Претрага

Упит dcterms_subject_txt:karstno vrelo Gornji Dušnik

330 items

  • A contribution to the understanding of the discharge dynamics and water balance of the karst spring Gornji Dušnik (Suva Planina)

    Aleksandar Tanasković, Vesna Ristić Vakanjac, Dušan Polomčić, Jelena Močević (2023)
    A sufficiently long time-series of daily discharges is needed to assess the discharge dynamics and calculate the water balance equation parameters of a spring (river source). The paper assumes that a catchment is gauged if a time-series of observations of at least 30 years is available, which is a rare case in Serbia. One-year monitoring is often set up to verify the reserves of a water source or spring intended for capture. Monitoring ceases after the final report is ...
    dinamičke rezerve, bilans voda, površina sliva, karstno vrelo Gornji Dušnik, Suva planina

  • Prilog poznavanju režima isticanja vrela Gornji Dušnik, (Suva planina)

    Aleksandar Tanasković, Vesna Ristić Vakanjac, Veljko Marinović, Saša Milanović, Dušan Polomčić, Ljiljana Vasić, Branislav Petrović (2024)
    Karstno vrelo Gornji Dušnik nalazi se u istoimenom selu u jugoistočnoj Srbiji, u opštini Gadžin Han. Ovo vrelo drenira zapadne delove Suve planine i kaptirano je za potrebe vodosnabdevanja Gadžinog Hana, kao i sela Gornji i Donji Dušnik. Iako je ovo vrelo kaptirano, sistematska osmatranja isticanja karstnih voda na njemu do sada nisu vršena. U periodu od 1. novembra 1977. do 31. januara 1979. godine, uspostavljen je monitoring na ovom vrelu od strane Geozavoda (merenja vršena sporadično i to ...
    bilans voda, režim isticanja, autokorelacija, kroskorelacija, spektralna analiza, vrelo Gornji Dušnik

  • A contribution to the understanding of the discharge dynamics and water balance of the karst spring Gornji Dušnik (Suva Planina)

    Aleksandar Tanasković, Vesna Ristić Vakanjac, Dušan Polomčić, Jelena Ratković (2023)
    A sufficiently long time-series of daily discharges is needed to assess the discharge dynamics and calculate the water balance equation parameters of a spring (river source). The paper assumes that a catchment is gauged if a time-series of observations of at least 30 years is available, which is a rare case in Serbia. One-year monitoring is often set up to verify the reserves of a water source or spring intended for capture. Monitoring ceases after the final report is ...
    discharge dynamics, water balance, catchment area, karst spring Gornji Dušnik, Suva Planina

  • Анализа режима истицања карстног врела Горњи Душник (Сува планина)

    Александар Танасковић (2024)
    Карстно врело Горњи Душник налази се у истоименом селу у југоисточној Србији, у општини Гаџин Хан. Врело је узлазног типа и дренира западне делове Суве планине.Каптирано је за потребе водоснабдевања Гаџиног Хана, као и села Горњи и Доњи Душник.Током 2023. и 2024. године спроведена су хидрогеолошка истраживања, са циљем дефинисања режима и биланса подземних вода врела Горњи Душник. У ту сврху, коришћени су подаци из два осматрачка периода.Прва осматрања режима истицања је вршио Геозавод, од 1.11.1977. до 31.01.1979. године.Затим су ...
    карстно врело, режим истицања, аутокорелација, кроскорелација, рецесиона анализа
    ... 2024-10-01 12:35:08 Анализа режима истицања карстног врела Горњи Душник (Сува планина) Александар Танасковић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Анализа режима истицања карстног врела Горњи Душник (Сува планина) | Александар Танасковић | | 2024 ...
    ... IIonounh, /1., & Mouepgh, J. (2023). A contribution to the understanding of the discharge dynamics and water balance of the karst spring Gornji Dušnik (Suva Planina). In Review of the Bulgarian Geological Society (pp. 315–-318). Codnja, Byrapcka. Bulgarian Geological Society IInujah, J. (1926) ...
    ... Legenda • { Srniceslivnih podrušja kapliranih vrela · Pretpostavljena hidrogeološka vododelnica- između vrela Divljana i Ljuberađe Padavinska stanica , • Pluviografska stanica Brestov Dol • • M Vodomerna stanica [ •- Ljuberađa Vrelo Craka 2.1: IleMaTcku ripHKa3 CJIHBHHX IIOBpIIHHa ...

