Претрага
213 items
-
Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke
Bojan B. Hajdin (2014)Bojan B. Hajdin. Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2014
-
Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke
Bojan B. Hajdin (2013-03-07)Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih... izdani osnovnog vodonosnog kompleksa (osnovne izdani) su povoljniji, ali je njihovo zagađenje moguće posredno, preticanjem iz povlatnih vodonosnih naslaga, odnosno prve izdani. Opasnost od zagađenja veća je u aluvijalnom području Dunava, gde su prva izdan i izdan osnovnog vodonosnog kompleksa u direktnom ...
... jedinstvenu vodonosnu sredinu od Dunava, na zapadu, do Tise na istoku. Zbog značaja koji imaju u vodosnabdevanju na celom području Vojvodine vodonosne pleistocenske naslage poznate su kao osnovni vodonosni kompleks, a izdan koja se u njima formira često se označava kao "osnovna izdan". Na najvećem ...
... Slika 58. Dijagram opadanja nivoa podzemnih voda iz izdani osnovnog vodonosnog kompleksa Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke 215 Slika 59. Karta izopijesti osnovnog vodonosnog kompleksa u periodu 1960-1989. godine (prema Institutu "Jaroslav Černi") ...Bojan B. Hajdin. "Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-03-07)
-
Uticaj voda Dunava na formiranje kvaliteta podzemnih voda u zoni Apatina
Područje Apatina u proteklom periodu često je pominjano u razvojnim vodoprivrednim strategijama kao potencijalno perspektivna lokacija za izgradnju izvorišta duž obale Dunava, koje bi moglo da ima regionalni značaj. Ovim rešenjem trebao bi se prevazići problem lošeg kvaliteta vode za piće na celom području severne Bačke, tako što bi se kvalitet podzemne vode poboljšao zahvatanjem infiltriranih rečnih voda u priobalju Dunava. Istraživanjima koja je Departman za hidrogeologiju, Rudarsko-geo¬loškog fakulteta vršio tokom poslednjih 13 godina na izvorištima za vodosnabdevanje grada ...Bojan Hajdin, Željko Kljajić, Vesna Ristić-Vakanjac, Milojko Lazić, Marina Čokorilo-Ilić. "Uticaj voda Dunava na formiranje kvaliteta podzemnih voda u zoni Apatina" in Tehnika, Centre for Evaluation in Education and Science (CEON/CEES) (2018). https://doi.org/10.5937/tehnika1806791H
-
Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive
Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)... 64 Osnovni vodonosni kompleks predstavlja glavni izvor za vodosnabdevanje stanovništva i industrije u Vojvodini. Iznad ovog kompleksa nalazi se plića izdan u okviru slabije vodonosnih sedimenata, podložna antropogenom uticaju pa se ne koristi za vodosnabdevanje. Između pliće izdani i osnovnog vodonosnog ...
... Takozvani osnovni vodonosni kompleks (OVK) prostire se na gotovo celoj teritoriji Vojvodine. Vode iz OVK se zahvataju preko dubokih bunara (slika 5), na izvorištima znatno udaljenim od izvora prihranjivanja vodonosnih sedimenata. Dugotrajnom eksploatacijom podzemnih voda ovog kompleksa dolazi do opadanja ...
... vodonosnog kompleksa u pojedinim delovima Bačke i Banata nalaze se vodonepropsuni sedimenti koje štite OVK od zagađenja (tipski pro'l je prikazan na slici 20) (lit. 7). Podzemne vode osnovnog vodonosnog kompleksa u Vojvodini imaju visoke osnovne koncentracije organskih materija i pojedinih mikrokomponenti ...Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić. "Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive" in Naših 40 godina, Beograd : Rudarsko-geološki fakultet (2011): 49-77
-
Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)
Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa... Cl -obično se javlja u podzemnim vodama dubljih vodonosnih horizonata i vezuje se za proces sedimentacije u basenu. To bi bile konatne ili tzv. sedimentogene vode (Dragišić, 1997). Iz odnosa osnovnih anjona u podzemnim vodama neogenog kompleksa, moţe se zaključiti da u njima dominira jon HCO3 ...
