvanja kvaliteta vode u površinskim akumulacijama

    Zoran Nikić (1992)
    Hidrogeološki uslovi, kvalitet vode, površinske akumulacije

  • Razvoj modela za procenu rizika na deponijama industrijskog otpada mineralnog porekla

    Dragana NIŠIĆ, D. (2019)
    rizik, model za procenu rizika, deponija, nasip, akumulacija vode

  • Applicability of the risk ranking methodology designed for water reservoirs to tailings storage facilities

    Dragana Nišić, Dinko Knežević, Aleksandar Cvjetić, Neda Nišić, Vladimir Jovanović (2022)
    The risks associated with operating water reservoirs and tailings storage facilities (TSFs) are different because of their different purposes, methods of construction and operation, and characteristics of the materials impounded and their flow behaviour. Regardless of the differences, these two types of structures are often put in the same category when it comes to risk assessment and the application of relevant methodologies, which may result in unrealistic outcomes. In this paper we investigate whether it is possible to apply ...
    procena rizika, akumulacije za vodu, jalovište, TSF, ICOLD, FMEA

  • Uticaj akumulacije HE Piva" na izmjenu seizmičnosti terena"

    Veliša Šupić (1997)
    Akumulacija, seizmičnost terena, HE Piva

  • Hidrogeološki uslovi formiranja površinskih akumulacija u karstu na primjeru Nikšićkog polja

    Milan Vlahović (2005)
    Hidrogeološki uslovi, površinska akumulacija, karst, Nikšić

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... rezervi podzemnih voda (1978), Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pi e (1998), Pravilnik o na inu odre ivanja i održavanja zona i pojaseva sanitarne zaštite objekata za snabdevanje vodom za pi e (2008), kao i Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za prirodnu mineralnu vodu, prirodnu izvorsku ...
    ... su u pitanju propisi o vodama, dok je u manjem delu zakonskih akata koji su mati ni za oblast geologije napravljen presedan u tretiranju podzemnih voda i istraživanja vezanih za njih. 2. AKTUELNO STANJE U KORIŠ ENJU PODZEMNIH VODA ZA VODOSNABDEVANJE Udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju ...
    ... kada su u pitanju propisi o vodama, dok je u manjem delu zakonskih akata koji su matiéni za oblast geologije napravljen presedan u_ tretiranju podzemnih voda i istrazivanja vezanih za njih. 2. AKTUELNO STANJE U KORISCENJU PODZEMNIH VODA ZA VODOSNABDEVANJE Udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u ...

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... Broj stanovnika Količina vode (l/s) Poreklo podzemnih voda Vešt. prih. Površinske vode / Akumulacije Prosečno učešće podz. voda Prosečno učešće pov. voda Kvartar Neogen Karst Max.   Sred. Max. % % Kragujevac 180796 191.5 300 616.5 650 24 74 Leskovac 161086   320 400 - - 100 ...
    ... Poreklo podzemnih voda Vešt. prih. Površinske vode / Akumulacije Prosečno učešće podz. voda Prosečno učešće pov. voda Kvartar Neogen Karst Max.   Sred. Max. % % 1638643 4700 5500 2000 5000 70 30 Novi Sad 306306 1200 1500 - - 100 - Niš 240734   1052 2432 600 - - 100 - 58 Broj ...
    ... koji je siromašan podzemnim vodama. Podzemne vode su praktično jedini izvor vodosnabdevanja za centralnu Srbiju i Vojvodinu. Jedini izuzetak je Beograd, gde u vodosnabdevanju učestvuju podzemne i površinske vode reke Save. Razlozi za takvu široku upotrebu podzemnih voda mogu se pripisati njihovoj ...

