Претрага

Упит dcterms_subject_txt:režim reke

239 items

  • Prilog poznavanju režima voda reke Visočice

    Vesna Ristić Vakanjac, Jovan Nikolić, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Jelena Ratković (2018)
    Специфични геолошки и хидрогеолошки услови у области слива реке Височице, а пре свега широко распрострањење карбонатног средње тријаског комплекса стена, као и доњо тријаске шарене серије (алевролити, пешчари, конгломерати) имали су за последицу формирање специфичног типа дренажне мреже као и специфичног режима отицаја реке Височице и њених значајнијих притока. У конкретном случају, у горњим деловима слива ове реке као и њених главних притока, у оквиру доњо тријаских седимената развијен је дендритичан тип хидрографске мреже, док преласком на средње тријаске ...
    režim, specifični oticaj, Visočica

  • The Effect of Gravel and Sand Mining on Groundwater and Surface Water Regimes — A Case Study of the Velika Morava River, Serbia

    Milan Kresojević, Vesna Ristić Vakanjac, Dragan Trifković, Jugoslav Nikolić, Boris Vakanjac, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2023)
    Овај рад описује како неконтролисано и нелегално откопавање песка и шљунка може утицати на режим површинских и подземних вода на местима где постоји активна хидрауличка веза између њих, са студијом случаја реке Велике Мораве у Србији. Такође, промена геометрије попречног профила, као последица антропогених и природних фактора, отежава уливање ове реке за укључивање у водне токове Србије. Плодност Велике Мораве омогућила би развој речног саобраћаја како за трговачке бродове, тако и за пловила Речне флотиле Војске Србије. Корелације између ...
    експлоатација песка и шљунка, режим површинског тока, режим подземних вода

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA REŽIM REKE CRNICE U cilju analize razmatrani su podaci o srednje dnevnim proticajima reke Crnice koji su osmotreni u profilu v.s. Paraćin u periodu od 1926. do 2022. godine Na slici 8.1 dat Je dijagram sračunatih srednje godišnih proticaja reke Crnice, v.s. Paraćin, dok ...
    ... Analiziran Je režim proticaja reke Crnice u osmatranom periodu 1926-2022., kao i za izdvojene tridesetogodišnje periode (1931-1960, 1961-1990, 1991-2020). Urađena je autokorelaciona i kroskorelaciona analiza pomenutih perioda, kao i statistička analiza homogenosti niza proticaja reke Crnice. Primenom ...
    ... ...... 51 8.UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA REŽIM REKE CRNICE ................... 54 9. BILANS VODA U SLIVU CRNICE.....Laadnaaaaaaaaa da 59 .00g 0ye/:0 GORRRRRRRRRRRRWARARARARARA RAAAA AAAA T gr_lra' T_LPPKVWIIIE 64 1.UVOD Na području sliva reke Crnice sprovedena su istraživanja u cilju sa ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... brzog podizanja nivoa izdani, što dovodi do zabarivanja ı zamočvarivanja. Režim izdani je rezultat uslova u kojima se formiraju izdanske vode. Pre svega, uticaj su spoljašnjih faktora kao što su režim padavina i režim pvršinskih voda. Samim tim, promene nivoa površinskih voda sa određenim zakašnjenjem ...
    ... Ova facija nastaje krivudanjem reke, pri čemu reka preseca svoje meandre i u napuštenim koritima nastaju mrtvaje, gde se deponuju barski sedimenti: peskovi i alevritske gline. Ovaj proces je jJako karakterističan za Veliku Moravu i ukazuje na to da Jje ova reka ušla u najvišu fazu svog razvića-fazu ...
    ... Njihov uticaj na modelu je simuliran graničnim uslovom reka (eng. „river“). Smer kretanja vode između reke i izdani zavisi od hipsometrijskog odnosa nivoa podzemnih voda u modelskoj ćelji, koja je rezultat proračuna, i zadatog nivoa vode u reci. Za vrednost nivoa površinskih voda je uzeto merenje ...

