Претрага
138 items
-
An example of karst catchment delineation for prioritizing the protection of an intact natural area
Vesna Ristić Vakanjac, Zoran Stevanović, Aleksandra Maran Stevanović, Boris Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić (2015)Проучавано је карстни извор Перућац као главни дрен подручја планине Таре у западној Србији у циљу процене његовог режима отицања, резерви воде и дефинисања његове сливне површине. Извор се налази у североисточној, унутрашњој зони класичног динарског крша, коју карактерише доминантно проширење висококарстификованих тријаских кречњака, слабо развијена хидрографска мрежа са много понора и густе шуме. Тара је један од пет националних паркова у Србији. Циљ рада је био да се идентификује заштитна зона високог приоритета у оквиру очуваног природног подручја ...Vesna Ristić Vakanjac, Zoran Stevanović, Aleksandra Maran Stevanović, Boris Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić. "An example of karst catchment delineation for prioritizing the protection of an intact natural area" in Environmental Earth Science (2015). https://doi.org/10.1007/s12665-015-4390-y
-
A contribution to the understanding of the discharge dynamics and water balance of the karst spring Gornji Dušnik (Suva Planina)
A sufficiently long time-series of daily discharges is needed to assess the discharge dynamics and calculate the water balance equation parameters of a spring (river source). The paper assumes that a catchment is gauged if a time-series of observations of at least 30 years is available, which is a rare case in Serbia. One-year monitoring is often set up to verify the reserves of a water source or spring intended for capture. Monitoring ceases after the final report is ...Aleksandar Tanasković, Vesna Ristić Vakanjac, Dušan Polomčić, Jelena Močević. "A contribution to the understanding of the discharge dynamics and water balance of the karst spring Gornji Dušnik (Suva Planina)" in Review of the Bulgarian Geological Society, Bulgarian Geological Society (2023). https://doi.org/10.52215/rev.bgs.2023.84.3.315
-
Analiza uslova formiranja oticaja reke Resave (istočna Srbija)
Vesna Ristić Vakanjac, Marina Mitrašinović, Veljko Marinović, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Branislav Petrović, Petar Vojnović (2023)Reka Resava zbog veličine sliva i količine vode koju daje Velikoj Moravi predstavlja jednu od najznačajnijih njenih desnih pritoka. U okviru njenog sliva jasno se izdvajaju gornji, geomorfološki raznolik deo sliva, koji je uglavnom izgrađen od karbonatnih sedimenata, i donji deo koji pripada Velikomoravskom basenu. Proticaj reke Resave se beleži u profilima Manastir Manasija koji kontroliše gornji deo sliva u iznosu od 358 km2 i Svilajnac, koji se nalazi na oko 3.5 km pre njenog ušća i koji kontroliše ...Vesna Ristić Vakanjac, Marina Mitrašinović, Veljko Marinović, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Branislav Petrović, Petar Vojnović. "Analiza uslova formiranja oticaja reke Resave (istočna Srbija)" in Zbornik radova III Kongresa geologa Bosne i Hercegovine sa međunarodnim učešćem, Neum, 21-23.9.2023. , Ilidža : Udruženje/udruga geologa u Bosni i Hercegovini (2023)
-
Хидогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина
Dragoslav R. BANJAK (2016)Dragoslav R. BANJAK. Хидогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2016
-
Утицај климатских промена на режим вода слива реке Црнице
Слив реке Црнице заузима подручје централног дела Србије. Смештен је између општине Параћин на западу, Сисевачког басена на истоку, слива Раванице на северу и Јованичке реке на југу. На разматраном подручју доминантну улогу има карсни тип издани, кога карактерише нестабилан режим у погледу осцилација издашности и нивоа подземних вода. На основу претходно спроведених опита обележавња на понору Некуводо и Брезовице доказана је подземна веза са сливом реке Црнице, чиме је доказано да је хидрогеолошка површина слива у знатној мери ...Анђелија Глоговац, Весна Ристић Вакањац, Вељко Мариновић, Саша Милановић, Љиљана Васић. "Утицај климатских промена на режим вода слива реке Црнице" in 17. Српски симпозијум о хидрогеологији са међународним учешћем, Пирот, 2-6 октобар 2024, Београд : Универзитет у Београду - Рударско-геолошки факултет (2024). https://doi.org/10.5281/zenodo.13740168
-
Uslovi formiranja oticaja reke Crnice
Andjelija Glogovac (2024)Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...... nalaze se u Karpatskim planinama, dok niži delovi sliva leže u dolini Velike Morave. Najzastupljenije su sedimentne stene, ali ima i metamorfnih i magmatskih stena. Najzastupljeniji su krečnjaci, koji zauzimaju površinu od oko 34% sliva. Sliv ima vrlo povoljan saobraćajni položaj, jer vezuje ...