... registrovane kod sva tri leţišta uglja ili u njihovoj široj okolini. Mineralne vode su konstatovane u okviru vodonosnih sredina sa pukotinskom poroznošću, kao i u vodonosnim sredinama neogenog kompleksa. Odlikuju se kiselim ukusom, mirisom koji potiče od vodonik-sulfida (H2S), sadrţajem prirodnog gasa CO2 ...
... ispucale (gnajsevi i mikašisti). Podzemne vode neogenog kompleksa i kvartarnih sedimenata nemaju uticaja na prihranjivanje sa severne strane radi njihov pravac kretanja I-Z. Deo voda vodonosnih sredina leţišta otiče u otvorenim vodonosnim sredinama prema severu (oko 19,5 l/s). Zapadna granica ...Kostadin J. Jovanov. "Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-06-24)
-
Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji
Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...... podzemnih voda (Tabela 1). Tabela 1. Izdašnosti izvorišta podzemnih voda u Srbiji prema tipu vodonosne sredine (m3/s) Hidrogeološka jedinica Aluvijalni nanosi Osnovni vodonosni kompleks (Vojvodina) Neogene naslage Karstna sredina Pukotinska sredina Ukupno Ba ka i Banat ...
... voda (Tabela 1). Tabela 1. IzdaSnosti izvori8ta podzemnih voda u Srbiji prema tipu vodonosne sredine (m°/s) Osnovni Hidrogeoloska ee vodonosni Neogene Karstna Pukotinska Lo Aluvijalni . . Ukupno jedinica . kompleks naslage sredina sredina nanosi er (Vojvodina) Backa i Banat 1,45 3,57 0,43 - - 5,45 ...
... u vezi sa eksploatacijom. Aluvijalne izdani esto prati relativno brzo starenje eksploatacionih bunara. Intenzivno zahvatanje voda iz Osnovnog vodonosnog kompleksa u Vojvodini, uslovilo je znatno opadanje pijezometarskog nivoa kao rezultat višedecenijskog zahvatanja podzemnih voda u koli ini ve oj ...Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović. "Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji" in Vodoprivreda, Beograd : Jugoslovensko društvo za odvodnjavanje i navodnjavanje (2012)
-
Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji
Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)... izvorista podzemnih voda u Srbiji prema tipu vodonosne sredine (m*/s) Table 1. Yield of groundwater sources in Serbia according to the type of aquifer (m/s) Osnovni Hidrogeoloska Aluviialni vodonosni Neogene Karstna Pukotinska Ukuono jedinica jan kompleks naslage sredina sredina P nanos! (Vojvodina) ...
... probleme u vezi sa eksploatacijom. Aluvijalne izdani €esto prati relativno brzo starenje eksploatacionih bunara. Intenzivno zahvatanje voda iz Osnovnog vodonosnog kompleksa u Vojvodini, uslovilo je znatno opadanje pijezometarskog nivoa kao rezultat visedecenijskog zahvatanja podzemnih voda u koliéini veéoj od ...
... Serbia (without artificial recharge) (m*/s) (Institute for water management J. Cerni 2001) Osnovni . xb taint Aluvijalni vodonosni Neogene Karstna Pukotinska Hidrogeoloska jedinica ; F . Ukupno nanosi kompleks naslage sredina sredina (Vojvodina) Backa i Banat 9,39 4,91 0,55 0 0 14,85 Srem, Macva, Sava ...Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić. "Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji" in Zbornik radova XIV srpskog simpozijuma o hidrogeologiji sa međunarodnim učešćem, Zlatibor, 17-20. maj 2012. godine , Beograd : Rudarsko-geološki fakultet (2012)
-
Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије
Goran H. Marinković (2014-06-17)Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.... представља један или више водоносних слојева који залежу између водонепропусних слојева. Комплекс угљокиселих вода представља неколико водоносних хоризоната, који су одвојени слабопропусним или водонепропусним стенама. Хидрогеолошки басен представља свеукупност водоносних, водонепропусних и релативно ...