  • Režim pogranične reke Jerme

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Boris Vakanjac, Peđa Kostić (2019)
    Reka Jerma izvire na Vlasinskoj visoravni u zoni Vlasinskog jezera, teče prema severozapadu padinama planine Gramade kroz selo Klisuru. Kod sela Strazimirovci prelazi u susednu državu Bugarsku, prolazi kroz Trnovsko ždrelo i zatim se ponovo vraća u Srbiju nedaleko od sela Petačinci. Uliva se kod sela Gradište u Nišavu. Ukupna dužina ove reke je 72.1 km od toga je 45.1 km formirala na teritoriji Srbije a preostali deo pripada Bugarskoj. Posmatrajući površine sliva nešto manje od 50 % pripada ...
    klimatske promene, režim reke, monitoring, međugranična saradnja, Jerma

  • Analiza hidrauličke veze između reke Save i podzemnih voda na izvorištu za vodosnabdevanje Obrenovca

    Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Dušan Polomčić, Vesna Ristić Vakanjac (2022)
    Na izvorištu „Vić bare“ formiranom u aluvijonu Save za vodosnabdevanje Obrenovca u poslednje dve decenije izvedeno je više detaljnih hidrogeoloških istraživanja u cilju utvrđivanja rezervi podzemnih voda i izdvajanja zona sanintarne zaštite. Monitoring podzemnih voda u celoj zoni izvorišta, za potrebe izrade hidrodinamičkog modela, omogućio je i hidrauličku analizu odnosa površinskih voda reke Save i podzemnih voda na izvorištu sa kojeg se trenutno zahvata do 310 l/s vode. U radu su prikazani rezultati korelacione analize, odnosno ispitivanja na ...
    aluvijon, korelaciona analiza, koeficijent determinacije, režim podzemnih voda

  • Prilog poznavanju režima i bilansa voda reke Resave

    Marina Mitrašinović, Vesna Ristić Vakanjac, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Dušan Polomčić (2022)
    Sliv Resave zauzima područje između reke Velike Morave i obronaka Kučajsko-beljaničkih planina. Sliv i režim ove reke kontroliše se dvema hidrološkim stanicama: Manastir Manasija (slivno područje u iznosu od 388 km2) i Svilajnac (681 km2). Za potrebe analize režima voda reke Resave i uticaja padavina na formiranje oticaja sa njenog sliva preuzeti su podaci o padavinama sa meteorološke stanice Crni Vrh (1037 m nm) koji odslikava režim gornjeg dela sliva ove reke, i meteorološke stanice Smederevska ...
    Hidrogeološke karakteristike, hidrološke karakteristike, režim voda bilans voda, rijeka Resava

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... kontinentalni režim padavina. Što se tiče podataka o količinama padavina, merenih u periodu 1961- 2000. Godine, Pirot (370 mnm) je u proseku primao 581,5 mm padavina, dok je Krupac (405 mnm) primao 614,3 mm padavina. Ustanovljeno je da je zastupljen kontinentalni režim tJ. režim u kome se veća ...
    ... najveća pritoka, reka Temštica, čiji tok se takođe formira u Bugarskoj, a najveći deo voda dobija od Dojkinačke, Jelovičke i Toplodolske reke. Temštica je dužine 70,6 km, a površine 820 km2.Gradašnička reka je desna pritoka Nišave. U gornjem toku nosi naziv Dobrodolska reka i dužine je 17 km ...
    ... 0,33 -0,24 16 Reka Visočica izvire u Bugarskoj, istočno od srpsko- bugarske granice. Izvorište reke čine mnogobrojni izvori, koji se spajaju u veće tokove. Visočica protiče kroz kanjoj Vladikina ploča, od sela Rsovci do sela Pakleštica, u dužini od oko 2 km. U dolini reke Visočice došlo je do ...

  • Kvantitativni status podzemnih voda aluvijona Velike Morave (potez Bagrdan - ušće)

    Jovana Mladenović, Milan Kresojević, Dušan Polomčić, Dejan Đorđević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Vesna Ristić Vakanjac (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 185 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије чинећи ову реку њеним главним дреном. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Добра хидрауличка веза вода Велике Мораве и подземних вода утицале су на то да у оквиру алувијона ...
    режим подземних вода, хидрауличка веза површинских и подземних вода, алувијон, Велика Морава

  • Hydrographic and hydrological characterization of the Vodenička and Rosomačka rivers

