Претрага

Упит dcterms_subject_txt:bazni oticaj

18 items

  • Režim Kameničke reke (sliv reke Visočice)

    Nenad Janaćković, Vesna Ristić Vakanjac, Veljko Marinović, Jugoslav Nikolić, Boris Vakanjac, Zoran Nikić (2024)
    Kamenička reka je desna pritoka reke Visočice. Svoj tok formira na donjotrijaskim sedimentnim stenama (alevroliti, peščari, konglomerati) i u ovom delu je razvijen dendritičan tip hidrografske mreže. Po prelasku na srednjetrijaske karbonatne stene ovaj tok postaje povremen, tačnije sukcesivno gubi vodu u delovima gde rasedne strukture presecaju korito ove reke, tako da tokom pojedinih godina i dužih sušnih perioda korito ove reke ostaje suvo. U radu je izvršena analiza režima proticaja Kameničke reke za 15-to godišnji osmatrački period (1964-1978), ...
    režim, bilans, bazni oticaj, poniranje, Kamenička reka

  • Prilog poznavanju režima voda reke Visočice

    Vesna Ristić Vakanjac, Jovan Nikolić, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Jelena Ratković (2018)
    Специфични геолошки и хидрогеолошки услови у области слива реке Височице, а пре свега широко распрострањење карбонатног средње тријаског комплекса стена, као и доњо тријаске шарене серије (алевролити, пешчари, конгломерати) имали су за последицу формирање специфичног типа дренажне мреже као и специфичног режима отицаја реке Височице и њених значајнијих притока. У конкретном случају, у горњим деловима слива ове реке као и њених главних притока, у оквиру доњо тријаских седимената развијен је дендритичан тип хидрографске мреже, док преласком на средње тријаске ...
    režim, specifični oticaj, Visočica

  • Kvantitativne karakteristike eksploatacionog režima podzemnih voda na izvorištu "Jaroš" - Sombor

    Dušan Polomčić, Jelena Ratković, Vesna Ristić Vakanjac, Dejan Tadić, Bojan Hajdin (2024)
    Izvorište "Jaroš" formirano je na prostoru SOmbora. Podzemne vode koje se zahvataju na izvorištu sa ukupno 18 bunara koriste se za vodosnabdevanje grada Sombora, prigradskih i okolnih naselja. Podzemne vode se zahvataju iz zbijenog tipša izdani sa slobodnim nivoom kvartarne starosti. Hidrodinamički model režima podzemnih voda izrađen je u cilju analize eksploatacionog režima i bilansa podzemih voda na izvorištu "Jaroš". Primenom hidrodinamičkog modela zasnovanog na numeričkoj metodi konačnih razlika određen je bilans podzemnih voda za područje istraživanja predmetnog izvorišta, ...
    hidrodinamička analiza, zahvatanje podzemnih voda, modeliranje podzemnih voda

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena

  • Геомагнетни премер на секуларној станици KELE-1001 (Келебија) у мају 2018. године

    Панта Андрејић (2024)
    У овом раду је приказана методологија геомагнетног премера на секуларној станици Келебија. Мерења су изведена у периоду од 08. до 12. маја 2018. године и састојала су се од регистрације дневних варијација, мерења апсолутних вредности угловних елемената и компонената вектора геомагнетог поља и одређивања астрономског севера. Овај вид мерења се често назива магнето-варијациона мерења и саставни су део државног геомагнетог премера за праћење и проучавање геомагнетног поља у систему простор-време.У оквиру обраде података израчунате су апсолутне и базне вредности ...
    секуларна станица, регистрација варијација, апсолутна и базна мерења

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... Period recesije obično se vezuje za letnji period kada na karstnom vrelu ističe samo deo voda koji čini bazni oticaj (Krešić, 2009). Matematički opis pražnjenja podzemnih voda u bazni tok reke kada on nije pod uticajem padavina, predložili su Boussinseq (1903-–1904) i Maillet (1905) pri čemu ...
    ... efektivne infiltracije. Oticaj sa slivnog područja takođe predstavlja parametar koji se ne može sa sigurnošću odrediti. U praksi je Jjako teško definisati veličinu podzemnog isticanja, te se najčešće razmatra oticaj na vrelu ili na vodotoku nizvodno od vrela. 80 Ukupan oticaj sa slivnog područja ...
    ... dobija se vrednost od 44 l/s što potvrđuje ı pouzdanost podataka dobijenih recesionom analizom. Ukupan oticaj sa slivnog područja koje se drenira preko izvorišta “Sveta Petka” predstavlja oticaj sa vrela, dok se deo voda izvorišta “Nemanja” drenira u površinski tok, što Je utvrđeno analizom oscilacija ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... scenarija, kao reperni, bazni period se odabere 1961-1990. godina, a svakih narednih 30 godina kao period čije statistike se mogu upoređivati za baznim periodom. Kako je ukupni osmatrački period na reci Crnici bio znatno duži (97 godina) mogao je da se izvoji i period pre baznog perioda (1931-1960) ...
    ... da je na većini prisutan pik u trajanju od jednog dana, što ukazuje da Je potrebno padavinama Jedan dan da se oseti uticaj padavina na formirani oticaj reke Crnice. Najviši koeificjent korelacije (slika 7.17.) je dobijen za 2014. godinu, odnosno za godinu koja je zabeležena kao najkišnija godina ...
    ... (atmosferske padavine, sumarno isparavanje) i horizontalnih promena vlage uslovljenim dejstvom hidrodinamičkih činilaca (površinski, podzemni ıi rečni oticaj). Ukoliko prihvatimo hidrološku površinu sliva kao merodavnu, koja Je dobijena korišćenjem topografskih karata ı nazovemo je i površinska ili ...