... компонентама. 106 Табела 3. Доминантни процеси формирања хемијског састава угљокиселих вода Основни литолошки комплекс Доминан. минерални састав Хемијска формула основних минерала Изоморфни садржај Доминантни процес разлагања минерала Кристаласти шкриљци фелдспати ...
... инфилтрирају директно преко палеозојских стена геолошке основе, и индиректно, преко 44 површинских токова, комплекса терцијарних и квартарних седимената и других граничних водоносних средина. Слика 21. Шематски хидрогеолошки профил у области угљокиселих вода Бујановачке бање (С.Тасић, 2006 ...Goran H. Marinković. "Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-06-17)
-
Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun
Matija Zorić (2024)Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...... povezanost vodonosnih slojeva, moramo proći kroz analizu svih poznatih vodonosnih horizonata na teritoriji opštine Zemun. 7.2 Analiza vodonosnih slojeva Na području urbanog dela Zemuna vodonosni peskovi konstatovani su u intervalu od 30 m do 60 m (bušotina B-1, Ugrinovačka 92, Zemun). Vodonosni slojevi ...
... se može uočiti kada se posmatraju vodonosni slojevi, što će biti i vizuelno prikazano u narednom poglavlju. Prvi vodonosni sloj koji je pronađen tokom bušenja bunara jeste tek na 175 m, što potvrđuje teoriju o tome da se na većim dubinama nalaze i vodonosni slojevi sa vodom koja ima pozitivni ...
... kartiran ni Jedan drugi vodonosni sloj, dok se u neposrednoj blizini ovog bunara nalazi bunar B-8& na području bivše "Mlekare Zemun", koja ima zabeležen vodonosni sloj na 60-tom metru, dok bunar B-1 (koji Jje nedaleko od oba spomenuta bunara) ima zabeleženih čak 6 vodonosnih slojeva od 35 m do čak ...Matija Zorić. Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun, 2024
-
Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela
Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)... evapotranspiraciju) na prva dva vodonosna sloja. U dubljim vodonosnim slojevima prihranjivanje se odvija na ra un podzenog doticaja duž svih kontura modela. U tabeli 4 dat je numeri ki prikaz elemenata bilansa podzemnih voda. Dominantno prihranjivanje prva dva vodonosna sloja obavlja se na ra un ...
... evapotranspiraciju) na prva dva vodonosna sloja. U dubljim vodonosnim slojevima prihranjivanje se odvija na raéun podzenog doticaja duz svih kontura modela. U tabeli 4 dat je numeric¢ki prikaz elemenata bilansa podzemnih voda. Dominantno prihranjivanje prva dva vodonosna sloja obavlja se na racun infiltracije ...
... uz primenu vešta ke infiltracije na ma arskoj strani u prvom vodonosnom sloju. Kao rezultat ovih uslova, u prvom vodonosnom sloju javljaju se depresije samo u izvorištima na teritoriji severne Ba ke, i u Segedinu. U drugom vodonosnom sloju su manje depresije nego u prve dve varijante. etvrta ...Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić. "Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela" in Vodoprivreda 42 no. 04-Jun, Beograd : Jugoslovensko društvo za odvodnjavanje i navodnjavanje (2010): 223-235
-
Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu
Aleksandar Balubdžić (2024)Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...... Smedereva poznato je više vodonosnih horizonata u okviru peskovitih naslaga, na dubinama: od 150-160 m, 190-200 m, od 260 m i od 300-320 m. Izdašnost pojedinih bunara je promenljiva i iznosi od 1-3,5 1/s u uslovima samoizliva. Temperatura podzemnih voda iz najdubljeg vodonosnog horizonta se kreće oko ...