... fakultet Datum odbrane: Rezime rada: Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu ı Jovaničke reke na jugu. Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km? kontrolišu se na hidrološkoj stanici ...
... osnovu prethodno sprovedenih opita obeležavnjana na ponoru Nekuvodo i Brezovica, dokazana je podzemna veza sa slivom reke Crnice, čime se došlo do zaključka da je hidrogeološka površina sliva u znatnoj meri veća u odnosu na hidrološku (topografsku). Analiziran Je režim proticaja reke Crnice u osmatranom ...Andjelija Glogovac. Uslovi formiranja oticaja reke Crnice, 2024
-
Prilog poznavanju režima i bilansa voda reke Resave
Sliv Resave zauzima područje između reke Velike Morave i obronaka Kučajsko-beljaničkih planina. Sliv i režim ove reke kontroliše se dvema hidrološkim stanicama: Manastir Manasija (slivno područje u iznosu od 388 km2) i Svilajnac (681 km2). Za potrebe analize režima voda reke Resave i uticaja padavina na formiranje oticaja sa njenog sliva preuzeti su podaci o padavinama sa meteorološke stanice Crni Vrh (1037 m nm) koji odslikava režim gornjeg dela sliva ove reke, i meteorološke stanice Smederevska ...Marina Mitrašinović, Vesna Ristić Vakanjac, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Dušan Polomčić. "Prilog poznavanju režima i bilansa voda reke Resave" in Zbornik radova XVI Srpski hidrogeološki simpozijum sa međunarodnim učešćem, Zlatibor, 2022., Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet (2022)
-
Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина
Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив ТребишњицеDragoslav R. Banjak. "Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-08-25)
-
Hidrogeologija sliva Skadarskog jezera
Vasilije Radulović (1977)Vasilije Radulović. Hidrogeologija sliva Skadarskog jezera, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1977
-
Hidrogeološke karakteristike sliva Bokokotorskog zaliva
Vladan Dubljević (2001)Vladan Dubljević. Hidrogeološke karakteristike sliva Bokokotorskog zaliva, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2001
-
Geološka građa paleozojskih i trijaskih tvorevina sliva Dičine(okolina Takova)
Rodoljub Gajić (1996)Rodoljub Gajić. Geološka građa paleozojskih i trijaskih tvorevina sliva Dičine(okolina Takova), Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1996
-
Višeparametarska analiza prihranjivanja karstne izdani na primjerima iz sliva Skadarskog jezera.