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Jelena Ratković (2017)
    The Visočica River rises in Bulgaria, on the Berovo Mountain. Its course in Bulgaria is 16.7 km long. It enters Serbia near the village of Donji Krivodol. Up to the village of Pakleštica, or the beginning of Lake Zavoj, its right-bank tributaries are the Krivodolštica, the Vodenička, the Rosomačka and the Dojkinačka. There are no left-bank tributaries. Among the tributaries, water levels and discharges are gauged only on the Dojkinačka River. The Vodenička had also been gauged but only ...
    hydrographic characteristics, river discharge, the Vodenička River, the Kamenička River
    ... Воденичкој реци вршена у периоду од 1963. до 1978. године. Ови подаци ауторима нису били доступни, тако да се током израде овог рада није располагало било којим податком који указује на сам режим разматраних токова. За потребе израде располагало се са подацима о средње месечним протицајима реке Височице ...
    ... уравнати падови износе: - Росомачке реке од њеног ушћа па до споја Заношке реке и Царичиног потока износи 37 ‰; - Заношке реке износи 138 ‰; - Царичиног потока 168 ‰; - Росомачке реке од извора Заношке реке па до њеног ушћа у Височицу износи 47 ‰. Воденичка река (након села Каменица овај ток се ...
    ... Е РАЗМАТРАНИХ РЕКА Росомачка река настаје на коти 1068 м спајањем, односно уливањем Царичиног потока у Заношку реку, а улива се код села Славиња у реку Височицу на коти 724 м. Генерални правац течења јој је од севера ка југу, а њено сливно подручје налази се између сливова реке Јеловице, која ...

  • Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)

    Ivan Rutović (2024)
    U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.
    palinomorfe, paleoekologija, perm - trijas, Stara planina, Gostuška reka
    ... Измењено: 2024-10-03 07:34:59 Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina) Ivan Rutović Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina) | Ivan Rutović | | 2024 | | http://dr.rgf.bg.ac.rs ...
    ... stvaranja sedimenata vladala aridna klima sa elementima vlažnije klime. Gostuška reka Hygrofiti Kserofiti SI. 7- Procentualna zastupljenost kserofitnih i higrofilnih palinomorfa na lokalitetu Gostuška reka. 18 5. Prikaz paleontološkog materijala Rod Endosporites Wilson & Coe, 1940 ...
    ... sakusa 15 um. Stratigrafsko rasprostranjenje: Perm. Nalazište: Gostuška reka (G - 4/76). Botanička pripadnost: Gymnospermophyta. 32 7. Zaključak Istraživanje permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka obuhvatilo je detaljnu analizu palinološkog kompleksa iz stenskih uzoraka ...

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... i iiiR 7 2.4. GEOLOŠKA GRAĐA LEŽIŠTA BORSKA REKA ln ii aaai ita diii iii dii iaaiaataakı 10 2.5. GENEZA LEŽIŠTA BORSKA REKA....caaaaaaaananaanaanntatanaiaatinaia iii iii iii diii aa da iiil iii iii kkatnkatakaNaı 14 2.6. TEKTONIKA LEŽIŠTA BORSKA REKA ..l aai ii eatiaaiaNa ii ata i iii iii dkaai ...
    ... Geološki profil kroz hidrotermalni sistem bakra i zlata Bor, sa označenim položajem ležišta Borska reka (obrađeno prema profilu: M.Miličić, 1979). 2.4. GEKOLOŠKA GRAĐA LEŽIŠTA BORSKA REKA Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim ...
    ... kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka Jovana Mirčeta Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka | Jovana Mirčeta | | 2024 | | http://dr.rgf.bg.ac ...

  • Prilog poznavanju režima reke Ribnice (sliv reke Kolubare)

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić, Boris Vakanjac, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Jelena Ratković (2019)

  • Zlatonosni aluvion Konjske reke i mogućnost njegove valorizacije

    Kasim Hrković (1978)
    Zlato, Konjska reka

  • Karakteristike sedimenata upletenih reka formacije klastiti Kladnice

    Radmilo Jovanović (1993)
    Sedimenti, upletene reke, klastiti, Kladnica

  • Inženjerskogeološka svojstva terena u srednjem delu toka reke Neretve

    Ermedin Halilbegović (2007)
    Inženjerskogeološka svojstva, teren, reka Neretva, srednji deo toka.

  • Geologija i tektonika ugljonosne oblasti između Dobre na Dunavu i Porečke reke

    Petar Bogdanović (1963)
    Tektonika, Ugalj, Dodra, Porečka reka

  • Izučavanje problema otvaranja dubokih rudnih tela na primeru rudnog tela Borska reka""

    Čedomir Beljić (1994)
    Otvaranje, duboka rudna tela, Borska reka

  • Studija određivanja dimenzija sigurnosnih stubova i stabilnosti raspona u otvorenim otkopima revira Kozja reka" rudnika "Sase""

    Ante Gluščević (1972)
    Sigurnosni stubovi, Kozja reka, Sase

  • Analiza uzorka oštećenja čeličnih podgradnih okvira u kosim i horizontalnim prostorijama na primeru jame Ravna reka""

    Dragomir Tabori (1988)
    Podgradni okviri, Ravna reka