... crpenja određena je izdašnost bunara od 45 l/s po objektu. U užoj zoni Požarevca poznato Je 4-5 vodonosnih slojeva na dubini od 30-230 m. Moguće je da postoji i više slojeva usled raslojavanja vodonosnih naslaga. Poznato je postojanje izdani na sledećim dubinama: od 28-29,5 m, od 75,4-98 m, od 122 ...
... konstatovana sa 4 vodonosna horizonta u okviru peskovitih naslaga na dubinama: od 56-64 m, od 90-98 m, od 116-126 m, od 135-150 m. Izdrašnost bunara iznosi oko 6 1/s u uslovima samoizliva. Kod Aleksandrovca (na oko 19 km južno od Požarevca) dokzano je postojanje izdani sa 3 vodonosna horizonta na ...Aleksandar Balubdžić. Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu, 2024
-
Definisanje geotehničkih karakteristika terena za potrebe izgradnje stanice za snabdevanje gorivom “OMV” u Trsteniku
Milica Dutina (2024)U ovom Završnom radu prikazana su istraživanja na osnovu kojih su urađeni grafički dio, proračun nosivosti i proračun analize slijeganja terena za potrebe izgradnje benzinske stanice sa pratećim objektima. Detaljno je analiziran prodajni objekat,čelični rezervoar za gorivo i znak. Za proračun graničnog opterećenja korišćena je metoda Mayerhofa, dok je analiza slijeganja urađena Konsolidacionom metodom slijeganja za prodajni objekat i čelični rezervoar za gorivo, a za temelj znaka po principu slijeganja i rotacije krutih temelja - Gorbun Posadov. Sve dobijene ...terenska istraživanja, laboratorijska ispitivanja, geotehnička istraživanja, geotehnički model terena, osnovne tehničke karakteristike, analiza slijeganja, proračn nosivosti... 22 Prema klasifikaciji GN-200 sredine aluvijalnog kompleksa uglavnom pripadaju I i II a lokalno i III kategoriji zemljišta. Na osnovu terenskih zapažanja tokom bušenja i kartiranja Jezgra, može se zaključiti da čitav aluvijalni kompleks, predstavlja izuzetno dobro nosivu podlogu za dopunska ...
... okviru aluvijalnog ı nanosa - šljunkovitoj sredini, koji u sklopu prirodne konstrukcije terena ima funkciju hidrogeološkog kolektora. Debljina vodonosnih slojeva kreće se oko 4.0 m i u okviru njega nalaze se pretežno dobre rezerve podzemne vode. Dominantno mjesto kao vodonosnik ima šljunkovita ...
... rad je rađen u skladu sa „Uputstvom za izradu Završnog rada na osnovnim i master akademskim studijama Rudarsko-geološkog fakulteta“. 2. USLOVI IZGRADNJE BENZINSKIH STANICA Benzinska stanica je prateći objekat pored puta, čija Je osnovna funkcija opskrbljivanje motornih vozila pogonskim gorivom ...Milica Dutina. Definisanje geotehničkih karakteristika terena za potrebe izgradnje stanice za snabdevanje gorivom “OMV” u Trsteniku, 2024
-
Osnovi hidrogeologije
Petar Dokmanović (2021)... “Logika” gradacije je ta da je, npr., jedan vodonosni horizont sačinjen od nekoliko vodonosnih (i nekoliko vodonepropusnih) slojeva, da vodonosni kompleks sadrži nekoliko horizonata, a da je jedan (veći) hidrogeološki basen sačinjen od nekoliko kompleksa. Na slici 10.3.2.1, prikazana je šema prostornog ...
... sedimentni kompleksi, u okviru kojih se mogu izdvojiti jedan ili više peskovitih ili šljunkovitih vodonosnih slojeva pod pritiskom. Izdani u marinskim rastresitim sedimentima. Slično jezerskim, i u okviru nekadašnjih marinskih (morskih) basena formirani su debeli sedimentni kompleksi sa peskovit ...