Milan Radulović (2011)Milan Radulović. Višeparametarska analiza prihranjivanja karstne izdani na primjerima iz sliva Skadarskog jezera., Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2011
-
Model određivanja evapotranspiracije u heterogenim geološkim uslovima na primeru gornjeg sliva Zapadne Morave
Jugoslav Nikolić (2004)Jugoslav Nikolić. Model određivanja evapotranspiracije u heterogenim geološkim uslovima na primeru gornjeg sliva Zapadne Morave, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2004
-
Hidrogeološke karakteristike sliva Pive i Tare sa aspekta korišćenja i zaštite vodnog potencijala
Slavko Hrvačević (1999)Slavko Hrvačević. Hidrogeološke karakteristike sliva Pive i Tare sa aspekta korišćenja i zaštite vodnog potencijala, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1999
-
Hidrogeološke odlike sliva Jasenice i Kubršnice sa aspekta korišćenja podzemnih voda za vodosnabdevanje
Bojan Hajdin (1996)Bojan Hajdin. Hidrogeološke odlike sliva Jasenice i Kubršnice sa aspekta korišćenja podzemnih voda za vodosnabdevanje, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1996
-
Hidrogeološke karakteristike sliva reke Nišave sa posebnim osvrtom na karst i mogućnosti racionalnog korišćenja izdanskih voda
Dušan Marković (1989)Dušan Marković. Hidrogeološke karakteristike sliva reke Nišave sa posebnim osvrtom na karst i mogućnosti racionalnog korišćenja izdanskih voda, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1989
-
Hydrographic and hydrological characterization of the Vodenička and Rosomačka rivers
Vesna Ristić Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Jelena Ratković (2017)The Visočica River rises in Bulgaria, on the Berovo Mountain. Its course in Bulgaria is 16.7 km long. It enters Serbia near the village of Donji Krivodol. Up to the village of Pakleštica, or the beginning of Lake Zavoj, its right-bank tributaries are the Krivodolštica, the Vodenička, the Rosomačka and the Dojkinačka. There are no left-bank tributaries. Among the tributaries, water levels and discharges are gauged only on the Dojkinačka River. The Vodenička had also been gauged but only ...Vesna Ristić Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Jelena Ratković. "Hydrographic and hydrological characterization of the Vodenička and Rosomačka rivers" in Pirotski zbornik, Pirot : Narodna biblioteka Pirot (2017). https://doi.org/10.5937/pirotzbor1742001R
-
Metodologija određivanja isparavanja vode sa različitih geoloških podloga na primerima karakterističnih slivova
Jugoslav Nikolić (2002)Jugoslav Nikolić. Metodologija određivanja isparavanja vode sa različitih geoloških podloga na primerima karakterističnih slivova, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2002
-
Ocena kvaliteta i mogućnost korišćenja podzemnih voda za piće i navodnjavanje u slivu reke Ralje
Analiza mogućnosti korišćenja podzemnih voda za potrebe vodosnabdevanje stanovništva kao i za navodnjavanje vršena je na prostoru sliva reke Ralje. Istražni prostor veličine oko 280 km2 je obuhvatio veći deo sliva reke Ralje koji se administrativno nalaze na području grada Beograda. Podzemne vode su glavni izvor za vodosnabdevanje i navodnjavanje u ovom području. Seoska naselja nemaju urađenu komunalnu infrastrukturu pa predstavljaju značajan faktor za degradaciju kvaliteta podzemnih voda na ovom području. U periodu 2012-2014 godine prikupljeno je 100 uzorka ...Sunčica Ninković, Nebojša Atanacković, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević, Mihailo Šević. "Ocena kvaliteta i mogućnost korišćenja podzemnih voda za piće i navodnjavanje u slivu reke Ralje" in XV Srpski simpozijum o hidrogeologiji sa međunarodnim učešćem, Kopaonik, 14-17.septembar 2016. godine, Univerzitet u Beogradu- Rudarsko-geološki fakultet (2016)
-
Režim Kameničke reke (sliv reke Visočice)
Nenad Janaćković, Vesna Ristić Vakanjac, Veljko Marinović, Jugoslav Nikolić, Boris Vakanjac, Zoran Nikić (2024)Kamenička reka je desna pritoka reke Visočice. Svoj tok formira na donjotrijaskim sedimentnim stenama (alevroliti, peščari, konglomerati) i u ovom delu je razvijen dendritičan tip hidrografske mreže. Po prelasku na srednjetrijaske karbonatne stene ovaj tok postaje povremen, tačnije sukcesivno gubi vodu u delovima gde rasedne strukture presecaju korito ove reke, tako da tokom pojedinih godina i dužih sušnih perioda korito ove reke ostaje suvo. U radu je izvršena analiza režima proticaja Kameničke reke za 15-to godišnji osmatrački period (1964-1978), ...Nenad Janaćković, Vesna Ristić Vakanjac, Veljko Marinović, Jugoslav Nikolić, Boris Vakanjac, Zoran Nikić. "Režim Kameničke reke (sliv reke Visočice)" in 17. Srpski simpozijum o hidrogeologiji sa međunarodnim učešćem, Pirot, 2-6 oktobar 2024, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Rudarsko-geološki fakultet (2024). https://doi.org/10.5281/zenodo.13740152