Претрага

Упит dcterms_subject_txt:истражно- експлоатисани бунари

113 items

  • Оцена перспективности изворишта "Вић баре" за водоснабдевање Обреновца

    Бојан Хајдин, Душан Поломчић, Зоран Стевановић, Драгољуб Бајић, Катарина Хајдин (2012)
    ... simulacijama su izvrSene prognoze za sluéaj proSirenja izvorista. nivo (mnm) vreme (dani) Eksploatisana koliéina (I/s) Slika 4. Uporedni dijagram oscilacija nivoa podzemnih voda, vodostaja reke Save i eksploatisanih koli¢éina voda na izvoristu u periodu jul, 2007-jul, 2008 Figure 4. Comparative diagram ...
    ... podru¢je. Zahvatanje podzemnih voda danas se vrSi sa 30 buSenih i dva bunara sa horizontalnim drenovima - jedan tipa "Ranney" i drugi izraden po tehnologiji "Preussag". U proteklom desetogodiSnjem periodu proseéno je eksploatisano 345 l/s podzemne vode, ali je ovu koli¢inu sve teze obezbediti. Smanjenje ...
    ... 2001-2011 starenja bunara usled procesa kolmatacije koji su intenzivirani poviSenim koncentracijama gvozda (i preko 5 mg/l) i mangana (i preko 0.2 mg/l) u podzemnoj vodi. Proces se manifestuje propadanjem bunarske konstrukcije i za posledicu imaju Znaéajno smanjenje izdaSnosti bunara. Problem se prevazilazi ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... Danas se sa 15 bunara dubina između 40 do 65 m zahvataju vode iz prve izdani, a jednim bunarom dubine 152 m eksploatiše se podzemna voda iz dublje izdani formirane u gornjopliocenskim, (paludinskim) naslagama. Na izvorištu se eksploatiše od 180 do 240 l/s vode. Kapaciteti bunara iznose između ...
    ... stanovništva koristi se jedan bunar izveden 1987. godine. Prilikom izrade bunara voda je isticala pod pritiskom (+0.63 m). Kapacitet bunara tokom crpenja iznosio je 16 l/s pri sniženju nivoa od 5.2 m. Filterski deo postavljen je u intervalu 63.5-76.56 m. Danas se bunar eksploatiše kapacitetom 12 l/s ...
    ... kompleksu. Bunari su bušeni reversnom metodom, prečnika 323 mm (najveći broj bunara), sa ugrađenim uglavnom slotiranim filterima. Dubine bunara na izvorištu su između 101 do 190 m. Kapacitet pojedinačno po bunaru iznose između 10 l/s i 30 l/s. Na izvorištu se eksploatiše ukupno između 280 ...

  • Stanje i perspektivnost vodosnabdevanja Obrenovca i naselja opštine posle poplava, 2014. godine

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2017)
    Obrenovac i okolna naselja su tokom 2014. godine zbog poplava u Srbiji pretpeli veliku materijalnu štetu, a pored brojnih privrednih preduzeća ozbiljno je bio ugrožen i sistem vodosnabdevanja. Izvorište „Vić bare“ za vodosnabdevanje grada u selu Zabrežje, na Savi, u potpunosti je potopljeno, a vodovodna mreža, u pojedinim delovima već veoma stara, dodatno je oštećena. Poslednjih nekoliko decenija kao glavni razlozi za probleme u vodosnabdevanju Obrenovca isticane su nedovoljne rezerve podzemnih voda na izvorištu. Novijim istraživanjima utvrđene su rezerve ...
    ... količine vode dobijene su i zahvaljujući činjenici da je izvršena regeneracija praktično svih bunara, čime je značajno poboljšana propusna moć filterskih konstrukcija i prifiltarske zone bunara. Eksploatisane količine vode od 443 l//s neposre- dno nakon poplave, predstavljaju značajan podatak i argument ...
    ... strane kapaciteti vodozahvata na izvorištu za- visni su i od efekata regeneracije bunara, odnosno bro- ja regenerisanih bunara tokom godine. U jesen, 2014. godine nakon poplave, zabeležene su najveće izdašnosti bunara i ukupni kapacitet izvo- rišta što je svakako značajan pokazatelj potencijalnosti ...
    ... distributivnog sistema, a tokom leta i jeseni, 2014. godine na izvorištu je izvršena fizičko-hemijska regeneracija svih 30 bušenih bunara i Preussag bunara. Jedini bunar tipa Ranney nije regenerisan jer već planirana njegova kompletna revitalizacija, utiskiva- njem drenova na rezervnim horizontima ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта подземних вода “Зеленица” и “Горње поље” за водоснабдевање Лознице