  • Prilog poznavanju promena kvalitativnih parametara voda vrela Banje kod Valjeva

    Jovana Lončar, Maša Vulović, Veljko Marinović, Branislav Petrović, Radisav Golubović, Vesna Ristić Vakanjac (2024)
    Zbog nepristupačnosti karstnih masiva i nenaseljenosti slivova karstnih vrela, često se sprovode osmatranja parametara kvaliteta i kvantiteta voda sporadično, po potrebi i to godišnje, sezonski/kvartalno, mesečno, nedeljno. Analize ovako formiranih nizova mogu dovesti do pogrešnih zaključaka, naročito kada se vrše analize ekstrema. Međutim, kada su u pitanju karstne izdanske vode, režim pojedinih parametara može biti jako uslovljen pluviografskim režimom. Najčešći su slučajevi da nakon otapanja snežnog pokrivača, zatim pri kišama jačih intenziteta ili dužih trajanja dolazi do skoro istovremenog ...
    karstno vrelo, režim isticanja, padavine, suspendovani nanos, ukupni broj bakterija

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... i 2" pa čak i sa vrelom "Klok" u selu Krupac (Čubrilović & Palavestrić, 1997). Pri malom kapacitetu ponora od 15 l/s ı malim izdašnostima vrela ova podzemna veza ostvarena je samo sa vrelom Gradište. 6.3. Dreniranje podzemnih voda vrela Krupac 1 i Krupac 2 Dreniranje karstne izdani vrši se isticanjem ...
    ... glavna karstna vrela: • vrelo "Kavak", kapaciteta 70-100 l/s (Qsr= 80 1/s) • vrelo "Krupac 1", kapaciteta 150-1000 I/s(Qsr= 200-220 1/s) • vrelo "Krupac 2", kapaciteta 40-600 I/s(Qsr= 80 1/s) • vrelo "Gradište", kapaciteta 105-800 UI/s(Qsr= 105 1/s) Vrela Krupac 1 i Krupac 2 Vrela Krupac ...
    ... voda u slivu vrela Krupac, uslovljen je strukturnim i hidrogeološkim karakteristikama istražnog terena. Generalni smer kretanja podzemnih voda je severoistok- jugozapad, tj. u pravcu dreniranja podzemnih voda na vrelima Pirotske kotline. Prema hidrauličkim karakteristikama, karstnu izdan Krupca ...

  • Hidrodinamičke karakteristike izvorišta "Nepričava" za vodosnabdevanje Lazarevca

    Dušan Polomčić, Jelena Ratković, Vesna Ristić Vakanjac, Dejan Drašković, Slavko Špadijer (2024)
    Izvorište "Nepričava" nalazi se između sela Rubibreze i Slovca na ravničarskom terenu aluvijalne ravni reke Kolubare. Zahvatanje podzemnih voda za vodosnabdevanje Lazarevca vrši se preko šest bunara: Bla-3/3, Bla-4, Bla-7/2, Bla-9/2 i Bla-11, promenljivim kapacitetom od 100-130 l/s u zavisnosti od potreba potrošača. Podzemne vode se zahvataju iz karstno - pukotinske izdani pod pritiskom. Za potrebe ocene rezervi podzemnih voda na ovom izvorištu rađen je hidrodinamički model režima podzemnih voda. Hidrodinamički model je izrađen kao višeslojni model sa ukupno ...
    izvorište podzemnih voda, hidrodinamički model, bilans podzemnih voda, karstna izdan

  • Hidrološki i hidraulički mehanizam isticanja vrela Rijeka Crnojevića

    Golub Ćulafić, Veljko Marinović, Branislav Petrović, Jelena Krstajić (2022)
    Rijeka Crnojevića predstavlja karstno (kraško) vrelo, koje u teritоrijalnom pogledu pripada Opštini Cetinje, u gеоlоškо-tеktоnskоm pоglеdu pripаdа zоni Visоkоg kršа (оblаst stаrе Crnе Gоrе), dоk prema hidrogeološkoj rejonizaciji spаdа u prоstоr Spoljašnjih Dinarida. Izvire iz Obodske (ili Crnojevića) pećine u selu Obod (81 m.n.m.). Voda koja ističe iz Obodske pećine vodi porijeklo od atmosferskih voda, koje se formiraju na prostoru Cetinjskog polja i Dobrskog sela. Vоdе nа оbоdu pоljа pоniru i kreću se uglаvnоm podzemnim kаvеrnаmа i kаnаlimа, nаstаlim ...
    Riјеkа Crnoјеvićа, karstnо vrelo, mehanizmi isticanja

