Sitni, ali bitni: uloga sitnih sisara, herpetofaune i mekušaca u rekonstrukciji pleistocenskih paleosredina
Објеката
- Тип
- Саопштење са скупа штампано у изводу
- Верзија рада
- објављена
- Језик
- српски
- Креатор
- Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Dragana Đurić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković
- Извор
- Zbornik sažetaka III Kongresa geologa Bosne i Hercegovine, Neum, 21.-23.09.2023.
- Издавач
- Ilidža : Udruženje geologa Bosne i Hercegovine
- Датум издавања
- 2023
- Сажетак
-
Fosilni ostaci životinja i biljaka imaju važnu ulogu u rekonstrukciji pleistocenskih paleosredina. U ovom radu opisan je značaj tri grupe životinja: sitnih sisara, herpetofaune I mekušaca. Mada je za rekonstrukciju važan sastav čitave asocijacije, nalasci pojedinih vrsta mogu biti dovoljno indikativni da otkriju tip staništa ili klimatske uslove. Posebnu teškoću pri rekonstrukciji paleosredina u Srbiji predstavlja činjenica da klimatske promene na Balkanskom poluostrvu nisu bile tako oštre kao u srednjoj i zapadnoj Evropi, pa ne postoji drastična razlika u sastavu, na osnovu koje bismo lako razlikovali faunu glacijalnih i interglacijalnih perioda. Zato se mora voditi računa o finim razlikama između asocijacija nastalih u različitim periodima.
U Srbiji se, na primer, hladniji periodi karakterišu većim rasprostranjenjem stepskih vrsta, dok su u toplijim periodima češći stanovnici šuma. Metode rekonstrukcije: Najjednostavnija a ujedno i najčešće korišćena metoda za rekonstrukciju tipa staništa je metoda ekoloških grupa. Za svaku vrstu se odredi u kojoj grupi staništa danas najčešće živi, pa se zatim izračuna procentualna zastupljenost svake grupe u celokupnoj fauni. Jedna od varijanti je metoda TH-indeksa, gde se za svaku vrstu odredi afinitet prema 9 vrsta staništa. Još jedna česta metoda za rekonstrukciju tipa staništa je izrada cenograma. Sitni sisari se takođe koriste i za rekonstruisanje klimatskih uslova, odnosno količine padavina (vlažnosti) i temperature. Postoji čitav niz metoda kojima se izračunava relativna i apsolutna temperatura i količina padavina na osnovu procentnog učešća raznih vrsta glodara koji su indikatori vlažne, suve, hladne ili tople klime.
Fosilni ostaci herpetofaune su takođe veoma korisni pri rekonstrukciji sredina u kojima su živeli. Ratnikov je na primeru istočnoevropskih vodozemaca i gmizavaca formirao ekološke tipove u odnosu na njihova najčešća staništa i prisustvo u određenim klimatskim biozonama. Sa druge strane, Böhme je napravio centralnoevropski model redosleda pojedinih vrsta tokom perioda zahlađivanja i otopljavanja.
U pećinskim naslagama Srbije gornjopleistocenske starosti u herpetološkim asocijacijama preovlađuju vrste koje se prema Böhmeovom modelu javljaju u toplijim stadijumima kvartarnih klimatskih ciklusa. Ipak, treba imati u vidu da je primenljivost ovih šema na našim terenima ograničena, usled različitih klimatskih uslova i rasprostranjenja herpetofaune tokom pleistocena, pa je potrebna izrada modela koji će uzeti u obzir lokalne uslove na Balkanskom poluostrvu.
Ostaci kvartarnih mekušaca, pored ostataka sitnih sisara i herpetofaune, imaju značajnu ulogu u rekonstrukciji paleosredina, naročito paleoklimatskih prilika. Karakteristične vrste ili indeksfosili mogu pružiti dragocene podatke o klimatskim karakteristikama neke oblasti, pošto su pojedine vrste posebno prilagođene na hladnu ili toplu klimu.
Tako se, na primer, može zaključiti da su se u toku pleistocena naizmenično smenjivale hladne i tople faze, na osnovu smenjivanja faune vezane za vrlo hladne periode kao što je npr. prisustvo puževa vrste Columella columella i relativno “tople faune” za koju je karakteristična vrsta Arianta arbustorum.
Veliki klimato-stratigrafski značaj imaju i slatkovodne pleistocenske školjke iz roda Corbicula, koje su prisutne u aluvijalnim naslagama severnih delova Srbije. Tokom srednjeg pleistocena korbikule su se povukle iz Panonskog basena naseljavajući oblasti Kaspijskog basena, Indije I nekih delova američkog kontinenta. Na osnovu analogije sa savremenim korbikulama, može se zaključiti da su naslage sa prisustvom pleistocenskih korbikula stvarane tokom toplih klimatskih etapa.
Veoma bitne podatke o paleoklimatskim karakteristikama životne sredine mogu se dobiti i geohemijskim proučavanjima izotopa kiseonika u ljušturama mekušaca. Analizirajući izotopski sastav školjaka iz uzastopnih naraštajnih linija mogu se dobiti ne samo informacije o sezonskim varijacijama klime, već i podaci o globalnim klimatskim promenama.
Na osnovu ostataka mekušaca mogu se dobiti i drugi značajni podaci korisni za rekonstrukciju paleosredina, kao npr. da li je neposredno okruženje bilo šumskog, stepskog ili otvorenog tipa (vlažne livade do stepe), da li su to vrste koje ukazuju na močvarnu, rečnu i jezersku sredinu ili su u pitanju forme koje su isključivo vezane za les i kopnene uslove života i sl.
Zaključak: Upotreba sitnih kičmenjaka i mekušaca u rekonstrukciji uslova paleosredine i paleoklime nalazi se tek u začetku. Paleontolozi pokušavaju da, poredeći distribuciju jedne ili više grupa sitnih kičmenjaka ili mekušaca (fosilnih i savremenih), protumače paleoekološke uslove istraživanog područja. Svaka od opisanih metoda ima svoje prednosti i mane. Zato je korisno, radi veće preciznosti, kombinovati različite vrste metoda. - почетак странице
- 48
- крај странице
- 50
- issn
- 1840-4073
- Шира категорија рада
- М30
- Ужа категорија рада
- М33
- Је дио
- Projekat NEEMO Fonda za nauku Republike Srbije broj 7746827.
- Права
- Отворени приступ
- Лиценца
- All rights reserved
- Формат
Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Dragana Đurić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković. "Sitni, ali bitni: uloga sitnih sisara, herpetofaune i mekušaca u rekonstrukciji pleistocenskih paleosredina" in Zbornik sažetaka III Kongresa geologa Bosne i Hercegovine, Neum, 21.-23.09.2023., Ilidža : Udruženje geologa Bosne i Hercegovine (2023)
This item was submitted on 1. новембар 2023. by [anonymous user] using the form “Рад у зборнику радова” on the site “Радови”: http://romeka.rgf.rs/s/repo
Click here to view the collected data.