    Матија Стојановић (2024)
    Циљ овог истраживања је потреба за дефинисањем режима и категоризације резерви подземних вода где су изведени радови у раздобљу од јуна 2013. до јуна 2014. на истражно-експлоатационим бунарима изворишта "Зеленица" и "Горње поље" у Лозници. Истражно-експлоатациони бунари на наведеним извориштима каптирају збијени тип издани са слободним нивоом у оквиру квартарних шљункова и пескова, што указује на стабилност и поузданост извора. Према режимским осматрањима, утврђено је да се подземне воде могу неометано експлоатисати из бунара изворишта "Зеленица" у количини од ...
    извориште, збијени тип издани, истражно- експлоатисани бунари, квартарни седименти, резерве подземних вода

  • Geotermalne karakteristike područja Semberije , Republika Srpska

    Igor Glavaš (2024)
    Cilj završnog rada predstavlja, opis geotermalnih karakteristika područja Semberije, Republika Srpska, BiH.Rad se sastoji od opšteg dijela u kojem se navode osnovne karakteristike područja (geomorfološke, geografske, hidrološke,hidrometeorološke, geološke, tektonske i hidrogeološke) i specijalnog dijela koji detaljnije ulazi u tematiku osobina geotermalne energije i njihovih karakteristika u zadatom području kao i definisanje geotermalnog potencijala koje to područje ima.Sa prognoznim litološkim profilima 6 dubokih istražnih bušotina su izrađena 2 regionalna geološka, a njegovom konverzijom i hidrogeološka profila na osnovu kojih je, stečena ...
    geotermalna energija, Semberija, geotermalni potencijal
    ... koji se još koristi i u balneološke svrhe. U upotrebi postoji ı manji broj plitkih bunara koji eksploatišu subhidrogeotermalni resurs (B-1, B-2 i B-3). Uticaj efekta „toplotnog ostrva“ na podzemne vode istražnog područja nije ustanovljen u sklopu najvećeg centra (Bijeljina) sa mjerenjima temperatura ...
    ... u sklopu najvećeg urbanog centra istražnog područja, metodama ovog Završnog rada nije ustanovljena. Najkarakterističniji objekat Jeste bunar S-1 koji se većinski koristi za balneološke svrhe pored toplifikacije, i veoma mali broj plitkih bušotina koji eksploatišu subhidrogeotermalni resurs. Mjesto ...
    ... bušenje je završeno na 1 500 m dubine. Bušačke radove i zacjevljenja geotermalnog bunara GD-2 je 2009. godine izveo NIS Naftagas, a radove na testiranju dugotrajnim crpljenjem istražno- eksploatacionog geotermalnog bunara GD-2 na lokaciji Slobomir, izvelo je preduzeće „IPIN“ institut za primjenjenu ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... da je 2013. god. na lokaciji izvorišta Ključ izveden istražni bunar Dbk dubine 130 m u koji je ugrađena konstrukcija koja kaptira 30-tak metara neogenih peskova. Sproveden je test crpenja ı ispitan kvalitet vode. Danas se ovaj bunar eksploatiše sa oko 3 l/s za potrebe snabdevanja vodom Požarevca ...
    ... Pored pijezometara treba izvesti i istražne bunare unutar i oko planirane petogodišnje konture površinskog. kopa, odnosno 27 istražnih bunara, raspoređenih unutar ı oko konture kopa. Procenjena ukupna dubina bunara je oko 1.230 m. Planirano je da se na ovim bunarima izvedu pojedinačni i grupni opiti ...
    ... je 8 istražnih bunara, po dva na 4 lokacije (bunarska polja) sa pratećim pijezometrima. Na tim bunarima su sprovedeni testovi crpenja i ispitan je kvalitet podzemne vode. Na tri pomenuta bunarska polja bunari kaptiraju izdan formiranu u šljunkovima i peskovima aluviona, dok na jednom bunari kaptiraju ...

