Просторна анализа епикарста у оквиру карстног система источног дела Суве планине

Објеката

Тип
Рад у зборнику
Верзија рада
објављена
Језик
српски
Креатор
Бранислав Петровић, Зоран Стевановић, Вељко Мариновић, Снежана Игњатовић
Извор
XVI српски симпозијум о хидрогеологији са међународним учешћем
Уредник
Ана Врањеш
Издавач
Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет
Датум издавања
2022
Сажетак
Епикарст представља највиши део стенске масе који је изложен карстификацији, при чему су главне карактеристике епикарста акумулирање подземне воде и стварање услова за формирање концентрисаних токова у подини ове зоне. У досадашњој пракси истраживања епикарста углавном су коришћене индиректне методе: даљинска детекција, анализа хидрограма карстних врела, хидрохемијске и изотопске анализе, па чак и опити трасирања, док је са друге стране јако мали број истраживача изучавао епикарст директним теренским истраживањима. У раду je приказана иновирана методологија истраживања епикарста, која користи индиректне методе истраживања (даљинскa детекцијa) у комбинацији са теренским истраживањима (геоморфолошкa анализa и геоелектрична истраживања), указујући да се комбинацијом индиректних и директних истраживања добијају изузетно добри резултати. Наведена методологија је примењена на теренима Суве планине, при чему су теренска истраживања осим провере резултата добијених током ранијих истраживања помогла да се добију и нове информације за истражни простор. Прикупљени подаци на терену послужили су и за проверу израђене Kарте потенцијала настанка епикарста и њено побољшање.
Epikarst represents the top, subsuperficial part of the rock mass that is exposed to karstification, where the main characteristics of epikarst are the accumulation of groundwater and the creation of conditions for concentrated flows downward of this zone. In the previous practice of epikarst research, indirect methods were mostly used: remote sensing, analysis of karst spring hydrographs, hydrochemical and isotopic analyses, and even tracing experiments, while on the other hand very few researchers studied epikarst by direct field survey. The paper presents an innovative epikarst research methodology, which uses indirect research methods (remote sensing), in combination with field research (geomorphological and geoelectric), indicating that a combination of indirect and direct research gives very good results for study area. The mentioned methodology was applied on the terrains of Suva Planina Mt., where the field survey, in addition to verifying the results obtained during previous indirect research, helped to obtain new information. The collected data in the field also served to test the Map of the potential for formation of the epikarst and its improvement.
почетак странице
365
крај странице
370
isbn
978-86-7352-380-4
Просторно покривање
Сува Планина
Subject
епикарст, даљинска детекција, геоелектрична истраживања, Сува планина
epikarst, remote sensing, geoelectrical measurement, Suva planina Mt.
COBISS број
74364937
Шира категорија рада
М60
Ужа категорија рада
М63
Права
Отворени приступ
Лиценца
All rights reserved
Формат
.pdf

Бранислав Петровић, Зоран Стевановић, Вељко Мариновић, Снежана Игњатовић. "Просторна анализа епикарста у оквиру карстног система источног дела Суве планине" in XVI српски симпозијум о хидрогеологији са међународним учешћем, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2022)

This item was submitted on 8. децембар 2022. by [anonymous user] using the form “Рад у зборнику радова” on the site “Радови”: http://romeka.rgf.rs/s/repo

Click here to view the collected data.