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... predstavljeno Je koncentričnim vrelom “Izvor” koje drenira najveći deo karstne površi Samanjca. Slivno područje vrela “Izvor” je izduženog oblika, pravca SZ-JI. Karstno vrelo nalazi se u samom severnom delu slivnog područja čija površina iznosi oko 27 km?. Vrelo se javlja na kontaktu krečnjaka ...
    ... Međutim, kod vrela koja se odlikuju velikim izdašnostima i brzim propagacijama vode od padavina u slivu, kao što je slučaj sa vrelom „Klisura II dolazi do česte pojave zamućenja ı to u granicama iznad maksimalno dozvoljenih koncentracija (Tabela 6.4.-1.). Zamućenja karstnih vrela najčešće se Jjavljaju ...
    ... sa gustinom rečne mreže od 493 m/km?. U svom gornjem toku Crnica teče Zabreškom klisurom, gde se uliva nekoliko manjih karstnih izvora. A Najveće je vrelo „Paklješ” koje izbija sa leve obale kod manastira “Blaga Marija”. Slivno područje ovog vrela prostire se na istok obuhvatajući Suvaču ı Jedan ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode

  • Groundwaters of the "Valjevo karst" area (Western Serbia)

    Petar Dokmanović, Veljko Marinović (2021)
    “Ваљевски карст” је подручје кoje заузима површину од око 780 km2, док откривени кречњак чини око 330 km2. Припада Унутрашњим Динаридима западне Србије. У литостратиграфском погледу доминирају карстификовани кречњаци средњег и горњег тријаса у којима су формиране карстне издани. Анализирани су и систематизовани доступни подаци хидрогеолошких и других релевантних истраживања. Приказана је разграната мрежа траса подземних вода између понора и дренажних пунктова, као и главне карактеристике шеснаест карстних врела (или „разбијених“ дренажних зона) и девет (група) бунара, подељених ...
    карстнa издан, трасе подземних вода, извори, бунари, издашност, вишенаменско коришћење.

  • Razvoj simulacionog modela za proračun dnevnih isticanja iz karstnih vrela

    Vesna Ristić (2007)
    Karstna vrela, dnevna isticanja

  • Hidrogeološka istraživanja za potrebe izrade tunela: slučaj dela autoputa na panevropskom koridoru Vc kroz Bosnu i Hercegovinu - Republiku Srpsku

    Dragoljub Bajić, Dušan Polomčić, Vesna Ristić Vakanjac, Milica Stepanović, Jelena Ratković (2024)
    Rad prikazuje analizu hidrogeoloških podataka u zoni oko trase tunela "Putnikovo brdo 2", koji se nalazi na deonici Johovac - Doboj jug u okviru Panevropskog koridora Vc kroz Bosnu i Hercegovinu, na autoputu Budimpešta - Osijek - Sarajevo - Ploče. U okviru sprovedenih istraživanja, izvršeno je rekognosciranje istražnog područja, a zatim i određivanje hidrauličkih parametara porozne sredine, izrada hidrogeološkog modela, određivanje propusnosti stena, procena očekivanih dotoka vode, procena pritiska vode na nivou tunela, kao i procena hidrogeoloških rizika.
    rekognosciranje, hidrogeološki model, procena rizika

  • Režim Kameničke reke (sliv reke Visočice)

    Nenad Janaćković, Vesna Ristić Vakanjac, Veljko Marinović, Jugoslav Nikolić, Boris Vakanjac, Zoran Nikić (2024)
    Kamenička reka je desna pritoka reke Visočice. Svoj tok formira na donjotrijaskim sedimentnim stenama (alevroliti, peščari, konglomerati) i u ovom delu je razvijen dendritičan tip hidrografske mreže. Po prelasku na srednjetrijaske karbonatne stene ovaj tok postaje povremen, tačnije sukcesivno gubi vodu u delovima gde rasedne strukture presecaju korito ove reke, tako da tokom pojedinih godina i dužih sušnih perioda korito ove reke ostaje suvo. U radu je izvršena analiza režima proticaja Kameničke reke za 15-to godišnji osmatrački period (1964-1978), ...
    režim, bilans, bazni oticaj, poniranje, Kamenička reka

  • Mathematical modeling to define catchment size and real evapotranspiration (case study: Andrića karst spring, Western Serbia)

    Marina Čokorilo Ilić, Vesna Ristić Vakanjac, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Jelena Ratković, Bojan Hajdin (2018)
    Water resources in karst are extremely important sources of drinking water supply. The quality of groundwater formed in karst aquifers is generally high and in most cases only chlorination is required. However, from a hydrogeological perspective, these water resources are the least studied. Often only basic information is available on catchment size, groundwater reserves (dynamic and static, if any) and groundwater balance. Detailed hydrogeological investigations and long-term monitoring of karst spring discharges are needed to acquire such information. In ...
    karstno vrelo, veličina sliva, stvarna evapotranspiracija, karstno vrelo Andrića