  • Hidrodinamičke karakteristike izvorišta "Pavliš" za vodosnabdevanje Vršca

    Dušan Polomčić, Jelena Ratković, Vesna Ristić Vakanjac, Dejan Drašković, Slavko Špadijer (2024)
    Hidrodinamički model režima podzemnih voda izrađen je u cilju analize eksploatacionog režima i bilansa podzemnih voda na izvorištu "Pavliš" koje se koristi za vodosnabdevanje Vršca. Hidrodinamički model je formiran postupno: određivanjem veličine istražnog područja koje će biti obuhvaćeno modelom, zadavanjem broja slojeva posmatrano u vertikalnom profilu koji odgovaraju određenim realnim slojevima definisanim izvedenim istražnim radovima na terenu, diskretizacijom strujnog polja u planu i profilu, zadavanjem filtracionih karakteristika porozne sredine, zadavanjem graničnih uslova. Primenom hidrodinamičkog modela zasnovanog na numeričkoj metodi ...
    izvorište podzemnih voda, hidrodinamički model, bilans podzemnih voda

  • Hidrodinamičke karakteristike izvorišta "Nepričava" za vodosnabdevanje Lazarevca

    Dušan Polomčić, Jelena Ratković, Vesna Ristić Vakanjac, Dejan Drašković, Slavko Špadijer (2024)
    Izvorište "Nepričava" nalazi se između sela Rubibreze i Slovca na ravničarskom terenu aluvijalne ravni reke Kolubare. Zahvatanje podzemnih voda za vodosnabdevanje Lazarevca vrši se preko šest bunara: Bla-3/3, Bla-4, Bla-7/2, Bla-9/2 i Bla-11, promenljivim kapacitetom od 100-130 l/s u zavisnosti od potreba potrošača. Podzemne vode se zahvataju iz karstno - pukotinske izdani pod pritiskom. Za potrebe ocene rezervi podzemnih voda na ovom izvorištu rađen je hidrodinamički model režima podzemnih voda. Hidrodinamički model je izrađen kao višeslojni model sa ukupno ...
    izvorište podzemnih voda, hidrodinamički model, bilans podzemnih voda, karstna izdan

  • Prilog poznavanju režima isticanja vrela Gornji Dušnik, (Suva planina)

    Aleksandar Tanasković, Vesna Ristić Vakanjac, Veljko Marinović, Saša Milanović, Dušan Polomčić, Ljiljana Vasić, Branislav Petrović (2024)
    Karstno vrelo Gornji Dušnik nalazi se u istoimenom selu u jugoistočnoj Srbiji, u opštini Gadžin Han. Ovo vrelo drenira zapadne delove Suve planine i kaptirano je za potrebe vodosnabdevanja Gadžinog Hana, kao i sela Gornji i Donji Dušnik. Iako je ovo vrelo kaptirano, sistematska osmatranja isticanja karstnih voda na njemu do sada nisu vršena. U periodu od 1. novembra 1977. do 31. januara 1979. godine, uspostavljen je monitoring na ovom vrelu od strane Geozavoda (merenja vršena sporadično i to ...
    bilans voda, režim isticanja, autokorelacija, kroskorelacija, spektralna analiza, vrelo Gornji Dušnik

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... izdan bez direktnog prihranjivanja na račun padavina ili površinskih voda, tj. kada na karstnom vrelu ističe samo deo voda koji predstavlja bazni oticaj u nizvodnom vodotoku (obično tokom letnjih meseci). Analizom opadajuće grane hidrograma, tokom recesionog perioda, moguće je dati određene ...
    ... 2022): P=-Q+Š (ulaz = izlaz + gubici); gde su: P – veličina padavina u slivu; Q – izdašnost vrela, ı č — suma svih gubitaka vode u slivu (oticaj, evapotranspiracija, podzemno isticanje). Analizom dobijenih rezultata dobijeni su podaci prosečnih višegodišnjih vrednosti osnovnih elemenata ...

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... najčešće u intervalu 2-10%. Zona ležišta se karakteriše relativno niskim gradijentima (1-5%) što ukazuje na sporije kretanje podzemnih voda. Najveći oticaj je vezan za isticanje podzemnih voda u površinske tokove. Izdani se prazne na lokacijama gde su nadmorske visine terena najniže. Analiza bilansa ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina

  • Еоценска фауна југозападног дела Сирт басена (Либија)

    Љупко Рундић, Мери Ганић (2020)
    Еоцен, крупни мекушци, нумулити, ЈЗ Сирт басен, Либија
    ... Lachassagne, усмено саопштење) указују на следећу билансну једначину на сливном подручју Евиан изворишта: Падавине = Евапотранспирација + Површински отицај + Инфилтрација у подземље 100% = 55% + 35% + 10% При просечним годишњим ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode