Претрага

Упит dcterms_subject_txt:režim površinskih i podzemnih voda

3610 items

  • The Effect of Gravel and Sand Mining on Groundwater and Surface Water Regimes — A Case Study of the Velika Morava River, Serbia

    Milan Kresojević, Vesna Ristić Vakanjac, Dragan Trifković, Jugoslav Nikolić, Boris Vakanjac, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2023)
    Овај рад описује како неконтролисано и нелегално откопавање песка и шљунка може утицати на режим површинских и подземних вода на местима где постоји активна хидрауличка веза између њих, са студијом случаја реке Велике Мораве у Србији. Такође, промена геометрије попречног профила, као последица антропогених и природних фактора, отежава уливање ове реке за укључивање у водне токове Србије. Плодност Велике Мораве омогућила би развој речног саобраћаја како за трговачке бродове, тако и за пловила Речне флотиле Војске Србије. Корелације између ...
    експлоатација песка и шљунка, режим површинског тока, режим подземних вода

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... graničnim uslovom reka (eng. „river“). Smer kretanja vode između reke i izdani zavisi od hipsometrijskog odnosa nivoa podzemnih voda u modelskoj ćelji, koja je rezultat proračuna, i zadatog nivoa vode u reci. Za vrednost nivoa površinskih voda je uzeto merenje izvršeno 31.12.2017. godine na 4 vodomerne ...
    ... softverskom paketu MODFLOW, izvršena je ocena režima ı bilansa podzemnih voda, kao i određivanje uticaja izvorišta koja kaptiraju aluvijalne šljunkove i peskove na istražnom području. KLJUČNE REČI: režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model. Sadržaj ...
    ... uticaj su spoljašnjih faktora kao što su režim padavina i režim pvršinskih voda. Samim tim, promene nivoa površinskih voda sa određenim zakašnjenjem, pri tome što su amplitude kolebanja nivoa i brzine promena kod izdanskih voda manje i sporije. U toku godine nivo izdani se menja u širokim granicama ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... u granicama MDK, vode su malomineralizovane, što potvrđuje to da je vodozamena brza ı da nema dugog kontakta sa okolnim formacijama. 9. Režim i rezerve podzemnih voda izvorišta Krupac 9.1. Režimska osmatranja podzemnih voda na izvorištu „Krupac“ Režim karstnih podzemnih voda na izvorištu Krupac ...
    ... im i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, takođe utvrđen je i temperaturni režim koji je vladao na terenu u trenutku poniranja vode u podzemlje. Takođe, utvrđeno Je i postojanje ...
    ... Krupca odlikuje laminarno-turbulentni režim tečenja, što je najčešće odlika svih karstnih podzemnih voda u oblasti Karpato-balkanida. Ovakav vid cirkulacije podzemnih voda u karstu podrazumeva značajne brzine tečenja i relativno brze propagacije podzemne vode (brzinom od 0,017 m/s), intenzivirajući ...

  • Kroskorelacione analize nivoa podzemnih voda i nivoa Velike Morave, vodomerni profil Ljubičevski Most

    Milan Kresojević, Vesna Ristić Vakanjac, Dušan Polomčić, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić (2024)
    Sliv Velike Morave predstavlja glavni drenažni rečni sistem Republike Srbije (RS) iz razloga što zahvata oko 42 % njene površine. Zbog visokog kvaliteta zemljišta Pomoravlja, kao i značajnih rezervi podzemnih voda, ono predstavlja najgušće naseljenu oblast u užoj Srbiji. Od privrednih grana najzastupljenija je poljoprivredna proizvodnja. Bilo je istorijskih pokušaja da ova reka postane i plovna ali do sada bezuspešno. Zbog svoje značajnosti za RS, na ovoj reci je još pre više od 100 godina uspostavljen monitoring nivoa voda ...
    režim površinskih i podzemnih voda, kroskorelaciona analiza, brzina kretanja podzemnih voda, reka Velika Morava

  • Kvantitativni status podzemnih voda aluvijona Velike Morave (potez Bagrdan - ušće)

    Jovana Mladenović, Milan Kresojević, Dušan Polomčić, Dejan Đorđević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Vesna Ristić Vakanjac (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 185 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије чинећи ову реку њеним главним дреном. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Добра хидрауличка веза вода Велике Мораве и подземних вода утицале су на то да у оквиру алувијона ...
    режим подземних вода, хидрауличка веза површинских и подземних вода, алувијон, Велика Морава

  • Analiza hidrauličke veze između reke Save i podzemnih voda na izvorištu za vodosnabdevanje Obrenovca

    Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Dušan Polomčić, Vesna Ristić Vakanjac (2022)
    Na izvorištu „Vić bare“ formiranom u aluvijonu Save za vodosnabdevanje Obrenovca u poslednje dve decenije izvedeno je više detaljnih hidrogeoloških istraživanja u cilju utvrđivanja rezervi podzemnih voda i izdvajanja zona sanintarne zaštite. Monitoring podzemnih voda u celoj zoni izvorišta, za potrebe izrade hidrodinamičkog modela, omogućio je i hidrauličku analizu odnosa površinskih voda reke Save i podzemnih voda na izvorištu sa kojeg se trenutno zahvata do 310 l/s vode. U radu su prikazani rezultati korelacione analize, odnosno ispitivanja na ...
    aluvijon, korelaciona analiza, koeficijent determinacije, režim podzemnih voda

  • Утицај климатских промена на режим вода слива реке Црнице

    Анђелија Глоговац, Весна Ристић Вакањац, Вељко Мариновић, Саша Милановић, Љиљана Васић (2024)
    Слив реке Црнице заузима подручје централног дела Србије. Смештен је између општине Параћин на западу, Сисевачког басена на истоку, слива Раванице на северу и Јованичке реке на југу. На разматраном подручју доминантну улогу има карсни тип издани, кога карактерише нестабилан режим у погледу осцилација издашности и нивоа подземних вода. На основу претходно спроведених опита обележавња на понору Некуводо и Брезовице доказана је подземна веза са сливом реке Црнице, чиме је доказано да је хидрогеолошка површина слива у знатној мери ...
    klimatske promene, bilans voda, režim vode, reka Crnica

  • Anthropogenic impact on the groundwater regime: Case study of the Velika Morava alluvium

    Jovana Mladenović, Vesna Ristić Vakanjac, Milan Kresojević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2023)
    The Velika Morava River originates at the junction of the Južna Morava and Zapadna Morava at the town of Stalać in Serbia. It is 185 km long and empties into the Danube. The Velika Morava River Basin occupies a land area of 37 444 km2. The river flows through central Serbia, which features the most fertile land and the highest population density in the country. Public water supply in this region of Serbia relies on groundwater formed in alluvial ...
    hidrologija, režim površinskih voda, režim podzemnih voda, Velika Morava

  • Režim Kameničke reke (sliv reke Visočice)

    Nenad Janaćković, Vesna Ristić Vakanjac, Veljko Marinović, Jugoslav Nikolić, Boris Vakanjac, Zoran Nikić (2024)
    Kamenička reka je desna pritoka reke Visočice. Svoj tok formira na donjotrijaskim sedimentnim stenama (alevroliti, peščari, konglomerati) i u ovom delu je razvijen dendritičan tip hidrografske mreže. Po prelasku na srednjetrijaske karbonatne stene ovaj tok postaje povremen, tačnije sukcesivno gubi vodu u delovima gde rasedne strukture presecaju korito ove reke, tako da tokom pojedinih godina i dužih sušnih perioda korito ove reke ostaje suvo. U radu je izvršena analiza režima proticaja Kameničke reke za 15-to godišnji osmatrački period (1964-1978), ...
    režim, bilans, bazni oticaj, poniranje, Kamenička reka

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija. Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda tokom hidrološke ...
    ... 2012). Ponor u potpunosti prima vode istoimenog toka, čija maksimalna količina iznosi 200 1/s (Vasić, 2017.). Dreniranje karstne izdani vrši se isticanjem izdanskih voda preko vrela, podzemnim isticanjem i delom u procesu evapotranspiracije. Karstne izdanske vode Javljaju se na nekoliko vrela: ...
    ... deluvijalne, proluvijalne, siparske i bigrovite sedimente (Stevanović, 2019.). U litološkom sastavu smenjuju se peskovi, šljunkovi i gline. Izdan se prihranjuje na račun infiltracije voda rečnih tokova, infiltracijom voda atomosferskog. taloga i delom podzemnog isticanja iz karstne izdani. Dreniranje ...

  • Prilog poznavanju promena kvalitativnih parametara voda vrela Banje kod Valjeva

    Jovana Lončar, Maša Vulović, Veljko Marinović, Branislav Petrović, Radisav Golubović, Vesna Ristić Vakanjac (2024)
    Zbog nepristupačnosti karstnih masiva i nenaseljenosti slivova karstnih vrela, često se sprovode osmatranja parametara kvaliteta i kvantiteta voda sporadično, po potrebi i to godišnje, sezonski/kvartalno, mesečno, nedeljno. Analize ovako formiranih nizova mogu dovesti do pogrešnih zaključaka, naročito kada se vrše analize ekstrema. Međutim, kada su u pitanju karstne izdanske vode, režim pojedinih parametara može biti jako uslovljen pluviografskim režimom. Najčešći su slučajevi da nakon otapanja snežnog pokrivača, zatim pri kišama jačih intenziteta ili dužih trajanja dolazi do skoro istovremenog ...
    karstno vrelo, režim isticanja, padavine, suspendovani nanos, ukupni broj bakterija

  • Prilog poznavanju režima isticanja vrela Gornji Dušnik, (Suva planina)

    Aleksandar Tanasković, Vesna Ristić Vakanjac, Veljko Marinović, Saša Milanović, Dušan Polomčić, Ljiljana Vasić, Branislav Petrović (2024)
    Karstno vrelo Gornji Dušnik nalazi se u istoimenom selu u jugoistočnoj Srbiji, u opštini Gadžin Han. Ovo vrelo drenira zapadne delove Suve planine i kaptirano je za potrebe vodosnabdevanja Gadžinog Hana, kao i sela Gornji i Donji Dušnik. Iako je ovo vrelo kaptirano, sistematska osmatranja isticanja karstnih voda na njemu do sada nisu vršena. U periodu od 1. novembra 1977. do 31. januara 1979. godine, uspostavljen je monitoring na ovom vrelu od strane Geozavoda (merenja vršena sporadično i to ...
    bilans voda, režim isticanja, autokorelacija, kroskorelacija, spektralna analiza, vrelo Gornji Dušnik

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... Sistem odvodnjavanja jednog površinskog kopa treba da bude dobro odabran, da je sastavljen od objekata koji po svojim kapacitetima mogu da obezbede sakupljanje i odvođenje površinskih voda i uspešnu zaštitu od podzemnih voda. Površinske i podzemne vode, pored direktnog ugrožavanja rudarske tehnologije ...
    ... podzemnih voda na površinskom kopu Zapadni Kostolac sastoji se iz objekata odvodnjavanja koji će moći da prihvate sve površinske vode, kao i istekle podzemne vode, a sve u cilju stvaranja uslova za bezbednu eksploataciju i sigurno odlaganje otkrivke i Jalovine. Ključne reči: odvodnjavanje, kanali ...
    ... da kvalitetno i savremeno rešewe sistema zaštite kopa od voda, kako podzemnih, tako i površinskih. Iz tog razloha, sistem zaštite od voda je kombinovanog tipa i sastoji se iz sistema zaštite od podzemnih voda ı sistema zaštite od površinskih voda. Sistem zaštite od podzemnih voda sastoji se iz ...

  • Hidrodinamički proračun zaštite površinskog kopa Drmno od podzemnih voda u periodu 2018-2022. godina

    Dušan Polomčić, Tomislav Šubaranović, Zoran Stojićević (2019)
    Površinski kop lignita Drmno nalazi se u blizini velikih reka (Dunav i Mlava), zbog čega eksploatacija otkrivke i lignita u velikoj meri zavisi od sistema zaštite od podzemnih voda. Ukoliko je sistem zaštite od podzemnih voda dobro isplaniran, a njegov kapacitet dobro proračunat, onda će se eksploatacija obavljati u suvoj sredini, što podrazumeva sigurnu proizvodnju otkrivke i lignita. U današnje vreme uz primenu adekvatnih softvera olakšano je kvalitetno planiranje i proračunavanje sistema za zaštitu površinskih kopova od podzemnih voda. ...
    odvodnjavanje, podzemne vode, površinski kop, lignit, Drmno

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa

  • Analiza sistema odvodnjavanja površinskog kopa Drmno od podzemnih voda sa severnim savršenim ekranom

    Tomislav Šubaranović, Dušan Polomčić, Vladimir Pavlović (2019)
    Izrada nesavršenog ekrana do drugog sloja uglja na površinskom kopu Drmno, pored zadržavanja postojećih standardnih metoda odvodnjavanja od podzemnih voda linijama bunara, predviđena je poslednje decenije u celokupnoj rudarskoj projektnoj dokumentaciji. Iz objektivnih i subjektivnih razloga njegova realizacija nije ostvarena do danas. U međuvremenu je, uz dodatna geološka istraživanja i promenu dinamike i parametara sistema površinske eksploatacije, došlo do određenih značajnih prostornih promena geoloških i rudarskih uslova u eksploatacionom polju. Ovo je omogućilo preliminarno inoviranje pristupa procesu i konceptu ...
    podzemne vode, odvodnjavanje, bunari, ekran, dinamika, troškovi

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena

  • Tehno-ekonomska analiza varijanti sistema odvodnjavanja površinskog kopa Drmno od podzemnih voda do kraja eksploatacije

    Tomislav Šubaranović, Dušan Polomčić, Vladimir Pavlović (2018)
    Odvodnjavanje površinskog kopa Drmno od podzemnih voda je jedan od najznačajnijih podsistema u procesu eksploatacije u veoma zavodnjenoj radnoj sredini Kostolačkog basena uglja. Već od 2006. godine, Inovirani dugoročni program razvoja eksploatacije uglja predviđa izradu ekrana, pored zadržavanja postojećih standardnih metoda odvodnjavanja od podzemnih voda linijama bunara. Iako je kasnijim Glavnim rudarskim projektom, takođe, bila predviđena izrada ekrana, njegova realizacija nije započela. Na osnovu realnog sagledavanja postojeće projektne dokumentacije, početak izrade ekrana se predviđa od 2023. godine. ...
    odvodnjavanje, bunari, ekran, dinamika, finansiranje.

  • Determining the groundwater movement velocity using cross-correlation analysis: Velika Morava alluvium case study

    Milan Kresojević, Vesna Ristić Vakanjac, Dušan Polomčić, Boris Vakanjac, Dragan Trifković, Jugoslav Nikolić (2024)
    Monitoring of water levels and flow rates of the Velika Morava River, due to its significance for the Republic of Serbia, was established over 100 years ago at the profiles of Ljubičevski Most and Ćuprija. This was followed a year later by the activation of the Varvarin monitoring station, then in 1935 by the Žabarski Most, and in 1952 by the Bagrdan station. Groundwater monitoring started in 1977 with 12 piezometers and the network was gradually expanded to include ...
    režim površinskih i podzemnih voda, kroskorelacione analize, brzina kretanja podzemnih voda, Velika Morava