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... периоду од 1968.-1975. године, изведено је близу 200 истражних радова: ископа, пијезометара, истражних бушотина и бунара, који су омогућили да се сагледају основне карактеристике издани формиране у алувиону. Хидрогеолошка карта са локацијама бунара на изворишту Трновче дата је у Прилогу 2. Алувијална ...
    ... „Морава 68“. Први бунари на изворишту бушени су у периоду 1968.-1976., тада са основном наменом водоснабдевања Смедеревске Паланке. У том периоду бушен је већи број истражних бушотина и пијезометара. Бунар Bnz-1, који је избушен 1976. године и даље је у функцији. Бушен је као бунар великог пречника ...
    ... дисертације усмерен је на изучавање проблема колмирања бунара у плитким алувијалним изданима, обзиром да се највеће количине воде за водоснабдевање у Србији експлоатишу управо из алувијалних средина. Истраживања су извршена на одабраним бунарима регионалних изворишта Трновче и Кључ у алувиону Велике ...

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... zahvatanja podzemnih voda (izuzev kaptiranja manjih izvora) vezan je za 1850.god., kada je izbušen „arteški bunar“ u Banatskom Karlovcu (Vojvodina) (lit. 3). Do kraja 19. veka arteski bunari su izbušeni u svim većim urbanim oblastima Bačke, Banata i Srema (Subotice, Sombora, itd.), kao i u centralnoj ...
    ... rečne vode Save koje se prerađuju. Sistem za vodosnabdevanje Beograda na račun zahvatanja podzemnih voda sastoji se od većeg broja bušenih bunara i oko 100 bunara sa horizontalnim drenovima (slika 10). Količine podzemnih voda koje se zahvataju za vodosnabdevanje gradova (naselja i opštinskih centara) ...
    ... vezana su aluvijalne nanose gornjeg kvartara. Slika 10: Jedan od bunara sa horizontalnim drenovima Beogradskog izvorišta na Adi ciganliji Slika 11: Prikaz rasporeda izvorišta za vodosnabdevanje Novog Sada sa prikazom bunara sa horizontalnim drenovima RB-III na izvorišta Štrand (lit. 3) ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... Izdašnost bunara i nivo podzemnih voda u bunarima i pijezometrima u okviru krovinske (KI) i podinske izdani (PI) u leţištu „Suvodol“ Oznaka bunara Kota bunara Dubina do nivo podzemnih voda Izdašnost bunara Sniţenje bunara Oznaka pijezometra Rastojanje pijezo- metra od bunara Sniţenje ...
    ... 7. Izdašnost bunara i nivoi podzemnih voda u bunarima i pijezometrima krovinske (KI) izdani za potrebe predodvodnjavanja useka podinske ugljene serije leţišta „Suvodol“ Oznaka bunara Kota bunara Dubina do nivoa podz.voda Izdašnost bunara Sniţenje nivoa vode u bunaru Oznaka p ...
    ... 8. Izdašnost bunara i nivo podzemnih voda u bunarima i pijezometrima podinske izdani (PI) za potrebe predodvodnjavanja useka sa podinske ugljane serije leţište „Suvodol“ Oznaka bunara Kota bunara Dubina do nivoa podz.voda Izdašnost bunara Sniţenje nivoa vode u bunaru Oznaka p ...

  • Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)
    ... lokacija bunara, dokumentacioni materijali na maternjim jezicima, nedostatak hidrogeoloških i hidrauli kih parametara. Za podru je obuhva eno modelom na teritoriji Srbije prikupljene su podloge koje su rezultat regionalnih geoloških i hidrogeoloških istraživanja, rezultati ranijih istražnih i ek ...
    ... 9: Raspored pijezometarskih nivoa u profilma sever - jug i zapad - istok Tabela 3: Bilans podzemnih voda na istražnom podru ju Infiltracija padavina Evapotrans- piracija GHB Bunari Tisa Dunav Kanali (l/s) (l/s) (l/s) (l/s) (l/s) (l/s) (l/s) 28160 -22523 4025 -4977 -58 -1019 -1037 U analizi ...
    ... podzemnih voda, oticaju voda iz podru ja istraživanja se obavlja preko ekspoatacionih bunara, dreniranjem u reke Dunav i Tisu i drenažne kanale. U dubljim slojevima postoji podzemni doticaj u istražno podru je, prakti no duž svih kontura. ANALIZA UTICAJA KLIMATSKIH PROMENA I SMANJENJA / POVE ANJA ...

  • Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda

    Đorđije M. Božović (2023)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije su bunari sa horizontalnim drenovima beogradskog izvorišta podzemnih voda, drugog najvećeg izvorišta ovog tipa na svetu, čiji je režim rada opterećen procesima intenzivnog starenja prisutnog od samog početka formiranja izvorišta, početkom 1950‒ih godina. Istraživanja sprovedena u okviru izrade disertacije su imala za cilj definisanje nove metodologije izučavanja procesa mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova izradom detaljnih 3D numeričkih hidrodinamičkih modela, upotrebom postojećih, dostupnih i široko rasprostranjenih računarskih programa. Istraživanja su realizovana simulacijom ostvarenog režima podzemnih voda ...
    modeliranje podzemnih voda, hidrauličke karakteristike drenova, koeficijent propusnosti drenova, prifilterska zona drena, hidraulički otpori na drenovima, kolmiranje drenova, ulazne brzine podzemnih voda, MODFLOW, CLN Package
    ... rna istraživanja procesa starenja bunara sa horizontalnim drenovima na beogradskom izvorištu su započeta 2005. godine. Istraživanjima su obuhvaćeni svi bunari na izvorištu, a naročito obimni istražni radovi su bili usmereni na praćenje procesa starenja pet bunara (RB−8, RB−15, RB−16, RB−20 i RB−5m) ...
    ... prostornog povezivanja srodnih litoloških članova na osnovu rezultata izrade istražnih bušotina (izrađenih kako u neposrednoj zoni lepeze drenova modelom obuhvaćenih bunara, između dva bunara, tako i u bližem ili daljem zaleđu bunara), detaljnog kartiranja jezgra bušotina i laboratorijskog ispitivanja g ...
    ... položajem okolnih bunara, rasporedom istražnih bušotina i graničnih uslova je predstavljen na slici 16). Slika 16: Granice 3D hidrogeološkog i hidrodinamičkog modela, sa položajem bunara, istražnih bušotina korišćenih u šematizaciji izdani i graničnim uslovima (Božović et al., 2022) Za potrebe ...

  • Efekti regeneracije bunara na primeru Grabovičkog polja kod Kladova

    Ivana Cvejić, Veselin Dragišić, Vladimir Živanović, Tijana Vinčić (2022)
    Na mnogim izvorištima podzemnih voda javljaju se problemi smanjenja eksploatacionog kapaciteta kao posledica starenja bunara. Bunar tokom vremena menja svoje performanse, bilo da je u eksploataciji ili van radnog procesa. Na njegovo starenje utiče veliki broj faktora. Kao posledice javljaju se ekonomski, privredni i socijalni problemi. Regeneracija bunara je u praksi pokazala najbolje efekte za rešavanje ovih pitanja. Na prostoru Kladovskog ključa u priobalju Dunava koristi se drenažni sistem bunara za odbranu od visokih vodostaja. Prilikom provere stanja bunara ...
    regeneracija, starenje bunara, drenažni sistem bunara, Grabovičko polje