  • Утицај климатских промена на режим вода слива реке Црнице

    Анђелија Глоговац, Весна Ристић Вакањац, Вељко Мариновић, Саша Милановић, Љиљана Васић (2024)
    Слив реке Црнице заузима подручје централног дела Србије. Смештен је између општине Параћин на западу, Сисевачког басена на истоку, слива Раванице на северу и Јованичке реке на југу. На разматраном подручју доминантну улогу има карсни тип издани, кога карактерише нестабилан режим у погледу осцилација издашности и нивоа подземних вода. На основу претходно спроведених опита обележавња на понору Некуводо и Брезовице доказана је подземна веза са сливом реке Црнице, чиме је доказано да је хидрогеолошка површина слива у знатној мери ...
    klimatske promene, bilans voda, režim vode, reka Crnica

  • Резултати иницијалних хидрогеолошких истраживања карстног врела Бијели Нерини (централна Црна Гора)

    Голуб Ћулафић, Вељко Мариновић, Јелена Крстајић, Бранислав Петровић (2022)
    Врeлo ’’Биjeли Нeрини’’ (305 мнв) нaлaзи нa сjeвeрoзaпaдним oбрoнцимa планине Мaгaник, изнaд кoритa риjeкe Мртвицe (на њеној десној обали). Извoриштe je рaзбиjeнoг типa, кoje je зaтрпaнo крупним блoкoвимa крeчњaкa и дoлoмитa. Извoриштe je вeoмa издaшнo, сa прeтпoстaвкoм дa у минимуму имa приближно 500 л/с, дoк му мaксимум прeлaзи и прeкo 2000 л/с, aли збoг кoнфигурaциje тeрeнa je зa сaдa билo вeoмa тeшкo пoтврдити тe вeличинe. Прeдстaвљa сeгмeнт који упoтпуњуje цjeлoкупну слику геолошких и физичкo-гeoгрaфских спeцифичнoсти кaњoнa риjeкe Мртвицe, десне ...
    Бијели Нерини, карстно врело, Мртвица

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... količina iznosi 200 1/s (Vasić, 2017.). Dreniranje karstne izdani vrši se isticanjem izdanskih voda preko vrela, podzemnim isticanjem i delom u procesu evapotranspiracije. Karstne izdanske vode Javljaju se na nekoliko vrela: vrelo Crnice, vrelo Grze, vrelo Svete Petke, termalni izvor u Sisevcu. TRistić ...
    ... proračun dnevnih isticanja iz karstnih vrela“ str 147-148. 35 Vrelo Crnice nalazi se u naselju Sisevac, na kontaktu urgonskih krečnjaka i permskih peščara. Spada u Jaka karstna vrela razbijenog tipa, njegova izdašnost vrarira od 275 — 1350 1/s. U Sisevcu pored vrela Crnice, ispitivanja su vršena ...
    ... Velike Morave nastaje od jakog karstnog vrela u Sisevcu, odakle teče prema zapadu, zatim povija ka jugu gde Je usekla klisure Pljoša i Zabrege. U Zabreškoj klisuri prima vode više izvora i vrela. Na izlazu iz klisure prima, takođe, vode više izvora kao ı Jako karstno vrelo Toplik u Popovcu. Od Popovca ...

  • Hidrodinamičke karakteristike izvorišta "Pavliš" za vodosnabdevanje Vršca

    Dušan Polomčić, Jelena Ratković, Vesna Ristić Vakanjac, Dejan Drašković, Slavko Špadijer (2024)
    Hidrodinamički model režima podzemnih voda izrađen je u cilju analize eksploatacionog režima i bilansa podzemnih voda na izvorištu "Pavliš" koje se koristi za vodosnabdevanje Vršca. Hidrodinamički model je formiran postupno: određivanjem veličine istražnog područja koje će biti obuhvaćeno modelom, zadavanjem broja slojeva posmatrano u vertikalnom profilu koji odgovaraju određenim realnim slojevima definisanim izvedenim istražnim radovima na terenu, diskretizacijom strujnog polja u planu i profilu, zadavanjem filtracionih karakteristika porozne sredine, zadavanjem graničnih uslova. Primenom hidrodinamičkog modela zasnovanog na numeričkoj metodi ...
    izvorište podzemnih voda, hidrodinamički model, bilans podzemnih voda