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... rezervi podzemnih voda (1978), Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pice (1998), Pravilnik o naéinu odredivanja i odrzavanja zona i pojaseva sanitarne za&Stite objekata za snabdevanje vodom za pice (2008), kao i Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za prirodnu mineralnu vodu, prirodnu izvorsku ...
    ... podzemnih voda u Srbiji su prezentovani po zastupljenim tipovima izdani. Posebna je srpskoj zakonskoj regulativi vezanoj za podzemne vode i implementaciji Evropske okvirne direktive za vode na status podzemnih voda u Srbiji. : vodosnabdevanje, rezerve podzemnih voda, monitoring podzemnih voda, zakonska ...
    ... podzemnih voda u Srbiji su prezentovani po zastuplienim tipovima izdani. Posebna paznja posvecena je srpskoj zakonskoj regulativi vezanoj za podzemne vode i implementaciji Evropske okvirne direktive za vode na status podzemnih voda u Srbiji. Kljuéne reéi: vodosnabdevanje, rezerve podzemnih voda, monitoring ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... угљокиселих вода, и то19.300 година за Селтерс воде и 19.100 година за воде Паланачког кисељака (Перић и Миливојевић, 1990, фонд. докум.). На основу ових старости могућих брзина кретања и дубине залегања подземних вода, удаљеност између области храњења и дренирања може да износи до 3-4 km за формиране ...
    ... везано за дубоке делове хидрогеолошких структура угљокиселих вода, а радонске воде за дубине циркулације хладних вода до 100 m (Чудаева и Чудаев, 2005.). Ако знамо да се радон распада за свега 3,6 дана, јасно је да се и еменација овог радиоактивног гаса одвија до ове дубине. На основу pH вредности која ...
    ... Укупнe расположиве резерве ових вода износе преко 180 l/s. Од тога, термалне воде имају учешће више од 90 %. На основу квалитета и расположивих резерви, закључено је да угљокиселе воде Србије могу да се користе у балнеологији, као освежавајуће киселе воде, за развој спортско – рекреативног туризма ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... reursima podzemnih voda tako i poljoprivrednom proizvodnjom. Treba istaći da Zakonom o vodama pa i u svim drugim strateškim državnim dokumentima, podzemna voda praktično nije predviđena za potrebe navodnjavanja. Za to su namenjene površinske vode, a zatim i otpadne vode ukoliko zadovoljavaju ...
    ... održivim korišćenjem voda. Značaj i uloga podzemnih voda u Srbiji proizilaze iz činjenice da se preko 70% stanovništva vodom za piće snabdeva iskorišćavanjem ovog resursa. U svim propisima Evropske unije se uređuje oblast voda, podzemne vode namenjene su primarno za vodosnabdevanje. U uslovima ...
    ... je u pogone za adekvatan tehnološki tretman sirovih voda kako bi se kvalitet vode za piće Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke 263 počeo usklađivati sa kriterijumima koji se propisuju Okvirnom direktivom o vodama. Prethodnih godina dobro su razrađeni planovi za primenu o ...

  • Stanje i perspektivnost vodosnabdevanja Obrenovca i naselja opštine posle poplava, 2014. godine