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... минерализацију 2,65 g/l. Угљокисела минерална вода Ломнички кисељак јавља се у улегнућу терасе Ломничке реке на 180 m надморске висине. Вода се експлоатише из бунара дубине 9 m. По хемијском саставу је HCO3 – Na типа, а у зависности од спољних хидролошких услова, минерализација варира у интервалу 6,7 ...
    ... угљокиселих вода. У области Буковичке бање, Партизана, Крушевице, Чибутковице и Рудовца избушено је више десетина истражних бушотина, дубине од 30 до 1000 m. 50 Издашност бунара у Буковичкој бањи креће се од 2,2 до максимално 18 l/s, са температуром воде од 21 до 34 oC. Угљокиселе воде су ...
    ... појединих извора и бунара креће се од 0,1 до 10 l/s. Највеће издашности су бунара који каптирају угљокиселе воде у домену карбонатних стена екранираних комплексом седимената (Буковичка бања, Врњачка бања и Нересница). Најмању издашност, мању од 0,02 l/s, имају извори и бунари који дренирају угљокиселе ...

  • Pregled hidrodinamičkih istraživanja bunara sa horizontalnim drenovima numeričkim metodama

    Đorđije Božović, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2020)
    U radu je predstavljen pregled odabranih hidrodinamičkih istraživanja realizovanih primenom numeričkih metoda simulacije kretanja podzemnih voda pod uticajem rada bunara sa horizontalnim drenovima. Na osnovu pristupa u matematičkom i hidrauličkom tretiranju, kao i numeričkoj simulaciji bunara sa horizontalnim drenovima na modelima, predstavljeni su najznačajniji aspekti izrade hidrodinamičkih modela ovog kompleksnog tipa vodozahvatnog objekta. Metodologija obuhvata izbor: a) graničnih uslova za simulaciju prirodnih granica, izvora prihranjivanja i dreniranja izdani; b) primenjivanog stepena diskretizacije prostora obuhvaćenog modelom u planu i profilu; ...
    horizontalni bunari, hidraulika bunara, analitički modeli, numerički modeli, hidrodinamičko modeliranje podzemnih voda

  • Starenje bunara u aluvijalnim sredinama različitog stepena oksičnosti

    Brankica Majkić (2013)
    Starenje bunara aluvijalne sredine, oksičnost.

  • Model za određivanje efikasnosti odvodnjavanja bunarima na primeru površinskog kopa «Drmno»

    Anđica J. Kričković (2003)
    Efikasnost odvodnjavanja, bunari, površinski kop, Drmno

  • Хидродинамичке карактеристике изворишта подземних вода ,,Кључ“ у Пожаревцу

    Милица Степановић, Драгољуб Бајић, Александар Аврамовић, Милан Туцаковић, Стефан Шикман (2021)
    vodosnabdevanje, step-test, hidraulički parametri bunara, filtracioni parametri, maksimalno dozvoljeni kapaciteti bunara

  • Hidrodinamička simulacija i analiza režima podzemnih voda pod uticajem bunara sa horizontalnim drenovima (primer beogradskog izvorišta)

    Božovć Đorđije, Polomčić Dušan, Bajić Dragoljub (2015)

  • Hidrodinamička analiza opravdanosti utiskivanja novih drenova na većoj dubini na bunarima beogradskog izvorišta podzemnih voda

    Božovć Đorđije, Polomčić Dušan, Bajić Dragoljub (2016)

  • Хидродинамички прорачун заштите површинског копа лигнита Дрмно бунарима од подземних вода у току 2017. године

    Шубарановић Томислав, Стојићевић Зоран, Маринковић Љубиша, Илић Саша (2017)