... ) vodonosne sredine u odnosu na atmosferu, na osnovu čega razlikujemo tri tipa hidrogeoloških struktura: 1-otvorene, 2-poluzatvorene i 3-zatvorene, čije su osnovne odlike prikazane šematski na slici 10.3.2.2. Za otvorene hidrogeološke strukture svojstvena je (potpuna) otkrivenost vodonosne sredine ...Petar Dokmanović. Osnovi hidrogeologije, Beograd : Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, 2021
-
Hidrohemijska zonalnost vodonosnih naslaga Srema
Marko M. Stanić (2004)Marko M. Stanić. Hidrohemijska zonalnost vodonosnih naslaga Srema, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2004
-
Uticaj proširenja nuklearne elektrane “Pakš” (Mađarska) na resurse podzemnih voda u Vojvodini
Bojan Hajdin, Dušan Polomčić (2016)... Mađarskoj i Rumuniji. Reljef Panonskog basena i male hipsometrijske razlike i uslovi sedime- ntacije formiraju subhorizontalne slojeve zbog čega se u vodonosnim slojevima odvija veoma spora cirku- lacija podzemnih voda. Kontinuirano prostiranje na- slaga na prostoru Mađarske i Srbije i formiranje rezervi ...
... Tise [2] U ovom delu Panonskog basena, gradovi u Ma- đarskoj i Vojvodini za vodosnabdevanje koriste pod- zemne vode iz, praktično, jedinstvene vodonosne sre- dine, zbog čega je eksploatacijom u proteklom periodu već narušen prirodnim režim obnavljanja podzemnih voda, tako da su osamdesetih godina ...
... je ostvarena dobra hidraulička povezanost rečnih i podzemnih voda, iz sedimenta (mulja) na dnu korita, zagađenje se nesmetano prenosi u podzemnu vodonosnu sredinu. Propagacija zaga- đenja posebno je intenzivna u izvorišnim zonama, gde se usled eksploatacije ostvaruju veće brzine infiltracije površinskih ...Bojan Hajdin, Dušan Polomčić. "Uticaj proširenja nuklearne elektrane “Pakš” (Mađarska) na resurse podzemnih voda u Vojvodini" in Tehnika 66 no. 5, Beograd : Savez inženjera i tehničara (2016): 777-786. https://doi.org/10.5937/tehnika1604545H
-
Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije
Jana S. Stojković (2013-09-25)Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije... mikroelemenata, i sagledana je veza ovih procesa sa litološko-mineraloškim sastavom vodonosne sredine. Q-mod klaster analizom razvrstani su uzorci mineralnih voda sa 110 lokacija na teritoriji Srbije, i to u četiri osnovne grupe, tj. klastera, i osam podgrupa. U grupi I nalaze se mineralizovane, u ...
... konkordantnih žica i proboja u okviru metamorfnog kompleksa, na potezu između Lazarevca i Rudovaca. Karakteriše ih izrazito prisustvo fenokristala, predstavljenih kvarcom, plagioklasom, biotitom, amfibolom i, sporadično, monokliničnim piroksenom. Osnovna masa je mikrokristalasta, izgrađena od plagioklasa ...
... formiranje gvožđevitih kompleksa fluora malo verovatno. Naime, konstante stabilnosti alumofluoridnih kompleksa su po nekoliko desetina i stotina puta veće od konstanti stabilnosti gvožđefluoridnih kompleksa. Kao posledica ovakvog odnosa, postojanje gvožđefluoridnih kompleksa u podzemnim vodama ...Jana S. Stojković. "Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-09-25)
-
Uticaj tehnologije bušenja na izdašnost vodonosnih kolektora sa pukotinskom poroznošću
Milutin Spasojević (1981)Milutin Spasojević. Uticaj tehnologije bušenja na izdašnost vodonosnih kolektora sa pukotinskom poroznošću, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1981
-
Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka
Andrijana Stanišić (2024)Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci... fskih jedinica, korišćene su Osnovne geološke karte listova: Lapovo (Vujisić, et. al, 1976), Žagubica (Antonijević, et. al, 1963), Paraćin (Dolić, et. al, 1978) i Boljevac (Veselinović, 1970), razmere 1:100 000, kao i prateći Tumači. PROTEROZAOIK (Pr) Kompleks kristalastih škriljaca izdvojen ...
... MEZOZOJSKOG KOMPLEKSA STENA 5.1. Rasprostranjenje karstnog tipa izdani Mezozojski kompleks najvećim delom predstavljen je karbonatnim tvorevinama, te je s toga u okviru ovih stena fomiran karstni tip izdani. U okviru uskih pojaseva manje debljine, do 100 m, javlja se hidrogeološki kompleks u okviru ...
... povišina rasprostranjenja Ravaničkih krečnjaka iznosi 70 km?. Površina karbonatnog kompleksa odnosi se na otkriveni deo stenskog kompleksa, tako da nisu obuhvaćeni delovi u podini nekarbonatnog stenskog kompleksa. Karstna izdan u podini nekarbonatnih stena predstavlja kontinuitet u prostiranju ...Andrijana Stanišić . Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka, 2024
-
Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda
Đorđije M. Božović (2023)Predmet istraživanja doktorske disertacije su bunari sa horizontalnim drenovima beogradskog izvorišta podzemnih voda, drugog najvećeg izvorišta ovog tipa na svetu, čiji je režim rada opterećen procesima intenzivnog starenja prisutnog od samog početka formiranja izvorišta, početkom 1950‒ih godina. Istraživanja sprovedena u okviru izrade disertacije su imala za cilj definisanje nove metodologije izučavanja procesa mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova izradom detaljnih 3D numeričkih hidrodinamičkih modela, upotrebom postojećih, dostupnih i široko rasprostranjenih računarskih programa. Istraživanja su realizovana simulacijom ostvarenog režima podzemnih voda ...modeliranje podzemnih voda, hidrauličke karakteristike drenova, koeficijent propusnosti drenova, prifilterska zona drena, hidraulički otpori na drenovima, kolmiranje drenova, ulazne brzine podzemnih voda, MODFLOW, CLN Package... ili više kompleksnih jednačina, izraziti zavisnost kapaciteta bunara od sniženja nivoa u izdani, debljine i filtracionih karakteristika vodonosne sredine i osnovnih tehničkih karakteristika vodozahvatnog objekta (broja, pojedinačne i ukupne dužine drenova, međusobnog ugla). Rezultati istraživanja su ...
... filterskih cevi, prisustvu sedimenata vodonosne sredine u unutrašnjosti drenova i dr.), nivoima podzemnih voda u šahtu bunara, kapacitetima bunara, oscilacijama nivoa podzemnih voda u osmatračkim objektima adekvatne konstrukcije i položaja u odnosu na drenove, osnovnim pokazateljima hemijskog sastava ...
... geohemijskim specifičnostima sedimenata vodonosne sredine prisutne na koti i duž trasa pojedinih drenova, uvažavajući značajne razlike u litološkom sastavu sedimenata koje su markantna odlika izdani beogradskog izvorišta. Važno je istaći jedno od osnovnih ograničenja hidrogeoloških istraživanja bunara ...Đorđije M. Božović. Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda, Beograd : [Đ. Božović], 2023
-
Supstitucione reakcije Pd(II) kompleksa sa biološki važnim biomolekulima
Aleksandar M. Mijatović, Jovana Bogojeski. "Supstitucione reakcije Pd(II) kompleksa sa biološki važnim biomolekulima" in Hemijski pregled, Srpsko hemijsko društvo (2017)