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2017)
    Obrenovac i okolna naselja su tokom 2014. godine zbog poplava u Srbiji pretpeli veliku materijalnu štetu, a pored brojnih privrednih preduzeća ozbiljno je bio ugrožen i sistem vodosnabdevanja. Izvorište „Vić bare“ za vodosnabdevanje grada u selu Zabrežje, na Savi, u potpunosti je potopljeno, a vodovodna mreža, u pojedinim delovima već veoma stara, dodatno je oštećena. Poslednjih nekoliko decenija kao glavni razlozi za probleme u vodosnabdevanju Obrenovca isticane su nedovoljne rezerve podzemnih voda na izvorištu. Novijim istraživanjima utvrđene su rezerve ...
    ... količina vode za piće. U proteklom periodu za- hvatane su količine 230 – 320 l/s vode, a u letnjim mesecima potrošnja je i znatno viša, što je posledica jednog od najvećih problema, a to je neracionalna potrošnja vode. Pored ovog, probleme za službu vodo- voda predstavlja i kvalitet vode, zbog povišenih ...
    ... čenja reke u korito, pogon za preradu vode uobičaje- nim tretmanima (deferizacije, demanganizacije, hlori- sanja) kvalitet sirove vode se popravlja u skladu sa no- rmama koje se propisuju za vode koje se koriste za pi- će. Analizom podataka o nivoima podzemnih voda, režimu eksploatacije, fu ...
    ... situacija za- desila je i glavno izvorište podzemnih voda koje je formirano na desnoj obali Save, u selu Zabrežje i sa kojeg se vodom za piće snabdeva više od 50% stano- vništva opštine. Rezerve podzemnih voda na ovom iz- vorištu u aluvijonu Save, formiraju se infiltracijom površinskih voda tako da ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... a i podela voda, za područje Kučajsko-beljaničkog masiva se može usvojiti generalna podela na: 1. Hladne vode (do 12 °C) i 2. Tople vode (preko 12 °C). Hladnim vodama pripada najveći deo pojava Kučajsko-beljaničkog masiva. Međutim, kako se među toplim vodama mogu naći vode od 13 do 36 ...
    ... Na vrelu Mlave je za potrebe disertacije vršen monitoring kvaliteta i kvantiteta voda na kvartalnom nivou, uz kvartalno uzorkovanje vode za izradu analiza stabilnih i radioaktivnih izotopa, kao i jedno uzorkovanje vode za utvrđivanje sadržaja plemenitih gasova u vodi. Vrelo Belosavac (slika ...
    ... kao i uzorkovanje vode za utvrđivanje jonskog i izotopskog sastava voda, vršeno je kvartalno. Pored ovog vrela, osmatrane su i vode manjeg izvora koje ističe tik ispod Zlotske pećine, a koje je aktivno samo u periodu velikih voda. Vode sa ovog vrela su direktno vezane za niže karstne kanale ...

  • Mogućnost korišćenјa toplotnih pumpi sa otpadnom toplotom iz postrojenјa za prečišćavanјe otpadnih voda kao toplotnim izvorom

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević, Boban Pavlović (2021)
    U narednom periodu se planira izgradnja nekoliko desetina sistema za prečišćavanje otpadnih voda u većim gradovima u Srbiji. Iskustva iz postrojenja koja su trenutno u radu, pokazuju da bi prečišćena otpadna voda, s obzirom na protok i temperaturu, mogla da predstavlja značajan izvor obnovljive energije. U radu su prikazani primeri dobre prakse korišćenja ove energije u sistemima daljinskog grejanja u zemljama Evropske unije. Analiziran je rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu i razmotrena je mogućnost njegovog korišćenja ...
    toplotna pumpa, sistem daljinskog grejanja, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda
    ... jugozapadnog dela Finske. Postrojenje za prečišćavanje otpadne vode je počelo sa radom 2009. godine. Postrojenje sa dve toplotne pumpe je instalirano ispod zemlje u naselju Kokola u okviru postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Snaga toplotnih pumpi za grejanje je 21,2 MW, a u režimu hlađenja ...
    ... postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji, in Proc. Zbornik radova sa Stručno-naučna konferencije TOPS 2019, pp. 87-97, Zlatibor, 15-19 maj 2019. [6] Uredba o ograničenim vrednostima emisije zagađujućih materija u vodi i rokovima za njihovo ...
    ... 75°C (napojni vod). Temperatura vode u povratnom vodu je 50°C. Druga dva voda su sa temperaturom od 43°C (napojni vod) i 28°C (povratni vod). Niskotemperaturni režim rada se obezbeđuje uz pomoć tri toplotne pumpe ukupne snage 2,6 MW. Toplota iz visokotemperaturnog voda može biti preneta na nisko ...

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... e rečne vode sadrže između 0,001 i 0,005 mg/l (Hitchon 1999). Medijana koncentracije za evropske površinske vode iznosi 0,0021 mg/l (Salminen, et al. 2005). Za razliku od slatkih voda, morske vode su znatno bogatije litijumom (0,17 mg/l) (Hem 1992), dok malomineralizovane podzemne vode sadrže ...
    ... domaćim pravilnikom za flaširanu izvorsku vodu i evropskim pravilnikom za pijaću vodu, prelazi približno polovina od Jana S. Stojković Doktorska disertacija 138  ukupnog broja analiziranih uzoraka, dok domaći kriterijum za pijaću vodu zadovoljava samo 30% ispitivanih voda. 0 5 10 15 20 25 ...
    ... nim za prvi faktor, tj. za mineralne vode hidrogeoloških basena. Moguće objašnjenje za relativno niske Jana S. Stojković Doktorska disertacija 136  temperature vode, samo blago povišenu mineralizaciju (do 1200 mg/l) i odsustvo ostalih mikroelemenata, može biti mešanje mineralnih voda sa hladnim ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... dijagrami nivoa u Suvodolskoj akumulaciji i nivoa podzemnih voda krovinske izdani (KI) u bušotini P-0/56, za period 03.04.1996 – 03.04.2012 god. Slika 3.3. Nivoi vode u Suvodolskoj akumulaciji i nivoi podzemnih voda krovinske izdani (KI) registrovani u bušotini P1/52-1(KI) za period 10.01.2003–19 ...
    ... izgradnjom Suvodolske akumulacije. Suvodolska akumulacija izgraĎena je neposredno iznad leţišta “Suvodol” u severoistočnom delu sa ciljem da štiti površinski kop od iznenadnih prodora površinskih voda. Pored toga njene vode korite se za rad termoelektrane. Izgradnjom akumulacije narušen je i prirodni ...
    ... Suvodolskoj reci tokom 1977 godine izgraĎena je akumulacija sa ciljem da štiti površinski kop od plavljenja površinskim vodama. Akumulacijom su pored voda Suvodolske reke, zahvaćene i vode Sinjevirskog, Orehovskog i Paralovskog potoka (slika 5.36). Za potrebe predodvodnjavanja budućih rudarskih radova ...

  • Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije

    Marina D. Ćuk (2018-02-23)
    Osnovni cilj doktorske disertacije predstavljao je definisanje prirodnih koncentracija (engl. background values) U, Th, i K u podzemnim vodama, i definisanje hidrogeohemijskih uslova koji utiču na distribuciju navedenih elemenata u podzemnim vodama...
    prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijske sredine, hidrogeohemijski uslovi, neparametarska statistička analiza, logistički model, hidrohemijsko modeliranje
    ... zaštite podzemnih voda ili ispitivanja kvaliteta voda za piće granična vrednost najčešće predstavlja MDK posmatranog elementa u podzemnoj vodi, odnosno vodi za piće (Twarakavi and Kaluarachchi 2005, McManus et al, 2014, Nolan et al. 2002). U slučaju kada ne postoji jasna granica za izvršenje podele ...
    ... nalazi u činjenici da postoji mogućnost vezivanja rudničkih voda za lokalne hidrogeološke sisteme, imajući u vidu da na njihov hemijski sastav mogu uticati podzemne vode, površinske i atmosferske vode, kao i otpadne vode iz tehnološkog procesa prerade mineralnih sirovina i one koje se koriste u ...
    ... obogaćenje podzemnih voda jonima Mg. Takođe, odsustvo Ca u podzemnoj vodi se može objasniti procesom dedolomitizacije ili jonskom izmenom. Slika 5.11. Jonski odnosi Ca i Mg u podzemnim vodama Osim rastvaranja karbonatnih stena, poreklo jona Ca i Mg u vodi može da se veže za procese hidrolize ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... vazduhu nastaje isparavanjem vode sa površine mora, okeana i kopna. 3.2. POVRŠINSKE VODE Na površini Zemlje, voda se javlja u čvrstom i tečnom stanju, u: morima, okeanima, jezerima, rekama, lednicima i veštačkim vodo-akumulacijama. Najveći deo površinskih voda čine slane vode 15 O s n o v i h ...
    ... jom do 1 g/l (koja predstavlja i preporučenu gornju granicu za vode za svakodnevno pijenje), dok se, za graničnu vrednost između voda visoke mineralizacije i rasola, uglavnom uzima 35 g/l, što je veličina prosečnog saliniteta morske vode na Zemlji. 121 O s n o v i h i d r o g e o l o g ...
    ... otiče u reke, mora i okeane, deo voda se infiltrira u podzemlje, a deo odmah (ponovo) isparava u atmosferu. Posle izvesnog vremena, deo infiltriranih voda pojavljuje se na površini u vidu izvora, ili „nevidljivo“ ističu u površinske tokove i vodne akumulacije. Izvorske vode otiču u reke, jezera, mora i ...

  • Uticaj proširenja nuklearne elektrane “Pakš” (Mađarska) na resurse podzemnih voda u Vojvodini

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić (2016)
    ... 500 m, temperatura rečne vode ne sme prelaziti 30 oC. Na taj način voda Dunava se u nizvodnom delu toka povećava za oko 3 oC u odnosu na tok iznad mesta crpenja vode za hlađenje NE. Fizičko-hemijski proces u akvatičnoj sredini odvija se kada se zbog povišene temperature vode, koja se iz NE ispušta ...
    ... Vojvodini za vodosnabdevanje koriste pod- zemne vode iz, praktično, jedinstvene vodonosne sre- dine, zbog čega je eksploatacijom u proteklom periodu već narušen prirodnim režim obnavljanja podzemnih voda, tako da su osamdesetih godina prošlog veka zabeležena značajna opadanja nivoa podzemnih voda na i ...
    ... nih efluenata u atmosferu, površinske, a zatim i podzemne vode. Ovde treba dodati i toplotno opterećenje Dunava uzrokovano ispuštanjem zagrejane vode koja se koristi za hlađenje reaktora i proizvodnju električne energije (rashladna voda). Pored toga, zbog tehnoloških procesa u okviru ovakvog postrojenja ...

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... смернице за ремедијацију рудника са истицањем киселих рудничких вода, и „ERMITE“ из 2004 који је за циљ имао припрему подлога и смерница за развој ЕУ легислативе у области управљања водама у рударском сектору. Током 2003. године у оквиру Интернационалне асоцијације за рудничке воде (енгл. In ...
    ... активности на узорковања подземних вода са постојећих изворишта за јавно водоснабдевање, као и за проширење постојеће националне мреже за мониторинг подземних вода, чиме ће се добити мало потпунија слика о стању квалитета подземних вода. 3.2. Површинске воде Највећи део територије Србије ...
    ... а површинским водама се врши из „живог“ тока или из акумулација у количини од око 6,5 m3/s. На територији Републике Србије за потребе индустрије, укључујући и термоенергетске комплексе који за хлађење користе рециркулационе системе, 1991. године користило око 613 милиона m3 воде (ВОС). Од тада ...

  • Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)
    ... agencije za rekonstrukciju (EAR). Istraživanjem je obuhva eno podru je dato na slici 1. Podzemne vode na podru ju istraživanja predstavljaju jedini resurs iz koga se zahvata voda za vodosnabdenje naselja, industrije i balneoloških centara, odnosno predstavljaju resurs od presudnog zna aja za privredu ...
    ... agencije za rekonstrukciju (EAR). IstraZivanjem je obuhvaceno podrucje dato na slici 1. Podzemne vode na podrucju istraZivanja predstavljaju jedini resurs iz koga se zahvata voda za vodosnabdenje naselja, industrije i balneoloSkih centara, odnosno predstavljaju resurs od presudnog zna¢aja za privredu ...
    ... m3/s podzemnih voda. Podzemne vode su formirane generalno u okviru pet vodonosnih slojeva izra enih od peskova. Za potrebe javnog vodosnabdevanja i industrije na srpskoj strani se zahvataju dominantno vode iz prvog, manje iz drugog vodonosnog sloja, dok se na ma arskoj strani za iste namene koriste ...